Analiza

Čije su crkve?

Visoko obrazovani Ulcinjanin Ismet Karamanaga, po nacionalnosti Turčin (ili Albanac?!), preko crnogorskog lista "VIJESTI", kliče: "Nije bilo razloga za postavljanje krsta ni ovog sada (na Kršu od Limana,- KB), a ni onog u Starom gradu (Ulcinja) prošle decenije. Gospodi iz SPC (Srpska pravoslavna crkva) objasnio sam tada da ta crkva ne pripada njima, budući da datira s početka devetog vijeka, dvjesta pedeset godina prije nego je hrišćanstvo podijeljeno na katoličanstvo i pravoslavlje"

Piše: Prof. dr Kaplan Burović, akademik

A da kome pripada ta crkva, gospodine Karamanaga, ako ne pripada hrišćanima?! Ili pravoslavni nisu hrišćani?! Da možda ne pripada vama, muslimanima?!
Vaša kuća, gde aktuelno stanujete u Starom gradu, izgrađena je pre više od pet vekova ne od vaših pradedova, već od hrišćanskih stanovnika Ulcinja. Vaši pradedovi, došli tu iz Turske (ili Albanije, pod turskom zastavom!), osvojili su je na mač. Pošto su poklali, ili prodali kao roblje, stanovnike i vlasnike te kuće i čitavog grada, pradedove današnjih Crnogoraca, uselili su se tu. Kome pripada sada ta kuća? Da vas ne treba izbaciti iz nje, kao što nas vi izbaciste i kao sto dan-danas izbacujete hrišćane iz crkve?
U predmetnoj crkvi su se klanjali Bogu, blagoslovili su se, ili im je pevano opelo, naši pradedovi, koji, ako nisu bili pravoslavni, nisu bili ni katolici, ali su bili hrišćani, kao što smo danas i mi, njihovi praunuci. U predmetnoj crkvi su i njihove mošti. Mošti naših pradedova!
O Karmanaga (na turskom znači Crni aga!), s kakvim pravom nam zabranjujete da se Bogu molimo u crkvi, gde se Bogu molio i nas praded, čukunded?! Pa zar ste nam malo to zabranjivali za vreme vaše okupacije?!
Godine 1878. crnogorski narod oslobodi Ulcinj od turskih okupatora, od vas i vaših saradnika Albanaca, ali vas niti pokla, niti proda kao roblje, pa niti vas izbaci iz te kuće, gde i dan-danas živite slobodni i ravnopravni sa Crnogorcima, koje dan-danas nazivate divljacima i rušiteljima, razaračima vašeg života i vaše kulture, ili - i prisvajačima.
Ako su se hrišćani u XI veku podelili na katolike i pravoslavne, crkve - izgrađene pre te podele - kao što su i do tada pripadale njima, nastavljaju da im pripadaju: neke katolicima, a druge pravoslavnima. Poznato je od svih (pa i od ovog Crnog age!) da je razgraničenje između katoličke i pravoslavne crkve prolazilo kroz Boku Kotorsku (Perast) na sever i na jug, preko Jadranskog mora na afrički kontinent. Ulcinj je pripao pravoslavlju. Istina je da je Vatikan zaposeo i neke crkve na strani pravoslavlja, pa i u Ulcinju, ali za svoje katolike, a ne za vas - muslimane.
A ti su katolici bili isto toliko hrišćani koliko i pravoslavni. Katolici i pravoslavni (pa i mnogi muslimani!), bili su tada ono što su i danas - Crnogorci, a ne Turci, pa ni Albanci.
Ako je u poslednje decenije 20. veka neki Crnogorac (pa bio on i pravoslavne vere!) postavio krst na crkvi Staroga grada, postavio ga na crkvi svojih pradedova, koji - ako nisu bili pravoslavni, nisu bili ni katolici, ali su sigurno bili hrišćani i - kao takvi - ni po čemu nisu pripadali muslimanu Ismetu Crnoagi. A kako sam već naglasio u jednom drugom napisu, krst je isto toliko katolički, koliko i pravoslavni). Postavljanjem krsta na crkvi nije učinjeno nikakvo svetogrđe, ponajmanje zločin. Nije pogažen ni zakon, niti ičija vera, ali jeste: iritirao je muslimanske fundamentaliste, posebno veliko-albanske nacionaliste, šoviniste i rasiste.
Ako je krst zločin, veliko-albanski ekstremni nacionalizam, šovinizam i rasizam je super zločin! Izvinjavam se svim hrišćanima što ih upoređujem!
Zločin je uplitanje muslimana (bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost!) u probleme hrišćana, i to (!) - kad se ovo uplitanje čini u negativne svrhe. Pogotovo je ovo zločin kad se čini od stranaca, od crnih aga. Posebno kad se to čini i sa nacionalističkim, sasvim neprijateljskim podtekstom, pa i smicalicama, kao u konkretnom slučaju.
Mi smo spremni da srdačno pozdravimo svakog stranca, koji pozitivno interveniše u naše probleme, ali onima koji nam zabijaju kolje, da bi nas zavadili, da bi nas rascepili, razdorili, odelili, kažemo im: Čistite đubre iz vaših kuća i dvorišta, jer ga imate na pretek, pa ostavite i nas na miru da to činimo u našim kućama i našim dvorištima.
Što se tiče pretendiranja da "Nije bilo razloga za postavljanje krsta", pitam g. Karamanagu: Je li bilo razloga za podizanje džamije mornara sred Ulcinja, u jednom tako tesnom ambijentu, gde se ne može ni disati?! Da je ta džamija i sa kakvim umetničkim, arhitektonskim vrednostima, ili od kakvog istorijskog značaja - hajde-de! Ta je džamila bez ikakvih vrednosti i danas - bez ikakve potrebe, jer u blizini je druga džamija, koja je svakodnevno više prazna negoli sa bogomoljcima. Ta se džamija restaurira samo i samo za fundamentalističke verske ciljeve muslimana, preko kojih bi albanska dijaspora Ulcinja htela da prikaže ovaj grad kao etnički njihov.
Kad smo već kod ove džamije, naglašavamo svima, u prvom redu albanskim nacionalistima, da je ta džamija podignuta 1678-9. godine od Crnogoraca muslimanske vere, koji 1678. godine stigoše tu (2.500 duša) iz Herceg Novog, na čelu sa kapudan-pašom Arslan-begom Resulbegovićem, doklumentirani Crnogorac.
Da zaključimo: na teritoriji Crne Gore i crkve i džamije su crnogorske, kao što je i sama Crna Gora - crnogorska. Nema unutar granica Crne Gore ni kamena tuđeg, ponajmanje turskog ili albanskog. Van granica Crne Gore imamo i našu srednjevekovnu prestolnicu, gde su naši pradedovi stolovali 500 godina uzastopno, sve do turske okupacije 1479. godine!
Turska i albanska dijaspora u Crnoj Gori treba da bude svesna ovoga. I ne samo toga: ona treba da se integrira i slije sa Crnogorcima, kao što se to integrira i sliva sa meštanima drugih zemalja, gde su to stigli, kao što se to integrira i sliva naša srpsko-crnogorska i makedonska dijaspora sa Turcima, tamo - u Turskoj, i naša nacionalna manjina sa Albancima, tamo - u Albaniji.
Mi ne znamo da su ovi Turci (odnosno Albanci!) zabranili Švajcarcima da postave krst u bilo kojoj crkvi svoje domovine. Ne znamo da je naša dijaspora, tamo - u Turskoj, ili naši manjinci, tamo - u Albaniji, sprečili meštane da podižu bilo kakav njihov verski, ili nacionalni simbol. Naprotiv, znamo da su ih i na živo odrali, da bi ih primorali da se odreknu svoje vere i svoje nacionalnosti, te da se izjave za Albance!
I pored toga, mi - "divlji" Crnogorci, priznali smo albanskoj dijaspori kod nas sva prava koja uživaju i sami Crnogorci: oni mogu čuvati i upražnjavati, ispovedati, koju god veru hoće. Priznali smo im i super prava, koja im ne pripadaju po nijednom međunarodnom zakonu, i koja im nije dan-danas priznala nijedna zemlja na svetu! Ali političko i nacionalno djelovanje, van crnogorskog, kao što im to ne pripada po međunarodnim zakonima, ne bi trebalo da im pripada ni po crnogorskim.
"Ne bi trebalo da im pripada ni po crnogorskim", gospodo upravljači Crne Gore!