(P)likovi

 

Da li stariji sin predsednika Srbije sprema ocu svilen gajtan?

 

Zar i ti sine Radomire

 

Nepunih tri meseca posle pobede Tomislava Nikolića  na poslednjim parlamentarnim izborima, javnost je saznala za političke ambicije njegovog starijeg sina Radomira (mlađi sin se zadovoljio ulogom sportskog menadžera, biznismena, vlasnika vile sa bazenom...). Radomir je od osnivanja Srpske napredne stranke (SNS) 2008. godine bio njen funkcioner. Najpre kao predsednik opštinskog odbora u Kragujevcu, a kasnije i kao potpredsednik stranke. On, za razliku od Oca, vrši ulogu diskretnog izvršioca prljavih poslova. Danas to radi mnogo manje diskretno nego što je to radio dok se bavio zaverom protiv stranačkih finansijera Veroljuba Stevanovića u Kragujevcu. Istina, i prilike su drukčije. Radomir je desna ruka Aleksandra Vučića. Progon "Tominih ljudi" u stranci je više nego očigledan. Sin se od oca odmetnuo, i to ne samo politički. Sve karte su na stolu.

 

Nikola Vlahović

 

 

Jedna dnevna, režimska i udvorička novina, objavila je 26. septembra 2012. godine, da će stariji sin Tomislava Nikolića, Radomir, biti zamenik Aleksandra Vučića, zapravo drugi čovek Srpske napredne stranke. Mada je  Radomir Nikolić još u junu te godine, odmah nakon izbora, imenovan za jednog od potpredsednika stranke, promovisan je kao "Vučićev zamenik" tek tri meseca kasnije. Ovu vest očigledno niko nije previše shvatao za ozbiljno, tim pre što je narod već navikao na stranačka plemena i porodice plemenskih vođa u njima (devedesetih je u tome glavnu reč vodio Srpski pokret obnove).

O Radomiru (ime dobio po dedi Radomiru, visokokvalifikovanom puškaru koji je radio u takozvanoj namenskoj proizvodnji "Zastave") do tada se malo znalo, čak i u Kragujevcu, gde je rođen (1976. godine) i gde je "završio za menadžera" i radio, najpre u jednoj banci, a kasnije i u predstavništvu "Srbijagasa". Od osnivanja Srpske napredne stranke 2008., pa sve do 2011. godine, kada je izabran za prvog predsednika Gradskog odbora SNS u Kragujevca (kojim je do tada upravljalo povereništvo), Radomir Nikolić nije imao nijednu bitnu ulogu koja bi ga izdigla iznad prosečnih članova stranke. 

Ali, bez obzira što ga niko nije video kao politički bitnog čoveka, nego kao "Tominog starijeg sina", ovaj do tada neupadljivi čovek, postaće ubrzo ključni kadrovik Aleksandra Vučića, "gvozdena metla" ili "tihi glavoseča", onaj koji putuje po Srbiji i na zatvorenim sednicama lokalnih i regionalnih odbora Srpske napredne stranke, smenjuje i postavlja, unapređuje i raščinjava, razrešava intrige i uspostavlja nove spletke.

Kako je uopšte došlo do toga da Radomir Nikolić postane čovek od koga drhte predsednici opština, načelnici opštinskih uprava, čitavi upravni odbori javnih preduzeća? Kako je na lokalnom i regionalnom nivou postao važniji čak i od svoga oca, predsednika države?

Da bi bilo jasnije sa kakvom je reputacijom Radomir Nikolić krenuo u osvajanje najviših vrhova vlasti u državi, treba podsetiti da je u svojstvu predsednika opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu, po svemu sudeći odigrao najvažniju ulogu u hapšenju direktora stranke "Zajedno za Šumadiju", Zlatka Milića i biznismena Žarka Biorca, što je u pojedinim medijima polovinom decembra meseca 2012. godine, predstavljeno kao napad na Veroljuba Stevanovića, predsednika te stranke i gradonačelnika. Stevanović se nije mnogo ustezao nego je otvoreno optužio Radomira Nikolića da je za račun Aleksandra Vučića učestvovao u zaveri protiv "Dinkićevih ljudi" u stranci "Zajedno za Šumadiju".  Ubrzo je postalo jasno da je ovaj događaj potpuno afirmisao Radomira Nikolića kao simpatizera Aleksandra Vučića. Istovremeno, on je u Vučiću prepoznao čoveka koji mu je politički bliskiji nego njegov otac za koga je par puta (istina, "između redova"), rekao da "pripada jednom drugom vremenu".

Sa druge strane, Aleksandar Vučić se toliko osilio i izdigao iznad stranke, da se njegov prezir i gađenje prema većini ljudi u njoj, teško mogu sakriti. Neko kao što je Radomir Nikolić, za njega je bio dar sa nebesa. Kako bi to izgledalo kad bi Vučić sišao sa svojih vladarskih visina i  išao po zagušljivim salama po Šumadiji, Pomoravlju i jugu Srbije, da smenjuje opštinske odbornike, predsednike opština i sve one neposlušne, koji bi mu u lice rekli šta misle o njemu i njegovoj politici? Naravno, on više nije spreman za takve neprijatnosti. Zato je Radomir tu, da tihim, konspirativnim ali odlučnim glasom kaže: "...Vi ste smenjeni, ovo je stav najviših organa stranke".

Ovih dana, padaju naprednjačke glave po Srbiji. Seče ih lično Radomir Nikolić. Pao je gradonačelnik Užica, i to na kolena. Istog momenta kad je smenjen, od straha za dalju sudbinu dao je udvoričku izjavu za medije: "Ja sam vojnik partije i  ispoštovaću odluku vrha stranke, ne ulazeći u to da li partija dobro ili ne procenila moj rad". Pravdao se nesrećni Milošević da je u proteklih 14 meseci, koliko je na toj funkciji,  sa svojim saradnicima učinio sve što je bilo u njegovoj moći: "Velika kočnica u radu bio nam je nasleđeni dug u budžetu od 500 miliona dinara, koji smo većim delom uspeli da vratimo i servisiramo tekuće obaveze, tako da u narednu godinu prenosimo samo 100 miliona dinara duga u budžet. Problem nam je bio i 130 miliona dinara manje sredstava u budžetu zbog seta poreskih zakona". Zakona koje je izglasala Vučićeva skupština.

Ni za vreme zloglasne Rezolucije Informbiroa 1948. godine nije bilo tako. Ljudi su išli na Goli otok zbog svojih uverenja. Kojom to strahotom prete Radomir Nikolić i njegov politički idol Aleksandar Vučić?

Ništa bolje se nije poneo ni gradonačelnik Kraljeva  Dragan Jovanović koga je Radomir Nikolić smenio "...na predloga Predsedništva SNS", na zahtev Aleksandra Vučića. I Jovanović je, isto kao i Milošević, spremno pokazao slepu odanost partiji, šaljući poruku svome vođi:

"...Ja sam vojnik koji se borio tamo gde je trebalo, a u ovom slučaju na mestu gradonačelnika Kraljeva. Borio sam se časno i pošteno i nisam pobegao sa bojišta, nisam izdao, niti bacio pušku".

 Vučić je u oduševljenju svojim glavnim kadrovikom pre nekoliko meseci pravdao Radomirovu privrženost rekavši: "...Sigurno je da sin svoga oca voli najviše, ali mi se čini da Radomir Nikolić pokazuje neuporedivo veću lojalnost prema meni". Tako je još jednom stavio prst u oko Tomislavu i vratio mu za poniženje koje je od njega doživeo na velikoj jesenjoj konvenciji stranke 2013. godine (beogradska "Arena"), kad ga je po ko zna koji put nazvao njegovim "političkim sinom".

Radomir ne krije da mu otac nije životni i politički uzor, nego njegova majka! Tako je razočarano  izjavio: "...na Tominu pobedu čekali smo dvadeset godina...Za ovaj uspeh zaslužna je i moja majka. Toma je u ovu priču krenuo pre dvadeset godina, kada smo brat i ja bili u pubertetu. Ona je preuzela brigu o porodici i odlično je uradila taj posao".

 

Poslednji put kad je Radomir sa Tomislavom viđen u nekoj zvaničnoj državnoj delegaciji (Grčka, 11. novembra 2012. godine, "Dan primirja u Prvom svetskom ratu"), izbila je čitava afera: da li je Radomir Nikolić išao u Grčku kao privatno lice ili kao član delegacije? Jedno od saopštenja iz predsedništva sa Andrićevog venca glasilo je ovako:

"...Otputovao je tamo kako bi se pridružio svom ocu na Svetoj gori. Nije prisustvovao nijednom zvaničnom sastanku. Sve troškove je sam platio, iz svog džepa...".

Štampa je to ipak protumačila kao gest sina Radomira koji se nije dopao ocu Tomislavu.  Tata-predsednik je sa delegacijom Srbije, u kojoj su između ostalih bili i šef diplomatije Ivan Mrkić i tadašnji ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, obišao srpsko vojničko groblje na Zejtinliku, Svetu goru, te Srpsku kuću na ostrvu Krf. Nije pomoglo ni kasnije pravdanje da je "predsednik svih građana iskoristio protokolarnu mogućnost da u zvaničnu posetu povede članove svoje porodice".

Tata-predsednik je tom prilikom namerno ili slučajno zaboravio na činjenicu da sin Radomir zauzima visoki položaj u najvećoj vladajućoj stranci.  Radomira je ovo po svemu sudeći uvredilo, jer je tamo otišao sa ciljem da sebe promoviše kao političara a ne kao tatinog sina. Iako se i na zabeleženim snimcima Nikolićeve posete Grčkoj jasno videlo da je funkcioner naprednjaka sa srpskim zvaničnicima bio i u poseti Srpskoj kući na Krfu, iz predsedničkog kabineta stizale su izjave da je Radomir Nikolić sa ocem bio samo na Svetoj gori.

Tako su se dva Nikolića polako udaljavala jedan od drugog, a prema svedočenju poznanika i bivših komšija, Radomir je oduvek bio bliži majci nego ocu, pa su njihovi današnji odnosi razumljivi. Aleksandar Vučić je samo vešto iskoristio tu okolnost pa je Radomira još više suprotstavio ocu, stalno podižući njegovu važnost u stranci. Na taj način je SNS za Aleksandra Vučića postao "slobodna teritorija". Slikovitije rečeno: Tomislav se oslobodio Vojislava (Šešelja), a Aleksandar (Vučić) i Šešelja i Tomislava.

Danas su "Tomini ljudi" u stranci pod stalnom kontrolom i u stalnoj nemilosti njegovog sina Radomira. Tako se Vučić svome "političkom ocu" postavlja kao politički tutor. Radomir je tu samo sredstvo do cilja. A cilj je da uloga sadašnjeg predsednika Srbije bude što manja, čak i ispod onoga što zakon propisuje. Problem je takve prirode da bi mogao da se uporedi sa nedavnim pokušajem političkog raskola u Severnoj Koreji, kad je tetak severnokejskog lidera Kim Džong-Una, hteo da uvede model: "jedna partija dva sistema". To se završilo likvidacijom "inovatora". Prethodno je tetak severnokorejskog vođe bio i fizički udaljen sa zasedanja parlamenta. Odatle do streljanja nije, put nije bio dalek.

Vučić ima druge metode, ali sa istim efektom. Upotrebljavajući sina protiv oca, napravio je nešto slično severnokorejskom slučaju (I Kim Džong Un je svoju tetku postavio za predsednika odbora za sahranu tetka koga je likvidirao).

Koliko daleko je otišla Radomirova lojalnost prema Vučiću, govori i činjenica da je baš on najgorljiviji zagovornik ideje da advokat Vladimir Cvijan bude isključen iz stranke. Ucenjen gomilom prljavog veša (Cvijan sve zna o tome koliko "prvi potpredsednik" duguje opasnim "poveriocima"),  Vučić je rekao da sebe smatra odgovornim za celu tu situaciju, koju je nazvao „blasfemijom" na sopstveni račun, jer je smatrao da svima treba dopustiti da kažu šta misle - između ostalog i zato jer time više govore o sebi, nego o stranci. Bliži se i 25. januar kad bi trebalo da Cvijan dobije podršku 15 opštinskih odbora SNS koliko je potrebno da i formalno podnese kandidaturu za mesto predsednika stranke. Ta mogućnost je svakim danom sve veća.

Potpredsednik SNS Vladimir Cvijan ima nameru da smeni Aleksandra Vučića. Bio bi to Radomirov poraz. Zato Radomir smenjuje sumnjive i nepodobne po Srbiji, sve one za koje sumnja da bi stali na Cvijanovu stranu. Problem je što se u velikom broju slučajeva radi o kupljenim mestima. Ako ih opet budu prodavali korumpiranim lekarima i advokatima i njima sličnim opštinskim štetočinama, biće to zastrašujući pad stranke koja je još u nastanku.

Radomir Nikolić je u velikoj panici i svom snagom agituje po Srbiji. Govori reči koje nikad nije izgovorio: "...Samo lud čovek može da glasa za Cvijana". Ide još dalje pa kaže: "Ne mogu ni da zamislim da bilo koji naš član glasa iz srca protiv Aleksandra Vučića", "...Uveren sam da Vladimira Cvijana neće podržati nijedan odbor SNS!"

Ipak, Nikolić ne veruje nikome. Zato na kraju 2013. godine i pred početak 2014. sve čini kako bi sklonio sumnjive, kolebljive i povodljive funkcionere, uglavnom predsednike opština i predsednike opštinskih odbora.

 

A 1.

 

Zet i rogovi

 

Radomir Nikolić je, tvrde upućeni, postao ''zarobljeni um'' Aleksandra Vučića zahvaljujući činjenici što je jednoj Crnogorki iz Bara napravio vanbračno dete. Ona je, tvrde upućeni, Vučićeva dalja rođaka. Sa tom činjenicom Vučić Radomira "drži za rogove".

 

A  2.

 

Povlačenje

 

Posle sednice SNS na Novom Beogradu, neposredno pred masovnu "seču" kadrova u deset opština gde je odlučeno da naprednjaci istupe iz lokalnih vlasti u deset opština, i to Žabarima, Žagubici, Boljevcu, Ljigu, Kniću, Rači, Ivanjici, Vranju, Beloj Crkvi, Žitištu i Valjevu, postalo je jasno da Aleksandar Vučić radi sve ne bi li sačuvao malo "baze" i za prijatelje iz Demokratske stranke. Posao Radomiru Nikoliću nije nimalo lak. Treba članstvu da objasni zašto da istupe iz vlasti tamo gde su je na izborima osvojili!? Nikolić je smislio demagoško opravdanje za povlačenje iz deset opština rečima: "...Ako ne možemo dovoljno da utičemo, ne želimo ni da snosimo odgovornost za loše vođenje".

 

A 3.

 

Imena i spiskovi

 

Vučićeva "Sablja" je u rukama Radomira Nikolića. Vladi je predložio razrešenje pet direktora javnih preduzeća na republičkom nivou i oko 100 direktora lokalnih javnih preduzeća i lokalnih funkcionera. Svi su, uglavnom iz Srpske napredne stranke. Radomir nije znao da navede nijedno ime od onih koje treba da smeni. Spisak će tek da dobija, pa onda, po spisku...

 

 

A 4.

 

Prenos porodičnih dobara

 

 Tomislav Nikolić početkom 2013, tvrdio da je od starijeg sina na poklon dobio automobil marke "Audi A6".  Tvrdnja je proverena istog dana. Radomiru se pred novinarima lice pretvorilo u led. Jedva je izgovorio rečenicu: "To je naš porodični odnos i ne mislite valjda da ću o tome da govorim za novine"