Rusija
Fenomeni: Zašto je danas u Rusiji broj dece bez roditelja veæi nego posle Drugog
svetskog rata
Deèje suze nikad ne presuše
Sreænom se smatra ona država u kojoj se dobro oseæaju starci i deca ako imaju šta da obuku, obuju, pojedu,
ako žive u pristojnim uslovima i ne oseæaju se napuštenim od društva. Time u Rusiji ne mogu da se pohvale ni starci ni deca. Posebno je teško deci koja su ostala bez roditelja. O njihovoj sudbini piše naš dopisnik
Viktor Hlistun,
dopisnik iz Moskve
O problemu dece siroèiæa koji su iz nekog razloga ostali bez roditelja teško
mi je da pišem. Tim pre što ih èinovnici državnih službi, politièari i razni narodni predstavnici pominju onda kada treba da poveæaju
svoj rejting i autoritet kao, na primer, pred izbore u neki važan organ.
Tada možete da èujete prièe o takvim projektima od kojih vas zaboli glava i èini
vam se da æe sutra-prekosutra problem dece bez roditelja biti rešen.
Takvim obeæanjima ne treba verovati. Izmeðu ostalog, i zbog toga što
u Rusiji ti isti državni èinovnici i politièari ne znaju èak ni koliko taèno u državi siroèiæa ima. A njih je veoma mnogo - približno 800.000. Neki struènjaci
pominju i veæe brojke, èak i više od milion.
Poreðenja radi, navešæu dve cifre koje pokazuju skalu ove nesreæe. Godine 1989. (tj.
neposredno pred poèetak idiotske perestrojke) u zemlji je zvanièno registrovano
87.000 siroèiæa, a odmah posle Velikog otadžbinskog rata 1945. bilo ih
je 680.000. Oni koji uporeðuju perestrojku i reforme koje su za
njom usledile sa svetskim ratom nisu tako daleko od istine. Otkud toliko dece
siroèiæa?
Odgovor je jednostavan: od siromaštva
i pijanstva. Užasni podaci kažu da nekoliko stotina hiljada žena (taènije oko 300.000, pa i više)
ostavljaju svoju novoroðenu decu u porodilištima. U Moskvi svaki dan svoju decu ostave dve žene!
Veæina majki govori da nemaju od èega da izdržavaju
dete - nemaju novca! Zato se postidim i loše oseæam kada se govori o tome da u
Rusiji raste broj milijardera. Mnoge roditelje, posebno one koji se beznadežno
odaju alkoholu, lišavaju roditeljskih prava i oduzimaju im decu. Rezultat: najèešæe siroèiæi postaju deca kojoj su roditelji živi. Ako je verovati statistici, takve dece koja imaju roditelje ali su
postali siroèiæi, ima od 80 do 90 odsto od celokupnog broja siroèiæa.
Njihova sudbina je nezavidna, jer je u
rukama države, tj. njenih predstavnika - pomenutih èinovnika.
Put
u ludnicu
Ne treba ni reæi da se država povukla i da se ne brine o siroèiæima.
U zemlji ima oko 2.000 domova za nezbrinutu decu. Postoje i takvi domovi u kojima
se prema deci odnose dostojno èoveka. U ove domove dolaze i bogati
biznismeni kako bi dali materijalnu pomoæ. Država
je donela zakon po kojem se detetu bez roditelja, kada postane punoletno, daje
stan. S druge strane, u pravosudnim organima postoje informacije o prestupima
protiv siroèiæa u domovima za nezbrinutu decu: o sluèajevima ubistava,
silovanja, prebijanja, nezakonitog smeštanja u duševnu
bolnicu. Ovo poslednje je posebno popularno meðu rukovodiocima deèjih
domova. Mnogi èinovnici opravdavaju svoje postupke time da ne mogu da se izbore sa
vaspitanjem teških sluèajeva dece tinejdžerskog uzrasta. Ali, ako bolje sagledate, shvatiæete
da od onog deteta koje upute u bolnicu za mentalno obolele prave ludaka, tj.
nesposobnu osobu na koju se zakon ne odnosi - ako govorimo pravnim jezikom.
Interes je oèigledan - ako je neko nesposoban, onda stanom i privilegijama koje dobija
od države raspolaže staratelj. Drugim reèima, i novac koje dete dobija od države
i stan dobijaju - neèasni èinovnici. Još jednostavnije reèeno, u pitanju je kraða.
Takvih sluèajeva je mnogo. U svakom sluèaju, èinovnici
na pametan naèin zaobilaze zakon. Nedavno je provladin list Ruska gazeta objavio èlanak
u kojem je pokazano šta rade èinovnici.
Krive
su emocije
"Gradska komisija o pravima èoveka grada Komsomolska na
Amuru predala je redakciji Ruske gazete informaciju o tome da je oko 20
vaspitanika gradskog Deèjeg doma br. 1, èiji direktor je Ljudmila Ivanovna Karga, nezakonito poslato u
psihijatrijsku bolnicu. Razlog - loše ponašanje tinejdžera. Posle takvih "vaspitnih mera" deca su poèela da se žale na ozbiljno pogoršanje zdravlja. Simptomi: pospanost, apatija, pogoršanje
pamæenja. Deca koju su po nekoliko puta podvrgnuta "vaspitnoj egzekuciji", dala su izjave u tužilaštvu sa podrobnim opisom metoda leèenja
u "ludari".
Zaštitnik interesa siroèiæa je lokalni advokat Jurij Jeršov. Prema njegovim reèima, u deèjem domu se nalazi 79 vaspitanika. U poèetku je objavljeno da je 13
tinejdžera poslato na "vaspitavanje" u "ludaru", a kasnije se ispostavilo da ih je bilo 20.
- Na osnovu moje izjave, gradsko tužilaštvo
je povelo istragu i potvrdilo èinjenice o smeštanju
u duševnu bolnicu svih pobrojanih tinejdžera, kao i davanje deci
antidepresiva, korektora ponašanja i drugih lekova koji se obièno
daju teškim psihièkim bolesnicima - izjavio je Jeršov.
Ipak, tužilaštvo je hospitalizaciju proglasilo osnovanom. Stvar je u tome
što su tinejdžeri, navodno, bili ranije na posmatranju u psihoneurološkom
dispanzeru kod specijaliste za decu. I upravo po njegovim uputima vaspitanici
su hospitalizovani, zbog "emocionalnog rastrojstva". Ali, tužilaštvo
je u svojoj istrazi pronašlo i niz radnji kojima se narušava zakon: pre
hospitalizacije dece svoje mišljenje trebalo je da da komisija sastavljena od
psihijatara, dakle, trebalo ih je informisati o leèenju.
Pored toga, pogrešna je bila primena tako jakih lekova, poput neuroleptika.
U ovoj situaciji, piše dalje Ruska gazeta, treba obratiti pažnju na
poziciju pravosudnih organa. Posebno treba obratiti pažnju na to što lokalni
istražitelji nijednom nisu pomenuli da, u skladu sa važeæim
Zakonom o psihijatrijskoj pomoæi i pravima graðana prilikom njenog ukazivanja, dozvolu za prinudnu hospitalizaciju
maloletnika treba da da sud. Ali, u Komsomolsku na Amuru saglasnost suda niko
nije tražio. Samim tim, nije bilo ni sudske kontrole.
Princip prema kojem "nepoznavanje zakona ne oslobaða od kazne" niko nije ukinuo. Lice odgovorno za donošenje rešenja
o hospitalizaciji u psihijatrijski stacionar trebalo je da poznaje zakon., kao
i to da slanje dece bez pregleda struène komisije u
psihijatrijsku ustanovu potpada pod èlan "Nezakonito smeštanje u psihijatrijsku ustanovu" Kriviènog zakona.
Ovaj èlan propisuje i kaznu od tri do sedam godina zatvora za njegovo nepoštovanje.
Bez
buke, molim
Ne znam da li æe èinovnici koji su u ovom sluèaju uèestvovali biti kažnjeni
nakon objavljivanja èlanka u provladinim novinama, a malo verujem i u to da æe
sud zaustaviti èinovnike drugih ustanova za decu bez roditelja. Èak
i u Moskvi, civilizovanom gradu, gde je i kontrola nad deèjim
domovima veæa nego u drugim regionima, rade se užasne stvari. Tako se, na
primer, u Moskvi pred sudom nedavno našao i Oleg Kuzin, jedan
od rukovodilaca prestonièkog Centra za socijalnu pomoæ porodici i deci
"Žuravuška". On je okrivljen za surovo prebijanje maloletnih
vaspitanika. U Istražnom komitetu pri tužilaštvu Ruske Federacije saopštili su sledeæe:
- 28. januara je Kuzin, koji se nalazio u svom radnom kabinetu, pio
alkohol. U isto vreme, u sobi za igru bila je grupa dece. Kuzinu se nije dopalo
što su deca bila buèna, pa je ušao u sobu za igru i grubo pokušao da ih utiša.
Zatim je udario dvoje dece glavom o zid, a na jednog deèaka
koji je legao na pod - Kuzin je seo. Okrivljeni je pretukao petoro dece uzrasta
od 12 do 14 godina. Sudi mu se po èlanu Kriviènog
zakona "Prekoraèenje dužnosti sa teškim posledicama". Kazna za ovaj prestup je od tri do deset godina zatvora.
I opet nisam uveren da æe ovaj èinovnik dobiti ono što
zaslužuje i da æe se drugi ponašati prema bespomoænim siroèiæima pažljivo i sa razumevanjem, zaštitnièki. Mada, iskreno
govoreæi, ljudi koji rukovode i rade u deèjim domovima nisu uvek
profesionalci. Plate su ovde mizerne, a rad sa decom i uslovi rada - teški.
Selekcija radnika za rad u deèjim domovima, nažalost,
malo gde se sprovodi, a ako se i sprovodi, to je samo formalno. Evo, opet, èinjenica.
Da
se ne raðaju siroèiæi
Jezivo zvuèe "materijali" kriviènog dela koje se nalazi na
sudu Permske oblasti. Glavni lik ovde je bivši direktor Jezerskog psihoneurološkog
internata Grigorij Banikov. Šta je on uradio? Banikov je
poslao nekoliko svojih pacijentkinja na nezakonitu, prinudnu medicinsku -
sterilizaciju. I sve bi ostalo tako kako je da glas o ovom užasnom
delu nije došao do Tatjane Margoline, opunomoæenika za zaštitu
prava èoveka u Permskoj oblasti. Ona je objasnila da je 14 devojaka koje su živele
u internatu pod zvaniènim starateljstvom Banikova podvrgnuto strašnoj operaciji.
Istraga tužilaštva je potvrdila tu èinjenicu. Pored toga, tužilaštvo smatra da je Banikov nezakonito potrošio
lièni novac osmoro vaspitanika internata. Opet kraða!
Ali, to nije najvažnije. Evo šta je novinarima isprièala Tatjana Margolina:
- Operacije su se sprovodile bez obaveznog sudskog rešenja, samo na osnovu
zahteva staretalja odnosno direktora internata Banikova i dokumenta lekarske
komisije rejonske bolnice. U poèetku su sterilizaciji podvrgnute tri
devojke. One su bivše vaspitanice deèjih domova koje su, kada su odrasle, život nastavile u
specijalnom internatu, jer boluju od psihièke bolesti. Ispostavilo se
da su sve tri trudne. Kada se za to saznalo poslate su na prinudni abortus iako
su bile u poodmaklom stadijumu trudnoæe. Istovremeno su
podvrgnute i sterilizaciji. Kasnije su pod nož hirurga bile
poslate i druge vaspitanice ovog internata. Porazan je cinizam u
administrativnoj formulaciji u svim prateæim dokumentima, da "ludaci ne treba da raðaju". Prema reèima Margoline, krivièno delo su poèinili i lekari koji su sterilisali devojke, po èlanu
Kriviènog zakona "Propust". Po utvrðivanju kriviènog dela, Banikova nisu uhapsili - on èeka suðenje
u svom domu. Kako æe se stvar završiti, neizvesno je, ali Tatjana Margolina je zadovoljna što
su se istražni organi ipak zainteresovali za ovo delo.
- To što je sluèaj stigao na sud, smatram velikim uspehom nas koji se bavimo zaštitom
prava èoveka i novinara. Lokalna administracija se iz sve snage trudila da sakrije
ovaj sluèaj.
Nažalost, permski sluèaj nije jedini. Sa sliènim "lepotama" života
susreæu se i vaspitanici nekoliko sliènih ustanova, èak
i u Podmoskovlju. U oblasnom tužilaštvu dobro se seæaju
nedavnog sluèaja nezakonite sterilizacije nekoliko devojaka u Psihoneurološkom
internatu br. 5. Jedna devojaka je èak bila nevina. Rukovodstvo
internata su kaznili - nekog administrativno, nekog krivièno.
Policijski podaci
Rezultati takvog vaspitanja
dece siroèiæa u domovima za nezbrinutu decu su veoma tužni. To se vidi i po
statistièkim podacima koje je
nedavno objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije. Èetrdeset odsto siroèiæa koji su potpuno državno osigurani (tj. u deèjim domovima) kasnije postaju alkoholièari i narkomani. A 10 odsto
njih izvrši samoubistvo, što je stavilo Rusiju na tužno prvo mesto na svetu po
broju samoubistava meðu decom i tinejdžerima. Njih 40 odsto svake godine izvrši skoro 150 hiljada
prestupa a samo 10 odsto zapoène normalan život.
Rezultati istraživanja: deca nemaju kud
Izlaz je jasan svima -
potrebno je, kako je to uraðeno u Evropi, odustati od
deèjih domova i prednost dati èak i privremenom smeštanju siroèiæa u porodice, kojima bi se plaæalo za njihovo izdržavanje. Ali, pitanje je da
li su Rusi spremni za takvo rešenje problema siroèiæa. Nadam se da æe èitaoci sami odgovoriti na ovo pitanje ako proèitaju rezultate istraživanja koje se time bavilo.
Više od polovine (56 odsto) Rusa pozitivno se odnosi prema ideji o usvajanju
dece iz deèjih domova. Više od ostalih, pozitivno se o ovom pitanju izjašnjavaju žitelji gradova koji imaju
od 100 do 500.000 stanovnika (64 odsto), kao i žene (61 odsto), a manje
muškarci (50 odsto) i stanovnici megalopolisa (44 odsto). Ali, samo èetiri
odsto njih planira da u buduænosti usvoji dete, a od tog
broja tri èetvrtine ne tvrdi da æe se to i dogoditi. Ovde je broj muškaraca i žena isti. Meðu omladinom od 18 do 34
godine, jedan i po put više ima onih koji su spremni
da usvoje dete u odnosu na sve graðane - šest odsto. Toliki
procenat graðana sa visokim prihodima,
takoðe, planira usvajanje. Ali, svake godine više od hiljadu usvojene dece vraæaju se u deèje domove. Novi roditelji ne mogu ili ne žele da ih ostave u svojim
porodicama.
Podaci za prošlu godinu pokazuju da je u usvojiteljske porodice bilo dato 12.300 deèaka i
devojèica, a u porodice stranaca 3.300. Najviše zahteva meðu potencijalnim usvojiteljima odnosi se na decu do pet godina starosti. A
glavninu dece u deèjim domovima èine oni od 10 do 15 godina starosti (60 odsto). Pored toga, svaki èetvrti domac je dete invalid (23 odsto).