Policija
Naoružana
sila između potuljenog direktora Veljovića i zamaskiranog mentora Rakića
Nema
slobode bez zatvora
Ne treba imati nikakvih iluzija. Pred nama su teška
vremena, i nasilje srpske policije, na čijem je čelu Milorad Veljović. Biće sve
žešće i brutalnije. Da li će i Veljović nakon promene vlasti pobeći u Crnu
Goru, ili će mu đetići kojima je okružen okrenuti leđa - zbrisati bez njega?
Milovan Brkić
Direktoru srpske policije Miloradu Veljoviću istekao je 15. juna
ove godine petogodišnji mandat. Njemu bi, po sili zakona, morao prestati radni
odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, jer je napunio 53 godine
života i ima preko 40 godina penzijskog staža.
Na proslavi Dana policije, na paradnim vežbama u Makišu, ministar
unutrašnjih poslova Ivica Dačić saopštio je da će gospodin Veljović
ostati na čelu srpske policije sve do izbora novog direktora. A kada će se to
destiti, gospodin Dačić nije umeo da proceni.
Istekom mandata direktoru policije, ako u međuvremenu nije završena
procedura izbora drugog kandidata, prestaje ova funkcija, a njegova ovlašćenja
do izbora novog vrši zamenik direktora.
Srpski ministar policije, što je upućenom delu javnosti malo poznato,
služi za uveseljavanje diktatora Borisa Tadića i njegovog šefa kabineta Miodraga
Rakića. Oni upotrebljavaju Dačića kao toalet papir. U svom ludilu da
postane Gospodar Srbije, Tadić i njegova kamarila odlučili su da se obračunaju
sa svakim ko se iole koleba da ih sledi na njihovom putu prema paklu. Ivica
Dačić i neki njegovi ministri i stranački funkcioneri Socijalističke partije
Srbije, pokazivali su nervozu ponašanjem vladajuće koalicije. Tadić i Rakić
odlučili su da zaprete Ivici Dačiću tako što su pohapsili nekoliko njihovih
finansijera, otvoreno preteći da će iza brave staviti i Ivicu Dačića, Milutina
Mrkonjića, Slavicu Đukić Dejanović.
Potuljeni
direktor
Saradnici ministra Dačića, zaposleni u policiji, veoma paze šta govore
pred svojim ministrom, koji ih je i doveo na te položaje. Dačićeve saradnike
banda Milorada Veljovića lovila je kao golubove. Uhodila, prisluškivala,
pakovala im afere.
Za ovakva zastrašivanja i prljave poslove njima su potrebni ljudi u
policiji, koji su spremni da izvrše svaki njihov zadatak. Među njima je i
doskorašnji direktor policije Milorad Veljović, čovek koji je stvorio
najopasniju mafijašku organizaciju unutar policije jedne države.
Svojom pojavom gospodin Veljović odaje čoveka skromnih intelektualnih
sposobnosti. Ipak, ovaj poluinteligent pseći je poslušan prema svom gazdi
Miodragu Rakiću. Po preciznim instrukcijama Miodraga Rakića, srpska policija
prisluškuje i nadzire opozicione novinare, svakog čoveka koji je u nekom
biznisu, a naročito funkcionere opozicionih partija. Ovaj posao je do sada
radila BIA, ali od odlaska Radomira Markovića u zatvor nijedna naredni
šef ove službe nije hteo da bez naloga prisluškuje novinare, sudije, advokate,
plašeći se da će naredna vlast da ih strpa u zatvor.
Nekoliko hiljada ljudi su, po nalogu Miodraga Rakića, prisluškivani od
strane kriminalističke policije. Sva hapšenja izvršena po nalogu Milorada
Veljovića sprovedena su na surov i brutalan način, tako što su nenaoružane
građane, upadajući noću u njihove stanove, usnule, pred porodicom, bacali na
pod, vezivali, a banditi u uniformama stavljali bi im čizmu na glavu, kao
vrhunac poniženja. Samo lice zatećeno na izvršenju teškog krivičnog dela može
biti vezano lisicama, ili oboreno na zemlju, ali samo dok se ne utvrdi njegov
identitet i proveri da li ima oružje. Policija građane privodi po nalogu
istražnog sudije ili tužioca, te je nasilje nad građanima kažnjivo i krivičnim
zakonom.
Potuljeni direktor srpske policije, sledeći instrukcije svog mentora
Miodraga Rakića, rukovođenje kriminalističkom policijom u Srbiji poverio je
državljanima Crne Gore. Crnogorci su u službama bezbednosti, počev od osnivanja
Jugoslavije, služili uglavnom kao državne ubice.
Milović
bez milosti
Kriminalističkom policijom u MUP-u Srbije rukovodi Rodoljub Milović,
a Upravom kriminalističke policije Policijske uprave Beograda Darko Senić.
Obojica su državljani Crne Gore. I u drugim područnim policijskim upravama,
kriminalističkom policijom, rukovode ljudi iz Crne Gore. Državljani ove
republike su i na komandnim mestima u specijalnim policijskim službama.
Kriminalističkom policijom u Srbiji, na čijem je čelu Rodoljub Milović,
upravlja engleska obaveštajna služba! Bivši kapidžija iz jedne firme iz Zemuna
primljen je u beogradsku policiju, i brzo unapređen u tek osnovanoj Upravi za
borbu protiv organizovanog kriminala. Jedan od iskusnih operativaca Policijske
uprave Beograda kaže da je premijer Đinđić možda mogao da izbegne smaknuće - da
nije bilo Rodoljuba Milovića. Kada su inspektori Odeljenja za krvne delikte,
nakon pokušaja izazivanja sudara kamionom kojim je upravljao Dejan
Milenković Bagzi sa kolonom vozila u pratnji premijera Đinđića, njegov
mobilni telefon prosledili UBPOK-u, gospodin Milović je 12 dana
"eksperimentisao" sa Bagzijevim mobilnim telefonom. Tako i nije
utvrđeno odakle su dolazili pozivi Bagziju, koji je čekao da bude pozvan i
krene kamionom na kolonu.
Engleska obaveštajna služba i njen tadašnji predstavnik u Beogradu Entoni
Monkton preuzeli su istragu oko Đinđićevog ubistva sa ciljem da je sabotiraju
i da sve zauvek ostane misterija. Rodoljub Milović je bio glavni islednik. U
sećanju je još skandal oko saslušanja Zvedana Jovanovića, čije priznanje
je Radio B92 objavio u popodnevnim satima, a Entoni Monkton, nezadovoljan
Zvezdanovom izjavom, naredio je da Milović uzme drugu izjavu od Zvezdana
Jovanovića, iz koje će izostaviti početnu rečenicu koja je glasila: "Ja,
major Zvezdan Jovanović, pomoćnik komandanta JSO-a izjavljujem da kada sam 12.
marta 2003. godine stavio na nišan premiera Đinđića, on je pao. Besan zbog
toga, pucao sam u dupe njegovom telohranitelju Veruloviću..." I gospodin
Milović je istog dana, ali tek u večernjim satima, ponovo "saslušao"
Jovanovića, a nakon toga navedene rečenice u zapisniku nije bilo. Kopiju
prethodnog saslušanja dobile su i druge obaveštajne službe.
Funkcioner jedne značajne uprave u MUP-u Srbije potvrdio nam je da je
Milović posmatrao streljanje nenaoružanih Dušana Spasojevića i Mileta
Lukovića i uzimanje njihovog novca, precizno opisujući njegovu ulogu.
Okrenuće
mu leđa
Kao nagradu za "pravilno držanje" u istrazi ubistva premijera
Đinđića, Milović je unapređen za načelnika Uprave kriminalističke policije
Beograda. Njegov tadašnji saradnik potvrdio nam je da Milović ima problema sa
samim sobom. On se seća da je Milović saopštio da je teško oboleo, da je dobio korsaki
virus, ali da se na bolovanju zadržao samo dve nedelje, i da bolest više
nije pomenuo. (Naglo gubljenje težine gospodina Milovića ukazuje da on, ipak,
ima teške zdravstvene probleme). Tadašnji načelnik odeljenja za imovinske
delikte Darko Senić, priseća sa naš insajder, došao je u nevolje kada je
uhapšena grupa profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu. On ga je, iz šale,
pitao da li će doći i po njega (Senića), jer je jednom profesoru, za diplomu
dao ukradenog golfa. Senić je bio u panici, ali je istraga brzo zastala.
Gospodin Senić je danas na Milovićevom mestu, a gospodin Milović na mestu šefa
srpske kriminalističke policije. Mnogo je mačku goveđa glava, kažu. Đetići su
tako dušmanski zajahali Srbiju, tako da nema iole značajnijeg mesta u policiji
na kojima njih nema, ili engleskih obaveštajaca.
Direktor policije Milorad Veljović (kome je istekao mandat) uz podršku
Miodraga Rakića inkasirao je do sada preko 50 miliona evra! U tome mu pomaže i
sin Stanko (21), koji je zaposlen u Srpskoj banci, u Savskoj ulici. Mlađi
Veljović je drug sa sinom biznismena Slaviše Purića. Stariji Purić je
završio u zatvoru, jer je mlađi Veljović procenio da bi mogao da se
"otvori" i svoje pare ustupi Veljovićima.
Dakle, pljačkanje je usavršeno i pojednostavljeno. Ko se zameri Dušanu
Petroviću, Draganu Đilasu i drugim drmatorima DS-a, on okrene
Veljovića, a ovaj ih odmah uhapsi. Onda to proglase borbom protiv organizovanog
kriminala.
Kriminalna mreža koju je Veljović ispleo u srpskoj policiji, jača je od
svake italijanske mafije.
Prošle nedelje, bez ikakve odluke, za pomoćnika ministra zaduženog za
Službu unutrašnje kontrole MUP-a Srbije postavljen je Miloš Oparnica,
sadašnji direktor Interpola u Beogradu. Konkurs za generalnog inspektora
završen je pre nekoliko meseci. Oparnica je bio najslabiji kandidat, tako da Vlada
Srbije nije donela odluku o njegovom postavljenju. Ovu dužnost obavljao je
jedan od inspektora ove službe, a onda je, iznenada, Miloš Oparnica ''uveden u
posao''. Nijedan kandidat nije obavešten o ovoj odluci Vlade Srbije, ako je ona
uopšte i donela ovu odluku. Gospodin Oparnica je prijatelj Milana Obradovića,
bivšeg načelnika SUP-a Beograda, koji je bio član zemunskog klana.
Upravni sud Srbije je pre nekoliko meseci, posle dužeg traganja za
predmetom, poništio kao nezakonitu odluku Vlade Srbije, kojom je prethodni
generalni inspektor Vladimir Božović smenjen s ove dužnosti bez
obrazloženja. Umesto da postupi po odluci Upravnog suda, srpska vlada imenovala
je Miloša Oparnicu, da stavi policiju pod punu kontrolu svog čoveka, koji je
poznat po beskrupuloznosti.
Ne treba imati nikakvih iluzija. Pred nama su teška vremena, i nasilje
srpske policije, na čijem je čelu Milorad Veljović. Biće sve žešće i
brutalnije. Da li će i Veljović nakon promene vlasti pobeći u Crnu Goru, ili će
mu đetići kojima je okružen okrenuti leđa - zbrisati bez njega?
Pisma koja svakodnevno stižu redakciji, u kojima policijski službenici
opisuju bezakonje koje vlada u ovoj službi, potvrđuju dosadašnje pisanje Tabloida.
A stanje u policiji je, tvrde upućeni - neopisivo. I za ne verovati.
Milorad
Veljović, direktor policije, iznad suda i zakona, jači od obavezujućih
pravosnažnih i izvršnih presuda
Slučaj Veska Čarapića
Prvi
opštinski sud u Beogradu doneo je 2. aprila 2009. godine presudu koja je 4.
novembra 2009. postala pravosnažna.
Pomenutom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca Veska Čarapića iz Beograda, te se poništavaju rešenja Ministarstva
unutrašnjih poslova Republike Srbije - resora javne bezbednosti 01/2 br. 112
-2307/2006 od 26. januara 2006. godine, i rešenje Ministarstva unutrašnjih
poslova Srbije 01 br.13357/05 od 3. aprila .2006. godine kao nezakonita.
Pored
obaveze naknade troškova parničnog postupka u iznosu od 135.000,00 dinara, plus
zatezna kamata, MUP Srbije je u obavezi
da tužioca Veska Čarapića iz Beograda, vrati na radno mesto operativnog
radnika u odeljenju za saradnju sa drugim obaveštajno-bezbednosnim
institucijama i bezbednosnu zaštitu radnika uprave u Upravi za obezbeđenje u
roku od osam dana od dana
prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Direktor
policije Milorad Veljović ignoriše upozorenja stručnih službi Ministarstva,
načelnika Uprave za ljudske resurse Gordane
Jeković, koja dopisiom broj 117-881/10 od 15. juna 2010. upozorava
direktora policije Milorada Veljovića, da je u obavezi da postupi u skladu sa
pravosnažnom presudom i da će nepostupanje za posledicu imati novčano
kažnjavanje MUP-a, u iznosu od 100.000,00 dinara...
Veljović
više od 10 meseci ignoriše ova i druga upozorenja stručnih službi MUP-a, tako
da je prvostepeni sud doneo rešenje o kažnjavanju MUP-a, koje je potvrdio i
Viši sud u Beogradu.
Direktor
policije Milorad Veljović, umesto da se urazumi, nastavlja i dalje da krši
zakon, ignoriše upozorenja i zahtev Nezavisnog sindikata policije (NSP) od 28.
decembra 2010. za postupanje po izvršnoj i pravosnažnoj presudi suda. Pritisnut
od strane NSP, Veljović, suprotno odluci suda, 17. januara 2011. godine donosi
"nametnuto" rešenje, Veska Čarapića trajno premešta na radno mesto praćenje sekti i neformalnih grupa
(UOSL) u Odeljenju za JRM Uprave policije. Ni saznanja da će MUP zbog ovog
rešenja ući u još jedan nepotreban sudski postupak sa nesagledivim troškovima,
jer je više nego jasno da će Vesko Čarapić pokrenuo upravni spor pred Upravnim
sudom, Veljoviću ne predstavlja ništa. Njegova očigledna namera je, kako je i u
razgovoru od 26. aprila 2011. godine izjavio, kada su bukvalno namolili
Čarapića da dođe na razgovor, "da se neće dozvoli otvaranje slučaja Veska
Čarapića, jer bi se samim tim, u MUP-u onda otvorile na stotine slučajeva Veska
Čarapića".
Samovoljnim postupanjem direktora policije najbolji
policijski službenici izloženi su šikaniranju, ometanju u radu, izloženi su
stalnim sudskim postupcima. O slučaju majora Veska Čarapića pisaćemo opširnije
u sledećem broju.
Užička
policija
Ne otkrivajte nam toplu vodu
Poštovana gospodo,
Dali smo vam ovaj
epitet, iz poštovanja prema vašim hrabrim potezima i pričama o kriminalu, naročito u vrhu srpske
policije. Ali, uz takve rabote vrha policije, provlače se i nezakonite rabote i na nižim nivoima. I o tim
nezakonitim rabotama se malo priča i brzo se zaborave. A
tome su dosta krivi i novinari, mekušci i beskičmenjaci, koji čuvajući svoju zadnjicu, uživaju u svim blagodetima koje im posao pruža, i objave kroz medije neku informaciju koja je već uveliko "bajata" i koja je
hiljade puta prepričana kroz usta Užičana.
I kada već pomenusmo Užičane, dođosmo i do kriminala u užičkoj policiji. Danima su
se u novinama pojavljivali napisi o tome kako su četvorica policajaca u Užicu, operativaca,
uhapšeni zbog trgovine narkoticima. I to su objavile sve novine, površno, bez
upuštanja u mnoge stvari koje su prethodile i koje su proistekle iz pomenutih
događaja. I čitajući tako te napise, poslali smo pismo svim redakcijama, da od odgovornih
zatraže odgovore na mnoga pitanja. Ali, već mesec dana redakcije se ne oglašavaju. A samo pre nekoliko meseci, za
stotinak evra i dobar ručak, isti ti novinarski
beskičmenjaci su nahvalili načelnicu policije Dragicu
Jevtović, utrkujući se koji će joj bolje epitete dati. Njene sposobnosti su vidljive, ali u nekim
rabotama koje nemaju veze sa policijom i kojima bruka ovu našu ionako obrukanu
policiju. Ali njene sposobnosti u policiji... pa još da se neće pojavljivati i mlatiti po televiziji. Ali da vam ne oduzimamo
vremena, molimo vas da iz pisma, koje dostavljamo u prilogu, objavite bar deo teksta, neka sadašnji i
bivši, nazovi policajci, bar malo obnove gradivo i vide šta su sve radili.
Sa velikim pozdravom
"Čitamo par dana u svim novinama o zloupotrebama u užičkoj policiji, svakog
narednog dana samo obrnete red reči u tekstu i ispade da
ste nam prezentovali epohalno otkriće. A to vam je isto kao
da ste nama iz Užica otkrili da kroz Užice prolazi pruga Beograd - Bar, ili da ste otkrili
da je Zlatibor blizu Užica. Sramota... Ne znam
koliku vam platu primaju ti vaši novinari i dopisnici sa našeg kraja i kolika
im je ona "stvarčica" kada su sada
smogli snage da o nečemu pišu, i to o nečemu što je poznato svakoj "štrokavoj" babi.
U našem kraju ima jedna dobra izreka za to što sada radite, a glasi: "Lako
je mrtvom lavu ispravljati kurac". A što vas ovako nagrdismo!?
Počećemo od onoga natpisa na
Trgu u Užicu: "Ivica i
Šopalko prodaju deci drogu". Taj natpis stoji tu već bezmalo dve godine, isto je pisalo i na zgradi Suda,
i na par mesta u gradu. A istina je sve to sto jedan posto. Ali to je deo
istine, koji je pokrenut sa mrtve tačke uz napore više ljudi
iz Užica, da se nešto što se
znalo godinama konačno pokrene sa mrtve tačke. Ali ni sami niste odgonetnuli u svojim tekstovima
kako je nestala ta droga, kako to da su isti policajci radili skoro godinu i po
dana u službi, a sve ovo što je
sada, kao, utvrđeno, ustvari utvrđeno pre godinu i po dana, ko je štitio te policajce i
zašto i ko je pokušao da sve to zataška!?
Ali da krenemo i od
malo ranijih događaja, o kojima vaši
dopisnici ne smeju ili neće da pišu. Da li je
ikada objavljeno da je bivši načelnik SUP-a Užice Vojin
Drndarević osuđen na šest meseci
zatvora, zbog malverzacija oko zaplenjenih cigareta, teških desetine hiljada
maraka, da li je objavljeno da je sa njim osuđen i Branko
Prljević, danas visoki oficir Žandarmerije, zatim Despotović. Naravno da nije. Nije
ni objavljeno a nije se niko nikada zapitao zašto još uvek nisu u zatvoru, iako su presude odavno
izrečene. Da li to neko možda namerno čeka da predmeti
zastare?
Da li je igde
objavljeno i da li je iko utvrđivao kako je Dragica Jevtović na čelu užičke policije, a imala je već dve podnete krivične prijave za
zloupotrebe. A tokom "načelnikovanja" je učestvovala u nameštanju tendera u Opštini Čajetina, pri čemu je njena firma
"Telekop" protivzakonito dobila desetine poslova, teške desetine
miliona dinara. Tužilaštvo je započelo istragu, izuzelo je dokumentaciju i sve je negde
stalo.
Da li je objavljeno da
je načelnik saobraćajne policije Penezić imao podnetu krivičnu prijavu za falsifikovanje brojeva na vozilu. I to
mu je bila vizit-karta za napredovanje u službi kod Dragice Jevtović. Da li se zna da je sa njim isto vozilo falsifikovao
i Drndarević "mlađi", koji danas
spokojno obavlja inspektorske poslove, kod iste Dragice Jevtović.
Da li se iko zapitao
kako je Dragica Jevtović došla na čelo jedne tako važne institucije. Tako
što je u "vezi" sa čelnikom užičkih socijalista, a
prethodno je bila u vezi sa bivšim načelnikom Zoranom Mitričevićem. Sada je "nahvatala" i savetnika Ivice Dačića, izvesnog Premovića, i tako je obezbedila stolicu svojoj zadnjici, sve dok je ove vlasti.
I Užičani samo mogu da je gledaju na televiziji i da se krste
u kakvoj državi žive.
A ako odemo još malo
dalje, videćemo sledeće. Ivana Šopalovića je na mesto načelnika kriminalističke službe, za vreme Jočića, promovisao izvesni Spasoje
Timotijević, privatnik i kadar DSS-a. Na mesto šefa odseka su postavili Petrovića, zeta izvesnog Maslaća, velikog Jočićevog prijatelja. Na mesto načelnika u Čajetini doveli su
"sapetog" Vladana Škodrića. Tako su Timotijević i lokalni moćnici DSS-a u Čajetini sebi obezbedili zaleđinu i mogli su da rade šta su hteli. Sve građevinske poslove je uzimao Timotijević, za ogromne cifre, a deo poslova nikada nije urađen, ali je zato naplaćen. Tužilaštvo godinama utvrđuje koliko je novca isplaćeno za Trg na Zlatiboru, kako fudbalski stadion na
Zlatiboru nema atletsku stazu, a plaćena je, koliko je novca
plaćeno za kanalizaciju,
kako je "Miši Lopovu" prebačeno nekoliko miliona
dinara na račun za popravku puta
prema Semegnjevu, a on nije tada imao ni ručna kolica i nikada nije
put uradio, kako su pojedini putevi fiktivno asfaltirani, a i ne postoje itd...
Ali opet bez konkretnih rezultata. Jer je Timotijević na čelo užičkog Tužilaštva doveo Sašu
Nešovića, takođe kadra DSS-a. Policija je podnela desetine krivičnih prijava, ali to nikada nije javno saopšteno niti
su postupci ikada pokretani.
A isti Saša Nešović je, da bi zaštitio Ivana Šopalovića, zajedno sa Dragicom
Jevtović pokrenuo postupak
protiv policajca Zorana Šestovića zbog "širenja
neistina", jer je Šestović javno rekao sve ono o čemu ste vi sada pisali. I eto vam sada odgovor ko je
štitio Šopalovića i njegove ljude, godinu i po dana... Kada se uključila unutrašnja kontrola MUP-a i pritvorila pomenute
do 48 časova, opet su Dragica
Jevtović i Saša Nešović urgirali da se oslobode. I tako je i bilo, sva četvorica su puštena iz pritvora, ali je Viši sud,
odlukom istima ponovo odredio pritvor.
I nigde nema zvaničnog
saopštenja užičkog SUP-a povodom navedenog događaja, iako Dragica Jevtović
trči da se pokaže
na televiziji i kada zbog nečega
uhvate i ćoravu babu.
E o svemu ovome bi
trebalo da pišu vaši novinari a ne da čekaju da im se
informacije serviraju na tanjiru i da za novac pišu i veličaju Dragicu Jevtović Dostavite im, molimo vas ovaj dokument, neka ga malo
pročitaju. Neka prikupe
informacije u užičkom Sudu, Tužilaštvu, prikupite
informacije kojima raspolažu ljudi iz kabineta
ministra policije, Unutrašnje kontrole, u vezi sa Dragicom Jevtović, Opštinom Čajetina, komandirom
policije na Zlatiboru... ima tu lepih priča... A nemojte nam
danima otkrivati toplu vodu..."
Ministarstvu
unutrašnjih poslova
Nisam verovao da je to moguće
Ja, Marinković Miodrag iz Sente sa stanom u ulici
Subotički put broj 7, obraćam vam se zbog nastale
situacije izazvane od vaše strane, jer su mi tom
prilikom ugrožena osnovna ljudska prava
zasnovana na zakonitosti i pravičnosti postupka te mi je
zbog toga ugrožena i lična bezbednost, kako meni tako i mojoj porodici i mojim prijateljima.
U prethodnom periodu sam se
obratio nadležnim policijskim strukturama
u PU Kikinda zbog pretnji i vređanja od strane policijskog
službenika Milana
Brojčina.
Zbog toga je od strane PS Senta pokrenut prekršajni postupak protiv Brojčina. I pored priloženih dokaza i činjeničnog stanja u toku vođenja postupka došlo je do nezamislivih
opstrukcija i povreda vođenja postupka, a sve da bi
se Brojčin oslobodio krivice. Ovo
je rađeno u dogovoru između sudije koji je vodio
postupak, predstavnika PS Senta i Milana Brojčina. Vrhunac svega je da se
od strane PS Senta posle sastanka sa sudijom i Brojčinom odustaje od tužbe u korist optuženog Brojčina, za šta ih je ovaj bogato nagradio, iako je predstavnik PS Senta dobro upoznat
da zadnje saslušanje svedoka nije okončano i da je došlo do bitnih promena u vođenju postupka i da posedujemo dokaze za krivicu Milana Brojčina.
Da se parama može kupiti
pravda pokazuje i poslednji događaj kada sudija koja je
vodila postupak donosi rešenje o oslobađanju Brojčina i o tome obaveštava samo predstavnike PS Senta koji ne ulaže žalbu iako mu je poznato činjenično stanje u samom postupku
i o tome ne obaveštava nikog od pretpostavljenih,
što je morao da učini i da uloži žalbu u predviđenom roku, a ne da skriva činjenično stanje od
pretpostavljenih. To direktno ukazuje na
spregu između okrivljenog i PS Senta.
Napominjem da su mi u zadnje vreme dojavljene pretnje da će mi se doći glave, kako meni tako i
mom sinu i to iz krugova bliskih Brojčinu. Ističem da su se slučajevi slični mom već dešavali u Senti i da je jedan imao tragičan kraj, dok je drugi koji
se odigrao nedavno vešto prikriven od strane PS Senta, iako se znalo ko su lica
koja prete i zašto i po čijem nalogu to rade, ali, kako oni to kažu - za pare sve.
Zbog novonastale situacije,
da bih zaštitio sebe odnosno svoje najbliže prijatelje, obraćam vam se u nadi da bar malo pravde postoji, ali ako niste u mogućnosti da to obezbedite, da mi tako odgovorite da bih preduzeo odgovarajuće korake radi zaštite meni bliskih osoba, a
na koji način videće se, jer nemam drugi način da zaštitim svoja prava koja mi se konstantno narušavaju još od vremena dok sam radio kao policajac što je bitno uticalo na moje
zdravstveno stanje zbog čega sam invalid sa potpunim
gubitkom radne sposobnosti, jer sam i u to vreme zbog pretnji upućenih od strane Milana Brojčina meni, mom sinu i mojim
roditeljima konstantno bio pod stresom i pretnjama, te da mi je čak jednom prilikom zbog otvorenih pretnji od strane Brojčina i pozlilo u prostorijama PS Senta, da je tom prilikom intervenisala služba hitne pomoći te sam tom prilikom i
prenet na bolničko lečenje gde sam i zadržan. Po naređenju Brojčina ovaj incident nije
evidentiran u dnevniku događaja PS Senta, niti je o
njemu obavešten iko od mojih ukućana što ukazuje na očiglednu povezanost još od tada između PS Senta i Milana Brojčina.
Sve ovo, a naročito poslednji događaji, bitno su mi narušili zdravstveno stanje, jer sam neurološki bolesnik sa telesnim oštećenjem, invalid, te sam se i zbog toga obratio radi zaštite i svoje bezbednosti i nisam verovao da će se pravičnost i zakonitost izigrati na ovako sramotan način.
Marinković Miodrag, Senta
Kažnjeničke beneficije
Jedino
nam vi možete pomoći
Pišemo vam u ime svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova R. Srbije koji su potpuno omalovaženi, diskriminisani i zakonski oštećeni jer ne mogu da ostvare svoja prava iz oblasti beneficiranog radnog
staža
Poštovani uredniče,
Javljamo Vam se kao
jednom od retkih u našoj zemlji koji ima hrabrosti da se usprotivi i javno i
argumentovano iznese sve podatke protiv svih mafija i nepravilnosti u Srbiji,
a, nažalost, u tome ste potpuno usamljeni. Svi mi iz
policije i drugih srodnih službi s nestrpljenjem očekujemo svaki novi broj Tabloida jer znamo da će u njemu biti izneta neka od bezbrojnih nepravdi i uvek se radujemo činjenici da se istine o zloupotrebama iznesu pred javnost, ali se
istovremeno uvek jako razočaramo što svaki vaš tekst sa bezbroj
podataka ostane samo slovo na papiru bez odgovarajuće reakcije i tužilaštva, i naših nadređenih u ministarstvu, i političke oligarhije, koja bi,
ako ništa drugo, trebalo da se makar plaši suda javnosti.
Ništa od svega toga i sve se nastavlja po starom, i mi se pitamo - dokle?
Javljamo vam se
konkretno sa molbom da pokrenete temu diskriminacije naše države prema nama koji smo
pripadnici policije, a potpuno su nam suspendovana prava koja smo stekli
beneficiranim stažom. Naime, među nama, koji bi po nekim starim zakonima PIO trebalo da smo već odavno u penziji, oduzeta su prava koja smo sticali ceo svoj radni
vek. Među nama koji smo rođeni 1960, 1961, 1962, 1963, 1964. i 1965. postoji veliki broj onih koji
su već ispunili zakonski osnov da imamo ukupno 40 godina
radnog staža, ali nam ne
dozvoljavaju da idemo u penziju dok ne napunimo 55 godina, po novom zakonu.
Dolazi do strašnih paradoksa da neko ko je, na primer, rođen 1960. i od osamnaeste godine radi u MUP-u, sada već ima 42 godine radnog staža sa beneficijom, a
kada napuni 55 godina starosti imaće 48 staža, što je više nego paradoksalno.
To je tek jedna strana
paradoksa, dok je druga da je naša generacija ubedljivo
najnesrećnija generacija radnika
MUP- u celoj njenoj istoriji. U momentima kada smo počinjali da radimo osamdesetih godina, baš je prestala praksa
davanja stanova i kredita za izgradnju kuća, koji su do tada
postojali za generacije i generacije naših kolega. Naše tadašnje kolege su išli u penzije sa 40 godina starosti i 20 godina staža, i mnogi u penziji uživaju i po 30-40
godina, dok je naša generacija ne samo kažnjena da ne može da ide u penziju čak ni sa napunjenih 40 godina radnog staža, već je imala najteži radni vek od svih
generacija policajaca u istoriji Srbije. Naš posao nikada nije bio
teži nego poslednjih dve decenije, od ratova, terena,
Kosova, strašne stope kriminala, teških materijalnih uslova, i umesto da se mi
pustimo po zaslugama ranije u penzije, mi smo kažnjeni za sav svoj trud
time što ne možemo u penziju čak ni kada ispunimo jedan od zakonskih uslova koji važi za sve građane Srbije osim za nas,
a to je da napunimo 40 godina radnog staža.
Nije nimalo slučajno što se u celom svetu i
kroz celu istoriju ljudi iz naše profesije ranije
penzionišu, jer niko ne može da shvati naše stresove ko ne radi u
našoj struci, a za razliku od nekada, kada su naše mlade kolege odlazile u
penziju i u njoj uživale i po nekoliko
decenija, sada imamo slučaj da naše kolege masovno ne dožive penziju, ili
preminu u prvoj ili drugoj godini od momenta ostvarivanja prava na penziju. To
sigurno nije ni od dobrog života, niti od lakoće življenja, već od strahovitog stresa. Molimo vas da pokrenete pitanje, koje svi
izbegavaju, ranijeg odlaska u penziju svih pripadnika MUP-a i srodnih službi, što znači da nam se dozvoli da idemo u penziju sa 30 godina ukupnog staža od čega najmanje 15 na
poslovima sa beneficijom, bez obzira na godine starosti. To bi bio jedini spas
za mnoge izmučene kolege koji više psihički ni fizički ne mogu da se bore sa brojnim obavezama koje pred njih nameće svakodnevica, ali bi se na taj način kroz naše
penzionisanje stvorio prostor za zapošljavanje mladih ljudi koji su bez posla.
Preklinjemo vas, pomozite nam u ovoj inicijativi, jer su naši
sindikalni predstavnici davno kupljeni ili zaplašeni, pa ovo pitanje više niko
ne sme ni da postavi.