Otimaèina
Kako do tuðe
imovine uz pomoæ kriminalizovane države i korumiranog pravosuða
Falsifikovani
potpis, originalna pljaèka
Još 1991. godine, izvesna Viktorija Todoroviæ je na osnovu prevare i falsifikata, otela kompletno opremljen
stan od 62 kvadrata u centru Beograda. Od tada do danas prava vlasnica stana,
Nevena Ðuriæ,
bije bitku pred srpskim pravosuðem da joj se vrati
imovina. Uzaludno, jer protivna strana ima jaèe
prijatelje koji uspešno utièu na sudiju Biljanu Cvetkoviæ da ignoriše i dokaze i zakon i
pravdu.
Mersiha
Hadžiæ
Jedino još u
Srbiji jedan sudski spor u kome je sve jasno može da traje 17 godina bez da je
kraj uopšte na vidiku.
Tabloid je veæ pisao o nesreæi koja je zadesila Nevenu Ðuriæ kada 1991. je svojoj "prijateljici" Viktoriji Todoroviæ predala kljuèeve od svog stana u ulici
Ðorða Jovanoviæa kod Bajlonijeve pijace. Gospoða Ðuriæ je u to vreme èesto putovala u Temišvar i tamo dugo boravila buduæi da joj je majka živela u tom rumunskom
gradu, pa je tako svoj stan u Beogradu poverila Todoroviæki na èuvanje. Iz toga, uz pomoæ nekoliko falsifikata i uticajnih ljudi, izrodila se
otimaèina stana kakve nema ravne u
srpskoj prestonici.
Prvo
se pojavljuje navodni ugovor o kupoprodaji stana od 17. septembra 1991. godine
u kome stoji da je gospoða Ðuriæ stan otkupila od opštine Stari Grad 6. septembra, ali se iz njenog pasoša jasno vidi da je ona u to vreme bila u Rumuniji. U ime
gospoðe Ðuriæ zato nastupa Marija Æiriæ, æerka navodnog kupca stana Viktorije Todoroviæ. Sve je odraðeno uz pomoæ beogradskog advokata Branka Riðièkog koji je umro pre neku
godinu, te tako nije u moguænosti da pomogne
rasvetljavanju ovog sluèaja.
I sama Viktorija Todoroviæ pred Prvim osnovnim
sudom u Beogradu 2. aprila 2012. priznaje da je sve ugovore u ime gospoðe Ðuriæ potpisivala njena æerka, bez konsultacija sa
navodnim davaocem punomoæja. Dakle, majka i æerka su izmeðu sebe trgovale tuðim stanom i to bez da su o tome uopšte obaveštavale stvarnog vlasnika,
odnosno gospoðu Ðuriæ.
Postoji još jedan detalj koji ukazuje na to
da se sa sudskim postupkom namerno odlaže kako bi se doèekalo da gospoða Ðuriæ umre i da tako ceo
postupak padne u zaborav. Sudski veštak je bez ikakve sumnje
utvrdio da je potpis gospoðe Ðuriæ na punomoæju kojim ovlašæuje Mariju Æiriæ da proda stan -
falsifikovan!
U svakoj normalnoj pravnoj državi u tom trenutku bi se
donela presuda u korist gospoðe Ðuriæ, a Viktorija Todoroviæ bi iza rešetaka dobila priliku da
objasni ko je i kako uradio falsifikate.
Umesto toga, podmiæeno srpsko pravosuðe nastavlja maratonski postupak u kome je sve jasno. U meðuvremenu je predmet dospeo u kandže Biljane Cvetkoviæ, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, koja vrši stalnu opstrukciju redovno se oglašavajuæi nenadležnom. Tako na kraju roèišta od 2. aprila 2012. ona donosi sledeæe rešenje: "Sledeæe roèište biæe zakazano naknadno pismenim putem, nakon što Vrhovni kasacioni sud u Beogradu odluèi o sukobu nadležnosti izmeðu ovog suda i Apelacionog suda u Beogradu."
Stranka koja nema dovoljno uticajne prijatelje u Srbiji teško da može da doživi kraj nekog sudskog spora, pa makar živela trostruko duže od kornjaèe sa Galapagosa.