Smak sveta
Zemlja je pozornica
planetarnog cirkusa
Od Holivuda do Bolivuda
Malo pomalo, evo stigosmo i do poslednjeg dopisa u 2011.
godini. Ostaju nam još dvadeset četiri broja Tabloida i onda - ćao đaci,
adio Mare, odosmo svi bestraga. Ako je verovati pojedinim nadrispecijalistima i priučenim prorocima,
dogodine na današnji dan ima da nas nema. Za tačno 12 meseci predviđena je
propast sveta. Ako, ako, nije šteta. Ovakav kakav je, svet možda ni ne
zaslužuje bolju perspektivu
Mile Urošević
dopisnik iz Pariza
Od tragične eksplozije Islandskog vulkana i atomske katastrofe u Japanu, pa
preko tragikomičnog hvatanja i isporučivanja generala Mladića, do ubistva
pukovnika Gadafija u Libiji, masovnog letnjeg streljanja dece u Norveškoj i
decembarskog rimejk puškaranja u Belgiji, usput
su se dogodila takva čuda koja ni lud ne
bi mogao da zamisli. Ko bi se nadao prvom arapskom ustanku u kome je izginulo
mnogo naroda i napravljena velika zaliha oružja za Al Kaidu. U prohujaloj
godini se u čaši udavila Ejmi Vajnhaus, i to nakon neuspelog beogradskog
koncerta. Opet Srbi krivi za sve.
U skoro minuloj 2011. godini beše i lepih momenata, nije da nije. Pogotovo
u glavnim ljudskim delatnostima, tenisu ili odbojci, na primer. Za nas i na ovim
prostorima godina je obilovala skakanjem uvis i vrištanjem ispred televizora.
Nole kao osveta za bombardovanje, Nole genije, Nole kandidat za Nobelovu
nagradu iz sporta, Nole predsednik, samo ako se kandiduje. Jedini problem je
što od sada pa do penzije i svog zadnjeg časa, naš Nole nacionale ne sme da
izgubi ni jedan jedini meč. Inače ima da ga ispljujemo
od kačketa do patika. U godini koja se skljokala bilo je ipak najviše mesta za
komične filmove, kao na primer: Spasavanje
Grčke, Arapsko proleće, Sarkozi ide u rat, i, naravno, hit hitova - ubistvo
i bacanje u vodu Bin Ladena. Ovakav film se verovatno već negde snima i to pod
radnim naslovom: Suva krpa na dnu mora. Kao i superprodukcija o ostavci
direktora Svetske banke, koja uskoro treba da se pojavi pod naslovom: Zabranjeno
pušenje u Njujorku. Ovo mora da bude dobar pornić, u režiji francuske tajne
službe i sa Stros-Kanom u glavnoj ulozi. Ali ni to nije sve. Da je Volt Dizni živ,
sigurno bi za novogodišnje praznike izbacio jedan
dugometražni crtać o Pepeljuzi Kejt i Vilijamu careviću. Ova supersvadba je
zapravo bila najgledanija TV emisija u proteklih 365 dana, pa bi verovatno
imala uspeha i kao crtać. Ako nekom srećom uskoro dođe do medijski vrlo
poželjnog razvoda braka, onda bi to čak mogla biti izvanredna TV serija sa svim
intrigama i pranjem prljavog carskog veša. Onako kako to vole velike
producentske kuće, od Holivuda do Bolivuda. Na socijalnim kanalima Interneta sve ove teme su
takođe veoma prisutne. Ali, ni to nije sve.
Dogodilo se, ne ponovilo se
Treba odati počast
bankarima i svim špekulantima koji su nam celo leto pravili grčku tragediju i
spasavanje od krize, koja se danas pretvorila u evropsku glavobolju. Pisali smo
dosta o tome, kao i o francuskoj predizbornoj kampanji koja traje od drugog
dana Sarkozijevog mandata 2007. godine. Tema za pet godina. I ne samo u
Francuskoj.
Danas na svetu ima preko
milijardu ljudi, koji su međusobno povezani Fejsbukom. Teme njihovih
internet razmena su zapravo prava top-lista svetskih nadrealističkih
dogodovština koje zabavljaju planetu. Tako je napravljena ova lista VIP
događaja iz 2011. U stvari, ako gledamo globalno, postoji onoliko lista koliko
ima država na svetu. Svaka ima svoje omiljene teme. Ono što su kod nas barikade
na Kosovu, u Americi su nove igrice virtuelnog rata broj 3 koje su nedavno
izašle na tržište. Ubijanje ljudi i bombardovanje gradova
za klince sa Zapada najveća su dečja radost. Najbolja škola. Kao da su na licu mesta u Avganistanu
ili Iraku. Iza virtuelnog rata na hit parade dogodilo se u protekloj
godini najviše se pominje američki fudbal i, naravno, nenadmašni
Superbol. Derbi na brdu je nula u odnosu na derbi Jenkija. Amerika bi lako
mogla bez Aljaske ili Kentakija, ali ne i bez Superbola.
Od ostalih realnih tragedija, najveća bol beše smrt genijalnog i
bezobzirnog Stiva Đžobsa, oca ajfona ili ajpoda. S ove strane
velike atlantske bare, u Francuskoj, seksi državi, glavna tema
godine je naravno bio seksualni život
Dominika Stros-Kana. Odmah iza su pedofilija, silovanje žena i dece, kao i
ubijanje dotičnih iz istih pobuda i niskih strasti. Glamurozno rođenje male
Đulije Sarkozi tako je gotovo prošlo bez ikakvog odjeka jer se stalno dešavalo
nešto za nezasite medije mnogo unosnije. Čak ni humanitarni rat Francuza u
Libiji ovde se nije mnogo pominjao iz razumljivih razloga. Više se pisalo o
karijerama Britni Spirs, Rijane, Dženifer Lopez, Snupi Doga, Mešapa Džermanija
ili Dejvida Geta koji su u protekloj sezoni bili najpopularniji među mladima i
tako zgrnuli gomilu dolara. Normalno, jer u svetu omladine 21. veka ima najviše
onih koje ništa ne interesuje sem spavanja, duvanja i đuskanja.
I tako svaka država ima svoj krug interesovanja koji je drugačiji od našeg.
Dok se mi uglavnom pitamo kad će već jednom da odu s vlasti, u Nemačkoj je opet
nešto sasvim drugo, a u Engleskoj opet nešto treće. Oni neće u Evropu.
Ukapirali su koja je to mafija. Cela Evropa sa svoje strane opet ima neku
zajedničku razonodu. Duet Merkezi plaši narod kako je kriza smrtno napala svet,
pa ga onda spasava, grle se i ljubakaju. Da čovek stvarno poveruje u bajku o
nekoj krizi. Ne daju ljudima da veruju u Boga, već moramo svi da verujemo u
krizu. O
svemu tome verovatno i sami znate jer uporno o tome pišemo.
Srećna Nova i poslednja
Razni ljudi razne ćudi.
Svaka zemlja ima svoje najvažnije događaje koje slavi ili oplakuje. Tamo
daleko, preko sedam mora, u garavoj Australiji i obližnjem Novom Zelandu
najvažniji događaj veka nije strašni požar koji je pojeo šume, već nedavno
prvenstvo sveta u ragbiju. Za njih je ragbi što za srbe tenis. Za Japan se već
zna, sumo, gejše i cunami. Ko o čemu, oni o centralama. I tako tragedijama
nikada kraja, na opšte zadovoljstvo svih svetskih medija koji u svim
tragedijama vide svoj hleb nasušni i jedini razlog postojanja. Jer šta bi bilo da nije tako? Da nema
zagrevanja planete i promene klime, da nema Irana ni Pakistana i da nam neko
zameni Tadića. Zamislite samo da nam nova godina donese neki vid blagostanja.
Šta bismo radili da odjednom sve legne na svoje mesto ili da nekim čudom uđemo
u Evropu (pre Hrvata)? Da u isto vreme na celom svetu nestanu
prirodne katastrofe i sve crne hronike. Da nestane onih toliko simpatičnih,
ljudskih izdaja, korupcije ili humanitarnih NATO ratova?
Zamislite Dnevnik koji vam kao udarnu vest daje količinu dnevnog
iskopa iz rudnika Trepča ili površinu zasejanih polja Vojvodine. Zamislite da
nam toliko skoči standard i da više nijedan Srbin ne ostane bez posla, jedino
ako mu se baš ne radi pa više voli da živi od nekih bednih par hiljada evra
mesečne socijalne pomoći.
U jedno sam siguran: tada bi i Crnogorci i Albanci promenili mišljenje o
nama, pa bi došli da se izvine i mole da ih ponovo primimo na državne jasle.
Boka Kotorska bi bila svečano prekrštena u Boka Srpska, a Vojvodina bi nakon
prvog mitinga voljenog nam predsednika ponudila da uzme novo ime: Srpsko
Ravnopolje. Možda je to taj kraj sveta koji očekujemo?
Sva sreća da se i u
narednoj godini predviđa vrlo bogat repertoar strave i užasa. Perspektive rata
u Siriji ili bombardovanja Irana, kraj Evropske unije i dolazak Putina na
vlast. Novi požari velikih razmera i katastrofalni zemljotresi, avioni koji
iskaču iz šina, potonuli vozovi i ko šta još planeta neće da pretrpi - pre nego
što je klepi neki asteroid i ode u paramparčad. Naravno, pre ovog finalnog
rešenja za planetu, vrlo lako može da se dogodi i definitivno rešenje za neke
manje delove Zemljine kugle: Kosova, Sandžaka ili Vojvodine, kao i proglašenje
nezavisnog Beogradskog pašaluka.
Po mnogima sve ovo nije više utopija ni tema humorista. Nešto nam se crno valja
po horizontu. Možda je to ipak samo novogodišnja noć. Bilo kako bilo (a tako
jedino i može biti), za koji dan izginuće mnogo mladih prasića i biće zaklano
nebrojeno jaganjaca, ćurki ili mladih pilića, u zavisnosti od veštine
snalaženja svakog od vas. Treštaće muzika pre nego što zagrmi jednoglasno -
Srećna Nova godinaaaaaaa! Tada počne ono ljubljenje i grljenje u, kao fol,
pijanom stanju. Konfete i šiljate kape, prskalice i pena šampanjca. Zato, neka
vam bude svima srećna i uspešna nadolazeća Nova 2012. godina, pa makar ako je
slavili uz TV sa pilećim batakom i flašom piva. Kad je bal, nek je bal. Ako je
poslednja luda noć, neka bar ona bude kako valja pa da vaskresnemo tamo gde nam
i jeste mesto kao nebeskom narodu, tamo gde nam ne može biti gore nego ovde
među silnicima koji nas toliko maltretiraju i prave budalama.