Na licu mesta

Subotica: kako su braća Vučić uvećali svoju imovinu

Šta je čije na severu Bačke

Lokalni tajkun iz Subotice Lajoš Čakanj, preko koga Savez vojvođanskih Mađara ilegalno plasira svoja sredstva, očigledno je uspeo da se pomiri sa braćom Vučić, pa sada radi i za njih. Na elitnom mestu u strogom centru Beograda ima restoran od preko 200 kvadratnih metara u prostoru koji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a ispred njega, na javnoj površini, baštu od oko 200 kvadrata. Lokale na ime članova svoje porodice Lajoš ima i na drugim mestima u Beogradu, kao što je Njegoševa ulica, takođe u strogom centru.

Arpad Nađ

Lajoš Čakanj bio bi samo skoro nepoznati lokalni tajkun iz Subotice da u avgustu 2017. u javnost nije dospela informacija kako je brat predsednika Republike Andrej Vučić pokušao na silu da mu oduzme piceriju u centru Subotice, kao i vinariju „Zvonko Bogdan", koja samo još iz marketinških razloga zvanično pripada ovom poznatom pevaču, dok je faktički u rukama Čakanja. Vučić je preko svojih medija pokušao da demantuje ovu informaciju, ali je krajem avgusta potvrda stigla iz Mađarske, sa portala delhir.info koji je naveo da je intervencijom sa najvišeg mesta u Mađarskoj Andrej bio primoran da odustane od svog plana i da praznih ruku odmah napusti Suboticu.

Čakanj je u privredi i mutnim poslovima aktivan još od devedesetih godina prošlog veka, a najviše para zarađuje početkom ovog veka. Iz tog perioda potiče i prvi milion evra koji je zaradio. Njegov posao je bio da investira novac koji je prikupljao Savez vojvođanskih Mađara za svoje aktivnosti (u koje ne spadaju picerije i slično). Zaštitnik u tim poslovima mu je ranije bio Jozef Kasa, a kasnije Ištvan Pastor. Do skoro Čakanj nije napuštao Suboticu i okolinu, a danas se širi i po Beogradu.

U vreme dok je SVM participirao u lokalnoj vlasti Čakanj je petljao samo na lokalu. Po izveštaju UBPOK-a u početku se nije lično pojavljivao, već je poslove obavljao preko Marka Dulića koji se do 2006. nalazio u Nemačkoj, ali ga je od 2002. zastupao Lajošev prijatelj i bivši policajac Slavko Vujić. Najčešće se radilo o muljanju sa nekretninama.

Tako je, na primer, u periodu 2002. do 2003. na ime duga koji je Auto moto klub „Subotica" imao prema državi došlo do prodaje zemljišta na kome se dužnik nalazio, a koje je grad Subotica 1985. dobio na korišćenje od Republike Srbije. Raznim mućkama u katastru nepokretnosti zemljište je upisano na ime Kluba i u bescenje prodato Duliću. Tako je dug prema državi (Republici i lokalnoj samoupravi) plaćen iz imovine same Republike!?!

Republika Srbija se Subotici „osvetila" već u aprilu 2015. kada je Geodetski zavod (republička ustanova) preselila u zgradu privatnog preduzeća „Andex" (vlasnici bračni par Lajoš i Judit Čakanj), a zauzvrat ovom preduzeću dala četiri lokala u centru Subotice koji su u vlasništvu grada, a ne Republike!?!

U većini slučajeva Dulića, a preko njega Čaknja, zastupala je Slavica Petrović Damjanov, koja je bila i advokat, ali i gradski pravobranilac Subotice, zbog čega je 2015. protiv nje podneta krivična prijava. Podnosioci prijave su naveli kako je dvojac Damjanov - Čakanj državni budžet oštetio za najmanje 50 miliona dinara.

Konačno se Čakanj specijalizovao za preuzimanje objekata koji su proglašeni kulturnim dobrom i kod kojih vlasništvo ili nije do kraja regulisano, ili bi trebalo da potpadnu pod restituciju. Tako je u samoj Subotici postao vlasnik robne kuće „Maksi" u samom centru grada, zatim je preko veza u gradskom veću isposlovao da se okolni objekti (od kojih su neki takođe njemu pripadali) nacionalizuju pod izgovorom javnog interesa, zatim da se poruše, a zemljište preda Čakanju da bi na njemu zidao šta hoće.

U međuvremenu je Subotica za ovog tajkuna postala mala, pa je svoj i novac Saveza vojvođanskih Mađara počeo da investira i u drugim mestima, na kraju i u Beogradu.

Na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i trga Svetog Marka u Beogradu nekada je bila najveća i najstarija poslovnica JAT-a, kasnije „Air Serbie". U nastavku tog prostora, sa ulazom sa trga, bila je nekada veoma popularna kafana „Lasta". Vlasnik ove nepokretnosti je Hram Svetog Marka, odnosno Srpska pravoslavna crkva koja je i korisnik zemljišta na kome je cela zgrada sazidana. Danas se u manjem delu pomenutog prostora još uvek nalazi poslovnica „Air Serbie", dok je u ostatku glamurozni restoran „St. Mark's Place".

Vlasnik lokala i zakupac preko 200 kvadratnih metara poslovnog prostora i isto toliko velike bašte koja gleda na Tašmajdan i crkvu svetog Marka je „Express Bistro" d.o.o. čiji je nominalni vlasnik Andor Čakanj, Lajošev sin, a direktor Duško Davidović. Pojedini mediji su kao jednog od vlasnika označavali nekadašnjeg gradskog arhitektu Milutina Folića.

Da su Vučićevi i Čakanj zakopali ratne sekire vidi se i iz toga da je odluka o rekonstrukciji trga doneta bukvalno preko noći (kako bi „St. Mark's" dobio dovoljno mesta za svoju baštu), a da je restoran dozvolu za rad dobio bez konsultacija sa stanarima zgrade i protivno njihovoj volji.