Na licu mesta
Zemun: banditsko-građevinsko-matematičke kombinacije
Građanima rak za Đilasov merak
Prosto je neverovatno šta
sve vlast Beograda ne čini ne bi li od građana otela još koju crkavicu. Nasilno
uzimaju stanove koje procenjuju na ispod 1.000 evra po kvadratu, da bi
građanima ponudili nove, na drugom kraju grada, čiji kvadrat procenjuju na
1.300 evra, a onda još traže da građani razliku doplate. Rak koji će stanari u
novom naselju da dobiju, uračunat je u cenu stana
Mersiha Hadžić
Beogradu su potrebni novi mostovi, a da bi se do njih
došlo potrebna su velika sredstva. Kako tih para nema, gradska vlast se
dosetila da finansiranje prebaci direktno na leđa običnih građana. Trenutna
žrtva ovakve nerazumne politike su stanovnici u ulici Pregrevica br. 213 u
Zemunu, odnosno 70 porodica koje žive u paviljonima nekada korišćenim od strane
preduzeća Napredak.
Paviljoni su zidani objekti sa posebnim mokrim čvorom,
izgrađeni na osnovu privremene građevinske dozvole Opštine Zemun izdate još
krajem pedesetih godina. Valjda jedino u Srbiji privremeno stanje može da traje
pola veka i više.
U međuvremenu je veliki broj stanara otkupio svoje
stanove od Napreda. A onda se pojavio plan za izgradnju kineskog mosta
Zemun - Borča, čiji bi pristupni putevi trebalo da prolaze posred ovog naselja.
Po zakonu investitor je u ovakvim slučajevima dužan
da o svom trošku obezbedi nove stanove licima koja
moraju da budu raseljena. Ti stanovi bi morali da budu istog ili boljeg
kvaliteta od onih koji se napuštaju.
U ovom slučaju investitor je grad Beograd, a evo kako u
njegovoj režiji izgleda pravična nadoknada.
Banditska matematika
Rešenjem republičke vlade utvrđen je javni interes za
eksproprijaciju zemljišta i svih objekata na njemu, a kao korisnik označena je Direkcija
za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Do danas, međutim, nije
izrađen plan raseljavanja pomenutog naselja, odnosno nije utvrđen ni broj
porodica, dece ili bar pravni položaj ovih lica. Direkcija je jednostavno
krenula sa raseljavanjem.
Jedno od naselja u koje bi trebalo da budu smešteni ljudi
iz Pregrevice su i Bele vode na opštini Čukarica. Problem je u
tome što se ponuđeni stanovi nalaze u okviru takozvanog Azbestnog naselja, koje
je proglašeno nepodobnim za život. Azbestne zgrade još nisu srušene, a prilikom
njihovog rušenja štetna prašina zagadiće okolinu. Zbog toga stanari Pregrevice
s pravom odbijaju da se tamo presele, jer svoju decu ne žele da izlože riziku
da dobiju rak.
Sledeći
problem je vrednovanje oduzetih i ponuđenih stanova. U svom dopisu od 10. avgusta ove godine pravnom zastupniku
jednog od stanara Pregrevice direktor sektora za imovinu i pravne poslove
Direkcije Aleksandar Jovanović navodi kako se procenjuje tržišna
vrednost oduzetog i u zamenu datog stana, a stanar razliku može da otkupi, takođe
po tržišnim uslovima.
Kvadrat u Pregrevici je obračunat u vrednosti ispod 1.000
evra, a kvadrat u Belim vodama grad procenjuje na 1.300 evra. Ako prosečan stan
u Pregrevici iznosi nekih tridesetak kvadrata, to znači da je njegovom vlasniku
obračunato oko 28.000 evra kao vrednost oduzete imovine. Istovremeno mu je dat
stan od četrdesetak kvadrata u Belim vodama, čija je vrednost navodno 52.000
evra, što znači da će isti taj iseljeni vlasnik morati da doplati bezmalo
onoliko koliko mu je oduzeti stan vredeo!?
Jedan od onih koji bi trebalo da budu raseljeni je i Dragan
Slijepčević, koji na ovu gradsku matematiku ima jasan odgovor: "Neka
mi daju u novcu procenjenu vrednost mog stana, a ja ću onda sam da biram gde ću
da plaćam 1.300 evra po kvadratu."
Grad bi tako, možda, i postupio, ali mu je jeftinije da
stanare iz Pregrevice useli u azbestne stanove koje ionako niko normalan ne bi
kupio.
Vremenska mašina
Da nešto sa raseljavanjem ljudi iz Pregrevice nije u redu
pokazuje i veo tajne kojim je celokupni postupak obavijen. Pošto su se stanari
udružili da zajedničkim snagama odbrane svoju imovinu, Direkcija je počela da
postupa pod motom "zavadi pa vladaj". Advokat Vuk Vuković je
došao do saznanja da su nekim stanarima dati stanovi koji uveliko prevazilaze površinu
i strukturu stanova koji im se oduzimaju. Neki će nove stanove dobiti i u
neposrednom komšiluku objekata koji napuštaju.
Zbog toga se advokat Vuković u više navrata pismeno
obratio Branislavi Jocić iz Direkcije, poslednji put 1. avgusta ove
godine, sa zahtevom da mu se na uvid dostavi spisak u kome je označeno ime
nosioca prava koji se raseljava, kvadratura stana koji je bio u posedu, kao i
kvadratura stana dodeljenog u postupku raseljavanja. Do danas gospođa Jocić
nije našla za shodno da na ove dopise odgovori. Verovatno to ni ne sme da
učini, jer bi inače na videlo isplivale sve mućke Direkcije u postupku
razbijanja solidarnosti stanara Pregrevice.
Konačno, da Direkcija i kada naizgled postupa po zakonu
ustvari vrši mobing stanara, pokazuje i već pomenuto pismo direktora Aleksandra
Jovanovića. Ovaj dopis je u Direkciji datiran sa 10. avgustom 2011, a na
njegovom kraju se stanar čijem je pravnom zastupniku dopis upućen poziva da
istog tog dana u 12 časova dođe u Direkciju da potpiše saglasnost na raseljavanje.
U protivnom, preti direktor Jovanović,
ponuđeni stan biće dodeljen nekom drugom licu.
Ostaje nerazjašnjena tajna kako su u Direkciji zamislili
da pismo istog dana kada je poslato bude uručeno primaocu, i to još u
prepodnevnim časovima!? Očigledno je da u Direkciji uopšte nisu ni
zainteresovani da se postupak raseljavanja sprovede ljudski i po zakonu. Važno
je samo nekome utrapiti stanove u neuslovnom azbestnom naselju, po mogućstvu
još i da taj neko po naduvanim cenama te iste stanove i otkupi, te da tako
donira Đilasovu bandu.