Tabloid je pozvan
Novi Sad: Luka koju žele da otmu
državni preprodavci
Kad oni
pođu niz vodu završiće
u kanalizaciji
Da bi prisvojili
oko tri miliona evra, Mlađan Dinkić,
Bojan Pajtić i Igor Pavličić su upregli državu
u besmislenu prodaju visokoprofitabilne Novosadske luke
Arpad Nađ
Luka Novi Sad nalazi se na lepom
plavom Dunavu, reci koja kao sastavni
deo transevropske plovne magistrale Rajna-Majna-Dunav spaja Severno sa Crnim
morem i pri tome neposredno povezuje jedanaest evropskih država. Udaljenost Novog Sada od ušća Dunava
u Crno more je 1254 kilometra!
Novosadska
luka godišnje pretovari preko
600 hiljada tona robe, više
nego luke u Pančevu i Beogradu
zajedno.
Zaposleni
u ovoj luci još od 2002. godine
vode bitku da sačuvaju Luku
Novi Sad kao državno preduzeće. Poučeni iskustvom Mađara, koji su brzopleto
rasprodali sve svoje rečne luke,
a potom odlučili da država Mađarska izgradi novih pet luka kako bi se spasla od ucena vlasnika
luka koje su kupili stranci,
pisali su nadležnim informacije kojima su ih
obaveštavali da je štetno prodati
ovo državno preduzeće, koje ostvaruje veliki prihod i puni
budžet grada i republike.
U prilog nastojanjima
da sačuvaju luku od privatizacije,
sindikati Novosadske
luke navodili su primer ruske luke u Sankt Petersburgu, koja je prvo prodata, a potom, kada se uvidelo koliko je to bio pogrešan potez, kupili su ovu
luku za 2,5 puta veću cenu
od one za koju su je prodali.
Na
granici shvatljivog
Zaposleni
u Luci Novi Sad, koji
su i njeni
mali akcionari, poverovali su pričama
pokrajinske i gradske vlasti da će ovu državnu
kompaniju privatizacija
zaobići. U to su ih uveravali
predsednik Izvršnog veća Vojvodine
Bojan Pajtić i gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić.
Ipak, krajem prošle godine, tačnije 26. novembra 2010, potpisuje se ugovor o izmenama i dopunama
osnivačkog akta Luke
Novi Sad a.d. Po ovlašćenju Vlade Srbije
ugovor u njeno ime potpisuje Nebojša
Ćirić, tada državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja,
a u ime ostalih akcionara Dragica Tankosić.
Republika
Srbija, AP Vojvodina i Grad Novi Sad su, po ovom ugovoru,
postali vlasnici 99,38 odsto akcija Luke Novi Sad,
a zaposleni, odnosno mali akcionari - 0,62 odsto. Iako je 8. decembra Dragica Tankosić, zastupnik malih akcionara, uložila prigovor na neke odredbe ugovora koji je potpisala zajedno sa Nebojšom
Ćirićem, sindikat i zaposleni su očekivali da će njihova ugledna
kompanija nastaviti da posluje kao
državno preduzeće.
Imali su i razlog
da se raduju opstanku kompanije, jer 102 zaposlena radnika primaju prosečno mesečnu platu od preko
70 hiljada dinara.
Ali, pohlepa Mlađana
Dinkića za novcem je na granici
shvatljivosti. Gde da njemu promakne
zlatna koka. On odlučuje da Luku
Novi Sad proda francuskoj
kompaniji CFNR, naravno,
uz masnu proviziju. Bojan Pajtić i Igor Pavličić,
koji su se kleli da ni
pod kakvim uslovima neće prodati ovu kompaniju,
iznenada pružaju Dinkiću punu podršku. Očigledno je da i oni
žele dobar deo kolača.
Mlađan Dinkić je mađioničar, barem kada je pljačka
u pitanju. On kuje plan kako da ispred
nosa malih akcionara i javnosti
u Vojvodini i Srbiji prodaju ovu luku.
Na predlog ministra Dinkića, Vlada Srbije 14. januara ove godine donosi
zaključak da NEbojša Ćirić zastupa
državni kapital u ovom akcionarskom društvu, a već
25. januara zaseda skupština Luke Novi Sad a.d. koja donosi
odluku da se formira novo preduzeće, "ćerka" Luke Novi Sad, sa
nazivom Nova Luka, sa
sedištem na istoj adresi! Tri dana kasnije zaseda
upravni odbor Luke Novi
Sad, koji odlučuje da se za direktora
Nove Luke imenuje
Milan Ćeran, direktor
Zavoda za zaštitu spomenika
kulture Novog Sada (!?). Upravni odbor prebacuje u
vlasništvo Nove Luke svu imovinu Luke Novi Sad A.D., osim
infrastrukture. I odmah donosi odluku da
se Nova Luka proda francuskoj kompaniji CFNR,
za cenu oko
osam miliona evra. Procenjena vrednost imovine koja je "prepisana" na Novu Luku je, kažu u sindikatu preduzeća, oko
11,250 miliona evra. E,
u tu razliku od preko tri miliona
evra treba da se ugrade Mlađa
Dinkić, Bojan Pajtić i Igor Pavličić!
Za "izvođača radova" Vlada Srbije je, odlukom koju je potpisao zamenik predsednika Vlade Srbije Ivica Dačić, odredila Nebojšu Ćirića, sada već ministra
za ekonomiju i regionalni razvoj.
Mali akcionari i sindikat Luke Novi Sad a.d.
pismom se obraćaju Ministarstvu za nacionalni investicioni
plan, drugim ministarstvima,
nevladinim organizacijama, ali niko im
ne odgovara. Pomoć gospodinu
Ćiriću, koji je poznat kao desna
ruka Mlađana Dinkića u obavljanju najprljavijih poslova i teških
krađa, treba da pruži Agencija
za privatizaciju, čiji mafijaši
takođe trljaju ruke nadajući
se kolaču.
Šta će onda ostati od Luke Novi Sad i kako "ubiti
majku" da bi se prodala ćerka, a od prodaje namirila
srpska mafija?
Kako objasniti da se uništava preduzeće
koje godišnje istovari 635 hiljada tona robe! Kako objasniti da će ovaj posao
ubuduće raditi francuska kompanija za šest do sedam
puta veću cenu?
E, zar će neko moći Mlađu Dinkića,
Bojana Pajtića i Igora Pavličića
da spreči u zamisli da opelješe luku i zgrnu pare?
Možda ipak
kratki rukavi
Po Dinkićevoj zamisli, Bojan Pajtić i Igor Pavličić
treba da donesu odluku da
Luka Novi Sad, kojoj je ostala
na korišćenje infrastruktura, pređe u nadležnost lučke uprave! Dakle,
"mama" će biti "udata"
bez svoje volje. Bolje reći, biće poklonjena i mimo volje
malih akcionara! Vuk sit, a ovaca nema!
Zaposleni
u Luci Novi Sad a.d. koji su članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije, doneli su 7. marta
ove godine odluku da stupe
u štrajk.
Odlučili
su da štrajk
počne istog dana, a od Vlade
Srbije zahtevaju da razreši
Ministarstvo za ekonomiju i regionalni
razvoj da u ime vlade zastupa
Republiku Srbiju, te da se kao
nadležno ministarstvo (kome resorno i
pripadaju), odredi Ministarstvo za infrastrukturu, a da se predstavnici Republike Srbije u Skupštini
akcionara luke razreše dužnosti. Takođe, sindikat traži da se suspenduju
sve odluke koje su do sada
donete, a da Republika Srbija i AP Vojvodina formiraju telo koje će raditi na izradi strategije
i razvoja luke i pristaništa, a sve saglasno
Zakonu o plovidbi i lukama na
unutrašnjim vodama.
Da se Mlađa Dinkić nije
pokarabasio sa Borisom Tadićem,
Nova luka bi već bila u rukama francuske
kompanije, a pare u njegovom
i džepovima Bojana Pajtića i Igora Pavličića.
Državni sekretar Nebojša Ćirić sada
je na Mlađinom ministarskom mestu i, poznat kao
prevejani kriminalac, umilnim glasom će, podstican od Bojana
Pajtića, nastojati da proda luku
i uzme velike
pare.
Banda Borisa Tadića
ne preza ni od ubistava, hapšenja, progona i
mučenja onih koji su na
putu njihove pljačke. Možda će, ovoga puta, Mlađa ostati
kratkih rukava.
Grupa radnika Novosadske luke je, prilikom posete našoj
redakciji, pokazala i desetine pisama
koje je njihov direktor Milenko Milivojević pisao članovima Vlade Srbije, sindikatima, nevladinim organizacijama, završavajući svoj
apel rečima: "Ja napisah i
spasih dušu svoju. Neka Bog čuva Srbiju".
I Bog je od Srbije,
čini se, digao ruke. Ništa bez
motke u našim rukama.