U slučaju kada su građani prevareni od strane
turističke agencije, nesuđenim putnicima, oštećenima dakle, najvažnije je da
putuju ili da im se vrate uplaćena novčana sredstva. Očigledno se radi o pravno
neukim i klijentima neupućenim u činjenicu da ova svoja prava ne mogu da
ostvare u krivičnom postupku. I, naravno, opet će pokušavati da ovakve
slučajeve reše represijom. Kakve koristi oštećeni imaju od toga što je agencija
zatvorena?
Potencijalni putnici nisu dužni da se bave
istragama da li je neko registrovan u Agenciji za privredne registre, da
gledaju bilanse uspeha i stanja, likvidnost preduzeća, da li je blokiran račun
agencije, da li agencija ima dozvolu i dr. To je posao države i njenih organa.
Ako neka agencija postoji, za normalnog čoveka je to znak da posluje po zakonu.
Država treba obične građane da zaštiti od prevaranata tako što neće
dozvoljavati osnivanje raznih agencija i preduzeća bez kapitala i što će
kontrolisati njihov rad. Ako građani sve ovo treba sami da proveravaju pre nego
što krenu u pravni posao, šta će im onda država i njene institucije!?
U turističkoj inspekciji kažu da je jedina
njihova preporuka građanima - da koriste renomirane i dobro poznate
agencije. Ljudi koji nisu otišli na letovanje oštećeni su ali od strane
državnih organa, a manje od agencije. A u ovoj i ovakvoj državi, kada se vlast
uključi u rešavanje problema, problem postaje nerešiv.
Pozabavimo se i tom famoznom saradnjom MUP-a
i tužilaštva. O kakvim diletantima se radi, počev od direktora policije i
njemu potčinjenih pa do portparola i onih ljudi koji spremaju saopštenja
ministru policije! Nadležnost javnog tužioca propisana je u članu 46 ZKP-a, u
kome se kaže da je osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca gonjenje učinilaca
krivičnih dela. Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni
tužilac je nadležan da rukovodi pretkrivičnim postupkom, da zahteva sprovođenje
istrage i usmerava tok prethodnog krivičnog postupka u skladu sa ovim zakonikom,
da podiže i zastupa optužnicu, odnosno optužni predlog pred nadležnim sudom, da
izjavljuje žalbe protiv nepravnosnažnih sudskih odluka i da podnosi vanredne
pravne lekove protiv pravnosnažnih sudskih odluka i da vrši i druge radnje
određene ovim zakonikom.
Radi vršenja ovlašćenja svi organi koji
učestvuju u pretkrivičnom postupku dužni su da o svakoj preduzetoj radnji
obaveste nadležnog javnog tužioca. Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove
- policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela - dužni
su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Ako organ unutrašnjih
poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, javni
tužilac će obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može
obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno skupštinsko telo. Gde se tu u
Zakonu pominje - saradnja?
U posebnim odredbama o postupku za krivična dela
organizovanog kriminala, korupcije i drugih izuzetno teških krivičnih dela,
takođe ne piše da tužilaštvo i policija sarađuju već - ako organi
unutrašnjih poslova saznaju da se priprema ili da je učinjeno neko od ovih
krivičnih dela, dužni su da o tome odmah obaveste nadležnog javnog tužioca.
Javni tužilac može zahtevati da organi
unutrašnjih poslova preduzmu određene mere ili radnje u datom roku i da ga o
tome obaveste. Neizvršavanje zahteva ili prekoračenje određenog roka organ
unutrašnjih poslova dužan je da javnom tužiocu posebno obrazloži.
Podaci za ova krivična dela o pretkrivičnom i
istražnom postupku predstavljaju službenu tajnu. Osim
službenim licima, ti podaci se ne mogu odavati niti drugima mogu biti dostupni.
Ovi podaci se mogu objaviti samo na osnovu pisanog odobrenja nadležnog javnog
tužioca, odnosno istražnog sudije. Nema tu nikakve - "saradnje"!
Da zlo bude veće, niko
građanima nije objasnio da na ovaj način neće doći do novca i do letovanja.
Zakon ooduzimanju imovine stečene krivičnim delom za krivično delo prevare ne
predviđa mogućnost oduzimanja tako stečene imovine!? I sve tako ukrug. Samo je prevarant
profitirao.
Građani će moći da vrate
novac samo ako im on lično vrati, da se naplate do visine osigurane sume kod
osiguravajuće kuće ili u parnici privatnom tužbom. To dalje znači da se građani
mogu zaštititi samo preko suda ako nastane problem, privatnom tužbom, što može
da bude skup i dugotrajan proces. Turistička inspekcija je upravni organ i može
da zatvori agenciju i zahteva pokretanje prekršajnog postupka, ali ne i da
obezbedi vraćanje novca.
Ko će prevarenima
obezbediti novac za povraćaj ukoliko je vlasnik agencije u zatvoru?