Tragom vesti
EKSKLUZIVNO:Povodom informacije da je specijalni
tužilac EU, Klint Vilijamson, završio istragu o trgovini ljudskim
organima Srba sa Kosova (3)
Krvavi transport
Izveštaj UNMIK-a o nasilnom oduzimanju vitalnih organa
od otetih Srba posle završetka NATO-agresije, dostavljen je još 3. novembra
2003. godine Međunarodnom tribunalu u Hagu, kao što pokazuje ulazni pečat tog
tela. Nikada do danas u celini nije objavljen, niti je neki sud po njemu
postupao. Kako stoji u samom izveštaju neki od svedoka su još pre
sastavljanja izveštaja nestali na misteriozan način. Ostaje otvoreno pitanje da
li su srpski istražni organi došli do ovog izveštaja i, ako jesu, šta su tim
povodom preduzeli. Tabloid je u posedu kompletnog UNMIK-ovog Izveštaja iz koga
objavljuje najvažnije delove.
.........
Ovde je važno napomenuti da su Fuše-Kruju
kompletno kolonizovali ljudi iz Bajram Cura i Tropoje u vreme komunizma, i da
je to veoma opasno mesto. Kako znamo da su Haradinaji porodično povezani sa
Bajram Curom i Tropojom, onda možemo slobodno da sugerišemo da, takođe, imaju
dobre odnose sa njihovim rođacima u Fuše-Kruji, kao i sa vlasnicima zemlje i
farmi koje su koristili za ovaj prljavi „biznis". „B" se pridružio
OVK u Septembru 1998. Živi u predgrađu Prizrena.
Prva „isporuka"- udarci motkama
i pendrecima
Kaže da je drugog jula primio
naređenje od svog komandanta da ode iz Suve Reke u Uroševac sa još jednim
vojnikom (vozačem) i preda neke dokumente jednom visokom oficiru OVK, i da
nakon toga izvrši svako naređenje koje eventualno dobije. Bilo je deset sati
pre podne. Kada su stigli našli su čoveka za vezu koji im je kazao da sačekaju.
Čekali su u nekoj kući do dva popodne, tu su im dali i ručak, potom im je
rečeno da se odvezu do Talinovaca i tamo pokupe još jednog vojnika OVK (mi ćemo
ga ovde nazivati „treći lik") na izlazu iz Uroševca. Vozili su se u belom Folksvagen
kombiju. Dakle, tu su pokupili tog čoveka, „B" ga je pre toga sretao par
puta u Prištini.
Odvezli su se do Talinovaca, gde su
produžili još 100 metara prema severu, tu su ušli u kuću u čijem podrumu je OVK
držala 5 zarobljenih Srba. Tamo je video dva starija čoveka, preko 60 godina
starosti, i dva mlađa između 20 i 30 godina starosti. Bili su prljavi i
raskrvavljenih glava. Jedan od njih je na sebi imao vojničku košulju. Tamo je
bila i jedna žena, starija od 50 godina.
„Treći lik" ih je psovao, i
pretio tim Srbima, da će sada morati da „plate" za sve što su uradili
Albancima. Zgrabio je jednog starijeg čoveka i pitao ga gde mu je sin. Stariji
čovek je ćutao, i on ga je snažno udario pesnicom, tako da je pao. Zatim se
zagledao u mlađe Srbe i potom ih izveo napolje. Stavio im je lisice na ruke i
ukrcao ih u kombi. Potom su se njih trojica odvezli nazad u Suvu Reku i tamo su
prenoćili. Veoma rano, sledećeg jutra, druga OVK patrola je privela još jednog
Srbina. „Treći lik" je razgovarao sa njima, dao im neko pakovanje, i zatim
preuzeo zarobljenog Srbina. Bilo je oko šest ujutro.
„B" im je doneo doručak. Kaže da je
bio iznenađen da je hrana za zarobljenika bila tako obilna. Oko 6:30, zajedno
sa „trećim likom" je došao još jedan Albanac civilno obučen (doktor). On
je naredio Srbima da skinu košulje i onda ih upitao da li su udarani motkama
ili pendrecima, ili slično. Srbi koji su pokupljeni u Talinovcima kažu da su
primili više udaraca u glavu, i da je to bilo sve. Naređeno im je da se obuku i
oko sedam su poslati u Prizren. „B" je bio veoma iznenađen načinom na koji
su zarobljenici bili tretirani. Pomislio je da će biti razmenjeni za zarobljene
Albance.
Po dolasku u Prizren napravili su pola
sata pauze, i potom su sedmoro njih produžili prema granici. Tada su im stavili
„trake" na usta, već su bili vezani lisicama, i naređeno im je da ćute,
ili će biti ustreljeni na licu mesta. Prošli su granicu bez problema, trubnuli
su nemačkim vojnicima, i to je bilo sve. Put je bio zakrčen izbeglicama koje su
se vraćale.
Odvezli su se prvo do Kukeša i tamo su
pokupili još jednog Albanca, koji je sišao u Bićaju, južno od Kukeša. Takođe
su, „četvrti lik" obučen u civilno odelo i „treći lik" iz Uroševca,
napustili vozilo u Bićaju. Tamo su ukrcali dva druga Albanca - kasnije je
ispalo da je jedan od njih Arapin iz Egipta. Odvezli su skroz dole do Burela u
centralnoj Albaniji, gde su „isporučili" Srbe.
Trebalo ime je ceo dan da tamo stignu, jer
je put bio veoma loš. Ljudi koje su pokupili nisu bili pričljivi. Jedan od njih
je zadnjih pet godina živeo u Turskoj i on je progovori par reči kada im je
kazao gde da voze. Kasnije kada sam razgovarao sa „B" on mi je kazao da se
osećao veoma neprijatno u društvu ta dva čoveka. Oni nisu dozvolili njemu i
drugom vozaču da uopšte razgovaraju, i naredili im u toku vožnje da se zaustave
dva puta, da bi mogli da razmotaju tepihe i mole se Alahu. On nam je kazao, da
je kasnije čuo od „trećeg lika" da je drugi „verski fanatik"
bio Egipćanin.
Druga „isporuka"- transport
mlađih Srba
Sledeći dan su se vratili na Kosovo i
odmarali do 14. jula. Onda su se „B" i njegov „kolega" odvezli do
Grekovaca, to je između Prizrena i Suve Reke. Odatle je on otišao u drugo selo
po imenu Dubrava, onda nazad u Grekovce, i onda istočno od Grekovca u blizini
dva manastira gde su pokupili tri Srbina, na obali reke Dušnice. Kasnije, kada
su bili na putu za Prizren pokupili su još dva srpska zarobljenika od jedne
jedinice OVK. U stvari, jedan od njih je bio musliman srpskog porekla. Nije mi
kazao kako je to znao. Ta dvojica su bili užasno pretučeni, i kazao mi je da je
kasnije primetio da je pod u kombiju bio prekriven njihovom krvlju. Tada su
imali još dva vojnika OVK u pratnji u kombiju, i u to vreme sa njima u konvoju
je išao mali kamion. Kada su stigli u Tusus odveli su Srbe u kuću jednog
lokalnog Albanca, a iz malog kamiona koji je vozio iza njih su izveli još
šestoricu Srba. Svi su bili zatvoreni u istu kuću. Sa njima je bila jedna
ciganska devojčica i jedna starija žena. Cigansku devojčicu su izveli negde tu
noć. Čuo je da su je vojnici OVK silovali. Posle toga nikada je više nije
video.
Sledeće jutro su pokupili tri Srbina iz
grupe koja je dovedena prethodni dan. Tog jutra je u Tusus došao „treći
lik" koji je učestovao u prethodnom transportu i iz grupe izdvojio mlađe
Srbe koji su dobro izgledali. Potom su se svi, tri Albanca i tri srpska
zarobljenika, odvezli do Kukeša, gde su se sreli ponovo sa Turčinom-Albancem,
ovaj put je bio sam.
„B" nam kaže da ga je „treći
lik" oslovio sa „zdravo Mahmut", a ovaj mu je odgovorio „selam
alejkum" ili nešto slično na arapskom. Mahmut nam je prebacio što kasnimo,
i da bi bilo bolje da se držimo dogovora, jer avion ne može da čeka na nas.
Ovaj put smo se odvezli skroz do Fuše-Kruje. Stigli smo kasno noću. Put je bio
užasan. Objasnim nam je da je vozio do ranča u blizini varoši. Posle nam je u
razgovoru kazao da su tamo našli četiri Arapina i dva Albanca „unutra",
koji su došli takođe sa severa, iz Bajram Curija.
Dva Arapina su bili u uniformama OVK.
Kazao nam je da je u kući bio užasan smrad, i da su svuda po zidovima bile
ispisane molitve iz Kurana. Zatvorili su Srbe u jednu sobu. Sledeće jutro
„B", njegov kolega vozač, i „treći lik" su se vratili nazad na
Kosovo. Prilikom povratka „treći lik" ih je upozorio da o svemu drže
zatvorena usta, i da će biti dobro nagrađeni. On im je objasnio da su rat i
haotični vakum koji je nastao po završetku rata bili izvanredna situacija za
„biznis", i da već imaju isuviše puno „porudžbina", i da im je
Mahmut bio od velike pomoći u ubeđivanju „klijenata" da oni nisu
prevaranti. „Treći lik" je uglavnom sve vreme razgovarao sa suvozačem od
„B". On je dodao da „ih" ni on sam ne voli, ali da plaćaju dobro.
Pitao sam ga koga „njih", i „B" mi je odgovorio: „Klijente".
Treća „isporuka"- organi putuju
na Bliski Istok
Posle ovog imali su pauzu od tri dana. U
međuvremenu druga grupa OVK je uzela njegov kombi i obavili su jednu vožnju do
Kukeša, da bi se vratili istog dana. Onda 18. jula „B" je obavio još jednu
„isporuku"- pokupili su tri srpska zarobljenika u Suvoj Reci, rano ujutro.
„Treći lik" im se pridružio neko vreme pre granice u drugom kombiju, a
potom je prešao u „B"-jev kombi. U drugom kombiju su takođe bila dva
srpska zarobljenika. Sve zajedno su ih odvezli u Bićaj gde su ih isporučili
lokalnom „čoveku" koji je radio za „jedan čuveni klan". Vratili su se
u Prizren istog dana.
Nakon toga „B" je bio „na
dopustu" do 19. avgusta, dok je njegov kolega vozač uradio nekoliko
„isporuka" sa druge dve grupe OVK. Onda 19. avgusta njegov kolega vozač i
„treći lik" su ga zvali da im se ponovo pridruži. Prvo su se odvezli do
Landovice, a potom do Pirane gde su se zaustavili u blizini. Tu su preuzeli 10
do 12 zarobljenih Srba i ukrcali ih u kamion, ovaj put je to bio crveno-prašnjav
„Volvo" kamion. Potom su između Pirane i Landovice pokupili još 6 ili 7
zarobljenih Srba.
„Treći lik" im je objasnio da
je ovako lakše da ih sve pokupe na gomili i prebace odjednom u Albaniju, jer
njihov „posao" postaje sve osetljiviji, i da je bolje da se ne
„kockaju" sa KFOR-om i ostalim frakcijama OVK. Stigli su u Kukeš isti dan
i prespavali su na obližnjem seoskom gazdinstvu, gde su već držali pet srpskih
zarobljenika. Sledeće jutro, „treći lik" i kolega vozač su produžili do
Burela sa 4 srpska zarobljenika u kombiju, dok su ostali ostali u oblasti
Kukeša. Ovog puta su otišli u drugi kraj Burela, u jednu kuću koja je iznutra
izgledala kao mala medicinska klinika. Kuća je imala samo ogromno prizemlje, i
izgledala je kao da je pre služila kao restoran.
„Treći lik" je kazao da se
većina ljudskih organa isporučuju na Bliski Istok, posebno u Damask, „to je
Sirija" - objasnio je on. Potom su ponovo isporučili zarobljene Srbe
lokalnim naoružanim ljudima, tamo je „B" uočio jednog muškarca tamne kože
i sa bradom, koji je verovatno bio Arapin. „B" i druga dvojica su proveli
noć u drugom kraju Burela i sledeći dan su otišli u Tiranu, gde je „treći
tip" posetio Mahmuta i Arapina koga je „B" video tokom prve posete.
On nije prisustvovao sastanku. Ostali su sledeći dan u Tirani, a potom nazad na
Kosovo, i to je bilo sve.
„B"-ov kolega vozač mu je kazao da je
on u okviru drugih grupa OVK prebacio oko 60 srpskih zarobljenika u Albaniju,
ali da je samo polovina njih „korišćena" za trgovinu organima. Dodao je da
su neki od njih bili podvrgnuti medicinskim pregledima i testiranjima u Kukešu
i Bićaju, ali nije obezbedio detalje. Pitao sam ga da li su od Srba uzimani
uzorci krvi ili neki drugi uzorci, ali on mi nije dao odgovor na to pitanje.
Njegov kolega vozač očigledno nije bio zadovoljan novcem kojim su ih plaćali.
On je izjavio da su Mahmut i njegovi
prijatelji, „treći lik", visoki zvaničnici OVK i albanski gangsteri,
zaradili čitavo bogatstvo, dok su njima davali „mrvice hleba". Kolega
vozač je ismevao Mahmutijevu priču da su imali visoke troškove zbog toga što su
morali da „unajmljuju avion" i tako dalje. Mahmut im je takođe kazao da
ljudski organi ne mogu da „traju zauvek" u frižideru.
Na kraju je dodao da su Baškim Ibrahimi
i Azem Hodža bili zaduženi na albanskoj strani za ovaj „biznis", i
da su radili za iste „ljude" koji su organizovali šverc oružja za OVK u
toku rata. Nije hteo da imenuje „krupne ribe". Takođe je nije rekao skoro
ništa o učešću OVK u sve ovo. Samo je napomenuo da su veoma „važni ljudi"
bili uključeni u ovaj posao i da ne sme više ništa da nam kaže, jer se plaši za
bezbednost svoje porodice. Kazao nam je da su čak i neke albanske devojčice
katolikinje sa severa Albanije bile kidnapovane, i da su umesto da budu poslate
u Italiju da se bave prostitucijom poput mnogih drugih (što je do tada bila
praksa), bile takođe iskasapljene za svoje organe. Posle te zadnje
„isporuke" on nije obavio više nijedan transporst, ali veruje da se
„biznis" tamo i dalje nastavlja, ali bez transfera preko granice. Oko jedne
stvari je bio apsolutno siguran, a to je da „Atlantska OVK brigada" nije
imala ništa sa ovim „biznisom".
Pismo o svedocima i događajima
Ujedinjene Nacije
Interna administracija Ujedinjenih
Nacija
Kosovo
UNMIK
Gospodin Džonatan Sač,
šef misije za Kosovo i Makedoniju,
Haški Tribunal
Referenca:
DOJ/DIR/2774/pec/03
12 Decembar 2003.
Dragi gospodine Sač,
U nastavku su izloženi detalji vezani za
navodne albanske ratne zločine, vezano za naše nedavnu diskusiju.
Počevši sredinom 1999,
moguće i pre toga, između 70 i 200 srpskih zarobljenika su nasilno oteti živi i
kamionima i kombijima prebačeni u ilegalne zatvore u blizini severnih albanskih
gradova Kukeš-Bićaj i Tropoja. Apsolutna većina tih ljudi su etnički Srbi sa
Kosova, kidnapovani između juna i oktobra 1999. Ti Srbi koji su odvedeni u
Albaniju su bili uglavnom muškarci starosti između 27 i 50 godina.
Počevši u julu 1999, prema više izvora,
još neutvrđene pouzdanosti, neki od tih zarobljenika (24 do 100) su prebačeni
iz severne Albanije u privatnu kuću (ili više kuća) u blizini varoši Burel
(Burelli), nekih 110 kilometra jugozapadno od Kukeša.
Medicinska oprema dopremljena u tu kuću je
korišćena od strane doktora da „povade" organe iz zatočenika, koji su potom
„umirali".
Njihova tela su zakopavana u blizini.
Ljudski organi su transportovani na Rinas aerodrom u blizini Tirane (nekih 75
kilometara jugozapadno od Burela) i slati avionom u inostranstvo. Pored
etničkih Srba, i drugi zarobljenici su dovođeni u inkriminisanu kuću, koji su
nam opisani kao žene „prostitutke". Najmanje dve od njih su bile iz
Mirdite u Albaniji. Poslednja „isporuka" zatočenika iz severne
Albanije u „kuću" u blizini Burela je prijavljena u proleće ili početak
leta 2000.
Pored živih talaca koji
su odvedeni u Albaniju, jedan neutvrđen broj leševa srpskih civila su prebačeni
iz Kosova u Albaniju, gde su zakopani na udaljenim i pustim lokacijama.
Ova gornja informacija
je bazirana na intervjuu sa najmanje osam izvora, čiji kredibilitet treba da
bude još testiran, svi su etnički Albanci sa Kosova ili Crne Gore, koji su
služili u Oslobodilačkoj Vojsci Kosova. Prema tim izvorima, transporti i
„hirurške operacije" su izvršavani sa aktivnim učešćem ili odobrenjem
srednjih i viših zvaničnika OVK, kao i od više doktora sa Kosova i iz
inostranstva.
Kuća gde su se
vršile „ekstrakcije organa" je locirana 14,58 km južno od Burela, na
sledećim koordinatama: 41.32.49 sever i 20.00.19 istok. Kuća je smeštena u
zaseoku Kurteši, koji je lociran šest kilometara zapadno od glavnog druma koji
spaja Burel i Kloš (Klosi). Raskrsnica od koje se odvaja zemljani put za
Kurteši je otprilike 8,57 km južno od prvog mosta južno od Burela.
Ovi izvori su zahtevali
da njihov identitet bude sakriven. Identifikovani su samo brojevima:
1. Etnički Albanac iz jugozapadnog Kosova
koji je služio kao običan vojnik u OVK za vreme rata. Svedok broj 1 tvrdi da je
direktno učestvovao u transportu zarobljenika sa Kosova u severnu i centralnu
Albaniju.
2. Etnički Albanac iz severozapadnog
Kosova, koji se pridružio OVK 1998. i služio je kao običan vojnik i vozač.
Svedok broj 2 tvrdi da je direktno učestvovao u transportu zarobljenika
sa Kosova u severnu i centralnu Albaniju.
3. Etnički Albanac iz severozapadnog
Kosova koji je bio vozač i stražar pri regionalnoj OVK komandi u zapadnom
Kosovu. Svedok broj 3 tvrdi da je direktno učestvovao u transportu zarobljenika
sa Kosova u severnu i centralnu Albaniju.
4. Etnički albanac iz Crne Gore.
Služio je u OVK kao običan vojnik i vozač. Svedok broj 4 tvrdi da je direktno
učestvovao u zakopavanju leševa srpskih civila na Kosovu i da je transportovao
zarobljenike sa Kosova u severnu Albaniju.
5. Etnički Albanac sa Kosova, koje
je bio srednje rangirani oficir za logističku podršku u OVK i bio je blizak
Ramušu Haradinaju. Svedok broj 5 tvrdi da ima direktno znanje o transportu
zarobljenika sa Kosova u severnu i centralnu Albaniju. Njegova direktna uloga u
svemu ovome još nije razjašnjena.
6. Etnički Albanac iz Prizrena, koji je od
strane OVK bio optužen za saradnju sa Srbima. Bio je kidnapovan zajedno sa
svojim bratom i bio je u zatočeništvu u logoru OVK, lociranom u jednoj
napuštenoj fabrici u Kukešu. Posle rata je oslobođen i vratio se u Prizren. On
tvrdi da je video zarobljene srpske civile u rukama OVK u Kukešu.
7. Etnički Albanac sa Kosova koji je
služio kao običan vojnik u OVK. Svedok broj 7 tvrdi da ima direktno saznanje o
ilegalnim zatvorima u severnoj Albaniji.
8. Etnički Albanac koji je služio u OVK
pod doskorašnjim komandantom Drinijem. Svedok broj 8 tvrdi da ima direktno
saznanje o transportu zarobljenika sa Kosova u severnu Albaniju.
(Kraj)