Milojevićeve
strane
Beočin: "Šta mislite o demokratskoj
stranci"
Zna se tačno
ko koga, ali čime, zaboga
Krajem oktobra građani
opštine Beočin imali su"čast" da ih aktivisti Demokratske stranke,
kucajući im od vrata do vrata, pitaju šta misle o ovoj stranci i radu lokalne
vlasti na čijem čelu se nalazi. Da ih je to zaista zanimalo, od građana su
mogli da saznaju sledeće
Arpad Nađ
Sve jasno! Srbija je ekonomski kolabirala bez ikakvog izgleda da svoje
građane iščupa iz nemaštine, pada društvenog standarda i socijalnog beznađa.
Projekat neoliberalne ekonomske tranzicije je deset godina sistematski
uništavao proizvodni potencijal Srbije da bi nestašica mleka građane najzad osvestila i pokazala im da više nisu u ekonomski
održivoj zajednici, nego u dubokoj zavisnosti od volje MMF-a i inostranih
finansijskih institucija, koji na posredan ili neposredan način kontrolišu ono
malo proizvodnih kapaciteta u Srbiji svesno ih uništavajući ne bi li se
napravio uvoz takođe njihovih proizvoda.
Od 200.000 novih radnih mesta nije bilo ništa (u poslednje dve godine 180.000 radnika je ostalo bez posla), od
besplatnih akcija vrednih 1.000 eura takođe ništa (jer im je tržišna cena bila
celih 17 eura), od ulaska u EU 2013. godine ništa, jer se sada spominje tek
2020. godina, a umesto obećanog ekonomskog preporoda Srbija je u dubokoj
recesiji.
Posle
ničega - ništa
Dolaskom na vlast u Beočinu DS je sa svojim koalicionim partnerima obećala
građanima ne male promene, pre svega rešavanje problema nezaposlenosti. Kako je
vreme pokazalo, partijski baroni su svoje članstvo zaboravili u startu i
"kolač" funkcija i položaja podelili između sebe. Jedino su njihove
konkubine profitirale sa novim radnim mestima!
U tom momentu se ozbiljno mislilo da je Beočin, pa i celu Pokrajinu, na
čelu sa pokrajinskim premijerom Bojanom Pajtićem, "ogrejalo
sunce" i da će Beočin ponovo postati ekonomski prosperitetna sredina.
Još je 20. novembra 2008. potpisan ugovor
između Bojana Pajtića i pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj Dragoslava Petrovića (jedan organ
potpisuje ugovor sam sa sobom?) o sufinansiranju čitavog niza projekata, a među
njima i otvaranje proizvodnih pogona u Beočinu. Reč je o firmi Vermonns i sufinansiranju centra za reciklažu motornih
i industrijskih ulja u Beočinu, vrednog 194 miliona dinara.
Dalja podrška otvaranju novih radnih mesta
stiže 12. januara 2010, kada je prilikom potpisivanja ugovora između Beočinske fabrike cementa - Lafarž i firme
Mars o investiciji za
izgradnju nove fabrike za proizvodnju
preciznih mehaničkih delova, vrednoj 2,3 miliona evra, Bojan
Pajtić javno uručio (ma šta to značilo) finansijsku garanciju od 130.000 dinara (ukupno 65.000 eura) za svako
novootvoreno radno mesto.
"Subvencije" su
isplaćene, "garancije" su date, ali od investicija
i novih radnih
mesta - ništa!
Gde su sredstva završila (ako ih
je i bilo) neka se bave institucije
koje su za
to odgovorne i plaćene, premda
kada smo ih i spomenuli
one to i rade, ali su njihovi
izveštaji sakriveni od očiju
javnosti i građana Beočina (poslednji izveštaj budžetske inspekcije o "poslovanju" Opštine Beočin
je sakriven i nedostupan kako javnosti, tako i odbornicima Skupštine
Opštine Beočin, a završio je u stolu Sekule
Petrovića, načelnika
opštinske uprave).
A šta je to onda radila Demokratska
stranka (sa partnerima) u Opštini Beočin dve i
po godine?
U fotelju predsednika
opštine postavljen
je kadar DS-a Bogdan
Cvejić, po struci magistar farmacije, koji je za dve i
po godine sasvim fino razvio
privatni apotekarski biznis šireći mrežu
svojih apoteka od Čerevića prema
Beočinu, Sremskoj Kamenici, Novom Sadu. Šta je razvio
u beočinskoj opštini ostaje potpuno nejasno i nepoznato
(dakle - ništa!), ali je zato
pozapošljavao partijske
kadrove i konkubine lokalnih političara, od opštinske uprave do javnih preduzeća i ustanova, gde
se, uzgred, vodila prava bitka između
DS-a i SPS-a za položaje, plate i beneficije.
Tako se u opštinskoj upravi, kao kadar DS-a, na mestu šefa kabineta predsednika opštine,
zapošljava pripravnica
bez ijednog dana radnog staža,
izvesna Vidana Nedić, inače intimna prijateljica Save Svirčevića, pokrajinskog poslanika i direktora
Ceptora, Centra za privredno tehnološki razvoj na Andrevlju (čitaj: centra za seksualne
aktivnosti pokrajinskih funkcionera i gostiju
iz inostranstva), koji sa čak
dve funkcije i plate (najmanje) vedri i oblači
Beočinom.
Odmah po stupanju na
"dužnost" dotična
gospođica, bezmalo duplo mlađa od
svoje "ljubavi", javno izjavljuje "da joj ne pada
na pamet da radi za
manje od 50.000 dinara"! Ovakav zahtev je izazvao ne male probleme, jer se ovakve isplate nisu mogle rešiti
zakonskim putem, nego su se "razlike" isplaćivale silnim "prekovremeni satima" (na Andrevlju), dnevnicama i ko
zna kakvim sve ne benificijama. Pošto su ovakve
nezarađene isplate protivzakonite, nađeno je solomonsko rešenje pa se Vidana
Nedić postavlja za ni manje
ni više nego nekakvog urednika TV Beočin (lokalna televizija), a visina ličnog dohotka ostaje tajna!
Destruktivna oholost pomenute "ekspertice" ide čak dotle da je
naredila da se otpusti jedna spremačica pred penzijom u Kulturnom centru
Beočin i na to isto radno mesto dovede - njena majka! Zanimljivo je i da je
njena majka, takođe, pred penzijom, ali je uzela otpremninu iz firme u kojoj je
radila, prijavila se na biro rada (sa dve godine do penzije) i sklopila
"ugovor o delu" koji joj omogućava dvostruku dobit! Pa zar nije
Vidana prava ekspertica-pripravnica-mudrica?
Budućnost
je za nama
Za predsednika Skupštine opštine Beočin postavlja se Milan Čačić iz G 17 plus, na čije je imenovanje
odmah reagovala opozicija tražeći izveštaj MUP-a o njegovim kriminalnim aktivnostima i vezama sa organizovanim
kriminalom. Naravno, kriminalni dosije ne postoji niti se vodi bilo kakva
istraga, ali građani Beočina vrlo dobro pamte
da je Čačić bio jedan od "pacijenata" Vanje Bulića u serijalu "Biseri" BK TV, gde se vrlo nemušto trudio da objasni kako on nema nikakve veze
sa samoubistvom svoje majke, za
šta ga je optuživala sredina u kojoj živi!
Posebno je interesantna funkcija pomoćnika predsednika opštine, objedinjena
sa funkcijom šefa Službe za privredu, razvoj i informisanje, a dodeljena je
kadru DS-a Nikoli Vukšiću.
Tako važna funkcija, koja podrazumeva intelegenciju, stručnost, obrazovanje
i iskustvo, poverena je osobi koja je privatno vlasnik picerije, a u biografiji
(pravoj, a ne friziranoj) stoji mu da od školske spreme ima završenu
gimnaziju, da je radio kao magacioner, šef stovarišta i diler cementom u
periodu kada je Beočin bio "meka" za poslove sa cementom. Vukšić
se vrlo često može zateći na radnom mestu u stanju teške alkoholisanosti, što
je često uzrok vrlo neprijatnih situacija i za građane i za radnice Opštine. Prema ženama se, onako dopingovan vlašću, odnosi na
način koji je najobičnije seksualno uznemiravanje. "Poslovni uspeh"
mu je Jelena Lang, pripravnica koja je na svaki mogući način
("specijalnim odnosima" sa načelnikom Sekulom Petrovićem i
sada već bivšim šefom službe Borisom Kuzmanom) pokušavala da dobije rešenje za stalan radni
odnos, a čitava afera se završila
tako što se Jelena Lang razvela, a muž
je najurio iz porodične kuće njegovih roditelja!
Da li je i time mogla da se pohvali Demokratska stranka sa koalicionim
partnerima u Beočinu?
Najzad je završen sportski centar u
Beočinu. Ali kako? Predračun završnih radova je bio nekih 80 miliona dinara,
a potrošeno je bezmalo 160 miliona dinara!
Kažu da je Pokrajina dala pare, a kuda je otišla razlika, nejasno je.
Donacijom Lafarža sagrađen je novi gradski trg sa fontanom,
svetiljkama i klupama, a sve je koštalo
270.000 eura! U Beočinu se još uvek prepričava kako su prve noći posle
svečanog otvaranja trga fontanu obilazili građani sa kesama i šrafcigerima jer
se smatralo da je, s obzirom na cenu, fontana pozlaćena i da je Lafarž
unutra ubacio zlatnike iznenađenja!
Opštinom Beočin vladaju nezaposlenost, glad, nemaština, narkomanija i beznađe, a ne mali broj vrlo mladih ljudi je poslednjih
godina naprasno preminuo, što
se povezuje sa "novim tehnologijama" Lafarža.
I dok, s jedne strane, građani svakodnevno zatiču komšije, prijatelje i poznanike kako preturaju po kontejnerima, s druge, imaju
pred očima bahato razmetanje političkih barona Demokratske stranke koji, onako
intelektualno i poslovno nemoćni, uživaju u besprizornoj megalomaniji i
vlastoljublju.
A pre tačno godinu dana, beočinski DS-vlastelini obratili su se svojim
građanima novogodišnjom čestitkom
sledeće sadržine:
"Nova radna mesta - planiramo u budućnosti"!
Kreteni
Ali ubedljivo najveći
kretenizam je gradnja igrališta za mali fudbal sa veštačkom travom na već
postojećem gradskom igralištu
i terenu beočinskog rukometnog kluba! Direktna posledica je da rukometni klub
danas gotovo i ne postoji, jer devojke i momci nemaju gde da treniraju i igraju
utakmice.
Građani bi, eventualno,
mogli da razumeju da je neko nesposoban, lenj ili glupav, ali im je
neshvatljivo da je neko toliki kreten da zbog provizije uništi jednu celu sportsku
granu u sredini u kojoj živi.