Na nišanu
Novi despot: Aleksandar Vučić, pola života na vlasti (1)
Na jeziku oštre laži, a
sa leđa, malo blaži...
Veći deo takozvane političke elite današnje Srbije, ne može
da sakrije svoje uličarsko poreklo. Jedan od onih koji su došli sa dna je i Aleksandar
Vučić, napušteno nedonošče Vojislava Šešelja. Odmah nakon poslednjih izbora,
pokazao je svoju pravu prirodu, pa je tako, opčinjen novcem i prestižom
kriminalnog klana iz Demokratske stranke, odlučio da pokaže kako je i on sam
deo te "elite", da je sad dovoljno moćan i da mnoge od njih može da
zaštiti. Za velike pare, naravno, pokazujući da neće realizovati ništa od
svojih predizbornih obećanja i da neće biti procesuirane pljačke Dragana
Đilasa, Dragana Šutanovca i mnogih drugih "prometeja" demokratske
pošasti koja je zadesila Srbiju u najstrašnijoj tranziciji istočne Evrope. Od
takvog Vučića, treba očekivati da Demokratskoj stranci produži život, ali ne
i Srbiji. Iz Vašingtona, nakon susreta
sa sa nepoznatim domaćinima u Stejt departmentu, poručio nam je iz zemlje u
kojoj mu je, svojevremeno bio zabranjen ulazak, da '' je pred Srbijom težak i
mukotrpan period. Nova Vlada mora da bude spremna da uradi mnogo toga što nije
popularno ...'' I tako dve decenije gospodin Vučić širi granice Srbije, pa se povlači,
kaje se, onda ponizno obećava da će Srbiju skratiti koliko mu se kaže. I,
plati. Varaće nas do kraja svog života. O nedelima ovog novog despota, u
nekoliko nastavaka, pišu analitičari Tabloida major Goran Mitrović i Dragana
Radosavljević
major Goran Mitrović
Dragana Radosavljević
Pre
skoro dvadeset godina (1993), u članstvo Srpske radikalne stranke ušao je i Aleksandar
Vučić, mladić bez životnog i radnog iskustva, marginalac u svakom smislu,
ali željan da bude neko i nešto, i da bude u neposrednoj blizini onih koju su
stvarno neko i nešto...Ovu stranku, koju je osnovala ondašnja Služba državna
bezbednost, na čelu sa Jovicom Stanišićem, masovno su popunjavali ljudi
sa društvenog dna, očajnici koji su videli svoju šansu u ratnim okolnostima i
ekonomskom haosu koji je zadesio Srbiju. Jedan od njih je bio i mladi,
frustrirani i dezorjentisani Aleksandar Vučić, željan da se sa 22 godine
života dokaže. Njegova srećna zvezda
zvao se Vojislav Šešelj koji je tih godina harao srpskom političkom
scenom. Vučić je odmah počeo da ističe svoj "prekodrinski pedigre",
ne bi li svome šefu bio što bliži.
U
vrlo kratkom roku, takođe te 1993. godine, izabran je za poslanika u Narodnoj
skupštini Republike Srbije.
Posle pobede Srpske radikalne stranke na
lokalnim izborima 1996. godine (uz nesebičnu pomoć Socijalističke partije
Srbije i Službe državne bezbednosti!), postaje i direktor Sportsko-poslovnog
centra Pinki u Zemunu, a funkciju ministra za informisanje zaposeda
1998. godine, u takozvanoj Vladi narodnog jedinstva. Čim je stupio na dužnost
ministra, donosi najmračniji Zakonu o informisanju koji je viđen u savremenom,
civilizovanom svetu.
Uveo je drakonske novčane kazne za novinare
čije se izveštavanje nije uklapalo u propisane okvire, nezavisni novinari
dobili su status najgorih državnih neprijatelja. Na osnovu tužbi za
"protivdržavno i podrivajuće delovanje" širokog spektra, u roku od 24
sata donošene su ekspresne kazne za medije u milionskim iznosima.
Tokom
1988. godine, u Skupštini Srbije, Vučić više puta napada slobodu javnog
izražavanja mišljenja, pa je tako zapamćena i njegova optužba kako su "...neki
mediji javno stavili u službu nekih svetskih moćnika u vođenju specijalnog rata
protiv Srbije".
Odmah
potom, kao resorni ministar, bez pogovora sprovodi volju svoga šefa Vojislava
Šešelja, i Šešeljevog šefa Slobodana Miloševića, te hitro suspenduje pravo na
slobodu izražavanja, ukida elementarne demokratske principe i međunarodno
prihvaćene norme.
Vučić ubrzo pokazuje svoje pravo lice pa
nedeljniku Evropljanin (čiji je vlasnik bio pokojni Slavko Ćuruvija)
određuje kaznu u iznosu od 2.400.000 tadašnjih dinara zbog "...većeg
broja tekstova kojima se poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka...".
Dve nedelje posle toga, Ćuruvija je i javno
optužen za izdaju u državnim medijima, što je bila svojevrsna najava njegove
likvidacije. Ovo ubistvo još uvek nije razjašnjeno, postupak je i dalje u toku,
a sam Aleksandar Vučić nikada nije pozvan na informativni razgovor, u
svojstvu mogućeg svedoka, na okolnost da je saučestvovao u progonu Slavka
Ćuruvije.
Ukupne
kazne izrečene po Zakonu o Vučićevom informisanju, iznosile su preko 24 miliona
tadašnjih dinara. Poslao je čak i svoga pomoćnika, uz pratnju policije, da
lancem i katancem zatvori dnevni list Danas.
Samo
dve nedelje pre donošenja najcrnjeg Zakona o informisanju u savremenoj Evropi,
tadašnja Vlada je donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oružanim
napadima na SRJ, pa je Vučićevo ministarstvo to jedva i dočekalo i odmah "privremeno zabranilo rad" brojnim
medijima. Sa kablovskih mreža su skinuti svi inostrani TV kanali, a zemaljskim
radio i TV stanicama je zabranjeno reemitovanje inostranih servisa na srpskom
jeziku.
Vučićevi
šefovi bili su saglasni oko toga "da se mali pokazao". Za nagradu,
počašćen je članstvom u Upravnom odboru Beogradskog univerziteta, odmah posle
usvajanja takođe zloglasnog Zakona o
Univerzitetu.
Videvši
novu "zvezdu" na Miloševićevom i Šešeljevom nebu, odmah je reagovala
i američka administracija, pa je Vučića stavila na listu osoba kojima je bio
zabranjen ulazak u SAD, visoko ga istaknuvši kao jednu od najmračnijih
režimskih figura.
Amerikanci
su ga "rehabilitovali" tek kada je potpisan Kumanovski sporazum 1999.
godine, i kad je suspendovan suverenitet Srbije na Kosovu. Naime, posmatrači iz
Vašingtona su ocenili da je Vučić "kooperativan", jer je podneo
ostavku na sve svoje funkcije u znak protesta zbog otimanja Kosova, osim na
funkciju narodnog poslanika, što je kasnije, sa drugim članovima Srpske
radikalne stranke objašnjavao "nacionalnim interesima".
Bio
je to jasan signal dojučerašnjim neprijateljima iz NATO pakta, da će na njegov
dvojni i trojni moral, a posebno njegovu
žudnju za vlašću, moći da računaju (danas, 2012. godine, nakon Vučićevog uspona
na mesto ministra odbrane Srbije, ova njihova procena pokazala se apsolutno
tačnom!).
Američko-britanski revidirac
Tokom
oktobarskog prevrata, Aleksandar Vučić ostaje po strani (jer drugi dele
funkcije i fotelje). Nova vlast mu je odredila da plati i porez na ekstraprofit
u visini od skoro 50.000 evra, a u pitanje je došao i njegov stan od 150
kvadrata, koji mu je 1998. godine dodelila Vlada Srbije, koji je on potom
''otkupio''.
U
julu 2004. godine, izložen je javnoj poruzi zbog neplaćenog računa mobilne
telefonije (koji, po navici, nije plaćao 15 meseci)! Ovo malo, mizerno
"scensko delo" imalo je za
cilj da Vučić isprovocira javnost, kojoj
se obratio, rekavši da je pokrio dug, i požalio se da ima "niska
primanja" u Skupštini Srbije.
Te 2004. godine postaje i kandidat za
gradonačelnika, a ključni slogan njegove kampanje bio je: "Vučić za
metropolu". Tako obilazi sva prigradska naselja i promoviše sebe kao
urbanog, mladog čoveka, koji ima viziju i koji obećava. Bio je to, takođe,
način da sa imidžom "konstruktivne opozicije", opstane (nekažnjen za
nedela iz devedesetih!) u poslaničkim klupama novih vlasti.
Na pomolu je bilo jedno novo političko doba u
njegovom životu, pojavili su se novi ljudi u takozvanoj demokratskoj koaliciji,
sa mnogima od njih je sklopio vrlo prisna, čak intimna prijateljstva, a želja
za bekstvom od sopstvene ružne prošlosti nadjačala je sve u šta se do tada
zaklinjao. Vreme za skidanje Šešeljevog bedža sa revera, upravo je
pristizalo... Gospodin
Vučić je, kada je Vojislav Koštunica prvi put izabran za premijera, postao
nerazdvojan drug sa njegovim šefom kabineta Aleksandrom Nikitovićem. Njihova
veza je bila toliko bliska, da bi njeno opisivanje zadrlo i u sferu intime.
Vučić je, osim informacija, kojima je raspolagao gospodin Nikitović, učestvovao
i u zaštiti energetske mafije, tako da je zaradio veliki novac. On je bio član
Anketnog odbora narodne skupštine Srbije, koji je ispitivao delovanje
energetske mafije, ali se ućutao čim je preko Nikitovića dobio velike pare.
Nakon
više od dvadeset godina na raznim državnim jaslama, ni sam Aleksandar Vučić se
više ne seća koje je sve stranačke i državne funkcije obavljao.
A,
bio je, između ostalog, i član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna
pitanja, zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i
informisanje i mnogo toga još, u svim skupštinskim sazivima od 1993. godine do
današnjih dana. Spisak njegovih uloga, funkcija i zvanja tokom dvadeset godina
neprekidnog boravka u i oko vlasti, duži je od biračkog spiska osrednje
opštine. Dva decenije njegovog odrastanja i vaspitavanja u skupštinskim
klupama, napravile su od njega neverovatno nakaznu ličnost, prepunu nagona i
strahova. Između ove dve vatre stvoren je današnji Aleksandar Vučić, čovek koji
je oboleo od vlasti, koji ne pamti kako izgleda normalan život i koji je
ogrezao u bludu, nemoralu, lažima (u koje često i sam veruje)...
Neposredno
uoči ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, Aleksandra Vučić je, kao
najbliži saradnik Vojislava Šešelja, do detalja bio upućen u predstojeće
događaje, pa je čak i radio (naravno, opet po Šešeljevim instrukcijama) na
ubrzavanju njegovog odlaska u Hag, kako bi izbegao eventualnu suodgovornost za
Đinđićevu likvidaciju. U znak zahvalnosti za ćutanje i kooperaciju, Šešelj ga
nagrađuje posebnom "počašću". naime, Vučić postaje njegov prvi pravni
savetnik na samom početku procesa u Hagu.
Tribunal
je, naravno, najpre pitao "američki faktor" za mišljenje, a ono je
bilo više nego jasno: Aleksandar Vučić je nepoželjan u Tribunalu, u bilo kom
svojstvu! U Hagu je to "prevedeno" na drugi način, pa je Vučić
zvanično bio opstruisan "iz proceduralnih razloga".
Tek
kad su iz SAD skinuli Vučića sa liste nepoželjnih, mogao je sa svojim šefom i
da se viđa. Ali, tada je već bilo kasno, Šešelj je u međuvremenu uzeo drugog
pravnog savetnika iz svoje stranke a Vučića konačno prepoznao kao "guju u
nedrima" koja je spremna da ga izda za dobre pare. To se ubrzo i desilo.
A, izdaja nije bila mala, "iz fundamenta". Rasturena je Srpska
radikalna stranka do temelja, formirana je Srpska napredna stranka, uz
diskretnu pomoć stratega iz Demokratske stranke, koji su, zapravo, samo
"odrađivali" zadatak američke administracije za Balkan, koja je htela
da neko "presvuče" bivše radikale u "modernu, evropsku
desnicu".
Seks afere, estrada, televizija...
Tada
je i "iskovano" prisno prijateljstvo Aleksandra Vučića i bivšeg šefa
Tadićevog kabineta, Miodraga Mikija Rakića, koje traje do današnjih dana. Kažu,
"nesmanjenom žestinom!" Jedna analitička služba ambasade Nemačke u
Beogradu, na ovo prijateljstvo gleda kao na "...previše prisan odnos
dve osobe kojima je vlada SAD poverila zadatak pacifikacije srpske političke
scene...". Sam Aleksandar
Vučić, svoje veze sa Rakićem, u javnosti je predstavio kao prirodan sled
"dugogodišnjeg prijateljstva". Rakić ni o tome, kao ni o mnogim
drugim stvarima, javno nije govorio. Ipak, Vučićeva čežnja za estradom, na
videlo je izbacila mnogo toga, pa i ovu prisnu vezu. No, takvih u njegovom
životu ima još, pa je među njegovim omiljenim "družbenicima" i Borislav
Borko Stefanović i još nekoliko takvih (poput Branka Radujka, na primer) koji
su se "energetski prepoznali". "...Mi smo svi ozbiljni ljudi, suviše
odgovorni i pomalo teški, pa bi bilo glupo i zamisliti da naša privatna
druženja koristimo za kovanje nekih zavera ili političkih koalicija...", odgovorio je Vučić na sumnje da je nekakve velika zavera u pitanju.
Delimično je i bio u pravu, ali "dinamika" njihovih viđanja, koja
upućuje na konzumiranju redovnih ljubavnih veza, govori nešto sasvim drugo.
Naime, svi pomenuti i napomenuti, vrše visoke i najodogovornije javne funkcije
u Srbiji. Svi su vrlo mladi ili još uvek mladi, svi su u politiku ušli skoro
kao dečaci, i svima je porodični život ili problematičan ili vrlo kompleksan.
Ona ista
analitička služba u ambasadi Nemačke koja je "pokrivena" resorima
kulturne i ekonomske saradnje, o ovoj grupi ima zanimljive informacije koje
ukazuju na zajedničke poslove i na zajedničku sklonost "pružanju i
potražnji seksualnih usluga, kako heteroseksualnih, tako i biseksualnih i
homoseksualnih".
Informaciju o
sklonostima ove i nekih drugih "intimnih grupa" iz vrha srpske
politike, a posebno one koja je okupljene oko Aleksandra Vučića, nemačka
"obaveštajna zajednica" na Balkanu ponudila je i svome ministru
spoljnih poslova, g. Gidu Vesterveleu (takođe homoseksualcu), prilikom njegovog
dolaska u Beograd u februaru 2012. godine. Kad je u neformalnoj komunikaciji sa
svojim "informatorima" još nešto saznao o "grupi
slobodoumnih" iz vrha srpske političke scene, Vestervele je svoju retoriku
popunio optimističkim izjavama, punim ohrabrenja za "srpski put u Evropsku
uniju".
Ali, kad je Vučić u pitanju, ta stvar očito nije "od juče".
Naime, još 2008. godine, Beogradom je kružio jedan snimak na kome se jasno vidi
da je on "u sagnutom i kompromitujućem položaju"! Jer, nekako se u
"uličnoj distribuciji" našao i jedan porno-film sa Vučićem, tadašnjim
generalnim sekretarom Srpske radikalne stranke. Sve je bilo snimljeno u
takozvanom MMS formatu (dakle, mobilnim telefonom). Više stotina ljudi je tog
dana okretalo brojeve redakcija dnevnih listova specijalizovanih za tu vrstu
skandala, poput Kurira, tražeći taj "dragoceni materijal".
Mnogi su nudili povelike sume novca samo da dođu do njegove
"suštine".
Od kako se oslobodio autoriteta Vojislava Šešelja, Aleksandar Vučić nema
granica u ličnoj promociji koju je svakodnevno forsirao do gađenja. Njegova
satnica na televiziji Pink (i sličnim, "veselim" televizijama) nakon
2005. godine, postaje nepodnošljiva. Pojavljuje se u svakoj emisiji, šeta od
informativnog do zabavnog programa, impresioniran je razvratom u tim javnim
kućama, zbunjen je količinom seksualnih sloboda neviđenom ponudom muške i
ženske prostitucije ali i narkomanijom svih nivoa, od one elitne, kokainske, do
one heroinske, za sirotinju...
Prema informacijama kojima barataju u jednoj od tih "televizijskih
ustanova", Vučić je i sam postao povremeni korisnik takozvane
intravenoznih opijata (nije precizirano kakvih), što je postalo vidljivo i u
njegovim javnim nastupima. Prema brojnim opskurnim osobama iz "visoke
prostitucije" postavio se zaštitnički, pa je neke od njih zapošljavao u
stranačkim medijima, ali i u samoj stranci. Jednu porno-glumicu zamalo nije
"unapredio" u narodnog poslanika, ali mu je ona sama donela "izabrane
radove" na video-kaseti, pa je odustao od te ideje, shvativši da bi ga to
skupo koštalo. Ali, bez obzira na sve, Vučić se, na izvestan način, postavio
kao podvodač pojedinim stranačkim i vanstranačkim prijateljima, pa je ta stvar
par puta dospela i do javnosti.
Poznata je afera sa prostitutkom u Skupštini koju je skupštinsko
obezbeđenje privelo bez dokumenata, i koja je nudila svoje usluge jednom
narodnom poslaniku Srpske radikalne stranke, a po odobrenju Aleksandra Vučića,
dok je još bio generalni sekretar te stranke. Ovih navika, nije se odrekao ni
kad je formirana Srpska napredna stranka. Naprotiv, ozbiljno je "pojačao
aktivnost". Postao je istinski makro, stavio se u službu "korisnika i
davalaca usluga". Odatle pa do njegovog "posrednog" razumevanja
Dragana Đilasa, nije bilo daleko. Preko jednog stranačkog funkcionera SNS, njih
dvojica razmenjuju informacije, sklapaju dogovore o sezonama "lova i
lovostaja" (vreme kad se međusobno napadaju i kad je primirje), ugovaraju
poslove i provizije od poslova...
Dogovor puni kesu
Istina je, Aleksandar Vučić je čak dva puta mogao da ušeta u gradsku
skupštinu Beograda, ali je oba mandata dobio Đilas! Slučajno ili ne, Đilas je
prvi mandat gradonačelnika Beograda dobio tako što je u dogovoru ondašnjih
radikala i Demokratske stranke, u Novom Sadu sklonjen sa te funkcije Borislav
Novaković, a na njegovo mestom postavljena Maja Gojković. Koštalo je, i Đilas
je platio. Sve govori da je i ove, 2012. godine, platio dogovorenu sumu i da će
tek da plati novce, uslugama, funkcijama i kompenzacijama. Vučićeva retorika
jasno govori šta se u međuvremenu desilo! Ako on danas tvrdi da je Đilas
izabran voljom građana, a svi znaju da je voljom socijalista jedva ostao na
mestu gradonačelnika, onda je već primio višemilionsku
"satisfakciju". ta je laž morala da ima svoju cenu.
Sa druge strane, ne treba zaboraviti ni to da je ovaj presvučeni radikal
deo jedne kolektivne psihologije koju je izgradila nekadašnja Državna
bezbednost pod komandom Jovice Stanišića, koji je i bio istinski tvorac
ondašnjih radikala a sadašnjih naprednjaka. Naime, taj čovek i ta Služba, uveli
su na veliku scenu srpski "plebs" u tu stranku sa Šešeljem na čelu,
ali sa jasnim ciljem da nikada, baš nikada ne smeju da preuzmu suštinsku vlast
u državi. Ovaj strah, duboko ukorenjen u iskompleksiranoj ličnosti Aleksandra
Vučića, dominantan je i odlučujući faktor u svemu što čini. Preciznije rečeno,
on će uzeti novac, okupiće svoje gejeve i svoje prostitutke, neće izlaziti iz
televizijskih studija, ali, kad je vlast u pitanju, on mora nekome da bude
podređen!
Vreme će pokazati da je Srbija dobila još jednu duboko patološku ličnost u
državnim vrhovima i, na žalost, sprema se da preuzme jedan od najdelikatnijih
resora, ministarstvo odbrane. Njegov poslednji odlazak u Vašington, pokazuje
kako Amerika voli male i servilne tipove koje uvek može da stavi na "crnu
listu", da ih potom "stavi na belo", da radi sa njima šta hoće i
da ih usmerava kako hoće. Dosadašnji ministar odbrane, kursista bez
akademskog pokrića, švercer oružja, uništitelj srpske odbrambene moći, glavni
arhitekta potpune propasti vojno-građevinskog kompleksa, Dragan Šutanovac,
ostaviće Aleksandru Vučiću na poklon sve započete kriminalne poslove. Ne
treba sumnjati da će ih Vučić dosledno nastaviti. Jer, da je drukčije,
optužnica protiv dosadašnjeg vojnog ministra bila bi već napisana.
Aleksandar Vučić, njegovo srce i duša su u Demokratskoj stranci. Njegova
družina je njegova nova porodica. Branko
Radujko, Miodrag Rakić, Nebojša Stevanović, Marko Đurišić često su okupljeni.
Belo mađarsko vino, tompus, razgaženi, u društvu mladih i lepih momaka.
Gospodin Vučić nijednom rečju nije pomenuo Borisa Tadića, Rakića, Srđana
Šapera kao ''loše momke''. On je javno poručivao: "Kada kažem da su žuti
lopovi, i da sve pokradoše, ne mislim tu na Borisa Tadića, Dragana Đilasa i
Srđana Šapera"! Žuti jesu lopovi, ali ne i njihove vođe!
Miodrag Rakić je Vučića koristio kao toalet papir. Ali, Aleksandar je bio
zadovoljan količinama novca kojima je snabdevan od vrha Demokratske stranke.
Branko Radujko i Dragan Đilas plaćali su za štampanje dnevnog lista Pravda,
čiji direktor je bila službena žena Vučićevog omiljenog momka Nebojše
Stevanovića, koga je unapredio i za podpredsednika stranke. Po Rakićevom nalogu
Vučić je nagovorio Tomislava Nikolića na besmislen štrajk glađu. Po nalogu Miodraga Rakića, BIA je morala
zvanično da potvrdi da gospodin Vučić nije agent britanske obaveštajne službe!
Srpska napredan stranka će u narednih nekoliko meseci da se raspadne.
veliki intrigant je tako koncipirao ovu stranku, kao večnu sluškinju
Demokratske stranke. Barem je u to Vučić verovao. Nije nikakva tajna da se
Tomislav Nikolić napao u neprilici, jer je Vučić vešto stvarao svoju mrežu
podmlatka stranke, spreman da ga zaskoči. Valjda se Nikolić toliko uplašio da
je u stranačke organa doveo svu najbližu rodbinu i prijatelje, za koje je bio
siguran da ga neće izdati.
Nakon Nikolićevog povlačenja sa čela stranke, većina njegovih sledbenika
pokrenula je na Glavnom odboru pitaje odgovornosti Aleksandra Vučića za loše
izborne rezultate u Beogradu, čiju listu je predvodio, ali je Toma odlučno stao
na Vučićevu stranu. Inače, svaka kritika na Vučićev račun, nervirala je Nikolića, i on je to u korenu
sasecao.
Raspad ove partije je neminovan, jer
Aleksandar Vučić je spremna da zavadi dva oka u glavi. Svi značajni
ljudi, obrazovani i sa ugledom u društvu, izolovani su, i praktično im je
stavljeno do znanja da moraju da odu iz stranke! Ostaće samo gola gomila
Vučićevih momaka, koji se jebu u dupe i koriste drogu.
Na sednici Glavnog odbora SNS-a, Vučić je pre dve nedelje poručio
razočaranim sledbenicima da "Toma i
ja ćemo ostati zajedno, do kraja života"! I, zaista, predsednik Srbije ima
patološki strah od Vučića. Nema nikakve sumnje da je Aleksandra snabdevao
Nikolića ogromnim količinama novca, ali, toliki Tomin strah je neshvatljiv i
njegovim najiskrenijim prijateljima. Jer, Vučić javno ne može reći da je
korumpirao šefa svoje partije.
Oponašajući Borisa Tadića, Aleksandar je napustio ženu, i živi, sa izvesnom Tamarom, urednicom na Pinku.
Zbog nje je sprečeni narkoman Željko Mitrović otpustio urednicu Tatjanu
Jordović, iskoristivši Vučićevu zaštitu da otera, bez otpremnine i isplaćenih plata, još 200 zaposlenih.
Mitrovićeva imperija je zadužena sa više od 110 miliona evra, i on se nada da
će Vučić narediti bankama da ga odblokiraju!
Kada ovaj broj bude u prodaji, Aleksandar Vučić zameniće na ministarskom
položaju Dragana Šutanovca. Obojica nisu služila vojsku, a Vučić će biti i prvi
evropski ministar odbrane koji je peder! Da li je slučajno Vučić ministar
vojske, a Tomislav Nikolić njen vrhovni komadant? Da li če ovaj dvojac, bez
kormilara, raskomadati Srbiju, kako to, već zlokobno, najavljuje Vučić iz
Vašingtona?
(Nastavak
u sledećem broju)
Specijalni svedok
Aleksandar Vučić se, osim sa svojim intimnim prijateljima, sastajao
tajno i sa specijalnim tužiocem za organizovani kriminal, Miljkom
Radisavljevićem, ali, je javnost o tome samo nagađala. Ipak, prema savršeno
preciznim podacima iz vrha jedne obaveštajne službe, reč je bila o tome da je,
ustvari, Tužilaštvu za organizovani kriminal pozvalo Vučića da se izjasni "o
susretu jednog visokog državnog funkcionera sa Lukom Bojovićem u kafeu
"Prive" u Beogradu 2008. godine", ali je Vučić
Tužilaštvu uskratio tako važnu informaciju uz obrazloženje da bi "...otkrivanjem
imena tog političara koji je upozorio Bojovića da pobegne iz Srbije, bio
ugrožen život jedne osobe"!
Potom su Vučić i Radisavljević sklopili dogovor o obostranom ćutanju u
vezi ove stvari, pod izgovorom da će to tako biti "dok traje
istraga".
Može
i ovako i onako
Više puta je Aleksandar
Vučić u toku poslednje predizborne kampanje govorio da su Mlađan Dinkić i njegov URS-a upropastili zemlju, da je Dinkić
štetočina i grobar srpske ekonomije i da će ga po dolasku na vlast uhapsiti, a
takođe i Ivicu Dačića, optužujući ga za afere. "Ni Bog ne može da nas
natera u vladu sa SPS-om", galamio je Vučić.
Sad samo da im uzmem
pare!
"...Trojica
ministara su dala između 650.000 i milion evra, sad se tuku jer ne znaju na
koga sam mislio. A jedan je dao 1,2 miliona, ali on nije ministar, nego visoki
partijski funkcioner. Što bih ja to prijavio, prijavili smo javnosti i čekamo
da se oni sami prijave, a onda ćemo u septembru da ih pitamo odakle im toliki
keš!"
(Aleksandar Vučić, 23.
jula 2011. "Politika")
Uf, i te žene ?!
Na sajtu Jutjub pod
naslovom "Iskreno o ženama u SNS" , Aleksandar Vučić pokazuje
šta misli o ženama u sopstvenoj stranci. Tu pokazuje koliko su muškarci miliji,
koliko je ojađen zbog "invazije žena po evropskim standardima"...
"...Da objasnim neke principe da biste
razumeli zašto smo imali toliko problema u sastavljanju liste. Pod broj jedan
mi smo morali da imamo 84 žene, od tih žena možda je 20 zaslužilo da bude na
listi. U prvih sto kandidata, od 30 žena možda je 5 ili 6 realno zaslužilo da
bude na listi. Iz prostog razloga što mi imamo 29 predsednika okružnih odbora i
svi su muški, a nemamo nijednu ženu! Imamo predsednike gradskih odbora i svi su
muškarci. Dakle, žene su mnogo lakše prolazile i tu će biti mnogo
nepravdi...".
Vučić grmi na sednici
SNS
(Beograd, 24 mart 2012)
"...Neki od vas
misle da su mnogo pametniji od nas, i misle da mogu da se igraju sa nama,
ping-pong loptice. Valjda zamišljate da smo moroni i Tomislav i ja. Jedan šalje
poruku Tomislavu Nikoliću: "...Možda sam ja pogrešio zbog toga što ste
mislili da sam ja Acin čovek...", a drugi pošalje poruku meni i kaže: "...E,
Toma je ugurao sve one svoje, ti si nas ostavio na cedilu, i tako dalje".
...Nikada više ovde neće
da bude sastanaka na kojima će neko da kaže, ovde se više ne pitaju Toma i Aca
ili ne znam ko... Jer ćemo da se pitamo! Nema problema, sledeći put ćemo da se
raziđemo, a možete i odmah to da uradite! Hoćete li vi da se pitate sad, a da
se ne pitaju Toma i Aca? Pošto su mnogi od vas slali poruke na različite
adrese, neki Tomi protiv mene, neki meni protiv Tome!"
Nesposobni ali napredni!
"...Među prvih sto
kandidata na listi SNS nalazi se 21 nesposobni poslanik, 30 nesposobnih žena i
11 članova Predsedništva kojima je poslanička funkcija važnija od
života...". Kakvo mišljenje
građani Srbije treba da imaju o SNS ako i on sam priznaje da prvih 62 kandidata
na listi za narodne poslanike ne zaslužuju da budu u parlamentu?!
"...Uvek ste bili
lopovi. Prevaranti, bando crvena!"
(Aleksandar Vučić, Ivici Dačiću, na manifestaciji
"Homoljski motivi" u Kučevu, 13. avgust 2011. godine)