(H)umorna priča

Podmlađivanje kokošarnika

Građanin i preduzetnik Neša lucidno zaključuje da će doći vreme kad će narod preći sa duvanja u balon i alko-testa i dopasti ponovo u ruke kožnih kaputa. Ko ima brkove biće mu počupani, ko ima račune biće mu ugašeni...

Piše: Neša (ne čitaj, bezobrazno je i nije žuto)

Kada čovek legne u pola četiri ujutro, a ustane u pola sedam oran i raspoložen da radi onda mora da je lud ili ima 25-26 godina. Ja u ovu drugu kategoriju ne spadam.
Godine su prošle. Vremena su se promenila. Mislim, da smo mi koji smo pre tridesetak godina imali 25-26 i dalje ostali ne izlečeni nostalgičari za vremenom "bravar je bio bolji".
Nekada smo svi masovno ustajali u pet-šest sati i odlazili na posao. Nije nam bilo teško. Tako smo navikli. Radno vreme je počinjalo nekom u šest, pa najkasnije u sedam. Kada odradiš osam sati, još uvek je dan pred tobom. Ovi danas što ne rade ustaju u deset - jedanaest. Neki u krevetu dočekaju i podne. Što da ustaju, šta da rade? Valjda im je lakše da se druže noću. Mrak je. U mraku se ni problemi ne vide.
Imali smo svoja radna mesta, imali smo radno vreme, imali smo svoj dom, porodicu... i iz današnjeg ugla gledanja - ružnu perspektivu.
U školi su se učili od petog razreda pa na dalje nemački, ruski, engleski, francuski. Imao si crveni pasoš, veoma cenjen kod kradljivaca i falsifikatora, s kojim si mogao na sve četiri strane sveta. Za pasoše se nije išlo kod Dačića i na čekanje da ti izmere glavu i ono unutra. Odeš, sačekaš, pola sata, predaš papire i dođeš, ako ti se ne žuri za tri-četiri dana. Ako je hitno, moglo je i ranije. Zamoliš, pa urade.
Pokušajte danas da dobijete pasoš ili ličnu kartu, u recimo Novom Sadu.  Redovi se formiraju ispred zgrade još u tri u jutro. Veća je šansa da dobiješ kuću ili da te uključe telefonski u program u oni silnim nazovi kvizovima u takozvanih televizijama, nego da stigneš na red do kraja radnog vremena. Koga god pitaš svi idu u SUP.
Podseti me ovo na jedan stari bezobrazni vic.
Zašto je star - zato što su se panduri dobili savremenu opremu. A tada, kada  vas kao sumnjivog vozača pod gasom zaustavi kaže - Moraćete da duvate balon.
Pa, ako balon pozeleni ili ste jeli zelene jabuke ili ste malo više popili.
Ako ne volite bezobrazne viceve, ovde zažmurite pa preskočite naredna tri četiri reda.
Nestalo panduru balona za duvanje. Šta da radi? Obrati se radio vezom komandiru i pita ga šta da radi. Komandir mu odgovara - Kriza je. Nestašica. Snađi se. Kupi kurtone.
Šta da radi. Ode u apoteku. U apoteci red. Pošto je službeno on pravo preko reda, pa na šalter. Ljudi komentarišu, gunđaju... Ali, vlast je vlast. - Dajte mi sto kurtona (prezervativa lepše zvuči i kulturnije je - prim. autora). Jedan iz reda kada je čuo šta pandur kupuje, odmah prokomentarisa. - Do sada su nas tukli, a sada će nas i jebati.
Jedan starija gospođa, ili u prevodu baba, se nadoveza pitanjem. - Je li sinko 'oćemo li mi svi ići u miliciju ili će te vi ići po kućama?
Otvorite oči.
Sada je to drugačije duva se u neku spravu koja je kompjuterizovana. Odmah vas upiše u računar. Pa vam skenira i ličnu kartu i vozačku dozvolu. Vidi da li ste seksualno normalno orijentisani - mislim da li kao muško volite žene ili u prevodu - da li ste gej ili strejt, fensi ili ... Pa ako ste nešto od toga imate svoja ljudska prava.
A videlo se to i u Skupštini. Pored svih ovih zajebavanja koje imamo i pitanjem "Kako preživeti" najvažnije pitanje za Srbiju je kako da "furunaši" ostvare svoja prava.
Rešio čovek da malo podmladi kokošarnik. Nabavi mladog petla i pusti ga među koke. Starom petlu ne bi pravo završiće u supi, pa reče mladom petlu - Ajde da se trkamo, ko pobedi njemu pripadaju sve koke.
Mladi petao pristade pod uslovom da starom petlu da fore desetak metara.
I krenu trka. Stari petao napred mladi za njim. Čuje gazda graju u košarniku. Zgrabi pušku istrča napolje i ubi mladog petla. - Jebem ti, već četvrti petao peder.
Naravoučenije - Ako se svi budu trkali da stignu u Evropu preko dupeta ko će u ovoj zemlji praviti i rađati decu. Ili, dovoljno je da nas bude na nebesima, a ko će ostati na zemlji nije važno.
Ko će imati decu, posao, radno vreme, para da pored engleskog uči i čita i na ruskom, nemačkom... Da li će za decu biti mleka... Da li će stići penzije (Kako ide u onom filmu - Ja mislio da si doneo penziju? - Niste čuli pa penzije su ukinute.) Čemu radno vreme, ako nema šta da se radi. Evo vam zakon o ljudskim pravima. Je l' to sve što možete da nam ponudite.
Hvala Evropo - Nisam zainteresovan.
Danas, deca od obdaništa uče strani jezik i to kao drugi maternji jezik - engleski. Valjda je tako i onaj ministar za inostranstvo naučio, pa misli da je za bavljenje međunarodnom politikom dovoljno učenje engleskog u zabavištu.
Zaboravilo se da postoje i drugi jezici - drugi narodi. Da postoje druge kulture. Osim retkih koji čitaju izvorno stranu literaturu, sve se svelo na internet. Umesto mozga danas deci ugrađuju "softver". Štancuju (nemačka reč - proizvodnja u seriji prim. autora) ih sve iste. Počinjemo da ličimo na kineze - sve isti, a mnogo ih ima, pa ne možeš likove da im popamtiš. Svi "žuti", danas je to isplativo. Ubaci se doduše i koji "indijanac", ali nisu to pravi crvendaći, ovi su više melezi vuku na žuto, pa im dođe da su ti ukršteni u stvari polu crveni. I to prefarbavanje se isplatilo.
Pričali smo tada viceve o slovencima, Muji i Hasi. Pa odoše Mujo u jednu, Haso u drugu državu. Nema ni onog dobrog vica - Šta radi Fata između Muje i Hase? - Smeta!
Ostadoše nam crnogorci.
Zove sin sa studija u Beogradu (a gde bi drugde), oca u Titograd (za neupućene današnja Podgorica)
-  Tajo, šalji pare ili da prekidam studije!?
-  Ti kako hoćeš, ali deda i ja nastavljamo medicinu - odgovori mu otac.
Najpre smo postali razroki, pa smo onda oćoravili na jedno oko. Neki  su mislili da će sa jednim okom bolje videti nego sa dva.
Dobri su bili i vicevi o šiptarima. Neće ni oni da nam budu smešni.
Možemo mi to i sami.
U poslednje vreme slušam uglavnom muziku 70-tih i 80-tih godina. Ne znam engleski. Pa ne razumem šta pevaju. Nisam ni tada razumeo, ali sve mi bilo jasno. Ne znam kako je funkcionisalo, ali je bilo dobro. Ovi danas pričaju i u glas pevaju i lažu srpski, ali ih ništa ne razumem. Najpre su rekli - Nema krize.
U Srbiji što se svetskih i evropski dešavanja tiče, ništa ne uspeva, pa neće ni kriza.
Pa onda - Imamo dobre programe za izlazak iz krize.
Ako nije kriza šta će vam programi!?
Onda su rešili da rupe u budžetu zapuše sa pola miliona evra. Pa su ustanovili da ni tri, a kamoli tražene dve milijarde evra od MMF (međunarodni magareći fond) nije dovoljno da zapuši rupe u budžetu.
Pisao sam u Tabloidu pre nekoliko brojeva da stižu oni u kožnim mantilima da vuku za brkove. I stigli su. Odjednom ih je bio pun Novi Sad.
Odavde sve počinje, tu su i prve bombe pre deset godina pale. Traži se sledeća tačka za bombardovanje.
Ne brinite, ne morate ići kod njih, oni idu po kućama. Stići će i kod vas.
Svako poređenje sa prošlim vremenom je namerno. Ili sam samo bio mlađi ....