https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Stav

PIO FOND

Branko Dragaš

Moj kolega Dragan Radović, naš najveći stručnjak za poreze, sivu ekonomiju, budžete države i računovodsvo, naš kandidat koji bi se u Vladi narodnog spasa bavio pitanjem kako da 15 milijardi evra, koje se okreće na sivom tržištu, pod kontrolom državne mafije, čuven je njegov slogan „Pljačka, pljačka i samo pljačka", stavi pod kontrolu legalnih državnih organa, uradio je matematičku analizu uplate doprinosa u PIO, kako bi opovrgao medijske laži nelegitimnog režima, koji se hvali da se, prvi put u novijoj ekonomskoj istoriji, penzije isplaćuju iz realnih prinosa, pošto su prosečne plate dostigle 555 evra. Da li je to stvarno istina?

Pogledajmo zajedno računicu Dragana Radovića. Ako je prosečna neto plata zaista dostigla 555 evra, to je 65.280 dinara, što znači da je bruto plata -90.496 dinara. Pošto su doprinosi za PIO - 25,5%, to znači da svaki radnik plaća mesečno doprinose 23.076 dinara, što je, približno, 200 evra.

Režim prikazuje da imamo 2,25 miliona zaposlenih i ako taj broj pomnožimo sa 200 evra doprinosa, to znači da se mesečno uplati 450 miliona evra ili, na godišnjem nivou, to je 5,4 miljardi evra. Prema hvalama režimskih stručnjaka, prosečna penzija dostigla iznos od 248 evra.

Kada znamo da je broj penzionera pao na 1,68 miliona korisnika, onda dobijamo da je godišnji doprinos u PIO - 1,68 x 248 x 12 = 5,0 milijarde evra. Šta zaključujemo?

Sve penzije obezbeđuju zaposleni i ostaje još slobodnog novca u PIO fondu godišnje 400 miliona evra. Znači, penzioneri nema šta da brinu, penzije su obezbeđene i ima viška novca da se povećavaju penzije.

Međutim, prema zvaničnim podacima država stalno dotira PIO. Pogledajmo procenat dotiranja penzija od strane države: 2012 -48,2%, 2016 - 35%, 2020 - 20% i jun 2021 - 11%.

Ako je država prošle godine dotirala sa 20% PIO fond, to znači da Fond za penzije godišnje prikupi nešto više od 4 milijarde evra? Gde je nestalo milijardu evra, koje se prikupe, kako estradne neznalice papagajski krešte, zato što je prosečna plata 555 evra? Matematika se ne slaže. Neko laže.

Matematika nikada ne laže. Lažu oni koji ne znaju matematiku i koji prave svoje političko-propagandne performanse. Posebna nelogičnost u ovoj neuspeloj političkoj demagogiji je neslaganje sa objavljevim podatkom da je u junu dotacija u PIO bila 11%. Bila je, dakle, dotacija, dok Uzurpator i njegovi trabanti bubaju da nije bilo nikakve dotacije.

Da li je bilo dotacije ili nije bilo dotacije? Režim više ne zna šta priča. Rasulo je na sve strane. Oni više ne znaju ko koje podatke iznosi. Svako udara kako njemu odgovara.

Orkestar za sahranu države i nacije privodi kraju svoj nastup. Iznose podatke koji nemaju nikakve veze sa matematikom, niti sa zdravom logikom.

Koliko su bahati i koliko su glupi, ništa ne znaju i ništa ih, osim krađe države, ne zanima, najbolje se vidi u podatku da se hvale kako na 1,6 radnika dolazi 1 penzioner, taj odnos u umrloj Jugoslaviji je iznosio 4 radnika na jednog penzionera. Uzmimo da je ova njihova proporcija tačna, to bi onda značilo da je u Srbiji 2,688 miliona radnika zaposleno, dok svi zvanični podaci pokazuju da ima samo - 2,25 miliona zaposlenih u statističkim izveštajima.

Dragan Radović uzima, da bi dokazao glupost režima, da je, recimo, podatak tačan i da zaista imamo 2,688 milina radnika, koji bi izdvojili 200 evra mesečno, što daje ukupan iznos nakon 6 meseci 2021. godine - 2,655 x 200 evra x 6 = 3,23 milijarde evra ili po srednjem kursu NBS - 379,3 milijarde dinara. Kako za isplatu šestomesečnih penzija treba - 294 milijarde dinara, onda to znači, prema ovakvoj računicu, da u PIO fondu ima viška za prvo polugodište - 85,3 milijardi dinara.

Šta kaže Poreska uprava, koja je jedina merodavna da daje prave podatke o ukupnom iznosu uplaćenih doprinosa za prvo polugodište 2021. godine? Mira Stanojev, pomoćnik direktorke Poreske uprave i prva žena Sektora naplate, znači profesionalac koji najbolje zna koliko je naplaćeno u prvih šest meseci 2021. godine, iznosi podatak da je naplata u tom periodu bila samo 288,1 milijarda dinara, zajedno sa 30 milijardi naplate po reprogramu za 2020. godinu, što znači da je naplata bila još manja i iznosila je - 258,1 milijardi evra.

Ako je naplata morala da bude - 379.8 milijardi dinara, dok je ona realno iznosila samo - 258,1 milijardi dinara, kolega Radović postavlja logično pitanje - gde je nestalo 121,2 milijardi dinara ili 1,03 milijarde evra?

Arogantna neznalica, ministarka Kisić kaže da su: „dobri rezultati pokazatelji ekonomskog osnaživanja države, povećanja stope zaposlenosti i smanjivanje sive ekonomije. Zbog veće naplate od 64 milijardi dinara sve više će se smanjivati potreba za dotacijama." Kojih 64 milijarde dinara? Videli smo da nigde nema viška. Zapravo, svuda je manjak. Evo, ponovo matematike.

Ako ima 2,688 miliona radnika x 200 evra x 12 meseci = 6,45 milijardi evra x 117,6 dinara = 758,7 milijardi dinara. Toliko mora da bude godišnji prihod u PIO fondu. Ali, saznajemo od zvaničnika da nije tolika naplata.

Drugi Dnevnik RTS 20.07.2021. godine, na kraju vesti o fenomenalnim uspesima PIO Fonda, kaže se: "Država je prihode u Fondu za 2021.g. planirala u visini od 708 milijardi dinara, u iznos je uračunata dotacija iz Budžeta u visini od 153 mlrd.din."

Kakva sada dotacija kada ministarka tvrdi da ima višak od 64 milijarde dinara? U istoj vesti, u istom prilogu, potpuno suprotne tvrdnje. Ako se dotira iz Budžeta 153 milijardi dolara za ovu godinu, to znači da nije tačna informacija lažova Uzurpatora da prvi put posle 1992. godine su zaposleni obezbedili penzije.

Ukupni prihodi PIO fonda su onda 708 milijardi dinara - 153 milijardi dinara= 555 milijardi dinara. Sada idemo obrnutu računicu: 555 mld din : 117,5 : 12 meseci : 200 evra/ radniku = 1.968.085. Znači, ako se planira ukupan prihod PIO na iznos od 555 milijardi dinara, onda imamo zvanično 1.968 miliona zaposlenih, nemamo 2,688 miliona, što je razlika za više od 720.000 lažno zaposlenih.

To je za 300.000 manje od cifre mrtvih u biračkom spisku, ima nešto preko jedan milion mrtvih duša u biračkim spiskovima, koji izlaze na izbore i glasaju za genijalnu prevarantsku politiku Uzurpatora.

Uzmimo da je tačan podatak Republičkog zavoda za statistiku da imamo 2.215.475 zaposlenih, onda imamo sledeću matematiku: 555 milijardu dinara : 117,5 dinara : 12 meseci : 2.215.475 zaposlenih = 175 evra ulaganje mesečno po zaposlenom.

Nije mesečno izdvajanje 200 evra po zaposlenom, nego 175 evra po zaposlenom. Plata prosečna nije 555 evra, nego 485 evra.

Prema zvaničnim podacima broj penzionera u Srbiji je - 1.678.367. U odnosu na zaposlene 2.215.475 : 1,678.367 = 1,32, što je manje od tolikog hvaljenog procenta -1,6. Interesantan je za analizu još jedan podatak koga veleizdajnička vlast krije.

Ako uporedimo prosečnu neto platu 65.280 dinara sa prosečnom penzijom od 23.076 dinara, onda smo dobili podatak da je penzija u odnosu na platu - 35,35%, što je najniži iznos u istoriji penzija. Nekada su prosečne penzije bile 60% prosečne plate. Penzioneri- ćute! Niko se ne buni. Ćute i umiru. Broj penzionera se iz godine u godinu smanjuje. Loši uslovi života, siromaštvo, beda, glad i nemanje adekvatne zdravstvene zaštite desetkovalo je populaciju penzionera. Niko o tome ne govori. Penzioneri nikoga ne zanimaju. Osim, kada je predizborna kampanja i kada im daju mrvice da ih potkupe.

Za vreme vladavine Uzurptora, duboko se nadam da se približavamo njegovom konačnom padu, broj penzionera se smanjio sa skoro 1.750.000 u 2012. godini na današnji broj 1,678,367. Podatak da se broj penzionera od aprila 2020. godine do aprila 2021. godine smanjio za - 24.632 zabrinjava samo porodice umrlih. Vlast to uopšte ne dramatizuje.

Neoliberalna ideologija počiva na tome da je penzioni fond svuda u razvijenim zemljama prenapregnut i da ne može takav da opstane. Otuda su, kao spasonosno rešenje, posle preranog umiranja penzionera, izmislili da produže radni vek. Cilj im je da radimo što duže, odnosno kada odemo u penziju da je što manje vremena koristimo. Tako će sve ono što su penzioneri godinama uplaćivali, nakon njihove prerane smrti, ostati državi da pokriva svoje minuse.

Uzmimo da je neko radio 45 godina i da je mesečno u PIO fond uplaćivao 200 evra, dolazimo do cifre 200 evra x 12 meseci x 45 godina = 108.000 evra. Ako u 67 godini ode u penziju i umre u 80 godini, ako mu je penzija prosečna 200 evra, onda on koristi iz fonda 200 evra x 12 meseci x 13 godina = 31.200 evra.

Taj penzioner je poklonio državnoj birokratiji : 108.000 evra - 31.200 evra = 76.800 evra. Kada ovu cifru pomnožimo sa, recimo, 1.700.000 penzionera, onda dobijemo iznos od 130, 6 milijardi evra. To je ogroman kapital koji je nestao. Gde je taj kapital penzionera?

Mnogi objekti su građeni iz PIO fonda. Decenijama sam unazad iznosio ideju da se svi objekti, koji su građeni iz novca penzionera, vrate u Fond. Nijedna vlast to nije htela da prihvati. Sve su privatizovali i rasprodali. Sada to rade sa banjama, koje ne smeju da se privatizuju, već moraju da budu vezane za pružanje zdravstvenih i tursitičkih usluga.

Dobar deo kapitala iz Penzionog fonda je direktno pokraden kroz razne oblike pranja para, preko promašenih investicija ili finansijskih pozajmica koje nikada nisu vraćene. U današnjem tekstu se ne bavim visinom penzija i bedom većine penzionera.

Milion penzionera ima manje od 30.000 dinara penziju, preko 300.000 penzionera prima manje od 15.000 dinara, 100.000 penzionera prima manje od 10.000 dinara. Pitanje položaja penzionera nije važno u Srbiji.

Ako se nastavi ovakva ekonomska politika, onda mogu da napišem da svi oni koji su moje godište i mlađi od mene, nećemo imati penzije, jer sledi potpuni ekonomski slom Srbije pod teretom ogromnih dugova. Postoji rešenje i izlaz iz ove tragedije. Moramo da promenimo totalitarni politički i ekonomski sistem. Mora da se napravi nova ekonomska politika, koja će biti zasnovana na domaćim resursima, na sopstvenim snagama i dvocifrenim stopama ekonomskog rata.

Sve je moguće da uradimo, ako državom budu upravljali moralni i stručni ljudi. Sva moja konkretna rešenja su na društvenim mrežama. Na kraju, da završim ovu analizu kolege Dragana Radovića. Da li je moguće da državni činovnici ne znaju osnovnu matematiku? Da li je moguće da su toliko glupi?

Nisu glupi. Bahati su, pokvareni i služe se prevarama. Bahatost potiče iz ubeđenosti da im niko ništa ne može, da su nedodirljivi, da je narod paralizovan, pokoren, zastrašen i zatupljen, da će večno da vladaju i da narod ne sme da se pobuni. Ali, istorija srpske politike pokazuje upravo obrnuto, da su vladari propadali baš onda kada su bili potpuno sigurni u svoju vlast i kada su postali bahati. Šta mi govore ovolike razlike i neslaganje u brojkama?

Sumnjam da se preko PIO fonda danas peru neke pare i zato, kada smenimo ovaj izdajnički režim, moraju sve transkacije da se dobro pregledaju, istraže i analiziraju. Režim očajnički traži načina da izvlači novac iz državnih institucija i da se tako pojedinci u vlasti nenormalno bogate.

Odakle dolazi taj novac? Dolazi iz novih zaduženja, koji iz meseca u mesec rastu, jer nas Uzurpator narkomanski zadužuje. Niko ga, za sada, ne sprečava u tome, dok sve ne uništi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane