Kriminal
Novosadski tajkun Petar Matijević
ostao bez pasoša i preti svom političkom zaštitniku da će "zajedno da
potonu ako dođe do nečega"
Pajtićeve ptice počele da pevaju
Kad ljubav političara i kriminalaca iscrpi
svoj rok trajanja, obračun je neizbežan. U slučaju Bojana Pajtića i Petra
Matijevića, epilog je u toku. Pitanje je samo ko će prvi "da
potegne". Hoće li Pajtić obezbediti Matijeviću da ode u zatvor ili će
Matijević "progovoriti" kako bi tamo zajedno otišli? Hoće li
Matijević poći stopama svoga izbegličkog sabrata, Aleksandra Gajića (Isusa iz Bobote),
i mirno sačekati dolazak kriminalističke policije? Koliko je miliona otetih od
građana dobio Nenad Čanak, a koliko je pokrala gospođa Vesna Bolidovski-Pajtić?
Zašto i Vojvodina propada i nije više razvijena nego siromašna, i kakvu su
priliku zbog toga dobili mađarski nacionalisti?
Arpad Nađ
Nedavno su nadležni državni organi oduzeli
pasoš Petru Matijeviću, čuvenom preprodavcu smrdljivih bataka, mesaru-izbeglici
iz Dalmacije i nekadašnjem vojnom liferantu koji je zaradio milione na prevaru.
Od tog trenutka, njemu je njegova imperija lanac mesara "Matijević",
počela da liči na robijaški lanac! U strašnoj panici od "razvoja
događaja", sve češće se viđa sa svojim dojučerašnjim zaštitnikom,
predsednikom Izvršnog veća pokrajine Vojvodine, Bojanom Pajtićem. Ali, na
njegovu žalost i Pajtić je sve nervozniji... Tabloidovi izvori govore da je
Matijević saopštio Pajtiću da mogu da "potonu" zajedno u slučaju da
"stvari krenu po zlu".
Matijevićev mlađi sin Bojan, poznat u
Novom Sadu kao agresivni narkoman koji za pojasom sve češće nosi pištolj,
pogotovo od kada su greškom, u sred belog dana, umesto njega rafalom upucali
izvesnog "Žapca" u piceriji kod zemljaka Aleksandra Gajića, a na
deset metara od policijske stanice. Mlađem Matijeviću je, da podsetimo, otac
doslovno montirao (inscenirao, lažirao...) otmicu da bi oprao prvi milion evra
koji je dobio od Arkana na pozajmicu!
Sa Bojanom Pajtićem, Matijević vodi sve
češće rasprave i oko nekih kredita od "Metals Banke" (koji unovčeni
sada leže u "Tesla Banci" u Zagrebu) i upozorava Pajtića kako mu je
dao donaciju u predizbornoj kampanji, i to vidu nekih inkubatora u vrednosti od
milion evra!
Svedoci ovog konflikta tvrde da je i njega
Pajtić podsetio koliko mu je dao novaca da otvori preko noći tih svojih
150 prodavnica pokvarenog mesa, uvezenog sa nemačkih deponija koji tamo služe
za prehranu afričke sirotinje. Pomenuo mu je Pajtić i onih 200.000 jutara
zemlje po Vojvodini koje je hteo prodati Hrvatima (a davao je
njemu, svaki hektar za jedan evro, kao što je pokojni premijer Đinđić davao
Miodragu Kostiću).
Podsetio ga je Pajtić i na to kako je
stekao celokupnu mehanizaciju, silne kombajne i prasilišta sa krmačama
(koje je Matijević kao priprosti nasilnik životinjskih apetita
prodao i pare stavio u svoj džep a kombinate i radnike po Vojvodini
upropastio).
Kad je ostao bez odgovora na ove Pajtićeve
"adute", Matijević je vidno nervozan krenuo u svađu sa komšilukom
oko jednog običnog kontejnera za đubre, jer je naučio da on bude
gazda sa bilo čega, pa makar i običnog kontejnera.
Prošlog leta je "nastupio" sa
trulim mesom iz svojih prodavnica, sipajući u njega neki otrov i tako potrovao
sve ptice u Futoškoj ulici, jer su ga nervirale vrane koje su kakile po
krovovima njegovih velelepnih vila koje je gradio mimo svakog
građevinskog a kamoli urbanističkog plana u dogovoru sa svojim
zemljakom, direktorom ZIG-a, Borislavom Novakovićem, zvanim Bora Konj, a
uz apanažu i klimanje glavom najvećeg pokrajinskog reketaša Bojana Pajtića.
Poput svog zemljaka
Aleksandra Gajića (poznatog po nadimku Isus iz Bobote) Matijević čeka dolazak
kriminalističke policije, a obojica ucenjuju Bojana Pajtića da će "kad propevaju
pesma biti dugačka".
Treći iz "Pajtićevog špila",
Mirko Dubroja, naučio je lekciju i povukao se na vreme. Više ne ispravlja
tokove Dunava vađenjem peska bez dozvole i naknade, a prestao je da prekopava
stara pravoslavna groblja u Novom Sadu jer nema ni Borislava
Novakovića-Bore Konja u ZIG-u da nad kostima mrtvih grade profitabilne
stanove za izbeglice. Jer, kako izgleda, i njemu se sprema u
Okružnom tužilaštvu debela optužnica i nije slučajno što je podneo ranije
ostavku a i sam priča da će ukoliko do toga dođe "više pevati i od
Saše Dragina".
Dušan Elezović, poznatiji kao
"Dule konobar", takođe uskoro ide "na onu stranu", jer
je mnogim svojim drugarima odobravao višemilionske kredite u evrima u Razvojnoj
banci Vojvodine, odakle je, nekoliko dana posle izbora, između ostalog
poslao 500.000 evra na adresu Krunska ulica br. 42, bez naznačenog
primaoca da ožalošćena žuta porodica veselo podeli. Postoji dokumenat o tome.
Stranku Nenada Čanka napustila je Aleksandra
Jerkov koja mu je redovno isplaćivala mesečno po 200.000 dinara, iako
nikad nije bila zaposlena. Isplivao je na površinu i ostatak smrada iz Čankove
glasačke mašine: gospodin Aleksandar Jeftić, bivši direktor Zavoda
za urbanizam je isplaćivao po 700.000 dinara mesečno, gospodin dr. Nenad Aradski
kao bivši direktor hitne pomoći, plaćao je po 300.000 dinara mesečno. Robert
Kolar, jedan od direktora EGZITA 200.000, dr Radovan Latinović, bivši
zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo 200.000, Branko Bjelajac, direktor
vodovoda, 400.000 dinara. Aleksandar Marton iz Zrenjanina, kao predsednik
Skupštine opštine 300.000 (svi se pitaju odakle) a zna se da je propali
doktor dr. Mileta Mihajlov, kao gradonačelnik Zrenjanina plaćao Bojanu Pajtiću
a Aleksandar Marton Nenadu Čanku reket iz prodatih i upropašćenih firmi
po Banatu, dok su Gorana Kneževića budno čuvali u zatvoru.
Spisak Čankovih darodavaca koji su davali
mesečne apanaže direktno u ruke svom predsedniku stranke iznosi šest stranica,
a svaka ima po 33 imena, i svi su plaćali od 200.000 do 700.000 dinara mesečno.
Jedna firma iz Sombora mu je davala po sedam miliona dinara mesečno, a jedna iz
Zemuna tri miliona dinara.
Koliki je reket uzimao dr Bojan Pajtić
samo se može naslutiti. On i njegova supruga više ne žive na istoj adresi.
On živi sa svojim momcima na Bulevaru Evrope a ona u stanu u ulici Pap
Pavla. Pajticev novi momak je izvesni Vladan Milošević iz ulice Danila
Kiša koji je rođen 1978. godine. Suprugu Vesnu Bolidovski-pajtić
"posećuju" izvesni dr Gvozdenović i uvek dr Drašković, na
principu "koliko ko da".
Koliko je dr Vesna Bolidovski opelješila
državu radeći u Kliničkom centru Vojvodine niko ne zna ali radi se
o desetinama miliona evra koje su ugrađene u mermer po prostorijama i velelepnim
hodnicima u kojima ima manje zaposlenih a kamoli stručnjaka i specijalista nego
sto ima prostorija.
Da to nije glavni problem pričaju krišom
zaposleni koji tvrde da ima opreme u skladištima koja ima neprocenjivu vrednost
i svoj upotrebni trenutak a da niko nije svestan ni šta je sve kupljeno, ni za
čega sluzi a kamoli o kolikim se količinama takve opreme radi. Sofiji Bolidovski
(Pajtićevoj svastici) koja je očni lekar i pretenduje da bude i nastavnik na
fakultetu i ima privatnu očnu kliniku, sav inventar je kupila njena sestra.
Pare su potrošene. Vojvodina
je postala nerazvijeni region koji su upropastili političari koji su se
krili iza leđa nacionalnih manjina sa secesionističkim pretenzijama a usput su
dilovali zemljište, fabrike i bankovni kapital sa najokorelijim
kriminalcima a narodu su umesto bolje budućnosti zamazivali oči, reklamirali
čak i fabrike metli u predizbornoj kampanji a usput su uništavali sve pred
sobom, bez imalo iluzija sem svesti o sopstvenom ništavilu uzeli
lepe provizije ko od dobavljača, ko od sponzora a ko od onoga koje sve dobio za
džabe.
Priliku da svoj doprinos raspadu Vojvodine
daju dobili su i mađarski nacionalisti. Tako je Tamaš Korhec pisao
poverljivo pismo Bojanu Pajtiću da traže da imaju direktore mađarske
nacionalnosti u dve prestižne srpske gimnazije ( "Jovan Jovanović
Zmaj" i "Svetozar Marković". Prva Gimnazija na kojoj piše
Prva Srpska Gimnazija a darovanje je Barona Bajića iz pretprošlog veka (
i zemlja i zgrada) nije bila mađarska gimnazija ni za vreme vladavine mađarske
okupacije!
U tom istom pismu punom gluposti Korhec
piše da je direktorovanje tim gimnazijama od njihovog uskog nacionalnog
interesa!
Direktor gimnazije "Jovan Jovanović
Zmaj", Radoslav Stojković, imao je isto tako čudnu ideju da ovu ustnovu
prepusti u vlasništvo pravoslavne crkve zajedno sa bibliotekom i zemljištem
mada nikad nije pripadala ni po kojem osnovu crkvi. To je trebao biti poklon
za "žutog" vladiku Irineja Bulovića. Na svu sreću, žuta banda
je izgubila grad i vladika Irinej Bulović je kratko mastio bradu kao i gospodin
Korhec svoje aspiracije.