Korupcija u srpskom pravosuðu odlaže pravdu
Krupne prevare sitnih prevaranata
Samo u podmitljivom srpskom pravosuðu moguæe
je nekome oteti kuæu u Beogradu ili celu penziju zaraðenu
tokom višedecenijskog rada, a da bi se obeštetio
neko ko je izmislio da ga je pas ujeo
Mersiha Hadžiæ
Slobodan Èaðenoviæ
tvrdi da ga je u dvorištu zgrade, gde je došao
u posetu, ujeo pas Snežane Zotoviæ, stanarke
te zgrade. Posle dugog i napornog sudskog postupka za naknadu štete,
u kome je zapaženo mesto u zakulisnim radnjama imala i tadašnja
zamenica javnog tužioca Treæeg opštinskog tužilaštva
u Beogradu Lidija Filipoviæ-Èaðenoviæ,
krajem novembra 2006. sudija Jasmina Svorcan donosi presudu kojom obavezuje tuženu
da tužiocu
plati ukupno 174.000 dinara.
Tužena se žali na ovu
presudu i prilaže sudski overenu izjavu dr Lidije Lavadinoviæ,
koja je posle navodnog ujeda pregledala tužioca Èaðenoviæa.
U ovoj svojoj izjavi dr Lavadinoviæ navodi kako je sudija Svorcan
pogrešno
unela u zapisnik njenu izjavu, koju je kasnije koristila da obrazloži
presudu.
Viši sud odbija ovu žalbu, a izjavu dr Lavadinoviæ
uopšte
ni ne uzima u obzir, tvrdnjom da je podneta posle isteka roka za žalbu.
Kao da je tužena Zotoviæ mogla da zna da je izjava svedoka
pogrešno
uneta u zapisnik pre nego što ju je o tome obavestio sam
svedok! U svakom sluèaju, tužena podnosi zahtev za obnovu
postupka, navodeæi kako su otkrivene nove okolnosti podobne da se donese
drugaèija
presuda. U prvom stepenu sud odbija ovaj zahtev navodeæi kako su "nove
okolnosti" veæ
bile priložene u drugom stepenu prvobitnog postupka, ignorišuæi èinjenicu
da tada sud priloženu izjavu dr Lavadinoviæ uopšte
nije uzeo u obzir.
U meðuvremenu, dok još
uvek traje žalbeni postupak po zahtevu za obnovu postupka, sud nalaže
prinudnu naplatu duga koji je narastao za zatezne kamate i silne troškove.
Tužena
Zotoviæka
je odavno predlagala da se nerazumno visoka odšteta za
ogrebotinu naplati odbijanjem od njene penzije. Tužilac Èaðenoviæ je
to odbijao, a onda se shvatilo i zašto.
Dana 5. januara 2009. advokat tužioca
Toni Baranek tadašnji Èetvrti opštinski sud
u Beogradu pisanim podneskom obaveštava da je tužilac
Èaðenoviæ
zainteresovan da iskoristi svoje pravo preèe kupovine
dela kuæe
koju Zotoviæka ima u Beogradu, a koji je trebalo da bude prodat u
postupku prinudne naplate duga. Dakle, sud je za sredstvo naplate tadašnjih
2.000 evra plus kamate odredio prodaju dela kuæe sa okuænicom
u centru Beograda.
Sudski procenitelj je, kao što je uobièajeno
u ovakvim sluèajevima, izvršio procenu nepokretnosti namerno
zaboravivši
da pridoda i vrednost okuænice, pa je tako Zotoviæku
pokušao
da ošteti
za najmanje 30.000 evra. Toliko bi Èaðenoviæ
zaradio da je uspeo u svojoj nameri da lièno otkupi
pomenutu nekretninu.
Tužena Zotoviæka je u
poslednjem trenutku uspela da ubedi podmiæeni sud
kako æe
tužioca
da obešteti
isplatama od penzije, a advokat Baranek traži da to
bude skoro cela penzija. Neka Zotoviæka gladuje, važno
da se namiri Èaðenoviæ koji je
celu prièu
izmislio. A ovo mu, po saznanjima tužene, nije prvi put da naplati odštetu
od nesreænih
Beograðana
na koje naleti.
U podmitljivom srpskom pravosuðu
sve je moguæe, pa i da ogrebotina od navodnog ujeda psa vredi koliko
i kuæa u
centru Beograda, odnosno meseèna penzija zaraðena
mukotrpnim radom tokom više decenija.