KiM

Kako smrtno bolesni Vučić i Đurić rade o glavi Srbima na KiM

Prodani i izdani

Doslovce se na dnevnom nivou potvrđuje da je jedna od osnovnih odlika politike Aleksandra Vučića prema Kosovu i Metohiji - albanizacija pokrajine kroz raseljavanje Srba. Oni ne odlaze samo iz onih mesta u kojima su u znatnoj manjini u odnosu na Albance, već se nad njima sistematski dovršava egzodus i tamo gde su živeli u kompaktnim zajednicama, odnosno enklavama. A ovo se uspešno sprovodi kroz aktivizaciju politike zvaničnog Beograda, čitaj Vođe, konkretno prihvatanjem i učešćem u sistemu vlasti pod kontrolom kosovskih separatista, koji se generalno, kao projekat geopolitičke tvorevine, naziva "republika Kosovo". Predstavnici takve Vučićeve politike predstavljaju iglu koja je probila membranu srpskog jezgra i unutra ušpricava snažan otrov razarajući srpsko nacionalno biće na Kosovu i Metohiji.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Preciznije, imenom Srbi duhom potpuno odnarođeni članovi "Srpske liste", sada vrše onu funkciju koju ni jedan Albanaca nije mogao, jer budući otvoreno neprijateljski nastrojen, nije imao bilo kakvu mogućnost da se u srpski narod integriše a kamoli nametne. Vučićevi Srbi su trojanski konji koji najpogubnije ideje o prostoru sa koga su Srbi etnički istrebljeni, sprovode u ime Albanaca.

Naročito bolno mesto u tom neprekinutom nizu jeste skup tri sela Parteš, Pasjane i Donju Budrigu, koja na površini od 29 kvadratnih kilometara sa ukupno 5.500 stanovnika, nema ni jednog jedinog Albanca. Odnosno, nije ih bilo, ali se i to polako menja. U administartivnom centru ova tri sela, sada "opštine Parteš" u okviru separatističkog sistema, zaposlene su dve Albanke iako za to ne postoji potreba, jer nemaju koga od svoje zajednice da predstavljaju.

Dogovor o njihovom angažovanju, kako navodi izvor Magazina Tabloid, postignut je u albanskom kafiću u Gnjilanu, gde se predstavnici separatističkih vlasti sastaju svakodnevno i "tamo kuju planove kako da uposle svoje najbliže i verne saradnike, i posredno, kako da uvećaju lično bogatstvo".

Teritorijalne jedinica osnovane prema propisima takozvane "republike Kosovo", za osnovni cilj imaju legalizaciju albanskih zločina naročito progona Srba i to tako što formiranjem opština Srbi proterani iz gradova sada su i legalno izopšteni iz urbanih sredina a za administrativne centre im je određeno najveće selo u skupu koji čini određenu enklavu. Umesto da Srbe vrate u gradove, Albanci uz pomoć Vučićeve stranke sada ulaze u srpske sredine i razaraju ih iznutra.

Na čelu već pomenute tzv "opštine Parteš" nalazi se predstavnik te stranke, "Srpske liste", "gradonačelnik" sela Dragan Petković uz čiju saglasnost se i menja etnička struktura stanovništva podrivajući jednu od kompaktnijih srpskih sredina.

Kako su Magazinu Tabloid precizirali uplašeni Srbi ovog kraja njihov opstanak je ekstremno ugrožen ovakvim Petkovićevim delanjem. Oni su zahtevali da budu anonimni jer se plaše posledica budući da se lokalni vlastodršci u srpskim sredinama brutalno obračunavaju sa protivnicima iz svog naroda, pa čak i neistomišljenicima, znajući da su apsolutno nedodirljivi za domaće zakonodavstvo jer predstavljaju "državni projekat".

Aktuelna albanizacija, čije sprovođenje pomažu Vučićevi činovnici, nije stihijska ni brutalna već tiha, planirana, dogovorena i često pod velom "kapitalnih projekata".

Jedno takvo rešenje pronađeno je nedavno između albanskog posrednika, gradonačelnika "opštine Gnjilane" (po sistemu tzv "republike Kosovo") inače izuzetno uticajnog Ljutfi Hazirija, i čoveka čiji je on kućni prijatelj, Dragana Petkovića, inače gradonačelnika susedne "opštine Parteš".

Inače, Haziri je poznat kao žestoki zagovornik kreiranja Velike Albanije i sponzorisao je neke od događaja koji su za cilj imali širenje i kasniju realizaciju ove ideje na prostoru Raške oblasti.

Tokom jednog od nedavnih susreta u kafiću u Gnjilanu sklopljen je "tajni" dogovor čiji su rezultati gotovo odmah postali vidljivi. Bez ikakve prethodne najave, započeta je izgradnja auto-puta iz pravca Uroševca kroz selo Dolja Budriga, kuda nikada ranije nije prolazio ni jedan put osim seoskog.

Cilj ovog projekta ni malo nije povezan sa saobraćajem već isključivo sa namerom da poveća broj Albanaca koji ovuda prolaze i da se ukaže na još jednu od "slobodnih teritorija" za izgradnju i razvoj trgovinskih i industrijskih centara što neminovno uvećava i broj albanskog življa u tom kraju. To je već uobičajena metoda albanizacije srpskih naselja koja je do sada progutala mnoge veće centre srpskog otpora južno od Ibra. Izgradnjom puta "markira" se lokacija i javlja se zainteresovanost Albanaca za kupovinu tamošnjih. Proporcionalno tome strah i odsutnost bezbednosti kod Srba rastu.

Iako pored auto-puta nikakav drugi dokaz za takvu nameru nije potreban, on ipak postoji a to je činjenica da put prolazi kraj same seoske crkve, odnosno, "preseca" srce ovog, još uvek srpskog, sela.

Prve reakcije meštana usledila su odmah nakon što je pristigla teška mehanizacija i otpočela izgradnja puta. Nezadovoljstvo je pretilo da preraste u otvorenu pobunu meštana zbog čega je Petković zamolio Hazirija da radovi do daljnjeg budu odloženi, kaže izvor Magazina Tabloid.

"I, zamislite, odmah je krenuo u akciju. Poslao je svoje ljude iz katastarske službe da premere parcele kako bi vlasnicima omogućio da u nadoknadu dobiju novac uz eksproprijaciju , kako bi on lakše legalizovao projekat i ispoštovao dogovor, odnosno ispunio obećanje dato Haziriju. Tačnije, morao je da opravda novac koji je za to od njega sigruno pirmio kako bi namera o albanizaciji ovog područja bila ostvarena. Građani i ne slute da će biti prevareni za male pare, otprilike 500 do 1000 evra, što direktno dovesti u naglu prodaju imanja i raseljavanja Srba a doseljavanja Albanaca u ovo selo" uvereni su i zabrinuti naši sagovornici.

Oni naglašavaju da bi najsnažnija reakcija, povodom ovog problema, trebala da usledi od "Srpske liste" koja se hvali kako brine o opstanku Srba na Kosovu i Metohiji ali "do dan-danas nikakvih reakcija nije bilo. Još, žalosno je to što članovi te stranke (SL) u samoj "SO Parteš" po separatističkom sistemu, ćute o tom potezu svog nadređenog iako se sve ovo tiče direktno i njihovog kao i opstanka njihovog potomstva".

Ovo ćutanje objašnjavaju upravo time što je to deo dogovora koji je sklopio prvi čovek "opštine Parteš" a njima je faktički zabranjeno da komentarišu bilo koju njegovu odluku ili potez. Naravno, to se ne dešava "na lepe oči" već su i oni, shodno svom uticaju i nivou, zadovoljeni. Satisfakcija se najčešće ogleda u zapošljavanju članova svojih porodica.

Kao primer za to navode nekoliko "odbornika" u ovdašnjoj SO po sistemu albanskih separatista. Suprug Vesne Dimić politički je zaposlen u prosveti (kao domar), Novica Mitrović ujedno je i vozač gradonačelnika a mesečno dobija dodatnih 200 evra iz sektora obrazovanja. Boban Stolić takođe je politički zaposlio svoju suprugu kao nastavnicu u ovdašnjoj školi. Nikola Tasić, šef Petkovićevog kabineta je ujedno i profesor engleskog jezika u OŠ "Dositej Obradović" iako je završio Višu carinsku školu, "i to preko veze". Zatim Božidar Trajković, direktor obrazovanja u "opštini Parteš" je čovek koji deluje iz senke ali budžet "opštine Parteš" troši kao da je njegov lični jer polovina budžeta je namenjena obrazovanju.

Osim svojih saradnika, Petković je zaposlio "obične ljude" koji su pristali na dogovor da za sebe zadrže jedan deo plate a ostatak da vrate Opštini svakog prvog u mesecu. Vraćeni novac, kako tvrde sagovornici Magazina Tabloid, služi da bi predsednik Opštine mogao da podeli svojim ljudima od 50 do 100 evra, a nešto uzme i za sebe, i tako svakog meseca.

Zaposleni kao zamenici ili direktori u "opštini", nalaze se na tim pozicijama pro-forme jer ih niko ni za šta ne pita. Njihov jedini "posao" je da klimaju glavama i da primaju plate.

Svi oni su odbornici ili makar članovi Vučićeve "Srpske liste".

Sagovornici Magazina Tabloid su čvrsto uvereni da stvaranje sistema kroz kontrolisanu ekonomsku zavisnost omogućava da se ostvari veća ekonomska lična korist onih koji tim mikro-sistemom upravljaju što govori "da će dogovor Petkovića i Hazirija o izgradnji auto-puta uskoro biti ispunjen a to, ako se bude desilo, za očekivati je da će za kratko vreme dovesti do masovnog iseljavanja Srba".

A prodaja imanja je već počela, ujedno i gradnja. Na jednoj od prvih prodatih parcela, gotovo u pustari, u nizu je izgrađeno pet identičnih kuća. Ogromna je tuga kod Srba koji na to gledaju kao na zacementirani početak njihovog neminovnog nestajanja.

Oni sa žaljenjem konstatuju da im jedino "ostaje da budemo puki svedoci izdaje prvog čoveka naše "opštine" zarad svog i albanskog interesa".

Sa dolaskom "Srpske liste", odnosno Aleksandra Vučića, na vlast pri separatističkom sistemu koji vode albanski etnički "predatori" nastrojeni ka finalnom raseljavanju Srba i albanizaciji srpskih sredina, sve je pretvoreno u trgovinu. Pa čak i one delatnosti koje se primarno bave najmlađima.

Kako naš izvor tvrdi "trgovina na koju se čekalo dugo vremena, otvaranje predškolske ustanove u Partešu, najzad su zadovoljene obe strane to jest Petković ispred separatističke i Mitrović ispred opštine Gnjilane po sistemu Republike Srbije koja je i osnivač i finansijer ove ustanove. Trgovina je sklopljena tako što je Petković dobio 5 radnih mesta za svoje ljude a Mitrvić tri.

Imena ljudi koji će biti zaposleni čuvaju se u najstrožijoj tajnosti jer su to osobe koje se već nalaze na nekoliko platnih spiskova i budžeta Republike Srbije i albanskih separatista. Jedna od tih osoba, prema dosadašnjem saznanju, jeste supruga Nikole Tasića koji je šef kabineta u Petkovićevoj lokalnoj upravi".

Ovakav nepotizam i osionost izazivaju gnev i nezadovoljstvo kod Srba ali onima koji nisu "miljenici gospodina Petkovića", bez obzira na visok stepen obrazovanja, otvoreno se kaže da posla za njih neće ni biti.

Iz tog nezadovoljstva rađa se želja za revanšizmom koji se uglavnom ogleda u konačnoj odluci da se imanje proda Albancima a Kosovo i Metohija zauvek napuste jer se "samovolja jednog čoveka više ne može izdržati a naročito to što sve ostale institucije ćute kao da se ništa ne događa.

Nekoliko mladih ljudi ali i čitave porodice pripremaju se da ovih dana odu sa KiM što predstavlja trend po kome će, iz ova tri sela, na ovaj način biti iseljeno već oko stotinak porodica i sva je prilika da će se ta praksa i nastaviti.

Dragan Petković je na vlast došao novembra 2017. a taj dolazak "Srpska lista" proslavila je pompezno - vatrometom i "narodnim veseljem".

Svoju duboku zahvalnost izrazio je i sam Petković pre svega "predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marku Đuriću i čitavoj Srpskoj listi na podršci" što su mu pomogli da postane gradonačelnik "opštine" po sistemu takozvane "republike Kosovo".

Ćutanjem i odobravanjem ovakvog tretiranja preostalih Srba, Vučić, Đurić i "Srpska lista" izražavaju možda još dublju zahvalnost Petkoviću jer je pristao da se prihvati najprljavijeg posla u njihovo ime.

Ko zna, videćemo li hoće li oni obavljeni zadatak da proslave isto tako pompezno vatrometom i veseljem. Ili su to možda već učinili a sve ovo je samo realizacija zamisli koja teče po planu koga nema ko da poremeti.