Do koske

Grupa Branimira Nestorovića je prevarila svoje glasače i prešla na stranu diktatora

Oni, glas iz Vučića

Beograđani su glasali protiv Aleksandra Vučića, ali Nestorović nije dozvolio da dođe do smene vlasti. "Svi smo mi Vučić", priznao je Aleksandar Pavić. Nosilac beogradske liste "Mi - Glas iz naroda", Aleksandar Jerković još nije ozvaničio prelazak na stranu naprednjačkog kartela, ali već okuplja tim s kojim namerava da vodi neki od gradskih sekretarijata. Vodeći ljudi iz Nestorovićeve grupe optužuju građane da u interesu zapadnih službi destabilizuju Srbiju i prizivaju novi 5. oktobar ili Majdan. Petooktobarski puč kritikuje Nestorović, koji se tada učlanio u Demokratsku stranku, i Branko Pavlović, koji je prvi poslanički mandat dobio na listi DOS-a. Borislav Antonijević tvrdi da "SNS nije krao na izborima", samo je manipulisao biračkim spiskom, koji "bivša vlast" nije revidirala 2000. godine...

Predrag Popović

Izborni uspeh Grupe građana „Mi - glas iz naroda" pokrenuo je žustru polemiku u javnosti. Da li Branimir Nestorović radi za Aleksandra Vučića? Da li je BIA okupila tu grupu intelektualaca, analitičara i ostalih zvezda televizije Hepi i You Tube kanala? Da li će „Nestorovićevi svedoci" izneveriti svoje glasače i pomoći Vučiću da zadrži vlast? Kada se shvatilo ko su oni, nazvani su od milošte MI 6.

- Nemojte da brinete, brzo ćete videti čiji smo i šta ćemo da radimo - rekao je dr Nestorović odmah posle izbora.

Zaista, tako je i bilo. Na prvoj postizbornoj konferenciji, Branko Pavlović, jedan od osnivača tog pokreta, u prvoj rečenici je čestitao Srpskoj naprednoj stranci na izbornoj pobedi, nezainteresovan za krađu i kupovinu glasova, uterivanje kapilarnog terora, pritisak na birače, medijski mrak i ostale zloupotrebe.

Svi predstavnici grupe „Mi - glas iz naroda" su građanske proteste zbog izborne krađe proglasili za „novu obojenu revoluciju" i „pokušaj Zapada da u Beogradu izvrši puč kakav se desio 2014. u Kijevu, posle nasilja na Majdanu". Nestorović je prvi najavio mogućnost preletanja dvoje „njegovih" odbornika na stranu dosadašnje vladajuće koalicije u Beogradu, da bi kasnije Siniša Ljepojević rekao da se „može desiti" da troje odbornika s njihove i jedan s liste „Srbija protiv nasilja" pređu na stranu Srpske napredne stranke.

Posle igrokaza, kojim su fingirane podele u grupi „Nestorovićevih svedoka", tu mogućnost je priznao i Aleksandar Jerković, nosilac te liste na beogradskim izborima. Na kraju, odgovore na sva pitanja dao je Aleksandar Pavić na konstitutivnoj sednici novog saziva Narodne skupštine, na kojoj je i njemu overen mandat, stečen na montiranim izborima.

- Svi smo mi Vučić! - odgovorio je Pavić na pitanje novinara kako komentariše haos u Skupštini, koji su izazvali poslanici koalicije „Srbija protiv nasilja".

I bez Pavićevog priznanja, građani su se uverili da su vodeći ljudi tog pokreta novi Vučićevi sateliti. Vučić ih je okupio i formatirao zarad svojih potreba, da kroz njih kanališe nezadovoljstvo naroda njegovom izdajom, prodajom i predajom Kosova i Metohije, rasprodajom javnih resursa, kriminalom i korupcijom, kao i ostalim zločinima naprednjačkog kartela nad državom i narodom. Za predvodnika tog iluzionističkog projekta određen je prof. dr Branimir Nestorović, ugledni beogradski pedijatar, pulmolog i alergolog.

Nestorović je pažnju javnosti privukao krajem februara 2020. godine, kad je Vučić formirao tzv. Krizni štab za „rat protiv nevidljivog neprijatelja", Kovida 19. Za razliku od dr Predraga Kona i ostalih politički podobnih promotera „plandemije", Nestorović je u prvom nastupu ustvrdio da su virusi koji se šire preko Fejsbuka opasniji od korona virusa i da muževi mogu da bez straha vode žene na šoping u Italiju, kojom je tada harala epidemija tog virusa.

Bez obzira na kampanju, koju su protiv njega pokrenuli režimski i oni drugi mediji, Nestorović je u narodu prepoznat kao hrabar i i slobodouman čovek, pritom i stručan za tu temu. Vremenom, zbog kritike drakonskih mera koje su Vučić i Krizni štab nametali ljudima, potom i osporavanja značaja i kvaliteta vakcina protiv Kovida 19, Nestorović je postao simbol slobode.

U vreme kad je Vučić pretio narodu zatvarenjem i povećanjem broja grobnih mesta, Nestorović je ulivao nadu za preživljavanje i oslobođenje od tiranije. Usput, sporednim ali zanimljivim patriotskim, antizapadnim i proruskim pričama, stekao je podršku građana s naglašenijim srpskim nacionalnim nervom.

Vučić je tako upakovan imidž dr Nestorovića nameravao da iskoristi na parlamentarnim izborima 2020. godine. Prema planu, trebalo je da Nestorović formira pokret u saradnji sa Sašom Borojevićem, koji je u medijima, naročito alternativnim, promovisao istu vrstu patriotskih i antiglobalističkih, pa i konspiroloških poruka. Međutim, negde je zapelo, pa od te avanture nije bilo ništa.

Drugi pokušaj uvlačenja Nestorovića u političko blato bio je delimično uspešniji. Umesto da se upusti u osnivanje svog pokreta, Nestoroviću je namenjeno da preuzme nišku Reformističku stranku. Nestorović je trebalo da bude njen kandidat na predsedničkim izborima 2022. godine. Ta namera je propala kad je Vučić dobio istraživanja javnog mnenja, koja su pokazivala da bi Nestorovićeva kandidatura mogla da obori njegov rejting i izazove drugi izborni krug. Vučić nije smeo da rizikuje,da se predsednički izbori u drugom krugu ne pretvore u referndum protiv njega, pa je Nestorović obavešten da ne može skupiti dovoljno potpisa za učešće na izborima.

Inače, bez obzira što je malo ko čuo za nju, Reformistička stranka je veoma značajna za srpsku političku scenu. Posle studentskih protesta 1996/97. osnovao ju je Aleksandar Višnjić, jedan od istaknutijih niških „otporaša". Reformistička stranka je dobila parlamentarni status krajem 2013. godine, kad je preuzeo Vladimir Cvijan. Iz nepoznatih razloga, Cvijan je ubrzo odlučio da sa Višnjićem i Nikolom Sandulovićem osnuje Republikansku partiju. Ipak, niški reformisti su opstali na političkoj margini, pa su se posle kratke romanse sa Nestorovićem, u avgustu prošle godine ujedinili sa udruženjem „Novo lice Srbije" Miloša Parandilovića. Tako je bivši pripadnik Pokreta za obnovu kraljevine Srbije dobio/kupio mogućnost da uđe u koaliciju „Srbija protiv nasilja", okupljenu oko Dragana Đilasa.

Branimir Nestorović ipak nije propustio da, makar posredno, učestvuje na parlamentarnim izborima 2022. godine. Njegov lik se, umesto Putinovog, pri kraju kampanje, pojavio na bilbordima Dveri. Veći deo javnosti to je shvatio kao izraz Vučićeve pomoći Dverima, kojima su istraživanja, do Nestorovićeve pojave, davala tek 1,8 odsto mogućih glasova. Boško Obradović je saradnjom sa Đilasom u „Savezu za Srbiju", ali i ispijanjem vina s Vučićem, rasterao brojne funkcionere i glasače svog pokreta. Poljuljani status srpskog patriote mogao je da mu popravi samo neko poput Nestorovića, što se i dogodilo, pa su Dveri ipak preskočile izborni cenzus.

Formalno, ta saradnja je potvrđena Sporazumom, koji su potpisali Obradović, Nestorović, prof. dr Alek Račić i prof. dr Valentina Arsić Arsenijević. Dveri su se Sporazumom obavezale da u Narodnoj skupštini pokrenu rasprave na teme iz zdravstva i prosvete. Zauzvrat, dobili su podršku tih troje lekara. Iako je u dokumentu istaknuta "dobra volja da će ovo biti početak dugoročne zajedničke saradnje na opšte dobro našeg naroda i države", ta nada je nestala istog časa kad je Obradović overio poslanički mandat. Prema tvrdnjama Nestorovića i Račića, sad već bivši lider Dveri nije ispunio preuzete obaveze. U početku je vrdao i izmišljao opravdanja, da bi naprasno prestao da se javlja na telefon Nestoroviću, a zaboravio je i na obećanje da će pomoći u prikljupljanju novca za lečenje Račićeve ćerke.

U toj kampanji Nestorović se, osim na bilbordima, pojavljivao na tribinama koalicije Dveri-POKS i You Tube kanalima. I u tim prilikama manje je promovisao "svog" predsedničkog kandidata Obradovića, nego što je napadao Zdravka Ponoša, kandidata građanske koalicije "Ujedinjeni". U jednom potkastu je objasnio zašto ne podržava Ponoša: "Pa, ne može Hrvat da bude predsednik Srbije". Na konstataciju voditelja da je premijerka Ana Brnabić Hrvatica, Nestorović se odmah korigovao: "Nemam ništa protiv Hrvata".

Nije imao ništa ni protiv ideje da formira svoj pokret s kojim će nastupiti na vanrednim parlamentarnim, pokrajinskim, beogradskim i lokalnim izborima u decembru 2023. godine.

Oko Nestorovića okupljena je grupa stručnjaka opšte prakse, u kojoj su se našli novinari Siniša Ljepojević i Jovan Janjić, analitičar Aleksandar Pavić, penzionisani general Mitar Kovač, advokat Branko Pavlović i aktivista Dragan Stanojević. Iako različitih profesionalnih profila, povezali su ih isti pogledi na kosovski problem, ruski rat protiv NATO, globalizam i ostale zavere. Povezala ih je i istovrsna sklonost ka aboliciji Aleksandra Vučića i njegovog kartela za sve zlo, koje uništava Srbiju. "Nestorovićevi svedoci"su hiljade sati u studijima televizija Pink, Hepi i Informer, kao i na YT kanalima potrošili na objašnjenja okolnosti u kojima se menja geostrateška mapa sveta, kakve posledice će izazvati dedolarizacija, kakvim manipulacijama se služi američka "duboka država" preko bankarskog lobija i finansijskih mastodonata poput Blekroka.

Detaljno su opisali pakosti, koje prema Srbiji i Srbima na Kosovu i Metohiji vrše Aljbin Kurti i njegovi zaštitnici iz Amerike i Evropske unije. Kroz to vreme, nijednom rečju nisu pomenuli Vučićeve zasluge u učvršćivanju državnosti albanske lažne republike Kosovo, kao ni zločine njegovih eskadrona smrti, na čelu sa Veljkom Belivukom, narko kartel Predraga Koluvije, gang Zvonka Veselinovima i ostale kriminalne i koruptivne akcije u koje su uključeni Vučićevi rođaci, kumovi i saradnici iz vrha stranke i državnih institucija. Opozicioni imidž su zadržali na nivou kritike u kojoj su isticali da je "Srbija dala previše ustupaka kosovskim vlastima" ili da smo "naša vlast pogrešila prihvatanjem Francusko-nemačkog plana"...

Naravno, i oni znaju da za izdaju nije odgovorna "Srbija" ili "naša vlast", nego diktator koji ima svoje ime i Anđelkovo prezime. Međutim, lakše je kritikovati predsednika SAD, komesare EU ili oficire NATO, nego Aleksandra Vučića. I kad bi znao šta o njemu pričaju, Dž. Bajden im ne bi zabranio da gostuju na Hepiju i u Informeru, a Vučić bi to uradio bez po muke čim bi pomislio da se gicaju.

Uz autocenzuru, "Nestorovićevi svedoci" su promociju na režimskim televizijama zaslužili napadima na "petooktobarske pučiste", "bivšu vlast" i "žute lopove". Kao da niko ne zna ili se ne seća da neki od njih imaju zapažen staž u tom društvu. Branimir Nestorović je, početkom procesa obnove višestranačja, napustio Savez komunista i učlanio se u Srpski pokret obnove.

Posle Petog oktobra prešao je u Demokratsku stranku. Branko Pavlović je imao još bogatiju i zapaženiju političku praksu. Posle članstva u Savezu komunista, angažovao se u Glavnom odboru Reformista. Iako je bio jedan od osnivača Građanskog saveza Srbije, kad je došlo do podele u toj kombi-stranci, Pavlović je sa Žarkom Koraćem osnovao Socijaldemokratsku uniju, s kojom je, preko liste DOS-a, dobio poslanički mandat posle petooktobarskih promena.

Po napuštanju SDU-a, formirao je Inicijativu za normalnu Srbiju, a potom je bio nosilac liste "Zato što mora bolje" na republičkim izborima 2007. godine. Tri meseca, od aprila do jula 2004, bio je direktor Agencije za privatizaciju. Kao konsultant malih akcionara učestvovao je u privatizacijama C-marketa, Putnika, Politike A.D, BIP-a, Robnih kuća "Beograd", a kao konsultant Upravnog odbora u prodaji kompanije "Knjaz Miloš". Pavlović je bio angažovan i na projektu restruktuiranja NIS-a. Iz svake od tih privatizacija profitirali su tajkuni i njihovi politički zaštitnici, a stradali su javni interesi i mali proleteri. To ne sputava Pavlovića u žestokoj kritici vlasti u kojoj je i sam učestvovao. Ni on ne smeta ostalim pripadnicima Nestorovićeve grupe, kojima su usta puna, često opravdanih, optužbi na račun DOS-a i njegovih žutih restlova.

Bivšu vlast žestoko kritikuje i general Mitar Kovač, koji je specijalizovan za kompromitaciju generala Ponoša.

- Narod treba da zna istinu o tom čoveku da se on ne bi parazitirao u javnosti na društvenom ugledu Vojske Srbije niti na činu generala. Poznajem Zdravka Ponoša veoma dobro i bio sam savremenik njegove bolesne karijere, koja je obeležena nedopustivom partijskom podrškom i protekcijom - napisao je Kovač u vreme predizborne kampanje u kojoj se Ponoš kandidovao za predsednika države.

Kovač je tada tvrdio da Ponoš nije branio svoj zavičaj u Krajini, da ima skromno obrazovanje, da je "samoljubivi diktator" i, najvažnije za stigmatizaciju, da je na funkciju načelnika Generalštaba postavljen uz "neposredni uticaj" Borisa Tadića i NATO-a.

- Ponoš se pokazao kao promoter NATO pakta u Srbiji, organizacije koja je pomogla Hrvatskoj pripremu i izvođenje operacije "Oluja", kao i progon 230.000 Srba s prostora Republike Srpske Krajine. Formirao je prvu kancelariju u Ministarstvu odbrane za saradnju s NATO, koja je prerasla u odeljenje za saradnju s NATO paktom. To je bio taj njihov pulen, koji ispunjava obaveze - napisao je Kovač, koji je upravo u to vreme obavljao dužnost načelnika Uprave za strategijsko planiranje u Ministarstvu odbrane, što znači da je i lično učestvovao u svim Ponoševim postupcima, koje sada kritikuje.

Kao što Pavlović opušteno kritikuje vlast DOS-a, u kojoj je učestvovao, tako i Kovač optužuje Ponoša da nije oružjem branio svoj zavičaj, ali ne pominje svoj vojnički angažman kod Kalinovika, u njegovom Ulogu. Kovač ne objašnjava ni kako je, kao artiljerac, dobio katedru za Projektni menadžment na Univerzitetu Educons iz Sremske Kamenice. (Taj univerzitet je poznat po diplomi koju je dobio/kupio Tomislav Nikolić i doktoratu Jorgovanke Tabaković, zvane Cica.) Prof. dr Kovač to, kažu, nije zaslužio naučnim radovima. Na "Web of Sciences" ih ima manje nego procenata, koje je Nestorovićeva grupa osvojila na decembarskim izborima.

Zahvaljujući popularnosti dr Nestorovića, kao i čistim biografijama nekih od istaknutijih članova te grupe, "Mi - Glas iz naroda" ostvario je odlične izborne rezultate: na republičkom nivou 4,7 odsto, a u Beogradu 5,37 odsto. Taj uspeh izazvao je fijasko koalicije Dveri-Zavetnici, pa i padu Socijalističke partije Srbije. U suštini, to nije dovelo do promena na političkoj sceni. Jedna grupa Vučićevih satelita zamenila je drugu, potrošenu.

"Nestorovićevi svedoci" su se odmah stavili u funkciju, odmah su počeli da odrađuju prljav posao za gospodara života i smrti. Pobunjene građane, koji su digli glas protiv izborne krađe, nazvali su "stranim plaćenicima, koji destabilizuju Srbiju". Agresivnije od Vučića i njegovih naprednjačkih apostola, pripadnici Nestorovićeve grupe optuživali su pokradene glasače da u Beogradu pripremaju krvoproliće kakvo se pre deset godina dogodilo na kijevskom trgu Majdan, kad je svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič.

- Država ne sme da se ruši na ulici, po nalogu stranih službi. U Srbiji ne sme da se desi novi Majdan - rekao je Nestorović, koji bez moralnih dilema poistovećuje Vučića sa Srbijom.

- Što god mislili o ovoj vlasti, ako dođe do uličnog scenarija, mi ćemo biti protiv. Jedan 5. oktobar je dovoljan. Videli smo šta se desilo u Kijevu i Jerevanu, videli smo arapsko proleće i ostale obojene revolucije. To je sve urađeno na ulici protiv navodno korumpirane vlasti.Moskva kaže da Zapad u Beogradu pokušava da nasilno smeni legitimno izabranu vlast. Ova vlast mi je antipatična, ali njeno rušenje uz spoljnu podršku, to je rušenje države - rekao je Aleksandar Pavić, uživljen u ulogu glasa iz Vučića, tj. iz onog dela Vučićevog tela gde leđa gube časno ime.

Te lažne teze, kojima su abolirali Vučića od odgovornosti za izbornu krađu, ponavljali su svi osnivači grupe "Mi - Glas iz naroda". Naravno, znali su da lažu. Znali su i da će to izazvati katastrofalne posledice po Beograd i Srbiju, pa i po njihove glasače. Ko god je glasao za "Mi - Glas iz naroda", uradio je to s uverenjem da glasa za opoziciju. Greška, velika greška. Ne zna se koliko je glasova ukrao Vučić, ali zna se tačan broj glasova koje je Nestorović ukrao i prosledio Vučiću. Razlika je u tome što je Vučić krao tuđe, a Nestorović svoje glasove.

Bez obzira na sve krađe, ucene i podmićivanje, na medijski i ostali mrak, uverljiva većina Beograđana je glasala protiv Vučićeve liste. Tako izraženu volju glasača ne može da promeni diktator, ali može njegov satelit Nestorović. Pripreme za realizaciju te prevare počele su na prvoj Nestorovićevoj postizbornoj konferenciji za medije. Opušten, s osmehom na licu, on je rekao da je bilo pokušaja da se dvoje odbornika s njegove beogradske liste privole da podrže dosadašnju vlast koalicije SNS-SPS. Nestorović je rekao da im je nuđen šestocifreni mito. Tužilaštvo nije reagovalo.

Da bi prikrili prave motive svojih postupaka, pripadnici grupe "Mi - Glas iz Vučića" su u javnost iznosili najbesmislenija objašnjenja odluke da ne podrže ostale opozicione stranke i omoguće formiranje nove vlasti u Beogradu. Nestorović i Pavić su definisali tri uslova bez kojih neće podržati nijednu opciju. Prvi uslov je - da Srbija istupi iz Briselskog sporazuma i odbaci Francusko-nemački plan. Drugi, da se poništi zakon o rodnoj ravnopravnosti. Treći, da se ukine uredba o razoružavanju Srbije. Nijedan uslov, očigledno, nema veze s gradskim temama, ali zvuči patriotski, a to je "Nestorovićevim svedocima" dovoljno za kreiranje alibija za prevaru svojih glasača.

Šampionski doprinos tom politikantskom nemoralu dao je dr Borislav Antonijević, koji je tvrdio da "Srpska napredna stranka nije krala glasove, samo je napisano da je izašlo više birača nego što je zaista izašlo". Kao razlog zašto sad, posle izbora, neće podržati opozione stranke, Antonijević je naveo to što one (opozicione stranke) nisu 2000. godine izvršile reviziju biračkog spiska.

- Zašto od 2000. do 2012. nisu napravili reviziju biračkog spiska i iz njega, na koji se sada žale, izbacili sve one koji ne mogu da glasaju, koji su pomrli? Zašto nije uvedena revizija biračkog spiska koja bi se sprovodila šest meseci pred svake izbore? Oni nam sad pričaju jedno, a rade drugo. Sada, kada im ne odgovara rezultat, onda će da revidiraju birački spisak, a kada su isti takav spisak koristili za svoj opstanak na vlasti, tada im nije smetao. Zbog toga nećemo da sarađujemo s njima, jer bi ta saradnja apsolutno dovela u pitanje naš kredibilitet i čestitost naših izjava - rekao je Antonijević i dokazao tačnost tvrdnji, koje iznose i pojedinci iz te grupe, da je on najgluplji čovek na političkoj sceni Srbije.

Samo takav licemer i prevarant može bez stida da zanemari činjenicu da je Vučić na vlasti 12 godina i da je u sedam izbornih ciklusa manipulisao biračkim spiskovima na najbrutalniji način.

No, u grupi "Mi - Glas iz Vučića" postoje i ozbiljniji manipulatori. Oni su smisli scenario za prevaru svojih glasača. Glavna uloga u tom igrokazu pripala je Aleksandru Jerkoviću, nosiocu njihove liste za Beograd. Pavić je još pre izbora tvrdio da je Jerković provokator, a kasnije su tu ocenu prihvatili i ostali osnivači te grupe. Ljepojević je na jednoj režimskoj televiziji rekao da je Jerković "izdajnik, koji igra svoj šou, ali da je to njegova lična drama". U istoj emisiji, Ljepojević je najavio mogućnost da još dvoje odbornika sa te liste, kao i jedan sa Đilasove liste pređu na stranu SNS i SPS, pa da se tako formira nova-stara vlast u Beogradu.

Jerković je nedavno bio u Moskvi, da bi po povratku otišao direktno u studio Televizije Pink. Pre izbora, u intervjuima za Magazin Tabloid, najavljivao je žestoki obračun s Vučićem, ali o tome nije smeo da zucne pred Sarapom. Logičnu pretpostavku da Jerković ne bi bio pozvan na Pink da se nije već dogovorio za transfer s Vučićem i Šapićem, on je potvrdio pozivima raznim poznanicima, kojima nudi funkcije u gradskim sekretarijatima i upravnim odborima javnih preduzeća u vlasništvu grada. U toj varijanti, Jerković i još poneki preletač preuzeće na sebe teret, kakav nosi status izdajnika, kao i šestocifrenu nagradu. S druge strane, "Mi - Glas iz naroda" dobiće priliku da se ogradi od njih i održi privid opozicionog statusa, kako bi s njim ponovili prevaru na sledećim izborima.

Ipak, sudbina beogradskih izbora ne zavisi od Šapića, Jerkovića, Nestorovića i sličnih politikanata. Da li će biti formirana nova vlast ili će biti raspisani ponovljeni izbori zavisi od zapadnih centara moći. Ako iz Vašingtona i Brisela izvrše pritisak na Vučića da poštuje preporuke iz Rezolucije Evropskog parlamenta, on će, ucenjen i uplašen, pristati na ponavljanje izbora u Beogradu. Vučić će pokušati da amortizuje taj pritisak raznim ustupcima, naravno na štetu Srbije. Kao što Vučić trguje onim što nije njegovo, tako i Nestorović trguje glasovima normalnih ljudi, opozicionara, koji su ga podržali s namerom da pomogne u oslobođenju države i naroda od naprednjačkog kartela.

Maske su pale, pašće i Vučić, a i njegove marionete iz Nestorovićeve grupe.

antrfile

Opozicija je ciganija

- Cigani! Ciganija! Ako si već prihvatio mandat i došao u ovu Skupštinu, onda poštuj ovu zgradu i ovaj narod koji te je izabrao. Sramota! - rekao je Branimir Nestorović na konstitutivnoj sednici novog saziva Narodne skupštine.

Iako je zaista sramno što su opozicionari s liste "Srbija protiv nasilja" i "Nada" prihvatili poslaničke mandate posle izborne krađe, to ne znači da treba poštovati "zgradu i narod". I Nestorović je prevario narod koji je glasao za njega i njegov "glas iz Vučića".