Na nišanu

 

Novi despot: Aleksandar Vučić, pola života na vlasti (1)

 

Na jeziku oštre laži, a sa leđa, malo blaži...

 

Veći deo takozvane političke elite današnje Srbije, ne može da sakrije svoje uličarsko poreklo. Jedan od onih koji su došli sa dna je i Aleksandar Vučić, napušteno nedonošče Vojislava Šešelja. Odmah nakon poslednjih izbora, pokazao je svoju pravu prirodu, pa je tako, opčinjen novcem i prestižom kriminalnog klana iz Demokratske stranke, odlučio da pokaže kako je i on sam deo te "elite", da je sad dovoljno moćan i da mnoge od njih može da zaštiti. Za velike pare, naravno, pokazujući da neće realizovati ništa od svojih predizbornih obećanja i da neće biti procesuirane pljačke Dragana Đilasa, Dragana Šutanovca i mnogih drugih "prometeja" demokratske pošasti koja je zadesila Srbiju u najstrašnijoj tranziciji istočne Evrope. Od takvog Vučića, treba očekivati da Demokratskoj stranci produži život, ali ne i  Srbiji. Iz Vašingtona, nakon susreta sa sa nepoznatim domaćinima u Stejt departmentu, poručio nam je iz zemlje u kojoj mu je, svojevremeno bio zabranjen ulazak, da '' je pred Srbijom težak i mukotrpan period. Nova Vlada mora da bude spremna da uradi mnogo toga što nije popularno ...'' I tako dve decenije gospodin Vučić širi granice Srbije, pa se povlači, kaje se, onda ponizno obećava da će Srbiju skratiti koliko mu se kaže. I, plati. Varaće nas do kraja svog života. O nedelima ovog novog despota, u nekoliko nastavaka, pišu analitičari Tabloida major Goran Mitrović i Dragana Radosavljević

 

major Goran Mitrović

Dragana Radosavljević

 

 

 

Pre skoro dvadeset godina (1993), u članstvo Srpske radikalne stranke ušao je i Aleksandar Vučić, mladić bez životnog i radnog iskustva, marginalac u svakom smislu, ali željan da bude neko i nešto, i da bude u neposrednoj blizini onih koju su stvarno neko i nešto...Ovu stranku, koju je osnovala ondašnja Služba državna bezbednost, na čelu sa Jovicom Stanišićem, masovno su popunjavali ljudi sa društvenog dna, očajnici koji su videli svoju šansu u ratnim okolnostima i ekonomskom haosu koji je zadesio Srbiju. Jedan od njih je bio i mladi, frustrirani i dezorjentisani Aleksandar Vučić, željan da se sa 22 godine života  dokaže. Njegova srećna zvezda zvao se Vojislav Šešelj koji je tih godina harao srpskom političkom scenom. Vučić je odmah počeo da ističe svoj "prekodrinski pedigre", ne bi li svome šefu bio što bliži.

U vrlo kratkom roku, takođe te 1993. godine, izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

 Posle pobede Srpske radikalne stranke na lokalnim izborima 1996. godine (uz nesebičnu pomoć Socijalističke partije Srbije i Službe državne bezbednosti!), postaje i direktor Sportsko-poslovnog centra Pinki u Zemunu, a funkciju ministra za informisanje zaposeda 1998. godine, u takozvanoj Vladi narodnog jedinstva. Čim je stupio na dužnost ministra, donosi najmračniji Zakonu o informisanju koji je viđen u savremenom, civilizovanom svetu.

 Uveo je drakonske novčane kazne za novinare čije se izveštavanje nije uklapalo u propisane okvire, nezavisni novinari dobili su status najgorih državnih neprijatelja. Na osnovu tužbi za "protivdržavno i podrivajuće delovanje" širokog spektra, u roku od 24 sata donošene su ekspresne kazne za medije u milionskim iznosima.

Tokom 1988. godine, u Skupštini Srbije, Vučić više puta napada slobodu javnog izražavanja mišljenja, pa je tako zapamćena i njegova optužba kako su "...neki mediji javno stavili u službu nekih svetskih moćnika u vođenju specijalnog rata protiv Srbije".

Odmah potom, kao resorni ministar, bez pogovora sprovodi volju svoga šefa Vojislava Šešelja, i Šešeljevog šefa Slobodana Miloševića, te hitro suspenduje pravo na slobodu izražavanja, ukida elementarne demokratske principe i međunarodno prihvaćene norme.

 Vučić ubrzo pokazuje svoje pravo lice pa nedeljniku Evropljanin (čiji je vlasnik bio pokojni Slavko Ćuruvija) određuje kaznu u iznosu od 2.400.000 tadašnjih dinara zbog "...većeg broja tekstova kojima se poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka...".

 Dve nedelje posle toga, Ćuruvija je i javno optužen za izdaju u državnim medijima, što je bila svojevrsna najava njegove likvidacije. Ovo ubistvo još uvek nije razjašnjeno, postupak je i dalje u toku, a sam Aleksandar Vučić nikada nije pozvan na informativni razgovor, u svojstvu mogućeg svedoka, na okolnost da je saučestvovao u progonu Slavka Ćuruvije.

Ukupne kazne izrečene po Zakonu o Vučićevom informisanju, iznosile su preko 24 miliona tadašnjih dinara. Poslao je čak i svoga pomoćnika, uz pratnju policije, da lancem i katancem zatvori dnevni list Danas.

Samo dve nedelje pre donošenja najcrnjeg Zakona o informisanju u savremenoj Evropi, tadašnja Vlada je donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oružanim napadima na SRJ, pa je Vučićevo ministarstvo to jedva i dočekalo i odmah  "privremeno zabranilo rad" brojnim medijima. Sa kablovskih mreža su skinuti svi inostrani TV kanali, a zemaljskim radio i TV stanicama je zabranjeno reemitovanje inostranih servisa na srpskom jeziku.

Vučićevi šefovi bili su saglasni oko toga "da se mali pokazao". Za nagradu, počašćen je članstvom u Upravnom odboru Beogradskog univerziteta, odmah posle usvajanja takođe zloglasnog  Zakona o Univerzitetu.

Videvši novu "zvezdu" na Miloševićevom i Šešeljevom nebu, odmah je reagovala i američka administracija, pa je Vučića stavila na listu osoba kojima je bio zabranjen ulazak u SAD, visoko ga istaknuvši kao jednu od najmračnijih režimskih figura.

Amerikanci su ga "rehabilitovali" tek kada je potpisan Kumanovski sporazum 1999. godine, i kad je suspendovan suverenitet Srbije na Kosovu. Naime, posmatrači iz Vašingtona su ocenili da je Vučić "kooperativan", jer je podneo ostavku na sve svoje funkcije u znak protesta zbog otimanja Kosova, osim na funkciju narodnog poslanika, što je kasnije, sa drugim članovima Srpske radikalne stranke objašnjavao "nacionalnim interesima".

Bio je to jasan signal dojučerašnjim neprijateljima iz NATO pakta, da će na njegov dvojni i trojni  moral, a posebno njegovu žudnju za vlašću, moći da računaju (danas, 2012. godine, nakon Vučićevog uspona na mesto ministra odbrane Srbije, ova njihova procena pokazala se apsolutno tačnom!).

 

Američko-britanski revidirac

 

Tokom oktobarskog prevrata, Aleksandar Vučić ostaje po strani (jer drugi dele funkcije i fotelje). Nova vlast mu je odredila da plati i porez na ekstraprofit u visini od skoro 50.000 evra, a u pitanje je došao i njegov stan od 150 kvadrata, koji mu je 1998. godine dodelila Vlada Srbije, koji je on potom ''otkupio''.

U julu 2004. godine, izložen je javnoj poruzi zbog neplaćenog računa mobilne telefonije (koji, po navici, nije plaćao 15 meseci)! Ovo malo, mizerno "scensko delo"  imalo je za cilj da  Vučić isprovocira javnost, kojoj se obratio, rekavši da je pokrio dug, i požalio se da ima "niska primanja" u Skupštini Srbije.

 Te 2004. godine postaje i kandidat za gradonačelnika, a ključni slogan njegove kampanje bio je: "Vučić za metropolu". Tako obilazi sva prigradska naselja i promoviše sebe kao urbanog, mladog čoveka, koji ima viziju i koji obećava. Bio je to, takođe, način da sa imidžom "konstruktivne opozicije", opstane (nekažnjen za nedela iz devedesetih!) u poslaničkim klupama novih vlasti.

 Na pomolu je bilo jedno novo političko doba u njegovom životu, pojavili su se novi ljudi u takozvanoj demokratskoj koaliciji, sa mnogima od njih je sklopio vrlo prisna, čak intimna prijateljstva, a želja za bekstvom od sopstvene ružne prošlosti nadjačala je sve u šta se do tada zaklinjao. Vreme za skidanje Šešeljevog bedža sa revera, upravo je pristizalo... Gospodin Vučić je, kada je Vojislav Koštunica prvi put izabran za premijera, postao nerazdvojan drug sa njegovim šefom kabineta Aleksandrom Nikitovićem. Njihova veza je bila toliko bliska, da bi njeno opisivanje zadrlo i u sferu intime. Vučić je, osim informacija, kojima je raspolagao gospodin Nikitović, učestvovao i u zaštiti energetske mafije, tako da je zaradio veliki novac. On je bio član Anketnog odbora narodne skupštine Srbije, koji je ispitivao delovanje energetske mafije, ali se ućutao čim je preko Nikitovića dobio velike pare.

Nakon više od dvadeset godina na raznim državnim jaslama, ni sam Aleksandar Vučić se više ne seća koje je sve stranačke i državne funkcije obavljao.

A, bio je, između ostalog, i član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja, zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje i mnogo toga još, u svim skupštinskim sazivima od 1993. godine do današnjih dana. Spisak njegovih uloga, funkcija i zvanja tokom dvadeset godina neprekidnog boravka u i oko vlasti, duži je od biračkog spiska osrednje opštine. Dva decenije njegovog odrastanja i vaspitavanja u skupštinskim klupama, napravile su od njega neverovatno nakaznu ličnost, prepunu nagona i strahova. Između ove dve vatre stvoren je današnji Aleksandar Vučić, čovek koji je oboleo od vlasti, koji ne pamti kako izgleda normalan život i koji je ogrezao u bludu, nemoralu, lažima (u koje često i sam veruje)...

Neposredno uoči ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, Aleksandra Vučić je, kao najbliži saradnik Vojislava Šešelja, do detalja bio upućen u predstojeće događaje, pa je čak i radio (naravno, opet po Šešeljevim instrukcijama) na ubrzavanju njegovog odlaska u Hag, kako bi izbegao eventualnu suodgovornost za Đinđićevu likvidaciju. U znak zahvalnosti za ćutanje i kooperaciju, Šešelj ga nagrađuje posebnom "počašću". naime, Vučić postaje njegov prvi pravni savetnik na samom početku procesa u Hagu.

Tribunal je, naravno, najpre pitao "američki faktor" za mišljenje, a ono je bilo više nego jasno: Aleksandar Vučić je nepoželjan u Tribunalu, u bilo kom svojstvu! U Hagu je to "prevedeno" na drugi način, pa je Vučić zvanično bio opstruisan "iz proceduralnih razloga".

Tek kad su iz SAD skinuli Vučića sa liste nepoželjnih, mogao je sa svojim šefom i da se viđa. Ali, tada je već bilo kasno, Šešelj je u međuvremenu uzeo drugog pravnog savetnika iz svoje stranke a Vučića konačno prepoznao kao "guju u nedrima" koja je spremna da ga izda za dobre pare. To se ubrzo i desilo. A, izdaja nije bila mala, "iz fundamenta". Rasturena je Srpska radikalna stranka do temelja, formirana je Srpska napredna stranka, uz diskretnu pomoć stratega iz Demokratske stranke, koji su, zapravo, samo "odrađivali" zadatak američke administracije za Balkan, koja je htela da neko "presvuče" bivše radikale u "modernu, evropsku desnicu".

 

 

Seks afere, estrada, televizija...

 

 

Tada je i "iskovano" prisno prijateljstvo Aleksandra Vučića i bivšeg šefa Tadićevog kabineta, Miodraga Mikija Rakića, koje traje do današnjih dana. Kažu, "nesmanjenom žestinom!" Jedna analitička služba ambasade Nemačke u Beogradu, na ovo prijateljstvo gleda kao na "...previše prisan odnos dve osobe kojima je vlada SAD poverila zadatak pacifikacije srpske političke scene...".   Sam Aleksandar Vučić, svoje veze sa Rakićem, u javnosti je predstavio kao prirodan sled "dugogodišnjeg prijateljstva". Rakić ni o tome, kao ni o mnogim drugim stvarima, javno nije govorio. Ipak, Vučićeva čežnja za estradom, na videlo je izbacila mnogo toga, pa i ovu prisnu vezu. No, takvih u njegovom životu ima još, pa je među njegovim omiljenim "družbenicima" i Borislav Borko Stefanović i još nekoliko takvih (poput Branka Radujka, na primer) koji su se "energetski prepoznali".  "...Mi smo svi ozbiljni ljudi, suviše odgovorni i pomalo teški, pa bi bilo glupo i zamisliti da naša privatna druženja koristimo za kovanje nekih zavera ili političkih koalicija...", odgovorio je Vučić na sumnje da je nekakve velika zavera u pitanju. Delimično je i bio u pravu, ali "dinamika" njihovih viđanja, koja upućuje na konzumiranju redovnih ljubavnih veza, govori nešto sasvim drugo. Naime, svi pomenuti i napomenuti, vrše visoke i najodogovornije javne funkcije u Srbiji. Svi su vrlo mladi ili još uvek mladi, svi su u politiku ušli skoro kao dečaci, i svima je porodični život ili problematičan ili vrlo kompleksan.

 Ona ista analitička služba u ambasadi Nemačke koja je "pokrivena" resorima kulturne i ekonomske saradnje, o ovoj grupi ima zanimljive informacije koje ukazuju na zajedničke poslove i na zajedničku sklonost "pružanju i potražnji seksualnih usluga, kako heteroseksualnih, tako i biseksualnih i homoseksualnih".

 Informaciju o sklonostima ove i nekih drugih "intimnih grupa" iz vrha srpske politike, a posebno one koja je okupljene oko Aleksandra Vučića, nemačka "obaveštajna zajednica" na Balkanu ponudila je i svome ministru spoljnih poslova, g. Gidu Vesterveleu (takođe homoseksualcu), prilikom njegovog dolaska u Beograd u februaru 2012. godine. Kad je u neformalnoj komunikaciji sa svojim "informatorima" još nešto saznao o "grupi slobodoumnih" iz vrha srpske političke scene, Vestervele je svoju retoriku popunio optimističkim izjavama, punim ohrabrenja za "srpski put u Evropsku uniju".

Ali, kad je Vučić u pitanju, ta stvar očito nije "od juče". Naime, još 2008. godine, Beogradom je kružio jedan snimak na kome se jasno vidi da je on "u sagnutom i kompromitujućem položaju"! Jer, nekako se u "uličnoj distribuciji" našao i jedan porno-film sa Vučićem, tadašnjim generalnim sekretarom Srpske radikalne stranke. Sve je bilo snimljeno u takozvanom MMS formatu (dakle, mobilnim telefonom). Više stotina ljudi je tog dana okretalo brojeve redakcija dnevnih listova specijalizovanih za tu vrstu skandala, poput Kurira, tražeći taj "dragoceni materijal". Mnogi su nudili povelike sume novca samo da dođu do njegove "suštine".

Od kako se oslobodio autoriteta Vojislava Šešelja, Aleksandar Vučić nema granica u ličnoj promociji koju je svakodnevno forsirao do gađenja. Njegova satnica na televiziji Pink (i sličnim, "veselim" televizijama) nakon 2005. godine, postaje nepodnošljiva. Pojavljuje se u svakoj emisiji, šeta od informativnog do zabavnog programa, impresioniran je razvratom u tim javnim kućama, zbunjen je količinom seksualnih sloboda neviđenom ponudom muške i ženske prostitucije ali i narkomanijom svih nivoa, od one elitne, kokainske, do one heroinske, za sirotinju...

Prema informacijama kojima barataju u jednoj od tih "televizijskih ustanova", Vučić je i sam postao povremeni korisnik takozvane intravenoznih opijata (nije precizirano kakvih), što je postalo vidljivo i u njegovim javnim nastupima. Prema brojnim opskurnim osobama iz "visoke prostitucije" postavio se zaštitnički, pa je neke od njih zapošljavao u stranačkim medijima, ali i u samoj stranci. Jednu porno-glumicu zamalo nije "unapredio" u narodnog poslanika, ali mu je ona sama donela "izabrane radove" na video-kaseti, pa je odustao od te ideje, shvativši da bi ga to skupo koštalo. Ali, bez obzira na sve, Vučić se, na izvestan način, postavio kao podvodač pojedinim stranačkim i vanstranačkim prijateljima, pa je ta stvar par puta dospela i do javnosti.

 Poznata je afera sa  prostitutkom u Skupštini koju je skupštinsko obezbeđenje privelo bez dokumenata, i koja je nudila svoje usluge jednom narodnom poslaniku Srpske radikalne stranke, a po odobrenju Aleksandra Vučića, dok je još bio generalni sekretar te stranke. Ovih navika, nije se odrekao ni kad je formirana Srpska napredna stranka. Naprotiv, ozbiljno je "pojačao aktivnost". Postao je istinski makro, stavio se u službu "korisnika i davalaca usluga". Odatle pa do njegovog "posrednog" razumevanja Dragana Đilasa, nije bilo daleko. Preko jednog stranačkog funkcionera SNS, njih dvojica razmenjuju informacije, sklapaju dogovore o sezonama "lova i lovostaja" (vreme kad se međusobno napadaju i kad je primirje), ugovaraju poslove i provizije od poslova...

Dogovor puni kesu

Istina je, Aleksandar Vučić je čak dva puta mogao da ušeta u gradsku skupštinu Beograda, ali je oba mandata dobio Đilas! Slučajno ili ne, Đilas je prvi mandat gradonačelnika Beograda dobio tako što je u dogovoru ondašnjih radikala i Demokratske stranke, u Novom Sadu sklonjen sa te funkcije Borislav Novaković, a na njegovo mestom postavljena Maja Gojković. Koštalo je, i Đilas je platio. Sve govori da je i ove, 2012. godine, platio dogovorenu sumu i da će tek da plati novce, uslugama, funkcijama i kompenzacijama. Vučićeva retorika jasno govori šta se u međuvremenu desilo! Ako on danas tvrdi da je Đilas izabran voljom građana, a svi znaju da je voljom socijalista jedva ostao na mestu gradonačelnika, onda je već primio višemilionsku "satisfakciju". ta je laž morala da ima svoju cenu.

Sa druge strane, ne treba zaboraviti ni to da je ovaj presvučeni radikal deo jedne kolektivne psihologije koju je izgradila nekadašnja Državna bezbednost pod komandom Jovice Stanišića, koji je i bio istinski tvorac ondašnjih radikala a sadašnjih naprednjaka. Naime, taj čovek i ta Služba, uveli su na veliku scenu srpski "plebs" u tu stranku sa Šešeljem na čelu, ali sa jasnim ciljem da nikada, baš nikada ne smeju da preuzmu suštinsku vlast u državi. Ovaj strah, duboko ukorenjen u iskompleksiranoj ličnosti Aleksandra Vučića, dominantan je i odlučujući faktor u svemu što čini. Preciznije rečeno, on će uzeti novac, okupiće svoje gejeve i svoje prostitutke, neće izlaziti iz televizijskih studija, ali, kad je vlast u pitanju, on mora nekome da bude podređen!

Vreme će pokazati da je Srbija dobila još jednu duboko patološku ličnost u državnim vrhovima i, na žalost, sprema se da preuzme jedan od najdelikatnijih resora, ministarstvo odbrane. Njegov poslednji odlazak u Vašington, pokazuje kako Amerika voli male i servilne tipove koje uvek može da stavi na "crnu listu", da ih potom "stavi na belo", da radi sa njima šta hoće i da ih usmerava kako hoće. Dosadašnji ministar odbrane, kursista bez akademskog pokrića, švercer oružja, uništitelj srpske odbrambene moći, glavni arhitekta potpune propasti vojno-građevinskog kompleksa, Dragan Šutanovac, ostaviće Aleksandru Vučiću na poklon sve započete kriminalne poslove. Ne treba sumnjati da će ih Vučić dosledno nastaviti. Jer, da je drukčije, optužnica protiv dosadašnjeg vojnog ministra bila bi već napisana.

Aleksandar Vučić, njegovo srce i duša su u Demokratskoj stranci. Njegova družina  je njegova nova porodica. Branko Radujko, Miodrag Rakić, Nebojša Stevanović, Marko Đurišić često su okupljeni. Belo mađarsko vino, tompus, razgaženi, u društvu mladih i lepih momaka.

Gospodin Vučić nijednom rečju nije pomenuo Borisa Tadića, Rakića, Srđana Šapera kao ''loše momke''. On je javno poručivao: "Kada kažem da su žuti lopovi, i da sve pokradoše, ne mislim tu na Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Srđana Šapera"! Žuti jesu lopovi, ali ne i njihove vođe!

Miodrag Rakić je Vučića koristio kao toalet papir. Ali, Aleksandar je bio zadovoljan količinama novca kojima je snabdevan od vrha Demokratske stranke. Branko Radujko i Dragan Đilas plaćali su za štampanje dnevnog lista Pravda, čiji direktor je bila službena žena Vučićevog omiljenog momka Nebojše Stevanovića, koga je unapredio i za podpredsednika stranke. Po Rakićevom nalogu Vučić je nagovorio Tomislava Nikolića na besmislen štrajk glađu.  Po nalogu Miodraga Rakića, BIA je morala zvanično da potvrdi da gospodin Vučić nije agent britanske obaveštajne službe!

Srpska napredan stranka će u narednih nekoliko meseci da se raspadne. veliki intrigant je tako koncipirao ovu stranku, kao večnu sluškinju Demokratske stranke. Barem je u to Vučić verovao. Nije nikakva tajna da se Tomislav Nikolić napao u neprilici, jer je Vučić vešto stvarao svoju mrežu podmlatka stranke, spreman da ga zaskoči. Valjda se Nikolić toliko uplašio da je u stranačke organa doveo svu najbližu rodbinu i prijatelje, za koje je bio siguran da ga neće izdati.

Nakon Nikolićevog povlačenja sa čela stranke, većina njegovih sledbenika pokrenula je na Glavnom odboru pitaje odgovornosti Aleksandra Vučića za loše izborne rezultate u Beogradu, čiju listu je predvodio, ali je Toma odlučno stao na Vučićevu stranu. Inače, svaka kritika na Vučićev račun,  nervirala je Nikolića, i on je to u korenu sasecao.

Raspad ove partije je neminovan, jer  Aleksandar Vučić je spremna da zavadi dva oka u glavi. Svi značajni ljudi, obrazovani i sa ugledom u društvu, izolovani su, i praktično im je stavljeno do znanja da moraju da odu iz stranke! Ostaće samo gola gomila Vučićevih momaka, koji se jebu u dupe i koriste drogu.

Na sednici Glavnog odbora SNS-a, Vučić je pre dve nedelje poručio razočaranim sledbenicima da  "Toma i ja ćemo ostati zajedno, do kraja života"! I, zaista, predsednik Srbije ima patološki strah od Vučića. Nema nikakve sumnje da je Aleksandra snabdevao Nikolića ogromnim količinama novca, ali, toliki Tomin strah je neshvatljiv i njegovim najiskrenijim prijateljima. Jer, Vučić javno ne može reći da je korumpirao šefa svoje partije.

Oponašajući Borisa Tadića, Aleksandar je napustio ženu, i živi,  sa izvesnom Tamarom, urednicom na Pinku. Zbog nje je sprečeni narkoman Željko Mitrović otpustio urednicu Tatjanu Jordović, iskoristivši Vučićevu zaštitu da otera, bez otpremnine i  isplaćenih plata, još 200 zaposlenih. Mitrovićeva imperija je zadužena sa više od 110 miliona evra, i on se nada da će Vučić narediti bankama da ga odblokiraju!

Kada ovaj broj bude u prodaji, Aleksandar Vučić zameniće na ministarskom položaju Dragana Šutanovca. Obojica nisu služila vojsku, a Vučić će biti i prvi evropski ministar odbrane koji je peder! Da li je slučajno Vučić ministar vojske, a Tomislav Nikolić njen vrhovni komadant? Da li če ovaj dvojac, bez kormilara, raskomadati Srbiju, kako to, već zlokobno, najavljuje Vučić iz Vašingtona?

                             (Nastavak u sledećem broju)

 

 

 

Specijalni svedok

 

Aleksandar Vučić se, osim sa svojim intimnim prijateljima, sastajao tajno i sa specijalnim tužiocem za organizovani kriminal, Miljkom Radisavljevićem, ali, je javnost o tome samo nagađala. Ipak, prema savršeno preciznim podacima iz vrha jedne obaveštajne službe, reč je bila o tome da je, ustvari, Tužilaštvu za organizovani kriminal pozvalo Vučića da se izjasni "o susretu jednog visokog državnog funkcionera sa Lukom Bojovićem u kafeu "Prive" u Beogradu 2008. godine", ali je Vučić Tužilaštvu uskratio tako važnu informaciju uz obrazloženje da bi "...otkrivanjem imena tog političara koji je upozorio Bojovića da pobegne iz Srbije, bio ugrožen život jedne osobe"!  Potom su Vučić i Radisavljević sklopili dogovor o obostranom ćutanju u vezi ove stvari, pod izgovorom da će to tako biti "dok traje istraga".

 

Može i ovako i onako

 

Više puta je Aleksandar Vučić u toku poslednje predizborne kampanje govorio da su Mlađan Dinkić i  njegov URS-a upropastili zemlju, da je Dinkić štetočina i grobar srpske ekonomije i da će ga po dolasku na vlast uhapsiti, a takođe i Ivicu Dačića, optužujući ga za afere. "Ni Bog ne može da nas natera u vladu sa SPS-om", galamio je Vučić.

 

 

Sad samo da im uzmem pare!

 

"...Trojica ministara su dala između 650.000 i milion evra, sad se tuku jer ne znaju na koga sam mislio. A jedan je dao 1,2 miliona, ali on nije ministar, nego visoki partijski funkcioner. Što bih ja to prijavio, prijavili smo javnosti i čekamo da se oni sami prijave, a onda ćemo u septembru da ih pitamo odakle im toliki keš!"

 

(Aleksandar Vučić, 23. jula 2011. "Politika")

 

 

 

Uf, i te žene ?!

 

Na sajtu Jutjub pod naslovom "Iskreno o ženama u SNS" , Aleksandar Vučić pokazuje šta misli o ženama u sopstvenoj stranci. Tu pokazuje koliko su muškarci miliji, koliko je ojađen zbog "invazije žena po evropskim standardima"...

 "...Da objasnim neke principe da biste razumeli zašto smo imali toliko problema u sastavljanju liste. Pod broj jedan mi smo morali da imamo 84 žene, od tih žena možda je 20 zaslužilo da bude na listi. U prvih sto kandidata, od 30 žena možda je 5 ili 6 realno zaslužilo da bude na listi. Iz prostog razloga što mi imamo 29 predsednika okružnih odbora i svi su muški, a nemamo nijednu ženu! Imamo predsednike gradskih odbora i svi su muškarci. Dakle, žene su mnogo lakše prolazile i tu će biti mnogo nepravdi...".

 

 

 

 

Vučić grmi na sednici SNS

 

(Beograd, 24 mart 2012)

 

"...Neki od vas misle da su mnogo pametniji od nas, i misle da mogu da se igraju sa nama, ping-pong loptice. Valjda zamišljate da smo moroni i Tomislav i ja. Jedan šalje poruku Tomislavu Nikoliću: "...Možda sam ja pogrešio zbog toga što ste mislili da sam ja Acin čovek...", a drugi pošalje poruku meni i kaže: "...E, Toma je ugurao sve one svoje, ti si nas ostavio na cedilu, i tako dalje".

...Nikada više ovde neće da bude sastanaka na kojima će neko da kaže, ovde se više ne pitaju Toma i Aca ili ne znam ko... Jer ćemo da se pitamo! Nema problema, sledeći put ćemo da se raziđemo, a možete i odmah to da uradite! Hoćete li vi da se pitate sad, a da se ne pitaju Toma i Aca? Pošto su mnogi od vas slali poruke na različite adrese, neki Tomi protiv mene, neki meni protiv Tome!"

 

 

 

Nesposobni ali napredni!

 

 

"...Među prvih sto kandidata na listi SNS nalazi se 21 nesposobni poslanik, 30 nesposobnih žena i 11 članova Predsedništva kojima je poslanička funkcija važnija od života...". Kakvo mišljenje građani Srbije treba da imaju o SNS ako i on sam priznaje da prvih 62 kandidata na listi za narodne poslanike ne zaslužuju da budu u parlamentu?!

 

 

 

 

 

"...Uvek ste bili lopovi. Prevaranti, bando crvena!"

 

(Aleksandar Vučić,  Ivici Dačiću, na manifestaciji "Homoljski motivi" u Kučevu, 13. avgust 2011. godine)