Tabloid je pozvan

Rukovodstvo, kakvo ne bi smelo da bude

Rat klanova za vlast u fabrici

U „Zastava oružju" , konstatacija većine zaposlenih, je da je situacija nikad gora. O većini loših pojava i zbivanja u fabrici može se pročitati u lokalnom portalu „U centar" u dnevnim novinama „Danas" i naravno u „Magazinu Tabloidu". objavljujemo pismo zaposlenih koji ukazuju u kakvom je stanju kragujevačka kompanija

***

U fabrici, danas, postoji nešto što bismo mogli nazvati „dvovlašćem". S jedne strane je generalni direktor Mladen Petković a sa druge su predsednik „Nadzornog odbora" pukovnik Ivica Marjanović i pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović.

Izgleda da imaju dijametralno suprotne stavove po pitanju budućnosti fabrike i da će kao i uvek zbog te konfrontacije stradati radnička klasa. Dvovlašće je fabrici nametnuto „spolja", ali postoji nešto i iznutra što znatno doprinosi urušavanju fabrike i dovodi u pitanje dalji opstanak i perspektivu.

Naravno da je tačno da riba uvek smrdi od glave, pa je tako i uzrok „ katastrofalnog " stanja u „Zastavi" njeno (ne)sposobno rukovodstvo. Neki od njih zaslužuju posebnu pažnju, samo da se ostali ne uvrede i naravno čast izuzecima. I da krenemo.

Polovinom prošle godine za izvršnog direktora za teničko-tehnološke i proizvodne poslove postaljen je Zoran Šušić, čovek koji je zadnjih 30-tak godina proveo u „ Marketingu " i bio zadužen, uglavnom, za organizaciju i postavljanje sajamskih štandova kao i za sponzorisanje streljačkih družina i takmičenja.

Taj čovek je u novembru prošle godine ispunio uslov za odlazak u penziju, pa je bilo veoma čudno kada je pred kraj radnog staža postavljen na tako odgovorno rukovodeće radno mesto, da ne spominjemo koliko malo veze sa tom fukcijom je imalo njegovo prethodno radno mesto.

Kao što to uvek biva ubrzo se pokazuju rezultati njegovog „rada" kao izvršnog direktora. Prvo je zaposlio snaju na kancelarijskim poslovima a onda i sina kao portira. Umesto da se bavi unapređivanjem tehnike, tehnologije i proizvodnje on se uglavnom bavio kadrovskom politikom.

Verovatno je morao tako da vraća dugove ljudima koji su ga zadužili i da obezbedi njihovoj deci koja su se „juče" zaposlila rukovodeća radna mesta i dobre plate. Krčeći tako put odabranim mladim kadrovima koji su primljeni u „Zastavu oružje" da bi radili, bili izvršioci i nosioci posla nije se mnogo dvoumio ako je trebalo ukloniti, sa targetiranog mesta, i svoje kolege sa dugogodišnjim radnim stažom.

Ne zna se da li je uspeo da završi svoju kadrovsku misiju jer je smenjen na sednici nadzornog odbora 26.02.2021. Na njegovo mesto je postavljen kontraverzni Darko Ranđelović, bivši direktor proizvodnje iz dva navrata, čovek koji ima nešto više od godinu dana do penzije. Kraj priče se još ne zna ali se može naslutiti. Zoran Šušić može da tuži fabriku i dobije višemilionsku odštetu jer je sa njim bio potpisan ugovor na 4 godine. I to bi bila najbolja priča za njega, bajka za laku noć.

Na mestu rukovodioca „Konstrukcije" već duži niz godina nalazi se Aleksandar Mladenović brat od tetke Nenada Miloradovića. Da podsetimo Nenad Miloradović je pomoćnik ministra odbrane za marerijalne resurse, inače „Zastavino" dete čiji je otac bio na rukovodećim položajima u fabrici. Krvno srodstvo je bio jedini dovoljan argument da Aleksandar Mladenović postane i bude rukovodilac „Konstrukcije". Inače Aleksandar Mladenović ima više nadimaka koji govore o njegovom pravom karakteru i osobinama. Poznato je za njega da je više puta privođen zbog nasilja u porodici - tukao je svoju suprugu, ljubitelj je alkohola i kafane a fabriku dolazi kad on smatra da treba da dođe i to kako kaže „da se igra".

Iza njega stoje veliki poslovni promašaji, kao na primer projekat malokabarske puške niske cene koštanja - „Mosquito" koja zbog greški prilikom konstrukcije nije mogla biti osvojena i puštena u serijsku proizvodnju ni posle nekoliko ponovljenih „nultih serija".

U ovaj projekat utrošena su znatna sredstva za kupovinu neophodne opeme i potrebnih alata. Naravno, nije se postavljalo pitanje odgovornost za taj poslovni promašaj. Kao u tom slučaju, nije postavljano pitanje potrebe i opravdanosti kupovine 3D printera, najskuplje igračke u njegovom „dvorištu za igru".

Sa svojim prijateljima i „mokrom braćom" često je organizovao pucačke žurke u fabrici, navodno radi ispitivanja oružja, i tom prilikom su trošene enormne količine municije. Njegovu bahatost, neprimereno ponašanje i sujetu nisu osetili samo njegovi najbliži saradnici već i poslovni partneri.

Zbog svega navedenog, gotovo je sigurno da će i njegov (ili možda bratov) najnoviji projekat modularne puške doživeti sudbinu „Mosquita". Za izradu konstruktivne dokumentacije u ovom projektu angažovao je novopridošle inženjere, bez potrebnog iskustva, koji su ga bezpogovorno slušali jer im je on objasnio da je najveći konstruktor u istoriji Vojne fabrike.

Kada je konstruktivna dokumentacija loša, naravno, nije moguća ni izrada dobre tehnološke dokumentacije na osnovu koje se treba osvojiti najpre „nulta serija" a zatim i serijska proizvodnja. U vezi sa modularnom puškom postavlja se još jedno logičko pitanje.

Kako to da se niko od velikih svetskih proizvođača nije setio da napravi takvu pušku dosada već je to uradio Aleksandar Mladenović ili možda njegov brat. Odgovor je jednostavan, takva puška u realnim uslovima korišćena nema nikakvu svrhu, jedino što predstavlja konstruktivni izazov dok je sa druge strane kamen za spoticanje u proizvodnji. Za rukovodioca „Konstrukcije" postoji i anonimno pismo od grupe inženjera koje još bolje opisuje njegov karakter i sva „zlodela".

To pismo se pojavilo pred zasedanjem Nadzornog odbora 26.02.2021. kada je trebala da se rešava subina Aleksandra Mladenovića pošto ga je Generalni direktor, Mladen Petković smenio sa funkcije. Očigledno je da ni potpis Generalnog direktora nije dovoljan da čovek sa tako jakim vezama napusti položaj za koji je on smatrao da mu po rođenju sleduje. Rešenje o premeštanju na nižu funkciju je potpisao zadnjeg dana zakonskog roka a sada se nalazi na bolovanju jer se naprasno razboleo i verovatno kuje osvetnički plan i mašta o povratku na pređašnju fukciju što i nije nemoguće s obzirom na vezu koju ima.

I na kraju, da kažemo nešto i o rukovodstvu „Tehnologije" (Projektovanje i razvoj procesa) Zastava oružja. Na mestu rukovodioca „Projektovanja i razvoja procesa" nalazi se Vladan Živković, čovek-enigma, koji u svom radnom veku od 38 god. nije ostavio nikakav pisani trag iza sebe u vidu nacrtanih postupaka rada ili konstruisanih alata što je posao tehnologa.

Postavlja se pitanje kako to da je samim svojim dolaskom u fabriku bio predodređen samo za rukovodeće fukcije i predstavljen kao kadrovska veličina koja mora da dobije stan. Predpostavlja se da je onaj ko ga doveo u fabriku izdao takvo naređenje koje se moralo bespogovorno ispoštovati.

U njegovom slučaju nikada se nije postavljalo pitanje odgovornosti za brojne poslovne promašaje i zloupotrebe položaja. Vladan Živković je uveo svog pašenoga Rajka Todorovića vlasnika firme „Toraplast" u „Zastava oružje" i omogućio mu da dobije proizvodnju plastičnih delova za oružje.

Do tog trenutka „Toraplast" je bila firma garažnog tipa da bi od ulaska u poslove sa „Zastavom oružje" postala ozbiljnija firma a njen vlasnik je stekao znatnu materijalnu korist. 2014. godine „Zastava oružje" ulazi u dosta sumnjiv posao sa nabavkom polovnih mašina. Kupljen je veći broj tih mašina a dobar deo njih nikada nije proradio ili je radio veoma malo vremena. Vladan Živković je u to vreme bio na jednoj stepenici niže a to je položaj rukovodioca „Sektora tehnologija" i sa te pozicije je imao i te kakvu ogovornost za nabavku takve opreme.

Ima još dosta poslova koji se mogu dodati na negativnoj strani njegove karijere a za pozitivnu gotovo zanemarljiv broj. Kao i Zoran Šušić vodio je kadrovsku politiku na netransparentan i nezakonit način. Bilo bi nefer ne pomenuti i rukovodioca „Sektora tehnologija" g.ŽB.

Pomenuti gospodin je u prostorijama tehnologije, na očigled svih zaposlenih, svio ljubavno gnezdo sebi i svojoj ljubavnici AR. I jedno i drugo imaju svoje bračne partnere. Veza između njih je dugogodišnja i samo se jednom našla na tapetu pred višim rukovodstvom fabrike ali je sve to zataškano. Postavlja se pitanje zašto je nekome dozvoljeno da vodi malte ne još jedan paralelan (van)bračni život u krugu fabrike a da svi ostali moraju to nemo da posmatraju a u nekim slučajevima i da ispaštaju zbog te veze.

Koji zaključak bi mogao da se izvede iz prethodnog teksta? Rukovodeće funkcije u „Zastava oružju" se nasleđuju kao što se u drevnom Egiptu nasleđivalo mesto faraona. Ili po principu ruka ruku mije odn. ja tebi ti meni.

Stručnost ljudi na visokim rukovodećim funkcijama je pod velikim znakom pitanja. Posledica takvog rukovođenja je napuštanje fabrike od strane najperspektivnijih mladih kadrova. S druge strane gomilaju se dugovi prema dobavljačima, ne uplaćuje se u penzioni fond tako da radnici koji steknu uslov za penziju primaju smanjenu penziju jer im fabrika nije uplatila po nekoliko godina radnog staža.

Najvažniji zadaci za rukovodstvo fabrike su kako da zaposle svoju rodbinu i prijatelje i omoguće im što bolje radno mesto i platu. Sve ostalo je manje važno.

Zaposleni u ''Zastava oružju''