Da se ne zaboravi
Doktor Srboljub
Živanoviæ, antropolog svetskog glasa, o pretvaranju žrtava u zloèince
Srbe danas
ubijaju lažima
Ni posle sedam decenija od prestanka masovnog
ubijanja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovaèkom sistemu
logora smrti nisu obeležene grobnice nastradalih.
Skoro niko ne zna da se jedna od njih nalazi i u centru Beograda, kod Nebojša kule, podno Kalemegdana. Jedan od najuticajnijih
antropologa sveta, dr. Srboljub Živanoviæ, koji je svojevremeno uèestvovao i
u radu prve posleratne jugoslovenske komisije za utvrðivanje istine o Jasenovcu, ali je bio èlan i meðunarodne komisije sa
istim zadatkom, ekskluzivno za Tabloid piše o svojim
iskustvima u traganju za istinom i njenim objavljivanjem.
dr.
Srboljub Živanoviæ
Prošlo je veæ 70 godina od osloboðenja hrvatskih koncentracionih logora u Jasenovaèkom sistemu logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma.
Prošlo je dakle više od 70 godina od kako su Savom i Dunavom prestali da
plove leševi nevinih žrtava pokolja koje su rimokatolici Hrvati poèinili u Jasenovaèkom sistemu logora, a ja
na žalost moram da istaknem da se
uspomena na pobijene, zaklane, muèene, opljaèkane, silovane i udavljene u vodama Save ili pobijene na
neki drugi zverski naèin polako gubi iz svesti
našeg naroda.
Za vreme
komunistièke diktature u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao ni danas u sadašnjoj Srbiji ništa se pozitivno ne èini da se javno obeleži tragedija Srba, Jevreja
i Roma u Hrvatskoj, da se zloèini sankcionišu i da se mlade generacije upoznaju sa teškim stradanjima i gubicima koje su pretrpeli autohtoni
Srbi u Hrvatskoj i drugi nekatolici, Jevreji i Romi. Do ove velike tragedije i
do prvog zloèina genocida koje su rimokatolici
Hrvati poèinili prema Srbima, Jevrejima i
Romima došlo je zbog verske netrpeljivosti
rimokatlièke "crkve"
u Hrvatskoj koja je vekovima podstrekavala nacionalnu netrpeljivost kod Hrvata
i vaspitavala generacije koljaèa Srba.
Strašni zloèini koji su poèinjeni u Nezavisnoj državi Hrvatskoj nisu ništa novo i nisu nastali
tek sa izbijanjem II Svetskog rata. Iste zloèine, isto ubijanje, pljaèkanje i silovanje Srba poèinili
su Hrvati i muslimani u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u toku I Svetskog rata,
kao i u svim ranijim istorijskim periodima. Bosna i Hercegovina je bila pod
okupacijom austrougarske države, a Hrvatska je kao
deo kraljevine Maðarske bila takoðe u okviru Austrougarske. Politika te države je bila da se Srbi istrebe, da se Jevreji unište, a Rome nisu smatrali za ljude veæ za obiènu gamad koju treba
istrebiti.
Vlasti u
Jugoslaviji posle II Svetskog rata sprovodile su politiku "bratstva i
jedinstva" jugoslovenskih naroda, pa se u ime te politike nije
smelo govoriti i pisati o zloèinima koje su poèinili rimokatolici Hrvati nad nedužnim Srbima, Jevrejima i Romima. U današnjoj Srbiji se takoðe ne govori i ne piše o zloèinima Hrvata, jer je
politika "bratstva i jedinstva" zamenjena politikom koja se
zove "regionalna saradnja" . Vlastima u Srbiji je stalo da po
svaku cenu Srbija uðe u Evropsku Uniju, u kojoj
se veæ nalazi Hrvatska koja nikada nije
odgovarala za zloèine.
Iako je
poznato da je samo u prošlom graðanskom ratu proterano preko 200.000 Srba iz Hrvatske, da
je pobijeno, muèeno i opljaèkano više desetina hiljada ljudi,
dece, žena, starih i iznemoglih.
Rimokatolièka "crkva" i
dalje u Hrvatskoj vaspitava nove generacije hrvatskih koljaèa Srba. Dokaz su masovni istupi hrvatske omladine na
pop-koncertima i na sportskim priredbama koji i danas uzvikuju parole kao
"Srbe na vrbe" , "Bosance u lance" , "Ubi
Srbina" i sl.
U Hrvatskoj
slave ratne zloèince kao što je blaženi rimokatolièke "crkve" ratni zloèinac, zagrebaèki nadbiskup genocida.
U Srbiji se o
svemu tome æuti da se ne bi povredili Hrvati i
da bi se obezbedio ulazak u Evropsku Uniju, za koji treba da Hrvatska da svoju
saglasnost. Prema tome, deca u srpskim školama ne uèe ništa o stradanjima u
Jasenovcu i u drugim mestima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugde. Zloèini rimokatolika Hrvata se obièno prikazuju kao zloèini nacista iako se zna
da nacista nikada nije bilo u Hrvatskoj, ili pak kao zloèini fašista kojih takoðe nije bilo u Hrvatskoj. Govori se da su hrvatske ustaše vodili borbu protiv komunista, što nije taèno.
Više o
srpskim žrtvama znaju u Izraelu nego u Srbiji
Zloèine u Hrvatskoj nisu poèinili
nemaèki nacisti i Gestapo, ni
italijanski fašisti, vec su koljaèi, pljaèkaši, siledžije i ubice bili
rimokatolièki sveštenici, franjevci, križari, katolièki aktivisti, katolièke èasne sestre koje su ubijale srpsku, jevrejsku i romsku
decu, ustaše, domobrani i svi slojevi
hrvatskog društva kao i sama država Hrvatska, koja je donela takve rasistièke zakone po kojima je svako mogao da ubije Srbina, Jevrejina
i Roma, a da zato nikome ne odgovara. Srbima i Jevrejima je bilo zabranjeno da žive u pojedinim delovima hrvatskih gradova. Nisu smeli da
idu trotoarom vec samo sredinom ulice kao stoka, a Srbima i psima je bio
zabranjen ulazak u kafane i restorane.
Meðunarodna komisija za istinu o Jasenovcu u kojoj nije bilo
predstavnika sa teritorije bivše Jugoslavije, utvrdila
je da je samo u Jasenovaèkom sistemu hrvatskih
logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma stradalo preko 700.000 Srba, 23.000
Jevreja i 80.000 Roma, meðu kojima je bilo 110.000
dece ispod 14 godina starosti. Na zasedanju Meðunarodne
komisije za istinu o Jasenovcu u Njujorku predstavnik SAD je izjavio da u
Americi postoje dokazi da je u Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj preko 1.400
rimokatolièkih sveštenika lièno ubijalo, muèilo, silovalo devojèice i žene, pljaèkalo i nasilno
pokrštavalo Srbe, Jevreje i Rome.
Od granice
Hrvatske sa Srbijom, ili bolje reèeno duž Save nizvodno od Zagreba do ušca u Dunav, i dalje Dunavom do Kladova, ne postoji nijedan
spomenik i nijedna spomen ploèa posveæena žrtvama Jasenovaèkog sistema hrvatskih logora za istrebljenje Srba,
Jevreja i Roma, iako su vode Save i Dunava celom dužinom toka izbacivale na obale leševe žrtava iz Jasenovca, koji
su onda sahranjivani kao bezimene osobe na lokalnim grobljima. Grobovi tih žrtava su ostali neobeleženi.
Poznato je da su leševi koji su izbaèeni na obalu Dunava kod Nebojšine kule u Beogradu sahranjeni u jednoj masovnoj grobnici
koja je i danas neobeležena i koja je zarasla u
korov. Za leševe koji su obdukovani u Zavodu
za sudsku medicinu, Medicinskog fakulteta u Beogradu kao nepoznata lica ne zna
se gde su sahranjeni. Obdukcioni protokoli koji su zvanièna dokumenta o tim obdukcijama i danas stoje neobraðeni u prašnjavim i neotvorenim
kutijama. Niko se od naših istorièara nije potrudio da obradi te zapisnike i da objavi
rezultate tih autopsija. Istovremeno država Srbija plaæa i izdržava više institucija u kojima se obraðuje savremena istorija, meðunarodno
pravo i slièno.
Broj preživelih logoraša jasenovaèkih i drugih hrvatskih logora jako se smanjio. Veæina ih je davno poumirala. Nema ni mnogo njihovih
srodnika i prijatelja.
Krajnje je
vreme da se postave obeležja sa natpisima na kojima
bi jasno bilo napisano ko je bio ubica, ko je podstrekavao na klanje, pljaèkanje, silovanje i muèenje, a ko su bile žrtve. Dosta je bilo bezliènih
spomenika iz doba komunizma za koje se ne zna kome su posveæeni i ko su bile žrtve, a ko ubice.
Za razliku
od države Srbije neke druge zemlje
imaju drugaèiji odnos prema hrvatskim
logorima u Jasenovaèkom sistemu za
istrebljenje Srba, Jevreja i Roma. Ja sam o Jasenovcu mnogo više saznao u Izraelu nego u Srbiji. U Republici Srpskoj
deca uèe u školi o stradanjima Srba, Jevreja i Roma u Hrvatskim
logorima u Jasenovcu i idu na ekskurzije u Donju Gradinu gde je veliko stratište jasenovaèkih logora smrti.
Jasenovaèki sistem hrvatskih logora za istrebljanje Srba, Jevreja
i Roma nije napravljen sluèajno i nije bio kopija
nekog koncentracionog logora koji su uspostavili nemaèki nacisti. Jasenovac je poèeo
sa istrebljenjem žrtava pre nego što su u Nemaèkoj proradili
koncentracioni logori. Nemci su u svojim logorima ubijali žrtve na industrijski naèin
brzo i efikasno. Hrvati su u Jasenovaèkim logorima sve žrtve prethodno svirepo muèili,
izgladnjavali, ostavljali bez vode, izlagali zimi i nepogodama, prebijali, muèili pa ih tek onda svirepo klali, davili u Savi i tako
dalje. Da ne nabrajam metode muèenja i ubijanja.
Mrcvarena su èak i deca i odojèad ispod jedne godine starosti.
Probadane su utrobe trudnih majki, vaðeni su plodovi iz utrobe,
razbijane su glave deci o zidove i kamenje.
U Hrvatskoj
sada kažu da su žrtve samo oni za èije se ime i poreklo zna
i èiji je ubica poznat po imenu. A kako su se zvala ta
pobijena deca, kakvo su ime imala neroðena deca izvaðena iz utrobe majki, kako su se zvale žrtve baèene u peæ, ili oni èiji su leševi skuvani u kazanima za pravljenje sapuna?
Pored ovog
fizièkog genocida postoji i kulturni
genocid protiv Srba u Hrvatskoj. Najgrublji je primer izbacivanje iz upotrebe æirilice, koja se i u Srbiji sve više potiskuje iako je to ustavom zagarantovano pismo.
Narodna književnost se ne predaje u školama, dubrovaèka srednjevekovna književnost se proglašava za hrvatsku i tome slièno.
Istovremeno
se stimuliše sve ono što nam je strano, što nam je nametano za vreme turske
vladavine ili pak austrougarske ili nemaèke okupacije. Masa
nastavnika iz rimokatolièkih sredina dovedena je u
Beograd i druge gradove u Srbiji, njima je dozvoljeno da vrše svoj uticaj na decu, odnosno uèenike.
Preæutkivanje
zloèina
I dok u Nemaèkoj, na primer, postoji zakon po kome je neko poèinio krivièno delo ukoliko negira,
preæutkuje ili prikriva genocid, u
Srbiji nema takvog zakona. Politièari u Srbiji gledaju da
se ne zamere Hrvatima i muslimanima, pa preæutkuju njihove zloèine koje su poèinili ne samo u toku prošlog graðanskog rata prilikom
cepanja Jugoslavije, ili pak za vreme II Svetskog rata, nego i one koji su poèinjeni u Kraljevini Jugoslaviji, za vreme I Svetskog rata
i u svim ranijim periodima. Istovremeno sve takozvane nevladine organizacije
direktno plaæene od neprijatelja Srba iz SAD i
zemalja Evropske Unije na sav glas govore o navodnim zloèinima Srba nad Hrvatima ili muslimanima u Bosni.
U sadašnjoj Srbiji nema veæih progona Jevreja, jer
ih je tako malo ostalo da se prosto i ne primeæuju.
No sada se u Srbiji stalno vrši antisemitska propaganda
koja uglavnom potièe iz SAD, ali i iz Evropske
Unije. Finansira se na primer po ko zna koji put štampanje
Protokola Sionskih Mudraca u kojima se Jevreji optužuju za sva zla ovoga sveta. Ja znam za preko 30 izdanja
ovog pamfleta, a sva su finansiranja iz SAD. Plaæaju
se huligani da skrnave groblja i da ispisuju grozne parole. Sve to u cilju da
se Srbi prikažu kao antisemiti.
Ista
situacija je i sa Romima. "Prefinjena" gospoda koja imaju
rezidencije na Dedinju, kao i oni sa Novog Beograda - sledbenici i poštovaoci komunistièkog režima, ne žele da vide Rome pored
sebe. Zato pokreæu èitave
demonstracije protiv naseljavanja Roma u njihov deo grada. Ni zemlje Evropske
Unije ne žele da vide Rome u svojim
zemljama. Oni se stalno proteruju, ponižavaju i okrivljuju na
razne naèine. I Romi bi se rado uglavili u
fotelje raznih rukovodilaca, ali im to nije omoguæeno.
Lišeni su potrebnog obrazovanja. Ostaje im samo da i
dalje prebiraju po kontejnerima i da im deca rastu bez obrazovanja u blatu i
prašini.
Mogao bih
satima da govorim o raznim zloèinima koji su poèinili rimokatolici Hrvati protiv Srba, Jevreja i Roma, o
nepravdi prema srpskom narodu koji pokušavaju da porobe SAD i
Evropska Unija. Najgore je kada se nauka i struka koriste za postizanje politièkih ciljeva. Ni taj postupak nije nešto novo.
Imali smo
primere u nacistièkoj Nemaèkoj gde su antropolozi, poput Švideckove pisali "nauène rasistièke radove" . Takvi su bili i
rasistièki takozvani "nauèni radovi" u Južnoj Africi, u kojima se
tvrdilo èak i da je koža crnaca drugaèije graðe od kože belaca. Kod nas se
uporno tvrdi da su Srbi izvršili genocid nad muslimanima
u Srebrenici i da je tamo navodno ubijemo preko 7.000 muslimana iako je svima
poznato, i nauèno dokazano da to nije taèno. Celokupnu dokumentaciju o svemu danas izloženom posedujem u Londonu i spreman sam da je dam na uvid
svakome ko je zainteresovan da sazna istinu.
A 1.
"...Niko
nema pravo da nekome oprašta u ime onih èije je æutnja veèna"
(Srboljub
Živanoviæ)
Srboljub Živanoviæ (Sarajevo, 21. decembar
1933) je srpski antropolog, paleopatolog, profesor londonskog Univerziteta, èlan Kraljevskog antropološkog
instituta i Kraljevskog medicinskog instituta u Londonu, direktor Evropskog
instituta za izuèavanje istorije drevnih Slovena (European
Institute of Early Slavonic Studies) u Londonu, predsednik Meðunarodne komisija za utvrðivanje
istine o Jasenovcu, predsednik Fonda za istraživanje
genocida, i èlan Slovenske akademije nauka i
umetnosti.
Bio je èlan jugoslovenske Komisije sudskih antropologa koja je
1964. vršila iskopavanje masovnih grobnica
u ustaškom logoru smrti Jasenovac. Pošto se 1964. godine jako malo javno govorilo o stradanju u
ustaškom logoru smrti Jasenovac, èlanovi Komisije su se meðusobno
dogovorili da svako vodi svoj dnevnik, koji su svi èlanovi Komisije potpisali.
Jugoslovenske
vlasti nisu nikada javno objavile izveštaje Komisije. Komisija
je vršila iskopavanja masovnih grobnica
na prostoru jasenovaèkog logora Donja Gradina,
a jugoslovenske vlasti su zabranile èlanovima Komisije da
imaju bilo kakav kontakt sa javnošæu. Novinarima i fotografima je bio zabranjen pristup.
Komisija je vršila iskopavanja velikih šanèeva, i specijalnih bušilica koje su korištene za lociranje
masovnih grobnica, jer su sva obeležja na podruèju logora smrti neposredno nakon rata po odluci
jugoslovenskih vlasti prekopana buldožerima i tenkovima,
zajedno sa ostacima ustaškog logora smrti
Jasenovac.
"Znate,
to je raðeno dvadeset godina po
osloboðenu logora i zadah je bio
grozan. U lobanjama su se nalazili ostaci mozga i oni su poslati na obradu u
Zavod za sudsku medicinu u Ljubljanu. Još onda smo došli do zakljuèka da je blizu dvadeset odsto žrtava živo otišlo u grob, što su strašna saznanja. Od udarca u glavu moglo se
umreti na licu mesta, ali ako je malj skrenuo i nije probio lobanju, stvorio
veliko unutrašnje krvavljenje, to je moglo odmah da odnese život, a moglo je da traje i više nedelja pa da žrtva lagano umire. Oni koji su na taj naèin stradali nisu umirali nekoliko nedelja, veæ najviše nekoliko dana, jer su to bili teški
udarci, a žrtve su bile bacane u jame
tako da je i to ubrzavalo umiranje." (Srboljub Živanoviæ, "Jasenovac",
Srpska knjiga 2009.)
Nakon
završetka rada jugoslovenske Komisije sudskih antropologa za sistem ustaških
logora smrti Jasenovac, jugoslovenske vlasti su odbile da objave izveštaje Komisije,
a Srboljub Živanoviæ nedugo potom napušta Jugoslaviju i odlazi u Afriku gde
se kao veæ iskusni antropolog prikljuèuje meðunarodnom timu
antropologa. Nakon ekspedicije u Africi, Srboljub je pokušao da se vrati u
Jugoslaviju, ali su mu vlasti to zabranile.
Na poziv
Londonskog univerziteta 1968. odlazi u Ujedinjeno Kraljevstvo i prikljuèuje se Medicinskom fakultetu Svetog Vartolomeja u
Londonu.
Godine 1982.
u Londonu izdaje udžbenik u kojem objavljuje vlastiti
metod za uzimanje uzoraka sa skeleta, koji je danas prihvaæen u èitavom svetu. Redovni èlan Meðunarodne slovenske
akademije nauka i umetnosti postaje 1995. godine, te predsednik Britanskog i
Irskog odeljenja Meðunarodne sèlovenske akademije. Bio je vrlo blizak saradnik
pokojnog Milana Bulajiæa.