Teror
Bivši zatvorenik
ne može da dokaže da je bio u zatvoru
Pero na službenom
putu
Da bi se neèiji život
potpuno upropastio dovoljno je da taj dopadne šaka svemoguæe i potpuno nesposobne
birokratije, sakrivene u odajama Ministarstva pravde. Sluèaj Pera Š. Iz
Beograda pokazuje šta sve može da zadesi osobu nepravedno lišene slobode.
M.G.
Dana 28. marta 2011. Pero Š. (puno ime poznato redakciji)
lišen je slobode i tada poèinju njegove muke sa domaæim pravosuðem koje
se otelo svakoj kontroli logike i pravde. Optužnica na osnovu koje mu je suðeno u
procesu K. br. 651/2011 glasila je - obljuba nad maloletnim licem. Teško
krivièno delo, koje ravnodušnim ne ostavlja ni najokorelije kriminalce sa kojima je
Pero delio æeliju u beogradskom Okružnom zatvoru, poznatijem kao Centralni zatvor (CeZe). Samo
on i Bog znaju kroz šta je sve prolazio tokom svog šesnaestomeseènog
boravka u pritvoru. U meðuvremenu mu je i poslodavac dao otkaz.
Konaèno, 28. jula 2012. godine, Viši sud u
Beogradu ga oglašava nevinim po pitanju navodne obljube maloletnog lica, ali ga istovremeno
oglašava krivim za posedovanje oružja i osuðuje na
16 meseci zatvora, taèno onoliko koliko je proveo u pritvoru. Pri tome, želeæi da
nekako zataška odgovornost države za Perov boravak u pritvoru, sud u žurbi
zanemaruje èinjenicu da se kod pronaðenog "oružja" radi o
neprofesionalno prepravljenom starteru koji najveæu opasnost predstavlja za samog
vlasnika.
U normalnoj državi bi Pero za ovo dobio
nekoliko meseci uslovno, buduæi da nikada ranije nije imao nikakav sukob sa zakonom.
U njegovom sluèaju, meðutim,
pokazalo se da je sloboda teža od robije. Prilikom otpuštanja iz CeZe-a nije dobio
nikakvu potvrdu o puštanju sa izdržavanja kazne, odnosno iz
pritvora iako je istu tri puta tražio od službenika
koji mu je na potpisivanje poturao razlièita dokumenta i tvrdio da se
takve potvrde ne izdaju.
Sledeæeg dana Pero odlazi u službu za
Socijalni rad kako bi tražio novèanu pomoæ, jer nije imao od èega da živi.
Tamo mu traže pomenutu potvrdu, koju nema. Ništa bolje nije prošao ni u
mesnoj policijskoj stanici gde je pokušao da prijavi boravak. Najzad,
Pero odlazi do CeZe-a da ponovo zatraži potvrdu kako je pušten iz
zatvora. Neljubazni službenik ga vraæa veæ sa
kapije!
Nekoliko dana kasnije Pero ponovo odlazi do
CeZe-a, ovog puta da bi na pisarnici predao pismeni zahtev da mu se izda
potvrda. Ni ovoga puta nije stigao dalje od kapije, a pomenuti zahtev nisu
hteli ni da pogledaju, kamo li da uzmu.
Danas, više od tri meseca pošto je
pušten na slobodu i osloboðen optužbe da je silovao maloletno lice, Pero sedi nad srèom svog
života, bez posla, stalnog prebivališta, porodice i bilo kakvih
prihoda. Nema pravo ni na novèanu pomoæ koju dobijaju lica puštena sa izdržavanja
kazne, jer nema dokaz da je uopšte i bio na izdržavanju kazne. Posao ne može da
dobije, jer nema potvrdu o prijavi prebivališta, koju ne može da
dobije dok policiji ne donese potvrdu da je pušten iz CeZe-a. Ovo užasno kruženje
slomilo bi i najjaèeg èoveka. Pero se bori, ali, dokle?