Smederevo:
Pravosudna komedija
Ako ne piše u zakonu, ni sudija ne mora da bude pismen
Viši sud u Smederevu, Republièko javno tužilaštvo i Ministarstvo pravde
su u sluèaju Dragana Jovanoviæ, a kao svaka dobro organizovana grupa, solidarno zakljuèili da se zakoni na njih ne odnPiše: Igor Milanoviæ
Igor Milanović
U
kriviènom postupku K.93/06 Okružni sud u Smederevu je imao težak
posao da proceni stepen nevinosti uèesnika saobraæajnog
udesa sa teškim posledicama. Nekoliko porodica je veæ bilo unesreæeno,
a najmanje još jedna æe biti kažnjena odlukom postupajuæeg sudije Tomislava Ðorðeviæa. Kako se radilo o delu iz bezbednosti javnog saobraæaja,
veštaèenje je trebalo da obavi veštak saobraæajne
struke.
Umesto
toga, sud je angažovao Miroslava Markoviæa, mašinskog inženjera iz Smedereva, i to lažno
ga predstavljajuæi kao saobraæajnog veštaka. Uz sve to, pomenuti Markoviæ ne samo što
nije veštak saobraæajne struke veæ uopšte nije sudski veštak bilo koje struke.
Bez
obzira na te èinjenice, Markoviæ se u svom nalazu i mišljenju od 7. novembra 2006. potpisuje
kao veštak i iznosi zakljuèke iz saobraæajne struke. Da sve bude još gore, Ministarstvo pravde u svom
dopisu od 25. novembra 2009, koji je potpisala Mirjana Tadiæ, obaveštava optuženog da prema izveštaju dobijenom od samog Okružnog suda u Smederevu, nareèeni
Markoviæ veæ dvadeset godina obavlja posao saobraæajnog veštaka
iako nije upisan u Registar stalnih veštaka za oblast saobraæaja.
Èemu onda služi pomenuti registar, ali i Zakon o uslovima za obavljanje poslova veštaèenja (ZUOPV), ako pomenutom strukom stalno, u ovom sluèaju preko dve decenije, može da se bavi svako
koga sud poželi da angažuje?
U èlanu
4 ZUOPV predviða da jedino lica koja su stekla svojstvo stalnog veštaka
na osnovu tog zakona smeju da rade veštaèenja
za potrebe suda. U èlanu 20 ZOUPV jasno se navodi da se svojstvo veštaka
stièe tek danom upisa u Registar stalnih veštaka.
Ono
što bi trebalo sve posebno da zabrine jeste èinjenica da i sudovi, kao i
samo Ministarstvo pravde, zakone tumaèe kako im se isplati. U
svom veæ pomenutom dopisu Mirjana Tadiæ priznaje da ovo nije
izolovan sluèaj, ali i da Vrhovni sud Republike Srbije bespogovorno prihvata nalaze i mišljenja
ovakvih "veštaka". Ona se pri tome pozvala na èlan 113 Zakona o kriviènom
postupku (ZKP).
Ovaj
èlan, meðutim, predviða nešto sasvim drugo od onoga što se Tadiæevoj prièinilo. Doslovno: "Veštaèenje se odreðuje
kad za utvrðivanje ili ocenu neke važne èinjenice treba pribaviti
nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim struènim
znanjem". Dakle, ovim èlanom se samo odreðuje
potreba za angažovanjem struènog lica, bez objašnjenja ko ima pravo da se tim poslom i bavi. Da li su naše
sudije zaista diplomirale prava?
Pri
svemu tome, komentari ovog èlana zakona su jedinstveni u oceni da
struèna lica smeju da budu angažovana u pretkriviènom
postupku i u istrazi, a u kasnijim fazama kriviènog postupka samo
kad su u pitanju radnje koje u suštini predstavljaju istražne
radnje. I, konaèno, jasno se u svim komentarima navodi razlika izmeðu
struènih lica i samih veštaka.
Na
sve to treba dodati i odluku Vrhovnog suda Srbije iz 1996. godine, kojom je
precizirano da neuropsihijatri ne mogu da utvrðuju stepen
alkoholisanosti poèinioca kriviènog dela, veæ to moraju da rade specijalisti za sudsku medicinu. U pomenutom postupku
ovo veštaèenje je radila dr Mirjana Æiriæ koja je neuropsihijatar.
Suoèen
sa ovim saznanjima, optuženi Dragan Jovanoviæ traži obnovu postupka u
toku koje bi bili pribavljeni nalazi i mišljenja pravih sudskih veštaka
i moli sud da mu omoguæi uvid u spise predmeta. Predsednik Okružnog suda u Smederevu Slavoljub
Nikoliæ nikada nije odgovorio na ovu molbu.
Ubrzo
posle toga, veæe sada u Viši sud preimenovanog nekadašnjeg Okružnog suda u
Smederevu, u sastavu Slaðana Bojkoviæ, Predrag Lukiæ i Dragoslav Milanoviæ, odbija zahtev
Jovanoviæa za ponavljanje kriviènog postupka navodeæi
kako "ZOUPV predviða i moguænost da poslove veštaèenja obavljaju i druga fizièka lica", a ne samo osobe upisane
u Registar stalnih sudskih veštaka. Simptomatièno
je da se u ovom delu svog obrazloženja sudsko veæe nije pozvalo ni na
jedan konkretan èlan zakona. Možda zato što takvog èlana ni nema?
Pošto
je pred Republièkim tužilaštvom pokrenuo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu
zakonitosti, Jovanoviæ je morao da se upozna sa još jednom specifiènošæu
našeg pravnog sistema - zakonom koji jeste stupio na snagu, ali se ne
primenjuje. To doslovno proizilazi iz dopisa tužilaštva od 24. juna 2009. koji
je potpisala Zorica Popoviæ. Kako je to moguæe u
jednoj ureðenoj pravnoj državi, nikome nije jasno.
Pravi
kafkijanski proces u kome optuženi više ne zna ni ko, niti po kom osnovu ga tuži,
procesuira i na kraju osuðuje. I da je ovo jedini postupak takve vrste u Srbiji bilo bi previše,
ali nije. Ovo je samo jedan od hiljada primera koji pokazuju da se u ovoj
zemlji zakoni donose da se ne bi primenjivali, a da je pravosuðe
glavni zaštitnik nezakonitosti.