Pogled iz Vašingtona

Kako izgleda živeti na kredit

Amerikanci duži od gubera

Način na koji ljudi troše svoj novac oslikava živopisnu sliku o tome šta im je najvažnije. Šema trošenja takođe otkriva nečije ekonomsko i socijalno stanje i to mnogo bolje nego kada bi se u obzir uzimala samo visina primanja. Iako lična potrošnja može da se svrsta u mnoge kategorije, tri od tih kategorija su u suštini trošenja. To bi bile kao najvažnije: hrana, stanovanje i zdravstvena nega. U poređenju sa razvijenim zemljama sveta Amerikanci na hranu troše, u procentima, mnogo manje od svih ostalih. Na stanovanje troše više, dosta više, ali na zdravstvo daleko više jer u mnogim ekonomskim razvijenim društvima država učestvuje u većem delu troškova, a u nekima su zdravstvene usluge potpuno besplatne za pojedince. U Americi lična potrošnja je glavna poluga ekonomskog razvoja i održivosti jer je čitav sistem okrenut tržištu, zaključuje kolumnista Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

U petak 4. maja američko Ministarstvo rada objavilo je da je tokom aprila meseca nezaposlenost spala na 3,9 odsto, a to je po prvi put nakon kasnijih šezdesetih godina prošlog veka da je ta stopa sišla ispod četiri odsto. Poslednji put kada je nezaposlenost bila približno ista, blizu četiri odsto, bilo je 2.000 godine i to u vreme takozvanog dot-kom buma. Pitanja koja se postavljaju je koliko je jako tržište rada i koliko može da se održi na današnjoj poziciji. Jedno od glavnih pitanja je takođe i zašto povišice plata nisu značajnije već kada se nezaposlenost kreće u pravcu „pune zaposlenosti". Izveštaj od tog petka tvrdi da se satnica tokom poslednje godine povećala nekih 2,6 odsto, a to je tek nešto više od stope inflacije. Ova stopa povećanja primanja vode ka zaključku da Federalne rezerve neće podići kamatnu stopu kao odbranu od inflacije. Za sada nema potrebe da se ekonomija usporava.

Takođe se iznose podaci da se danas manji broj ljudi nalazi na tržištu rada i tako je lakše da se smanji nezaposlenost. Mnoge žene, a i muškarci, odustali su u potražnji za radnim mestom, ili dobrim radnim mestom, i uglavnom žive od primanja supružnika. Stopa nezaposlenih pala je sa 4,1 odsto na 3,9 iako se zapošljavanje drži rutinske brzine od nekih 164.000 radnih mesta mesečno. Još nekoliko faktora utiču da objavljene brojke ne pokazuju stvarno stanje na tržištu rada. Naime, do pre nekoliko decenija postojao je veći broj radnih mesta u fabrikama, a ti su poslovi dobro plaćeni. Tada su i sindikati bili uticajniji. Tada se manufaktura kotirala na jedno od četiri mesta na vrhu platnog razreda, a ovih dana radnici u fabrikama ne nalaze se ni u prvih deset. Iz Morgana Stenlija tvrde da su nekih 60 odsto radnih mesta koja su otvorena od 2010. godine slabije plaćena mesta. Radna mesta u uslužnim delatnostima. Radana mesta pored telefona da bi se saslušale primedbe kupaca koji kupuju preko interneta.

Kada bi se plate značajnije povećavale to bi bilo dobro za domaćinstva, ali ne obavezno i za one koji kroje politiku tržišta. Značajno povećanje količine novca nateralo bi Federalne rezerve da agresivnije povećaju kamatne stope, a to u krajnoj liniji ne bi bilo dobro ni za potrošače jer bi krediti za kupovinu automobila, kao i kreditne kartice, bili skuplji. Upravo je taj delikatni balans ono što upravlja američkim tržištem, a samo manji broj poluga i dugmića nalaze se u rukama vlasti. Vlast može značajno da utiče samo poreskom politikom, a taj uticaj, istini za volju, može da bude značajan. Manji broj nezaposlenih ipak direktno utiče na visinu dnevnica jer radnici, a ima dosta tih slučajeva, ostavljaju, na primer, nedovršenu građevinu da bi prešli na drugu na kojoj se više plaća. Postoji rat plata na tržištu, ali još nije kulminiralo jer je dobar broj ljudi zaposleno u uslužnim delatnostima gde se još niko „ne ubija" da dostavljaču pica poveća satnicu iz straha da će podneti otkaz. Inače, nezaposlenost se računa na taj način što se u brojanje uključe svi oni stariji od 16 godina koji zaista traže posao. Ne uzimaju se u obzir studenti, penzioneri, vojnici, a ni koji žive od kamata i drugih finansijskih dobitaka.

Bilo kako bilo, potrošnja u ovom trenutku u Americi polako ali sigurno raste. Možda mnogo sporije nego što je za očekivanje, ali to je iz prostog razloga zato što su Amerikanci postali oprezniji poučeni učestalim ekonomskim i finansijskim potresima. A kako stoje stvari sa „potrošačkim pouzdanjem"? Kada se prihodi povećaju, nezaposlenost se smanji, kamate su niske, benzin je jeftin, onda je zasigurno pouzdanje potrošača veoma jako i odlazi se u kupovinu. U ovom trenutku primanja se povećavaju, ali umereno. Jedan od načina merenja je i uzimanje u obzir koliko se odvaja na štednju, a štednja je nedavno spala sa šest na 3,5 odsto od ukupnog primanja. Slaba je verovatnoća da će potrošač više da troši ukoliko mu se primanja brže ne povećavaju. Pri svemu tome značajnu ulogu u potrošnji igraju i dugovanja. Prosečno američko domaćinstvo duguje nešto preko 155.000 dolara. Veći deo toga odnosi se na hipoteku i kredit za automobil, takođe u to ulaze i studenski krediti i lekarski troškovi.

Sve u svemu, potrošačke navike u Americi variraju od lokacije i visine primanja, ali u proseku Amerikanci na hranu troše 13 odsto primanja, na stanovanje 34 odsto, na prevoz 18 odsto, na zdravstvenu zaštitu 7 odsto, na zabavu 5 odsto, na razne vrste štednje 11 odsto i 3 odsto na obuću i odeću. Ovo su redovni izdaci, a više od trećine zemlje nalazi se u problemima kada se radi o plaćanju računa na vreme. Istraživanja pokazuje da bez obzira da li su porodična primanja 20 ili 200 hiljada godišnje, prosečna familija će potrošiti skoro sve što prima, a mnogi i više od toga. Taj višak trošenja nagomilava se na kreditnim karticama. Postoje i objašnjenja zašto Amerikanci toliko duguju: porast troškova života mnogo je veći od porasta primanja u poslednjih 12 godina.

Iako su u proseku primanja porasla 26 odsto od 2003. godine, kućna potrošnja je to dosta prevazišla. Zdravstveni troškovi uvećani su za 51 odsto, a hrana i piće za 37 odsto. Kod preko 35 miliona Amerikanaca doći će u posetu izvršitelji zbog neplaćenih medicinskih usluga. Nekih 25 miliona neće uzimati lekove kako im je propisano i, u najboljem slučaju, smanjiće doze.

Prosečan Amerikanac potroši 1,26 dolara na svaki dolar koji zaradi. Po najnovijim istraživanjima oko 38 miliona američkih domaćinstava potroše do poslednjeg penija svoga čeka. Dve trećine njih spada u kategoriju „srednjih primanja", te tako ne spadaju u siromašne. Prosečni dug za hipoteku iznosi 170.000 dolara, a oko jedne trećine stambenog prostora već je isplaćen. Amerikanci između 35 i 44 godina života imaju najvišu ratu bankrota. Mlađi, od 24 do 34, nalaze se na drugom mesto po broju bankrotiranja. Jedna studija tvrdi da 80 odsto venčanih troši novac „iza leđa" bračnog para, a drugih 18,5 odsto imaju „tajne" kreditne kartice. Prosečan dug za automobil iznosi 27.000 dolara. Dodatni razlog zašto su Amerikanci u dugu do guše je i taj što mnogi ne razumeju razliku između „dobrog i lošeg duga". Neka dugovanja su dobra. Dobar dug je dug za hipoteku jer je novac uložen u vrednost, i studentski dug može da bude dobar jer se ulaže u obrazovanje i veća primanja, i kupovina automobila nije loš dug. Loš dug je onaj koji se stvara kada se nabavljaju stvari koje nemaju dugoročnu vrednost. Kreditne kartice se jako loš dug, ali i zaduživanje zbog poklona, odevanja, letovanja i ishrane.

Puna zaposlenost kod naroda znači da su svi rade i da ima nula nezaposlenih. To se nikada nije dogodilo. Najniža stopa nezaposlenih u Americi bila je 1,2 odsto i to 1944, a to je bilo za vreme rata gde su milioni muškaraca regrutovani i žene su preuzele njihove poslove po fabrikama i uredima. Čak i kada bi postojala puna zaposlenost, uvek bi bio izvestan broj ljudi koji ne bi radili iz bilo kog razloga. Ali, puna zaposlenost bi bila loša za ekonomiju jer bi plate morale preterano da se povećavaju da bi se privukli radnici i inflacija bi postala astronomska. Postoji jedno merenje između inflacije i broja zaposlenih. Taj odnos nazvan je skraćenicom NAIRU i sada je izračunat da je 4,6 odsto što je nešto više od procenta nezaposlenih. Baš poređenjem ta dva današnja broja moglo bi da se kaže da je zaposlenost potpuna. Međutim, u takvoj situaciji plate bi trebalo mnogo brže da rastu, a to nije slučaj. Zaključuje se da puna zaposlenost ipak nastaje kada inflacija počne da raste jer se zaposlenima povećavaju prihodi da ne bi napustili radna mesta u potrazi za boljim dnevnicama.

Tokom poslednje četvrtine 2017. Amerikanci su na redovne izdatke potrošili 13,6 triliona dolara. Tokom tog istog perioda BND je bio 19,7 triliona. Privatna potrošnja čini 69 odsto američke ekonomije. Dve trećine te potrošnje idu na usluge, kao što je stanovanje i zdravstvo. Skoro jedna četvrtina je utrošena na „potrošne" proizvode, kao što je obuća, odeća i hrana. Ostatak je potrošen na dugotrajne proizvode, kao što su automobili i kućna tehnika. Tokom istog perioda potrošačka potrošnja je povećana za 3,8 odsto i to je glavni razlog zašto je BND rastao između dva i tri odsto, što je sasvim solidan rast za period od Velike recesije iz 2007.-2008. godine. Potrošnja je bila sasvim stabilna, ali ne i „spektakularna". Glavni razlog, pokazuju analize, je taj što je veći broj ljudi odlučio da upotpuni svoje obrazovanje i da bi za to platili manje su kupovali i više se zaduživali na kreditnim karticama. Analize takođe pokazuju da se samopouzdanje kupaca nije poboljšalo i dostiglo nivo od pre Velike recesije. Tokom te recesije kupci su opsedali jeftinije radnje sa jeftinijom robom, a nakon ekonomskog oporavka mnogi su odlučili da je ta jeftinija roba „dovoljno dobra" i nastavili su da je kupuju. Sve skupa - troši se manja količina novca.

Tokom prošlog januara Amerikanci su podigli svoju potrošnju za samo 0,2 odsto, mada su se prihodi uvećali zbog prošlogodišnjih smanjenja poreza. To smanjenje sve skupa iznosiće 30 milijardi dolara. Tokom februara meseca potrošeno je manje novca na automobile, ali to je normalna posledica jer su tokom prethodnih meseci zamenjena sva vozila koja su uništena za vreme prošlogodišnjih uragana Harvija i Irme. To bi bilo negde pola miliona automobila.

U svakom slučaju, više se kupovalo nego što se proizvelo i zato je povećan uvoz dobara is drugih zemalja. Uvoz je povećan za 13,9 odsto. Tokom prošlog decembra prodaja novih kuća i stanova pala je nekih 9,3 odsto zbog ograničene ponude a i više cene. U međuvremeno je povećan broj izdatih građevinskih dozvola i očekuje se da će izgradnja i prodaja novih stambenih prostora biti veće tokom ove godine. Sve skupa, tokom prva dva meseca ove godine potrošači nisu bili naročito izdašni. Dobra vest je da su prognoze o američkoj ekonomiji ove godine veoma optimistične. Očekuje se da će se zahuktati kasnije tokom godine kad će novi poreski zakoni pokazati efekat.

To je komplikovani paket poreza i Amerikanci još muku muče da shvate šta da očekuju. Smanjenje poreza tokom ove godine osetiće skoro svi građani, ali to neće biti slučaj tokom sledećih godina; međutim o tome je još rano da se diskutuje. Ekonomisti misle da će ekonomski rast ove godine postići čak i do tri odsto i da će se tako ispuniti cilj današnje američke administracije iz Bele kuće. U svakom slučaju, očekuje se da Federalne rezerve objave uskoro najnoviju prognozu ekonomskog rasta. Nekoliko opasnih i negativnih događaja mogu da poremete planove, a jedan od njih je i trgovinski rat sa Kinom i ostalim zemljama, rat koji svi pokušavaju da izbegnu. Druga prepreka bržem ekonomskom rastu može da bude i ograničenje broja imigranata, ali o tome još ne postoje verodostojni podaci. Takođe postoji opasnost da cene sirovina, zbog trgovinskih nesuglasica na svetskom nivou, porastu toliko i da američke fabrike zbog toga smanje proizvodnju. Pre svega u metalnom i aluminijskom sektoru.

Veliki procenat troška Amerikanaca, bez obzira na primanja nekog domaćinstva, odlazi na, kako to ekonomisti svrstavaju, luksuz. Ljudi koji prave više novca troše veće sume na luksuz, ali i najsiromašniji troše značajne sume za tu kategoriju dobara, tvrdi jedno istraživanje Dojče banke. Prosečna primanja domaćinstva sada je nešto preko 59.000 dolara godišnje, srednja idu do 134.000, a imućniji prave preko te sume. Siromašna domaćinstva kući donose ispod 50.000. Po kategorizaciji Dojče banke u tom istraživanju čak i odlazak u Mekdonald se smatra luksuzom, ali je pušenje i kupovina loto tiketa smatra potrebama

Žene su sklonije od muškaraca da troše na luksuz, navodno zbog većeg stresa one mnogo troše. Međutim, i siromašnija domaćinstva imaju više nepotrebnih izdataka i to je objašnjeno većim stresom. Taj deo je razumljiv jer manje novca vodi ka većem stresu. A po jednom istraživanju iz prošle godine 74 odsto Amerikanaca priznalo je da su upali u dugove zbog godišnjeg odmora. Cifre pokazuju da je to nešto preko hiljadu dolara u proseku. Ljudi dobiju ideju da ako kupe avionsku kartu koja vredi hiljadu dolara za samo 300, da su uštedeli 700. Međutim, nisu već su potrošili 300 koji su otišli na kreditnu karticu koja nije mogla da se isplati na kraju meseca pa su se gomilale kamate, a one su dobro okrunile onih 700 dolara „uštede".

Najviše se nepotrebno troši na letovanje ukoliko to letovanje nije unapred planirano već se odlučuje u poslednjem trenutku na osnovu trenutnih emocija.