https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

Rusija

Fenomeni: Zašto je danas u Rusiji broj dece bez roditelja veæi nego posle Drugog svetskog rata

 

Deèje suze nikad ne presuše

 

Sreænom se smatra ona država u kojoj se dobro oseæaju starci i deca ako imaju šta da obuku, obuju, pojedu, ako žive u pristojnim uslovima i ne oseæaju se napuštenim od društva. Time u Rusiji ne mogu da se pohvale ni starci ni deca. Posebno je teško deci koja su ostala bez roditelja. O njihovoj sudbini piše naš dopisnik

 

Viktor Hlistun,

dopisnik iz Moskve

 

O problemu dece siroèiæa koji su iz nekog razloga ostali bez roditelja teško mi je da pišem. Tim pre što ih èinovnici državnih službi, politièari i razni narodni predstavnici pominju onda kada treba da poveæaju svoj rejting i autoritet kao, na primer, pred izbore u neki važan organ. Tada možete da èujete prièe o takvim projektima od kojih vas zaboli glava i èini vam se da æe sutra-prekosutra problem dece bez roditelja biti rešen.

Takvim obeæanjima ne treba verovati. Izmeðu ostalog, i zbog toga što u Rusiji ti isti državni èinovnici i politièari ne znaju èak ni koliko taèno u državi siroèiæa ima. A njih je veoma mnogo - približno 800.000. Neki struènjaci pominju i veæe brojke, èak i više od milion.

Poreðenja radi, navešæu dve cifre koje pokazuju skalu ove nesreæe. Godine 1989. (tj. neposredno pred poèetak idiotske perestrojke) u zemlji je zvanièno registrovano 87.000 siroèiæa, a odmah posle Velikog otadžbinskog rata 1945. bilo ih je 680.000. Oni koji uporeðuju perestrojku i reforme koje su za njom usledile sa svetskim ratom nisu tako daleko od istine. Otkud toliko dece siroèiæa?

Odgovor je jednostavan: od siromaštva i pijanstva. Užasni podaci kažu da nekoliko stotina hiljada žena (taènije oko 300.000, pa i više) ostavljaju svoju novoroðenu decu u porodilištima. U Moskvi svaki dan svoju decu ostave dve žene! Veæina majki govori da nemaju od èega da izdržavaju dete - nemaju novca! Zato se postidim i loše oseæam kada se govori o tome da u Rusiji raste broj milijardera. Mnoge roditelje, posebno one koji se beznadežno odaju alkoholu, lišavaju roditeljskih prava i oduzimaju im decu. Rezultat: najèešæe siroèiæi postaju deca kojoj su roditelji živi. Ako je verovati statistici, takve dece koja imaju roditelje ali su postali siroèiæi, ima od 80 do 90 odsto od celokupnog broja siroèiæa. Njihova sudbina je nezavidna, jer je  u rukama države, tj. njenih predstavnika - pomenutih èinovnika.

 

Put u ludnicu

 

Ne treba ni reæi da se država povukla i da se ne brine o siroèiæima. U zemlji ima oko 2.000 domova za nezbrinutu decu. Postoje i takvi domovi u kojima se prema deci odnose dostojno èoveka. U ove domove dolaze i bogati biznismeni kako bi dali materijalnu pomoæ. Država je donela zakon po kojem se detetu bez roditelja, kada postane punoletno, daje stan. S druge strane, u pravosudnim organima postoje informacije o prestupima protiv siroèiæa u domovima za nezbrinutu decu: o sluèajevima ubistava, silovanja, prebijanja, nezakonitog smeštanja u duševnu bolnicu. Ovo poslednje je posebno popularno meðu rukovodiocima deèjih domova. Mnogi èinovnici opravdavaju svoje postupke time da ne mogu da se izbore sa vaspitanjem teških sluèajeva dece tinejdžerskog uzrasta. Ali, ako bolje sagledate, shvatiæete da od onog deteta koje upute u bolnicu za mentalno obolele prave ludaka, tj. nesposobnu osobu na koju se zakon ne odnosi - ako govorimo pravnim jezikom. Interes je oèigledan - ako je neko nesposoban, onda stanom i privilegijama koje dobija od države raspolaže staratelj. Drugim reèima, i novac koje dete dobija od države i stan dobijaju - neèasni èinovnici. Još jednostavnije reèeno, u pitanju je kraða. Takvih sluèajeva je mnogo. U svakom sluèaju, èinovnici na pametan naèin zaobilaze zakon. Nedavno je provladin list Ruska gazeta objavio èlanak u kojem je pokazano šta rade èinovnici.

 

Krive su emocije

 

"Gradska komisija o pravima èoveka grada Komsomolska na Amuru predala je redakciji Ruske gazete informaciju o tome da je oko 20 vaspitanika gradskog Deèjeg doma br. 1, èiji direktor je Ljudmila Ivanovna Karga, nezakonito poslato u psihijatrijsku bolnicu. Razlog - loše ponašanje tinejdžera. Posle takvih "vaspitnih mera" deca su poèela da se žale na ozbiljno pogoršanje zdravlja. Simptomi: pospanost, apatija, pogoršanje pamæenja. Deca koju su po nekoliko puta podvrgnuta "vaspitnoj egzekuciji", dala su izjave u tužilaštvu sa podrobnim opisom metoda leèenja u "ludari".

Zaštitnik interesa siroèiæa je lokalni advokat Jurij Jeršov. Prema njegovim reèima, u deèjem domu se nalazi 79 vaspitanika. U poèetku je objavljeno da je 13 tinejdžera poslato na "vaspitavanje" u "ludaru", a kasnije se ispostavilo da ih je bilo 20.

- Na osnovu moje izjave, gradsko tužilaštvo je povelo istragu i potvrdilo èinjenice o smeštanju u duševnu bolnicu svih pobrojanih tinejdžera, kao i davanje deci antidepresiva, korektora ponašanja i drugih lekova koji se obièno daju teškim psihièkim bolesnicima - izjavio je Jeršov.

Ipak, tužilaštvo je hospitalizaciju proglasilo osnovanom. Stvar je u tome što su tinejdžeri, navodno, bili ranije na posmatranju u psihoneurološkom dispanzeru kod specijaliste za decu. I upravo po njegovim uputima vaspitanici su hospitalizovani, zbog "emocionalnog rastrojstva". Ali, tužilaštvo je u svojoj istrazi pronašlo i niz radnji kojima se narušava zakon: pre hospitalizacije dece svoje mišljenje trebalo je da da komisija sastavljena od psihijatara, dakle, trebalo ih je informisati o leèenju. Pored toga, pogrešna je bila primena tako jakih lekova, poput neuroleptika.

U ovoj situaciji, piše dalje Ruska gazeta, treba obratiti pažnju na poziciju pravosudnih organa. Posebno treba obratiti pažnju na to što lokalni istražitelji nijednom nisu pomenuli da, u skladu sa važeæim Zakonom o psihijatrijskoj pomoæi i pravima graðana prilikom njenog ukazivanja, dozvolu za prinudnu hospitalizaciju maloletnika treba da da sud. Ali, u Komsomolsku na Amuru saglasnost suda niko nije tražio. Samim tim, nije bilo ni sudske kontrole.

Princip prema kojem "nepoznavanje zakona ne oslobaða od kazne" niko nije ukinuo. Lice odgovorno za donošenje rešenja o hospitalizaciji u psihijatrijski stacionar trebalo je da poznaje zakon., kao i to da slanje dece bez pregleda struène komisije u psihijatrijsku ustanovu potpada pod èlan "Nezakonito smeštanje u psihijatrijsku ustanovu" Kriviènog zakona. Ovaj èlan propisuje i kaznu od tri do sedam godina zatvora za njegovo nepoštovanje.

 

Bez buke, molim

 

Ne znam da li æe èinovnici koji su u ovom sluèaju uèestvovali biti kažnjeni nakon objavljivanja èlanka u provladinim novinama, a malo verujem i u to da æe sud zaustaviti èinovnike drugih ustanova za decu bez roditelja. Èak i u Moskvi, civilizovanom gradu, gde je i kontrola nad deèjim domovima veæa nego u drugim regionima, rade se užasne stvari. Tako se, na primer, u Moskvi pred sudom nedavno našao i Oleg Kuzin, jedan od rukovodilaca prestonièkog Centra za socijalnu pomoæ porodici i deci "Žuravuška". On je okrivljen za surovo prebijanje maloletnih vaspitanika. U Istražnom komitetu pri tužilaštvu Ruske Federacije saopštili su sledeæe:

- 28. januara je Kuzin, koji se nalazio u svom radnom kabinetu, pio alkohol. U isto vreme, u sobi za igru bila je grupa dece. Kuzinu se nije dopalo što su deca bila buèna, pa je ušao u sobu za igru i grubo pokušao da ih utiša. Zatim je udario dvoje dece glavom o zid, a na jednog deèaka koji je legao na pod - Kuzin je seo. Okrivljeni je pretukao petoro dece uzrasta od 12 do 14 godina. Sudi mu se po èlanu Kriviènog zakona "Prekoraèenje dužnosti sa teškim posledicama". Kazna za ovaj prestup je od tri do deset godina zatvora.

I opet nisam uveren da æe ovaj èinovnik dobiti ono što zaslužuje i da æe se drugi ponašati prema bespomoænim siroèiæima pažljivo i sa razumevanjem, zaštitnièki. Mada, iskreno govoreæi, ljudi koji rukovode i rade u deèjim domovima nisu uvek profesionalci. Plate su ovde mizerne, a rad sa decom i uslovi rada - teški. Selekcija radnika za rad u deèjim domovima, nažalost, malo gde se sprovodi, a ako se i sprovodi, to je samo formalno. Evo, opet, èinjenica.

 

Da se ne raðaju siroèiæi

 

Jezivo zvuèe "materijali" kriviènog dela koje se nalazi na sudu Permske oblasti. Glavni lik ovde je bivši direktor Jezerskog psihoneurološkog internata Grigorij Banikov. Šta je on uradio? Banikov je poslao nekoliko svojih pacijentkinja na nezakonitu, prinudnu medicinsku - sterilizaciju. I sve bi ostalo tako kako je da glas o ovom užasnom delu nije došao do Tatjane Margoline, opunomoæenika za zaštitu prava èoveka u Permskoj oblasti. Ona je objasnila da je 14 devojaka koje su živele u internatu pod zvaniènim starateljstvom Banikova podvrgnuto strašnoj operaciji. Istraga tužilaštva je potvrdila tu èinjenicu. Pored toga, tužilaštvo  smatra da je Banikov nezakonito potrošio lièni novac osmoro vaspitanika internata. Opet kraða! Ali, to nije najvažnije. Evo šta je novinarima isprièala Tatjana Margolina:

- Operacije su se sprovodile bez obaveznog sudskog rešenja, samo na osnovu zahteva staretalja odnosno direktora internata Banikova i dokumenta lekarske komisije rejonske bolnice. U poèetku su sterilizaciji podvrgnute tri devojke. One su bivše vaspitanice deèjih domova koje su, kada su odrasle, život nastavile u specijalnom internatu, jer boluju od psihièke bolesti. Ispostavilo se da su sve tri trudne. Kada se za to saznalo poslate su na prinudni abortus iako su bile u poodmaklom stadijumu trudnoæe. Istovremeno su podvrgnute i sterilizaciji. Kasnije su pod nož hirurga bile poslate i druge vaspitanice ovog internata. Porazan je cinizam u administrativnoj formulaciji u svim prateæim dokumentima, da "ludaci ne treba da raðaju". Prema reèima Margoline, krivièno delo su poèinili i lekari koji su sterilisali devojke, po èlanu Kriviènog zakona "Propust". Po utvrðivanju kriviènog dela, Banikova nisu uhapsili - on èeka suðenje u svom domu. Kako æe se stvar završiti, neizvesno je, ali Tatjana Margolina je zadovoljna što su se istražni organi ipak zainteresovali za ovo delo.

- To što je sluèaj stigao na sud, smatram velikim uspehom nas koji se bavimo zaštitom prava èoveka i novinara. Lokalna administracija se iz sve snage trudila da sakrije ovaj sluèaj.

Nažalost, permski sluèaj nije jedini. Sa sliènim "lepotama" života susreæu se i vaspitanici nekoliko sliènih ustanova, èak i u Podmoskovlju. U oblasnom tužilaštvu dobro se seæaju nedavnog sluèaja nezakonite sterilizacije nekoliko devojaka u Psihoneurološkom internatu br. 5. Jedna devojaka je èak bila nevina. Rukovodstvo internata su kaznili - nekog administrativno, nekog krivièno.

 

 

 

 

Policijski podaci

 

Rezultati takvog vaspitanja dece siroèiæa u domovima za nezbrinutu decu su veoma tužni. To se vidi i po statistièkim podacima koje je nedavno objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije. Èetrdeset odsto siroèiæa koji su potpuno državno osigurani (tj. u deèjim domovima) kasnije postaju alkoholièari i narkomani. A 10 odsto njih izvrši samoubistvo, što je stavilo Rusiju na tužno prvo mesto na svetu po broju samoubistava meðu decom i tinejdžerima. Njih 40 odsto svake godine izvrši skoro 150 hiljada prestupa a samo 10 odsto zapoène normalan život.

 

 

 

 

 

Rezultati istraživanja: deca nemaju kud

 

Izlaz je jasan svima - potrebno je, kako je to uraðeno u Evropi, odustati od deèjih domova i prednost dati èak i privremenom smeštanju siroèiæa u porodice, kojima bi se plaæalo za njihovo izdržavanje. Ali, pitanje je da li su Rusi spremni za takvo rešenje problema siroèiæa. Nadam se da æe èitaoci sami odgovoriti na ovo pitanje ako proèitaju rezultate istraživanja koje se time bavilo.

Više od polovine (56 odsto) Rusa pozitivno se odnosi prema ideji o usvajanju dece iz deèjih domova. Više od ostalih, pozitivno se o ovom pitanju izjašnjavaju žitelji gradova koji imaju od 100 do 500.000 stanovnika (64 odsto), kao i žene (61 odsto), a manje muškarci (50 odsto) i stanovnici megalopolisa (44 odsto). Ali, samo èetiri odsto njih planira da u buduænosti usvoji dete, a od tog broja tri èetvrtine ne tvrdi da æe se to i dogoditi. Ovde je broj muškaraca i žena isti. Meðu omladinom od 18 do 34 godine, jedan i po put više ima onih koji su spremni da usvoje dete u odnosu na sve graðane - šest odsto. Toliki procenat graðana sa visokim prihodima, takoðe, planira usvajanje. Ali, svake godine više od hiljadu usvojene dece vraæaju se u deèje domove. Novi roditelji ne mogu ili ne žele da ih ostave u svojim porodicama.

Podaci za prošlu godinu pokazuju da je u usvojiteljske porodice bilo dato 12.300 deèaka i devojèica, a u porodice stranaca 3.300. Najviše zahteva meðu potencijalnim usvojiteljima odnosi se na decu do pet godina starosti. A glavninu dece u deèjim domovima èine oni od 10 do 15 godina starosti (60 odsto). Pored toga, svaki èetvrti domac je dete invalid (23 odsto).

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane