Likovi i
senke
Slučaj unutrašnjeg neprijatelja
Nikola Vlahović
Jedinstvena i
neponovljiva pojava, kakav je legendarni reporter
RTS-a Risto Kubura, provodi dane i
godine u borbi da preživi i
naplati svoj minuli rad.
Ne ide
mu dobro. Posle maratonskog sudskog procesa sa televizijom
u kojoj je proveo svoju mladost i
zrelo doba, pretvoren je u "piplmetar".
Da anketira građane i pod stare dane ispituje gledanost
takozvanog nacionalnog servisa. I to je prihvatio sa zahvalnošću ("plata mala ali značajna"). Bila je to kratkotrajna epizoda o birokratskoj proizvodnji velikih u male.
Mnogo ranije,
mračnih devedesetih, uspeo je da ode u Australiju i napravi
nezaboravnu seriju reportaža sa ovog
dalekog kontinenta. Bivši ambasador
Australije u Beogradu Kris Lemb nije krio
oduševljenje pa je rekao: "...Ovo je nešto najbolje što je ikada snimljeno o Australiji, nemoguće da je ovo uradio stranac!"
A da je Lemb znao koliko je Risto stranac u svojoj domovini...
Ne tako
davno, na kanalu jedne beogradske
televizije sa nacionalnom frekvencijom, jedan deo te
serije ponovo je emitovan, ali opet,
ne zadugo...
Nešto je stalno bilo smetnja
njegovom boravku na jednom mestu.
Po svemu sudeći, reč je o staromodnoj, sad već neoboljševičkoj
potrebi za unutrašnjim neprijateljem.
A Risto
je idealan unutrašnji neprijatelj. Lako ga je prepoznati.
Velikih je dimenzija (preko dva metra
visine), a sklon je i epskom izražavanju,
do granica šifrovane poruke.
Kad neoboljševici nešto ne shvate na pravi način,
ili kad im
je rečnik sumnjiv, onda je "linija unutrašnjeg neprijatelja"
prva na koju
kreću svim sredstvima. Tako se, verovatno, i Kuburi
desilo...
Primenjeno je provereno
oružje. Sprdnja je ubitačna, posebno kad je javna i
kad žrtva nije vaspitana da odgovori na
isti način. Nicali su i
grafiti, poput onog od deset
metara na zgradi Trgovinskog suda u najprometnijoj beogradskoj ulici Kneza Miloša ("Jedan je Kubura Risto!"). Trajao je nad njim
jedan socijalni teror, a i danas
traje. Je li to odmazda zbog epskog
duha kojim se isticao u prevratničko nedoba, ili je u pitanju još jedna
žrtva mentalne tranzicije, u njegovoj ličnoj drami nije
od velike važnosti.
Nije važno
ni to što je dosadašnji direktor RTS-a koji je neopozivo podneo ostavku koliko juče, sada
ponovo direktor sa mandatom od
četiri godine, kao da je američki
predsednik.
Važno je znati
da sezona unutrašnjih neprijatelja
traje.