Hapšenjem i stavljanjem u pritvor ratnog zločinca sa Kosmeta Ramuša Haradinaja u Francuskoj i skoro stidljiva najava srpskog Tužilaštva za ratne zločine iz Beograda da će što pre dostaviti dokaze francuskom sudu o njegovim zločinima, kao i snažan pritisak i pretnja predsednika Vlade Srbije da se zatru dokazi kako bi njegov sunarodnik Haradinaj bio što pre pušten iz zatvora, pokazuje izdajničko lice ratnih huškača, koji danas kao pokajnici vladaju Srbijom. Njihov odnos prema Srbima optuženim za ratne zločine koje su napaljeno slali u rat, skoro je bestijalan
Mersiha Hadžić
Nehat Tači (40), direktor takozvane kosovske policije za region Kosovske Mitrovice, uhapšen je 29. septembra prošle godine na prelazu Končulj, na administrativnoj liniji između Kosova i Srbije.
Nehat Tači od pre četiri godine je direktor takozvane Kosovske policije za region Kosovske Mitrovice.
Više tužilaštvo u Nišu optužilo je još pre šest godina, a oktobra 2010., raspisalo poternicu protiv braće Agima i Nehata Tačija. Braća Agim i Nehat Tači terete se za krivično delo terorizma iz člana 312 Krivičnog zakona Srbije zbog sumnje da su u Lipljanu početkom jula 1999, a potom i u noći između 31. decembra 1999. i 1. januara 2000. godine upadali u porodičnu kuću srpske porodice. U toj kući, u Ulici Roberta Gajdina 79 u Lipljanu, braća Tači su izvršili teška krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
Gospodin Tači je po hapšenju predat u nadležnost Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, koje ga je ''zbog nedostatka dokaza'' pustilo na slobodu, po nalogu Aleksandra Vučića! Sudije ovog odeljenja su ništarije koje primaju velike plate, imaju danonoćno policijsku zaštitu svih članova prodice, besplatano koriste službena vozila, telefon...
A sudija za prethodni postupak Milan Dilparić je bio i član zemunskog klana! Prethodno je hitno zasedala Skupština Kosova na kojoj je traženo da se Tači odmah oslobodi, u protivnom da se pribegne ''reciprocitetu'', odnosno da se uhapsi Marko Đurić. U prevodu poslanici ove samoproklamovane skupštine traže javno uzimanje talaca! A to je već državni terorizam, koji nije zabrinuo Angelu Merkel, koja je majka kosovsko-metohijskih Albanaca.
I hapšenje Ramuša Haradinaja diglo je Kosmet na noge. Opet skupština traži reciprocitet i hapšenje Marka Đurića i drugih političara iz Srbije. Vučić, koji je sin kosovskog Albanca Fahri Musliu poručio je Hašimu Tačiju da će ''sve biti u redu''.
Izabrani američki predsednik Tramp najavio je da će njegova administracije i bezbednosne službe voditi bespoštedan rat protiv terorista, koje je iznedrila prethodna administracija. Njegov izbor na Kosmetu je dočekan sa nevericom i tugom.
Kada je prošle godine Tužilaštvo BiH optužilo hrvatske generale Gotovinu i Krstićevića za ratne zločine, Hrvatska predsednica i Sabor su se digli na noge, preteći ratom Bosni i Hercegovini.
Srbija je, kada je u BiH uhapšen izvesni Tihomir Purda, posle žestokog protesta hrvatskih vlasti, odustala od poternice!
A Srbe u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori love kao mušice. Srpska vlast ni da zine. Ne oglašavaju se ni predsednik Nikolić, ni Aleksandar Vučić, pa ni Vojsilav Šešelj, koji su desetine hiljada svojih pristalica slali na ratišta. Danas se oni stide onih koji su ratujući za njih izgubili noge, ruke, neki i obraz i dušu.
Bivši pripadnik Službe državne bezbednosti BiH Edin Garaplija potvrdio je u Hagu 7. februara.2013. na suđenju Radovanu Karadžiću da je formacija te službe 1995. snajperom ubila francuskog pripadnika Unprofora i da je to potom pripisano srpskoj strani.
Ta formacija zvana Ševe, koja je osnovna 1992. godine, bila je povezana sa Ministarstvom policije BiH, od kojih je dobijala logističku podršku, zatim i sa Agencijom za istraživanje i dokumentacije AID.
Garaplija je svedočio da su Ševe počinile i mnoge druge zločine, uključujući ubistvo zarobljenih srpskih vojnika i civila u glavnom sarajevskom parku, atentat na visokog oficira Armije BiH Sefera Halilovića i ubijanje srpskih civila na Grbavici. Garaplija, koji je bio šef antiterorističkog tima SDB BiH, rekao je da mu je 1996. lider Ševa Nedžad Herenda priznao da je njegova jedinica počinila sve te zločine. Herenda je bio uhapšen u akciji razbijanja Ševa koju je Garaplija vodio. Nazivajući Ševe "terorističkom grupom", za koju je malo ko znao, koju je formirao ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić, Garaplija je izjavio da su Herendina priznanja bila "šokantna" i "jako kompromitujuća za bosansku odbranu".
Ove izjave srpsko tužilaštvo za ratne zločine nije ispitalo. Njemu su važni samo Srbi. U ovom broju u tekstu Veštaci bez duše, sudije bez morala, opisujemo kako veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu postupa prema srpskom generalu Novaku Đukiću, koji je osuđen na osnovu lažnih dokaza u Sarajevu. Većem predsedava Vinka Beraha, među kolegama poznatan kao laka žena.
Muslimani su spasili od izručenja Nasera Orića. Svi njihovi su stali uz njega. Kapetan Dragan trune 11 godina u zatvoru, ali se šizofreni peder i ratni huškač Vučić ne oglašava. Rukovodstvo naprednjaka nije dočekalo nijednog oslobođenog ili iz zatvora pušetnog Srbina! Tači je dočekao sa počasnim vodom Haradinaja po povratki iz Haga, mada su u smrtnoj zavadi. Hrvati su svoje generale dočekali kao junake. Samo su Šešelj, Jovica Stanišić, generali Momčilo Perišić, Vladimir Lazarević i drugi dočekani od porodice i prijatelja!
Šta se to dešava sa srpskom političkom elitom? Koji to narod i građane oni predstavljaju? Ako ga se stide, nek se nose ...
Predsednici Srbije Boris Tadić i Tomislav Nikolić nisu pomilovali nijednog Srbina osuđenog za ratne zločine! Oni izdržavaju kazne u najstrožim delovima zatvora. U Hrvatskoj svoje osuđene puštaju posle dve trećine izdržane kazne. To važi čak i za osuđene Srbe u Hrvatskoj. I Haški sud nakon dve trećine izdržane kazne pušta osuđene na slobodu. Mirko Norac, hrvatski general-ubica Srba dobio je samo 12 godina zatvora i izdržavao ga je u Gospiću, kao da je kod kuće. Hrvatski predsednici redovno daju pomilovanje Hrvatima osuđenim za zločine. Ni Tadić ni Nikolić to nisu učinili nijednom!
Na vlasti u Srbiji poslednjih 17 godina je izdajnička klika, koja proganja one koji su branili zemlju od NATO agresije, a surovo kažnjava one koji su huškani u rat, ili prisilno slati.
Većem za ratne zločine u Apelacionom sudu u Beogradu predsedava sudija Siniša Važić, koji je u Srbiju došao iz Osjeka. Svo vreme rata u Osjeku mu je živela majka, a brat je i dalje u ovom gradu. Siniša je takođe hrvatski državljanin. Njegova supruga Nevenka je sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu. Siniša sudi kako mu se kaže. A za zločine optužuje Bruno Vekarić, Hrvat. E, baš bi se moglo u Hrvatskoj desiti da Srbin optužuje Hrvate, a da im u poslednjoj instanci presuđuje Hrvat iz Beograda, sa srpskim državljanstvom.
Naravno, ne aboliramo od krivice one koji su klali, ubijali, pustošili...Samo treba da imamo iste aršine prema njima, kao što i Hrvati i Muslimani imaju prema svojima koji su to isto radili.