Službenici
Centra za socijalni rad zastrašuju stranke
Sita gospoda protiv samohranih majki
Umesto
da pomaže deci iz porodica koja imaju probleme, centri za socijalni rad se
radije upuštaju u nezakonite poslove koji njihovim službenicima donose lepe
ekstra prihode. Službenici Centra za socijalni rad opštine Stari Grad u
Beogradu prete strankama koje žele da ih raskrinkaju, dok su za Gradski centar
za socijalni rad svi ludi dok ne dokažu suprotno.
Mersiha Hadžić
O slučaju Milanke S, njene brakorazvodne
parnice i borbe da dobije starateljstvo nad bar jednim detetom već smo pisali u
broju 283. Njena agonija se, međutim, nastavlja i dalje. Iako je maloletna
ćerka I. S. izričito tražila da ostane kod majke, njen zahtev sudija Prvog
osnovnog suda u Beogradu Tatjana Jeremić u presudi od 17. oktobra 2013. nije
uzela u obzir, iako je dete starije od 15 godina i uprkos tome što je isti
sudija u avgustu 2012. donela privremeno rešenje kojim se dete poverava majci.
Opštinski centar za socijalni rad
iz Starog Grada u Beogradu svojevremeno nije imao ništa protiv da dete ostane
sa majkom, jer i samo to želi, ali se toj odluci usprotivio Gradski centar
navodeći kao razlog što se majka nije psihijatrijski lečila?!
Na ovakvu vrstu lečenja odlaze samo osobe
koje imaju psihičke smetnje, pa ako Milanka nije bila na lečenju to bi trebalo
da znači da je potpuno zdrava. Ali, ova logika ne važi za Gradski centar za
socijalni rad koji okreće ćurak, pa ludim proglašava svakog ko ne donese
uverenje da je normalan.
Posle ovakve iskrivljene logike sud
i donosi presudu da dete poveri ocu na staranje, uprkos činjenici da je isti
već osuđivan za nasilje u porodici, dok majka nije, iako ju je Centar za
socijalni rad bezuspešno prijavljivao.
Ustvari, Opštinski centar je majku
prijavljivao za sve i svašta, još jedino nije za ubistvo premijera. Sve te
optužbe su odbacivane, ali su radnici Centra uporni da Milanku zastraše i
obeshrabre da nastavi borbu za svoje dete. Tako joj je nadležni službenik
Centra Zoran Ostojić, pošto je saznao da je bila u našoj redakciji, zapretio da
će podneti krivičnu prijavu protiv nje, ako u našem listu ponovo izađe članak o
(ne)radu ovog Centra.
Službenici Centra imaju još jedan
metod zastrašivanja stranaka koje su nezadovoljne njihovim odlukama: na
suđenjima se uvek pojavljuju u grupi, kao vukovi u čoporu. Čak i na tribine
različitih udruženja odlaze u grupi. Moguće je da se i plaše za svoju
bezbednost znajući šta su sve Bogu i narodu skrivili.
Trgovina decom je, nažalost,
raširena pojava u ovoj siromašnoj zemlji. Deca za koju centri za socijalni rad
zaključe da nemaju adekvatno roditeljsko staranje, dodeljuju se hraniteljskim
porodicama od kojih su mnoge spremne da mesečnu nadoknadu dele sa socijalnim
radnikom, a ima i onih koji bogato nagrađuju što su mimo zakonske procedure
stekli dete koje ni prirodnim putem nisu mogli da dobiju. Dovoljno je samo
pogledati garderobu koju nose radnici socijalnog, ili automobile koje voze, pa
će svima sve biti jasno.
Milanka je spremna da uprkos svemu nastavi
svoju borbu, a više nije ni usamljena u svojim nastojanjima da raskrinka rad
centara za socijalni rad. Sve više joj se javljaju i druge samohrane majke koje
iznose svoja iskustva sa činovnicima koji bi trebali da štite zakonitost i
dobrobit ugroženih, a ne sopstvene bankovne račune.