Stav

 

Krah

 

Piše: Branko Dragaš

 

REŽIM - Režim mediokriteta Borisa Tadića dobio je vruću šamarčinu od briselske birokratije. Odlaganje kandidature je nastavak ucenjivanja propalog političara. Svaki pristojan političar bi dao ostavku, povukao se iz politike i zabavio se svojim jadom. Narkotizovani BT nastavlja dalje. Nastavlja da srlja u svoju propast. Uobražen i narcisoidan, poverovao je da ga Zapad podržava. Nije razumeo da on njima služi samo za jednokratnu upotrebu. Pušten je niz vodu. Niko više ne računa na njega. Sada će da vidi kako će ga lešinari iz briselske administracije raskomadati.

U stranci, svilen konopac sprema mu opasni demagog i manipulator Dragan Đilas. Predviđam da će do izbora Đilas da preuzme upravljanje strankom. BT će se povući zbog bolesti. Danas u DS-u traje podvodna stranačka borba za novog kalifa. Đilas ima najveće izglede da pobedi jer je najbogatiji, najviše novca je ukrao, nemilosrdan je i ima najbolju startnu poziciju. Kada preuzme stranku, uoči samih izbora, imaćemo nekoliko hapšenja bivših ministara i tajkuna. Time će prevrtljivi Đilas pokazati da je krenuo u odlučnu borbu sa korupcijom u Srbiji. Njegove firme niko neće smeti da kontroliše. To će uraditi neka nova politička elita. Njen zadatak je da donese slobodu i pravdu za sve građane Srbije. Njen zadatak je da konfiskuje imovinu političara i tajkuna, koji su se obogatili na pljačkanju Srbije.

EU - EU nije Evropa. Pokušaj briselske birokratije da na silu stvori EU je konačno propao. Bilo je i krajnje vreme. Politička kvazielita nije sposobna da vodi EU. Ujedinjavanje Evrope kroz jedinstvenu monetu moralo je da dovede do njenog kraha. To je model sovjetskih kolhoza i sovhoza. To je model propale Jugoslavije.

Pokušaj Nemačke i Francuske da spasu evrozonu uvođenjem fiskalne discipline neodrživo je. To je samo gubljenje vremena. Veto Engleske je samo dokaz da se EU raspala. Politička kvazielita Evrope ne shvata da je ovo sistemska kriza neoliberalnog kapitalizma, koji je uništio slobodu tržišta; kriza demokratije, jer je demokratija pretvorena u vladavinu političkog ološa; i kriza republikanske ideje, jer su se republike pretvorile u feudalne posede finansijske oligarhije koja služi interesima Familije. Rešenje izlaska iz ovog ćorsokaka je da se Evropa vrati izvornim pojmovima o demokratiji, republici i slobodnom tržištu. Naravno, to je moguće ukoliko u Evropi pobedi nova politička ideja i novi ljudi. Evropa treba da bude zajednica evropskih država i naroda. Bez granica i bez carina. Evropa koja brani slobodno tržište i direktnu demokratiju.

EVRO - Nemačka i Francuska brane evro koji je propao. Uvođenje fiskalne discipline za sve države članice evrozone u ovom trenutku je nemoguće. To bi isto bilo kao kada bi mrtvacu određivali koju dozu lekova mora da pije da bi oživeo. To je trebalo da rade pre deceniju, kada je evro uveden. Tada su morali da fiskalno disciplinuju evrozonu. Međutim, svima je odgovaralo da sami sebe lažu i potkradaju.

Nama su pretili totalitarnim uvođenjem standarda, jer su nas tretirali kao primitivne narode. Sada je otkriveno da su njihovi dugovi preko četri puta veći od BDP-a. Prema drugima su bili krstaški okrutni, dok su prema svome narodu bili popustljivi. U stvari, gradili su lažnu sliku na štampanju evra bez pokrića. Potkupljivali su birače, verujući da je došao kraj istorije i da su oni izmislili perpetum mobile. Sistem koji sam sebe obnavlja. Suština je bila - velika prevara. Bogati su postali bezobrazno bogati, dok su siromašni sramno još više osiromašili.

Kriza je sučeljavanje sa realnošću. Kriza je otrežnjenje. Došlo je do kraha špekulativnih finansijskih akrobacija. Nisu nam potrebni finansijski derivati. Dovoljno je da se svaka država vrati svojoj valuti. Mora da protekne nekoliko decenija da se, bez pritisaka, slobodnom voljom na slobodnom tržištu, stvori jedinstvena evropska valuta, koju će prihvatiti sve evropske države. Kažem prihvatiti, a ne da će im biti nametnuto. Tu je suština.

ECB - Evropska centralna banka je promovisana u spasioca evra. Postavlja se samo jedno logičko pitanje: odakle novac ECB-u? Sve članice evrozone su u ogromnim minusima i dugovima. Novca nema u državi. Novac je u multinacionalnim kompanijama i kod političke i finansijske oligarhije. Budžet EU je jedva dostigao 130 milijardi evra. Za izbegavanje bankrota evrozone treba nekoliko hiljada milijardi evra. Taj novac treba odmah. Odakle treba da dođe taj novac? Iz realnih izvora ne dolazi. Jedini način da se brzo dođe do tog novca je da ga ECB štampa. Tako ECB nastavlja da truje oboleli finansijski sitem. ECB povećava dozu narkomanu. Rešenje je upravo obrnuto.

Radi spasa Evrope treba obustaviti štampanje lažnih evra. Države treba da objave bankrot. Neka se podvuče crvena linija. Građani moraju da saznaju, napokon, istinu. Novim narkotizovanjem se ništa neće rešiti. Samo se problemi privremeno odlažu, dok ne eksplodiraju. Izlazak iz eksponencijalne funkcije štampanja evra je svetski rat ili revolucija. To neće proći bez velikih žrtava. Mnogo se loše energije nagomilalo u narodu. ECB treba odmah ukinuti. Države neka uvedu svoju valutu. A svako ko upravlja državom mora da se sučeli sa svojim narodom. Teret iz krize mora da se podeli. Oni koji su na špekulacijama oteli i opljačkali kapital od građana, moraju ga sada vratiti nazad. To je mudra politika. Bolje je da ga sami vrate i izbegnu sve neprijatnosti koje će uslediti ukoliko mase nezadovoljnih građana sa ulice krenu da uzimaju ono što im je preoteto u vreme neoliberalnog kapitalizma. To je bolje. Da li će tako biti - ne znam. Čekamo rasplet.

NEMAČKA - Podatak da je od izdatih nemačkih obveznica prodato samo 65 odsto zaprepastio je mnoge ekonomske analitičare. Ne znam zašto se čude. Privatni investitori imaju bolje podatke od potplaćenih državnih revizora i navodno nezavisnih agencija. Nemačka je imala svake godine interese od uvođenja evra u iznosu od 150 milijardi evra. Zato danas pokušava i da ga sačuva. Ali Nemačka je isto u velikim problemima. Njen ukupan dug je prešao 7.000 milijardi evra i to je cifra koja je zastrašujuća. Zato nije moguće uvođenje finansijske discipline kako je to zamislila sve nervoznija Angela Merkel. Jednostavno, to neće funkcionisati. Osim ako se EU ne pretvori u logor koji čuvaju specijalne jedinice za odbranu evra, logor ograđen bodljikavom poreskom žicom i nemačkim izvoznim ovčarima. Nadam se da se to, ipak, neće dogoditi.

RUSIJA - Putin je dobio veliki demokratski šamar. Na ovim izborima je izgubio 15 odsto biračkog tela. Ozbiljnom državniku to je velika opomena. Nažalost, mislim da Putin neće izvući nikakvo iskustvo iz ovog gubitka. Tu noć kada su saopštavani rezultati izbora, to se jasno videlo, bilo mu je veoma neprijatno. Videlo se da je bio iznenađen. To samo pokazuje da je suviše dugo na vlasti i da je postao prepreka razvoju demokratije, slobodnog tržišta i same države.

Pisao sam da je Putin doveden i da je uspeo, podržan od svojih drugara iz Tajne službe, da spasi Rusiju propasti. To je velika istorijska zasluga i njega i njegovih drugova iz Tajne službe. Međutim, danas su se okolnosti promenile. Promenila se igra. Nastala je kriza koju Putin nije iskoristio za jačanje Rusije. Bila je to idealna prilika za stvaranje jedne reformisane Rusije koja će privući svetski kapital i omogućiti investitorima da pobegnu iz propalog dolara i evra.

Pisao sam šta Putin treba da radi. Pisao sam da je za nas, Srbe, presudno važno da Rusija bude moćna i jaka. Ne zbog toga, kako priželjkuju promoteri lakšeg puta, da Srbija postane ruska gubernija, a mi vremenom Rusi, nego da je to važno kako bi se u svetu stvorila politička ravnoteža koja Srbima omogućava odbranu svoje slobode, nezavisnosti i nacionalnog identiteta. Zato je Srbima važno da njen stariji brat od strica bude moćan i bogat. Međutim, Putin je dostigao svoj politički maksimum. Teško da on može da se sada promeni. Ograničavajući faktor je to što je on, ipak, vrhunski obaveštajac i što nema ekonomski rezon. Nema ni demokratski potencijal jer je pripadnik nomenklature koja je izvršila tihi državni udar. A poseban problem predstavlja ponašanje Imperije u rastrojstvu.

Pokušaji da se arapsko proleće izvede na silu u sibirski hladnoj ruskoj zimi biće poguban za čovečanstvo. Jasno nam je da je sledeća na udaru Rusija. Putin je na velikom istorijskom zadatku. Prvi dolazak na vlast mu je bio mnogo lakši, nego današnji zadatak da reformiše i promeni Rusiju. Rusija ima sve potencijale za privredni razvoj i stvaranje istinskog demokratskog društva.

DINAR - EU i evro propadaju, ali dinar je stabilan. Prema izveštajima ludaka na vlasti u Srbiji, dinar je čak i ojačao za 1,2 odsto. Tako je dinar, prema njihovom tumačenju, postao druga svetska valuta po stabilnosti. Neverovatno! Čoveku ne preostaje ništa drugo nego da se tri puta prekrsti na stepen ludila režima Borisa Tadića. Istina je potpuno obrnuta.

Srbija je bankrotirala i sa njome i dinar. Ali to se još ne vidi. To se još ne objavljuje. Kupuje se vreme novim zaduživanjima i novim rasprodajama. Mislim da će do izbora dugovi da rastu i da će režim ići na to da potkupi povodljive birače. To je jedini način da opstanu još neko kratko vreme u politici i na vlasti. Realna vrednost dinara danas, u decembru 2011, iznosi 240 dinara za evro. Račun za naplatu stiže. Građani moraju biti spremni za taj veliki cunami. Postoje dva scenarija propasti dinara. O tome sam već pisao, ali, eto, moram neprekidno da ponavljam.

Prvi scenario - da se promeni vlast i naprave prave ekonomske reforme, sve do sada je bila obična prevara da se oslobodi devizno tržište i da u nekoliko meseci, štiteći građane koji su se zadužili, ukidanjem devizne klauzule, novim obračunom uzetih kredita i novim reprogramom uspostavi tržišni odnos evra i dinara.

Drugi scenario je već viđen u Rusiji 19. avgusta 1998. U jednom danu je ruska rublja izgubila na vrednosti preko 400 odsto i došlo je do potpunog sloma ekonomskog sistema. Posle toga je izvršen tihi državni udar i Putin je izabran, ispred odgovorne i patriotske Tajne službe, da spasi Rusiju propasti. Tako je Putin doveden na vlast. Krahom dinara nastaće pravi haos u Srbiji. U jednom danu će se birači otrezniti od izbornih kampanja i lažnih obećanja. U jednom danu će shvatiti da su prevareni i da se Srbija nalazi u rasulu. Biće to bolno otrežnjenje. Međutim, pristalica sam toga, koliko god da bude bolelo, posle toga će nam sve biti mnogo lakše. Biće mnogo bolje, nego ovo svakodnevno tonjenje u žalost, propast i apatiju. Zato sam optimista jer vreme otrežnjenja dolazi.

GRAĐANI - Prema poslednjem istraživanju, preko 73 odsto građana Srbije smatra da Srbija ide u pogrešnom pravcu. Posle čitave decenije građani Srbije su shvatili da su izigrani i prevareni. Uprkos potpunoj medijskoj blokadi, građani najbolje znaju kako žive i šta im je sve režim oteo. To je veliki napredak. Ima podataka da bi na izbore izašlo samo 35-45 odsto birača. To je veliki šamar demokratiji u Srbiji. Ali, to ludake na vlasti u Srbiji uopšte ne zanima. Može na izbore da izađe samo njihova najuža rodbina i da glasa za njih, oni će nastaviti da vladaju, hvaleći propale koncepte o evroatlantskim integracijama. Rešenje nije u neizlasku na izbore.

Naprotiv, sada je idealna prilika da se izađe na izbore i uzme vlast. Građani ne znaju za koga da glasaju. Građani traže novu politiku i nove ljude. Istorijska je odgovornost nove generacije političara da se uključe u politiku. Pošto se radi o opstanku države i nacije, nema kalkulisanja i otezanja.

Zoran Janković je primer kako se za samo sedam nedelja može doći do pobede. Ko je naš Zoran Janković? Imamo li mi takvog čoveka? Novog, modernog, poštenog, sposobnog i mudrog političara koga možemo da podržimo na sledećim izborima. Ja sam se opredelio za - DVERI!

To su mladi ljudi koji nikada nisu bili u politici. Znam ih punih 12 godina i smatram da su istorijski odgovorni da preuzmu vlast u Srbiji. Sada je trenutak: Nema više čekanja. Treba nam nova krv koja će doneti novu politiku. Naše je da se uključimo i glasamo za sebe. Promislite dobro. Moramo da ustanemo u odbranu države i nacije. Nikada nam ovako nije bila ugrožena država i nacija. Potreban nam je svaki čovek jer je poduhvat veliki. SRETNA NOVA 1804!!!