Krici i odjeci
Topola
Karađorđevići, Miloševići, Tadići, a mi uvek stradamo
Posle
mnogo premišljanja odlučila sam da vam napišem nešto o stvarnom stanju u mojoj
Topoli, a povod mi je tekst (i) o predsedniku opštine Draganu Jovanoviću,
objavljen u Tabloidu broj 199 od 4. februara 2010. pod naslovom "Ne
valja zbog kralja ili je zaribalo u pesku".
Topola
je jednostavno pukla, nekoliko ljudi koji su uz predsednika radi šta hoće,
bezvlašće je potpuno, policija šuruje sa kriminalcima, predsednik se druži sa
njima, zamenik Gavrilo Nikolić zvani Gale poznat je kao čovek koji je povezan
sa kriminalom.
Predsednik
je radio i činio narodu, pravio puteve, uvodio vodu, struju, sve dok je na
vlasti u Vladi bio Velja Ilić; kada je to puklo, u Topoli nema ničega, sve je više
narkomana i besposličara, cveta prodaja droge, dileri nesmetano rade, niko ih
ne sprečava, da li ih se policija plaši ili su povezani sa njima najbolje je
pitati načelnika SUP-a, izvesnog Vladu, koji je poznatiji po švalerisanju nego
po zatvaranju prodavaca droge, iako svi znaju ko šta radi.
U
tekstu jasno piše da su našoj opštini bila odobrena velika novčana sredstva za
infrastrukturu, ali kada se na sajtu pojavila slika zamenika predsednika Galeta
Nikolića sve je stopirano. Pa nisu ludi ni ovi u Vladi, vide s kim imaju posla.
Inače, Gale je, posle jedne velike pljačke banke u Beogradu i ubistva, bio taj
koji je odvezao grupu pljačkaša do granice, ali se posle, kada je uhapšen,
pravdao da nije znao ko su oni pa je oslobođen. Kako - ne zna se.
Inače,
sve što se gradi i radi ide preko njega, on skida kajmak. Za oplenačku berbu,
umesto na račun komunalnog preduzeća, novac koji su uplaćivali tezgaroši
uplaćivao je na svoj račun, negde oko pola miliona dinara, a kada je to
otkriveno, direktor komunalnog davao ostavku, Gale se naprasno razboleo i šta
se desilo - nikom ništa. Gale radi kao da ništa nije bilo, a mi se pitamo šta
je sa Topolom. Ko je vodi - i dobro je.
Predsednik
Jovanović posle svih tih događaja ništa nije preduzeo, ili je saučesnik ili
nešto drugo. Seljaci iz Blaznave kažu da je predsednik u svom selu napravio
pravi dvorac, a isto tako i njegov špijun, neki Mića, sa čudnim nadimkom, koji
nema ni osnovnu školu, a priča se još da je predsednik otpustio dve, tri
devojke koje je zapošljavao jer je tražio da se udaju za tog Miću, pa pošto su
odbile dobile su otkaz.
Ogroman
problem je i što nema posla, jer je u privatne ruke prodato sve što je moglo da
se proda, pa i livnica koja zapošljava najveći broj radnika, a koju su Slovenci
uništili pa sad ne radi.
Jeste
bio problem što je Topola Karađorđeva kad su na vlasti bili Obrenovići, jeste
Topola bila u zapećku kada su vladali komunisti, jer smo mi navodno četničko
mesto, ali posle toga skoro nikako, osim kada je Velja llić bio u Vladi, nismo
"pogađali vlast sa vlašću"... Da li je to gospodin predsednik trebalo
da oseti pa da se on ili promeni ili pomeri i ustupi drugome ne znam, ali da je
očisti od kriminalaca mogao je.
Što
se tiče ostalih stvari možete se zaposliti samo ako ste član Nove Srbije, za
sve ostale je progon, ali tako je u dosta opština pa se na to i ne žalimo.
U
nadi da ćete ovo objaviti kako bismo bar malo uzdrmali čelnike našeg gradića i
uz želju da se nešto promeni,
Pismo iz Tanjuga
Hoćemo i mi masažu
Molimo
vas da u ime nas 26 novinara i dva urednika preduzmete hitne mere i
predupredite drsko ponašanje, maltretiranje, vređanje,
pretnje i omalovažavanje od strane direktorke Tanjuga Branke
Đukić, koja koristi zna se koje porodično-političke veze da zlostavlja radnike koji joj nisu po volji! Tim pre što je Vlada
Srbije učinila maksimalan napor i dala iz budžeta
ogromne pare za boljitak Tanjuga.
Dnevno
Tanjug u proseku emituje 280-300 vesti. Od toga samo deset odsto preuzmu
korisnici za objavljivanje! To znači da je 90 odsto
informacija neupotrebljivo, škart. Dakle, ništa nije učinjeno
na kvalitetu informacija! Čak je procenat škarta i povećan. Ako se zna da je Tanjug državna agencija, postavlja se logično pitanje kome onda
ona kao takva služi.
U
Tanjugu kolo vode nestručni i neznalice. Pomoćnik direktora Lukaj Fadilj se bio šetao kroz Tanjug, uzeo otpremninu, pa se
vratio a novac zadržao! Sad ima platu sto hiljada. Zatim
sekretarica, sada šef kabineta Sonja Kapetanović,
kojoj je direktorka isplatila 1.000 evra na ime prevoza (markice), dok ostalim
radnicima direktorka duguje 19 meseci za prevoz, još od februara 2008. Tu je i
šofer, šef garaže Dragan, koji diluje sa sekretaricom
Sanjom. Doduše, tri sekretarice a jedan direktor! A plate imaju veće nego novinari. Šef obezbeđenja Aranđel ne zna ni da se potpiše, ali "tasteriše". Dok drugi sa višom
školom unutrašnjih poslova rade kao portiri, po smenama, i putuju i po 100 km
do kuće!
Zamenica
glavnog i odgovornog urednika Jadranka Žujović nije ni za lokalnog novinara, a stručni
i sa iskustvom novinari rade periferne informacije! Šef dopisničke mreže iz zemlje, daktilograf i bivša sekretarica Zorica Nikčević, apsurd je i nacionalna bruka!
Sve
bi bilo nekako podnošljivo da direktor ne zlostavlja, ne preti i ne ponaša se
drsko. Preko svojih satelita kažnjava, piše ukore,
upozorenja a sada su spremna i dva otkaza. Ali zato svoje pulene nagrađuje visokim učincima svakog meseca. U prethodnoj turi
je iz Tanjuga, uz Vladine otpremnine otišlo 75 radnika, ali je zato primljeno
novih 80, i to preko raznih veza bez konkursa! I još uvek se primaju novi
"radnici". Primljen je pravnik, a čovek
koji godinama vodi pravnu službu, Miljanić, smenjen je. Inače, pravnika u Tanjugu već ima oko 20. I ponovo se po nalogu direktora objavljuje ultimatum i pretnja
da se otera još 60 radnika! Tu je i pretnja da će
ako neko tuži Tanjug za neisplaćeni prevoz, a i za drugo,
odmah dobiti otkaz.
Dakle,
od 242 zaposlena, iako je od države dat budžet za taj broj, direktor želi da po hitnom postupku
otera 60 ljudi. Kaže da već
ima napravljen spisak za odstrel i da je to tajna. Ali ne za sve. Niti je
objavljen uslov, niti detaljno kada, ko i na koji način
treba da ode. Umesto da se, na primer, uzmu iz svih službi
po četiri vredna iskusna i starija radnika da obuče
mlađe pa posle godinu dana neka idu u penziju ili bilo kuda!
I
na poslednjem konkursu za direktora Tanjuga konkurisalo je 15 kandidata, čije molbe nisu razmatrane a čak ni koverte nisu
otvarane. Nije ni bilo izbora, već je u pitanju bilo postavljenje,
na veoma čudan i neprimeren način. Postavljenje je
izvršeno u eri godišnjih odmora, sa tri člana
Vlade. Još je čudnije da su svi kandidati bili jači od postavljenog!
Za
izdavanje poslovnih prostorija, od 2007. pa do danas Tanjugu nije uplaćena kirija od preko tri miliona dinara od strane privatnika koji je otvorio
Bife Tanjug!
Broj
službenih putovanja u zemlju i inostranstvo se za omiljeni krug rukovodilaca
naglo povećao. Baš kao i korišćenje taksija i rentakara!
Radnici nisu primili 19 "prevoza", a kupljena je masažer-fotelja za preko - 7.000 evra! Možete
misliti ko je upotrebljava. Za to vreme nekoliko dresiranih i rukovodećih kadrova love po Tanjugu "neomiljene", gde su, šta rade, kada
dolaze, kuda i kada odlaze, šta i kako oblače,
upisivanje u knjigu je kao 1941.
Ovakvo rukovodstvo, sa sindikatom i teledirigovanim upravnim odborom treba
hitno promeniti!
Unesrećeni, zabrinuti i uplašeni radnici Tanugaj
Beli kriminal
Ko je kome bio šubara
Poštovani uredniče,
Pratimo tekstove koje objavljujete, ali jedna kockica u
mozaiku u vezi sa zdravstvenim kriminalom u Beogradu stalno nedostaje.
Ta kockica se zove dr Snežana
Stevanović, bivša gradska sekretarka za zdravstvo i direktorka Doma zdravlja Vračar.
To je zubarka koja je imala privatnu zubnu ordinaciju,
ali se stalno muvala po Demokratskoj stranci i G17 pa je nekako dobila mesto
direktora Doma zdravlja Vračar.
Mi smo u Domu zdravlja odmah primetili da se ponaša kao
neka vrsta građevinskog preduzimača. Stalno je tražila gde šta ima da se renovira, doziđuje, a prave probleme u
Domu zdravlja nije rešavala. Polako je deo po deo zgrade Doma zdravlja
renovirala, uvek je na tenderima pobeđivala određena firma i saradnja Stevanovićeve sa
lopovima iz Skupštine grada je bila jasna. Zato se niko nije čudio kad je došla na mesto gradskog sekretara za
zdravstvo.
U to vreme su je mnogo hvalili kako je postavila nove pločice, okrečila, nabavila nove stolice i slično, a sve medijski
organizovano.
Ništa tu manje nije bilo pljačke
nego u zdravstvenim ustanovama čiji su direktori i
direktorke pohapšeni, sigurno je bilo više, pa ako se neki terete za pola
miliona evra, ona je imala udarac od bar miliončeta.
Bio je više nego očigledan dil sa Vladom Šubarevićem i zato se niko
nije čudio kada je imenovana na funkciju, već
smo čekali da vidimo koje je mesto "zaradila".
Sada se čudimo ko ju je spasao i
pokrio kada joj je glavni pajtos Šubarević na
robiji! U vreme svog mandata, kao sekretarka, iako je poslove vodio Šubarević, ipak je ona potpisivala sve bitne papire, a Dragana Jovanović je otkrila i objavila milionske pronevere.
Stevanovićeva je bila na direktnoj vezi i sa pohapšenim direktorima bolnica i domova
zdravlja i ugovarala nabavke koje je budžetska
inspekcija grada ustanovila kao leglo malverzacija.
Kada se o tome govori u Domu zdravlja Vračar, ljudi komentarišu: "znala je da muva" ili "mora da
popravlja zube Tadiću". Ali nije reč o tome. Reč je o tome da se opet ti glavni lopovi
nekako pokriju jer su potrebni Demokratskoj stranci i G17 za dalje pljačke, a niz vodu puste nekoliko manje bitnih ili istrošenih kadrova.
Računice za pljačku dovode do prostih matematičkih zaključaka koga se DS i G17 mogu rešiti, a ko ostaje još malo da krade.