(Pr)osudite sami

 

Bagzi

 

Milovan Brkić

 

 

U četvrtak, 1. novembra, prvi potpredsednik Vlade Srbije, ministar odbrane i koordinator rada svih službi bezbednosti Aleksandar Vučić, skrušeno, poput Isusa Hrista, zastajući i svakoj reči dajući značaj, saopštio nam je da je njega i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, prisluškivala Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije! To mu je, reče on, saopštio direktor BIA Nebojša Rodić, njegov partijski drug, probisvet iz Šapca koji za velike pare amnestira ''biznismene'' iz Podrinja.

Ciljao je Aleksandar Vučić, očigledno, na predsednika Vlade Srbije i ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića, jer takav zadatak je dobio od Miodraga Rakića, svog makroa, koji je umislio da je kao šef kabineta Borisa Tadića, toliko zadužio američku obaveštajnu zajednicu, da mu je ona dala ovlašćenja da mrče građane Srbije do mile volje, a da mu Vučić bude seiz.

Kako se ubrzo ispostavilo, jer ni policija, za razliku od njenog ministra ne želi da ćuti na lažne optužbe, ona nije prisluškivala podpredsednika Vučića, već njegovu medijsku savetnicu Suzanu Vasiljević, koja je iz MUP-a Srbije isterana jer je javno špijunirala sa svojim ''dečkom'', francuskim obaveštajcem Žoržom Uriom, protiv interesa Srbije.

 Zahtev policije za praćenjem i njenih telefonskih brojeva odobrio je i istražni sudija, na predlog tužioca.

U nedelju, 4. novembra, Aleksandar Vučić proširuje svoje intrige, tvrdnjom da je, ustvari, praćeno njegovo i Nikolićevo kretanje! A onda je tu i atentat. Bez atentata ne može!

Zašto bi srpska kriminalistička policija, a ne recimo BIA, pokušala  da smakne ovu dvojicu pokajnika? I Nikolić i Vučić su bili na listi zabrane ulaska u SAD-e, kao neprijatelji ove zemlje. Kada su zgrnuli ogromne pare huškajući Srbe da šire bune, a onda postali pitomi, podvili su rep, i sada bi da nas uvedu u Evropsku uniju, makar niko od nas na tom putu i ne preživi!

Nije to tako davno bilo, na isti način je Miodrag Rakić, evnuh iz Tadićevog harema (operisan u SAD-U i izvađena mu je prostata i testisi) plašio građane atentatom na Borisa Tadića. Grmelo je iz svih oružja iz Krunske ulice, kada je nepoznati automobil 24. marta 2008. godine u ulici Kneza Miloša, navodno pokušao da preseče put Tadićevoj mnogobrojnoj koloni koja ga i danas obezbeđuje. "Atentat na predsednika" je prikazan kao deo Koštuničine zavere. Koštunica je tada bio premijer, i Tadićev orkestar kojim je dirigovao evnuh Rakić, zaklinjao se da će Koštunica da plati zbog ovog incidetnta.

Srećom, sutradan se oglasila američka  ambasada saopštenjem da je vozač-presretač, službenik ambasade Miroslav Cimpl, da se dobrovoljno javio policiji, koja ga je odmah poslala u Padinsku Skelu. Retorika prema Koštunici je malo ublažena, ali da kojim slučajem Cimpl nije bio službenika američke ambasade, ko zna šta bi bilo u Srbiji. I pored toga, danima se peretilo Cimplu procesom pod optužbom za atentat, dok iz Vašingtona nije stigla poruka da Tadoćev evnuh i njegovi psi smanje doživljaj.

Eto, po istom evnuhovom šablonu, i Vučić pokušava gladnom narodu Srbije da sebe predstavi kao žrtvu. I Tomu, koji pokušava da se iskoprca iz njegovih kandži, znajući da nije dobro prizivanje atentata na samog sebe.

I dok od nas traži da ga žalimo, Vučić nemilosrdno pljačka, i čini sve da oživi pljačkašku mafiju zvana Demokratska stranka, u kojoj će Rakić sada biti i njen potpredsednik. Nedostaje samo da i picosuti bude promovisan za njenog velikog dobrotvora.

Sve što Vučić kaže, treba tretirati kao najgnusniju laž.