Preko pune linije

Poslednji poraz na Kosovu: kako je Vučićev režim predao nekadašnji EPS u ruke albanskih separatista

ŠIŠANJE NA STRUJU

Nakon više od dvadeset godina pregovora, podmetanja, laži oko elektroenergetskog sistema na Kosovu i Metohiji, ali i nezapamćenih pljački ovog gigantskog sistema, našao se neko ko će konačno da „reši" problem tako što će samoproglašenoj i nepriznatoj državi Kosovo pokloniti kompletnu srpsku elektroprivrednu infrastrukturu. Taj posao poslednjih meseci „završava" Aleksandar Vučić, sa svojim malim poštarima, donosiocima (ne)stvarnih vesti. Naime, imovina Elektroprivrede Srbije (EPS), stavljena je konačno „ u zalog" kao garancija da će režim savršenog ludaka dobiti nekakvu Zajednicu srpskih opština, iz kojih će uskoro nestati i poslednji Srbin. Kratak uvid u istoriju ove bolesti, govori u prilog desetogodišnjoj veleizdajničkoj politici samozaljubljenog diktatora. Šta piše u poslednjem Sporazumu Beograda i Prištine, ko se tom sporazumu obradovao i ko će ga realizovati? Ide li Srbija u susret još jednom poniženju i kapitulaciji?

Nikola Vlahović

Nakon što je sada već davnog 10. juna 1999. godine, uspostavljen prvi oblik međunarodnog protektorata nad Kosovom i Metohijom, ova vojno-administrativna okupaciona sila, stavila je pod svoju kontrolu kompletan energetski sektor u tadašnjoj pokrajini, pa i čitav sistem Elektroprivrede Srbije (EPS) na toj teritoriji. Od tada, pa sve do danas, u predvečerje 2023. godine, traje neprekinuti niz pljački, skandala, mafijaških ucena, međunarodnih posredovanja i tajnih nagodbi između tri strane: albanskih separatista i njihove mafije na terenu, anglo-američkih okupatora i srpskih vlasti i njenih institucija (završno sa Vučićevim režimom i njegovim mafijaškim „bosovima" u četiri opštine severnog Kosova i Metohije).

Nastanku takozvane Kosovske elektrokorporacije, „kumovala" je američka vojna sila preko UNMIK-a. Od tada, pa sve do danas, tri političko-kriminalna albanska klana (Tačijev klan, Haradinajev klan i klan OVK „disidenata" koji potražuju naplatu „ratnih zasluga") učestvuju posredno ili neposredno u pregovorima o budućnosti elektroenergetskog biznisa na Kosovu. Jer, u pitanju su milijarde evra i dolara, a eksploatacija resursa praktično neograničena.

Vučićevih deset godina vladavine Srbijom, ozbiljno je išlo na ruku albanskim separatistima. U slučaju elektroenergetskih potencijala, za svaku vlast na Kosovu bio je skoro idealan partner u pregovorima. Umesto pravne internacionalizacije i potraživanja legitimnih prava Srbije na Kosovu i Metohiji, garantovanih Rezolucijom UN 1244, Vučić se poslužio onim čime jedino zna da se služi: kriminalom.

Njegov režim se uključio sa frakcijama albanskih mafija u ilegalnu prodaju električne energije, a u isto vreme koristio je severnu Kosovsku Mitrovicu i njene građane srpske nacionalnosti kao taoce, a praktično ih kompromitovao u svakom pregovaračkom procesu.

Poslednji važan događaj u ovom kontrolisanim haosu, bilo je potpisivanje Sporazuma između vlasti u Beogradu i Prištini, gde je navodno postignut konačan dogovor: Vučićev režim prihvatiće obavezu da srpska firma Elektrosever bude praktično saradnik „na terenu" za potrebe Kosovske elektrokorporacije. Režim Aljbina Kurtija bi se time obavezao da prizna i primeni formiranje Zajednice srpskih opština.

Za Vučića i njegovog kuma Nikolu Petrovića, to bi značilo otvaranje biznisa u nepriznatoj državi (naime, kumova Elektromreža Srbije, za sad neformalnim dogovorom, dobila bi monopol u poslovima na teritoriji bivše pokrajine, posebno na teritorijama srpskih opština i delovala bi verovatno pod drugim imenom). Takav dogovor napravljen je i sa predstavnicima turske kompanije bez koje ovih dogovora ne bi ni bilo.

Početkom novembra meseca ove godine, petoro članova bivše Tačijeve vlade, svi povezani sa pljačkom u Kosovskoj elektro korporaciji, pušteni su da se brane sa slobode, pa se može očekivati da će neki od njih, makar u kosovskim medijima, „propevati" o tome šta su Vučić i vojnici njegove „Srpske liste" radili sa albanskim mafijašima, kad je reč o otetom energetskom kompleksu Srbije na Kosovu.

U međuvremenu, Osnovni sud u Prištini izrekao je oslobađajuću presudu četvorici bivših ministara Vlade Kosova među kojima je i Nenad Rašić (lični savetnik Aljbina Kurtija), zbog sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja i ovlašćenja u slučaju privatizacije distributera električne nergije Kosovske elektro korporacije.

Osim Rašića oslobođeni su i bivši ministri Besim Bećaj, Mimoza Kusari Ljilja i Dardan Gaši, kao i bivši direktor Kosovske elektro korporacije Arben Đuka i Fljanza Hodža.

Optužnicu protiv četiri bivša ministra u tadašnjoj Vladi Hašima Tačija i još 15 osoba Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je aprila 2020. godine, pod sumnjom da su omogućili drugim licima sticanje materijalne koristi.

Protiv 13 osoba u vezi sa ovim slučajem, zbog zastarelosti, nije ni vođen sudski postupak.

Pomenuti Nenad Rašić se nakon oslobađajuće presude pravdao govoreći da je očekivao takvu odluku suda, te da je on sve radio po zakonu, da uopšte nije ni prisustvovao nekim spornim sastancima te da je tužilaštvo „posebno njega" htelo da diskredituje.

Izvori ovog magazina iz Prištine govore nešto drugo. Da je dugačka ruka Vučićeve kolaboracija sa svakim albanskim režimom na Kosovu, stavila u zaštitu Rašića, nakon čega se on navodno više nije ni čuo ni video sa svojim neposrednim šefom, Aljbinom Kurtijem. Jer, tema otimačine elektroenergetskih resursa na Kosovu, vezana je za ozbiljne mafijaške krugove, sa obe strane interesa, kako albanskih tako i srpskih.

Početkom leta ove 2022. godine, u kancelariji Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova, vođen je „zatvoreni" razgovor sa Besnikom Bisljimijem, prvim zamenikom premijera samoproglašenog Kosova. Službene beleške tog razgovora nedvosmisleno govore da je Bisljimi („desna ruka" kosovskog premijera Aljbina Kurtija), vrlo jasno rekao da je „Priština spremna da krene da razgovara o Zajednici srpskih opština onda kada se dogovorimo o energetici".

I zaista, 21. juna ove (2022) godine, u Briselu je potpisan Sporazum o energetici (između nepriznatog Kosova i Vučićevog režima), i to u devet tačaka, od kojih je prva ta da će biti izdata licenca za rad do sada na Kosovu nepriznate srpske kompanije Elektrosever, kojom, naravno, upravlja režim Aleksandra Vučića i njegov zloglasni kum Nikola Petrović.

Prema tom sporazumu (kad bude primenjen), u roku od sedam dana nakon izdavanja licence, Elektrosever je u obavezi da Kosovskoj energetskoj korporaciji dostavi sve podatke o potrošačima, a onda, u roku od 30 dana, Elektrosever može upotpunosti biti operativan za snabdevanje energijom potrošača u četiri srpske opštine na severu.

Vučićev stranački „pismonoša", Petar Petković, odmah se oglasio „dobrim vestima" tvrdeći da je to dobra strana sporazuma i da ona otvara put formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji.

Ali, taj mali, mizerni Vučićev kurir, po običaju je požurio i nije uvažio neke činjenice. Naime, njegov politički bog je jedna bolesna ličnost i sve što je juče rekao, već danas ne važi. Tako i u ovom slučaju-potpisivanje ovog sporazuma, ne znači i njegovu primenu. Razlog je vrlo jasan: ukoliko Elektrosever dostavi imena, adrese i druge kontakte svakog potrošača struje na području severnog Kosova, to će značiti i faktičku predaju tog stanovništva u ruke državnih organa samoproglašenog Kosova. Jer, treba podsetiti: punih 23 godine, niko na tom području nije plaćao električnu energiju, a ne plaća ni danas. Razlog nije bio materijalne nego političke i geostrateške prirode. Kosovska elektrokorporacija je produžena ruke nepriznate države Kosovo i njene političko-privredne mafije. Sa druge strane, Elektrosever je produžena ruka Vučićeve državne mafije.

Kuriozitet je da je Kosovska elektrokorporacija u međuvremenu uvela jednu dodatnu, „paušalnu" naplatu građanima južnog dela Kosovske Mitrovice (mahom, Albancima), kako bi Kosovska elektrokorporacija bila namirena što se tiče severnih opština.

Ne slažu se ni svi albanski političari da im „energetski sporazum" odgovara. Neposredno nakon letošnjih pregovora i potpisivanja pomenutog sporazuma, prištinski list na albanskom, Gazeta Express, preneo je izjavu poslanice vladajućeg (Kurtijevog) Samoopredeljenja, gde jasno kaže da: „Ne treba da nasedamo na stalne manipulacije Srbije, uključujući i raniju izjavu Vučića, a sada i Petkovića, jer je ovaj sporazum, odnosno njegova primena, povratak u normalu na Severu posle 23 godine neplaćanja".

I albanska opozicija je žestoko napala Kurtija, pa su ga njeni poslanici podsetili da je baš on najviše bio protiv ovih sporazuma iz 2013. i 2015. godine, i da takozvana energetska mapa puta, zapravo vodi do „autonomije Severa", a bivši kosovski premijer, Isa Mustafa, istom prilikom tvrdio da će Kurti i Osmani početi da primenjuju sporazume jedan po jedan, uključujući i sporazum o Zajednici srpskih opština.

No kad se čitav problem pogleda i perspektive države Srbije, kao stvarnog gubitnika velikog dela državne teritorije i nesagledivih resursa na tom delu, može se slobodno reći da je sporazumom nazvanim i „Mapom puta za implementaciju energetskog sporazuma", režim Aleksandra Vučića definitivno predao kompletan distributivno-elektroenergetski sistem Srbije na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije, u ruke albanske separatističke paradržavne tvorevine i u ruke anglo američkih okupacionih vlasti na toj teritoriji.

Da bi znali koliko je i NATO pakt (kao kosovski sponzor) „dobar" od ovog posla, treba podsetiti da je Turska od samoproglašenog Kosova još davne 2012. godine kupila kompaniju za distribuciju električne energije na Kosovu (KEDS), nekadašnju distribuciju JP EPS - Elektrokosmet, dakle, državnu imovinu Srbije. KEDS je prodavao struju i održavao distributivnu mrežu na KiM, uključujući i srpske enklave, s izuzetkom severa, gde je to činio sada ukinuti Elektrokosmet.

Sporazumom potpisanim u Lajčakovoj kancelariji leta 2022. godine, biće predati spiskovi srpskih korisnika električne energije i biće, takođe, bez ikavih zaštitnih garancija i klauzula, predati Prištini, uključujući brojne lične podatke i ona će im od sada naplaćivati svoje elektroenergetske usluge preko Elektrosevera, firme koja će raditi za račun Prištine. Time se Vučićev režim obavezao da će, ne samo ulaskom u parlament nepriznate države, već i na ovaj način, stati u službu samoprolašenog Kosova.

Nepriznatom Kosovu je konačno predat i ključni elektroenergetski objekat na severu Kosova i Metohije, podstanica Valač, kao i čitava srpska infrastruktura za prenos i distribuciju električne energije. Na severu Kosova je srpski JP EPS Elektrokosmet prestaje da radi, da bi se u nepriznatom kosovskom sistemu osnovao Elektrosever. On će preuzeti one radnike koji će pristati da rade u kosovskom sistemu, bez prava na srpsko penziono i zdravstveno osiguranje.

Ovde je važno znati i to da je Vučićev režim praktično pomogao članstvu samoproglašenog Kosova u Evropskoj elektro mreži. Taj bezumni čin doveo je i njegov režim u situaciju da ni EPS ne sme Srbima na severu Kosova da isporučuje električnu energiju bez odobrrenja EU, jer u tom slučaju prete drastične finansijske kazne i čitav zpektar političkih komplikacija.

Naime, Vučićev režim i samoproglašeno Kosovo su još 2013. godine, u okviru dijaloga u Briselu, postigli Sporazum o energetici kojim je predviđeno da Srbija neće sprečavati da Kosovo postane član Evropske mreže operatora prenosnog sistema električne energije (ENTCO). Sa druge strane, još tada je dogovoreno da će Kosovo licencirati dve firme za distribuciju i naplatu električne energije na severu Kosova. Praktično, da srpske kompanije rade naplatu za Kosovsku elektrokorporaciju!

Takođe, zahvaljujući toj i takvoj politici Aleksandra Vučića, Kosovo je postalo članica Evropskog udruženja strujnih mreža, izdvojilo se iz Elektromreže Srbije (što je Vučić i dozvolio sa idejom da „ostatak" bivše EPS Elektromreže doslovno pokloni svome kumu Nikoli, kao da mu je „babovina". Danas na severu Kosova još uvek nema ko da naplaćuje račune, jer nova firma za distribuciju i naplatu struje za građane na severu Kosova do sada nije dobila licencu iz Prištine. I to je ono što se na pragu 2023. godine očekuje od Vučićevog režima. Da prihvati sve ono protiv čega javno priča a iza leđa javnosti sve suprotno radi.

Drski samodržac je mnogo pre bilo kakvog sporazuma u Briselu, vodio „lične" razgovore sa predstavnicima turske korporacije KEDS u Istanbulu, čime je praktično legalizovao prisvajanje celokupne imovine EPS-a koje je političko krilo albanske mafije na Kosovu znatno ranije privatizovalo i prodalo turskom konzorcijumu Çalik & Limak (2012. godine). Reč je o celokupnoj elektrodistributivnoj mreži i postrojenjima JP EPS, koju je pod nazivom KEDS Priština prodala turskoj kompaniji.

Da cinizam bude kompletan, pre nego je potpisan letošnji sporazum Srbije i nepriznate albanske države na Kosovu i Metohiji, Elektroenergetska korporacija Kosova, predala je Sekretarijatu Energetske zajednice Jugoistočne Evope žalbu protiv Republike Srbije, jer „ne ispunjava zakonske obaveze" predviđene Sporazumom o Energetskoj zajednici! I ne samo to, nego je portparol Energetske korporacije Kosova izjavio je da dva nelicencirana operatora, "Elektro privreda Srbije" i tzv. "Eletrokosmet" nisu registrovani na Kosovu, te da „na ilegalan način deluju na severu zemlje". Istina, javnosti u Srbiji sa državnih medija nikada nije rečeno da je i nepriznato Kosovo obuhvaćeno Ugovorom o osnivanju Evropske energetske zajednice koji su potpisali 25. oktobra 2005. godine u Atini Evropska unija, s jedne, i sedam ugovornih stranaka sa druge strane (a među njima i Kosovo, koje je u vreme potpisivanja Ugovora predstavljao UNMIK).

I sa „blagoslovom" Evropske unije, Energetska korporacija Kosova sprovela je „zakonsku aktivnost" protiv Srbije u Sekretarijatu Energetske zajednice, zbog toga što dopušta rad nelicenciranih srpskih kompanija „na severu zemlje" i mešaju se u rad licencirane Energetske korporacije Kosova.

Jedna međunarodna revizija nabavki u Kosovskoj energetskoj korporaciji za period 2018-2020., jasno govori o tome da je Kosovska energetska korporacija opljačkala javna sredstva, da je trošila potpuno netransparentno i likvidirala nezakonito svaku konkurenciju.

Aktivnosti nabavke su se odvijale uglavnom uz pregovaranje nalik ucenama, a

pregovarani ugovori su rezultirali višim cenama od prethodnih ili kasnijih ugovora, zaključenih otvorenim tenderom. U Briselu nema nikakvih dilema da je Kosovska elektroenergetska korporacija kriminalna u sprovođenju aktivnosti nabavki i realizacij i ugovora. Za samo dve godine, ukupni dodatni rashodi koji su proizašli iz ugovorenih nabavki iznosili su blizu dva miliona evra.

Da bi bilo još jasnije o kakvim se resursima radi i kolike milijarde evra i dolara su u pitanju, te oko čega se ustvari danas vodi rasprava između najmanje dve mafije na Kosovu, treba podsetiti da je uoči rata 1999. godine, ova srpska pokrajina imala procenjene rezerve lignita u iznosu od 14.7 milijardi dolara i rangirane su kao pete po vrednosti u svetu (što se tiče do sada dokazanih rezervi).

Za sada, energetski izvori na Kosovu (čak 98 odsto) dolaze iz postojećih elektrana koje funkcionišu na bazi lignita (elektrane Kosovo A i Kosovo B). Međutim, radi se o „tihim ubicama" jer, prema strateškoj proceni životne sredine koju je finansirala Svetska Banka, termoelektrane Kosovo A i Kosovo B ispuštaju godišnje 5.8 miliona tona CO2 tokom. Prosečno u jednoj godini Kosovo A ispušta oko 1.5 milion tona CO2, a Kosovo B oko 3.6 miliona tona CO2. Ovo su podaci koji govore da je stranom intervencijom bila bitna eksploatacija ali ne i zaštita lokalnog stanovništva i prirode.

Oko 40 odsto teritorije Kosova, što je 10,904km2, nalazilo se ranije, za vreme Jugoslavije, pod šumama. Međutim, od 1990, počinje masovna seča šume, pa je danas ta nekadašnja površina potpuno desetkovana. Pored kriminalne, masovne seče šuma, Kosovo gubi približ- no oko 40km2 šumskih oblasti zbog šumskih požara svake godine. Procene su da će učestalost i šteta od ovih požara će biti sve veća. Regulisanje otpada praktično ne postoji i Kosovo je zatrpano smećem, i zatrovaog vazduha zbog nekontrolisanog spaljivanja otpada u brojnim ilegalnim deponijama.

Planovi EU o „elektranama na smeće" i fabrikama reciklaže, završili su u rukama albanske političke mafije koja, kako će se ispostaviti, odlično sarađuje sa Vulčćevim lažnim patriotama i njihovim, takođe mafijaškim grupacijama, razvrstanim na političku „vojsku" i ilegalne oružane bande pod komandom Milana Radojičića i Zvonka Veselinovića a za račun Aleksandra Vučića. Neće biti nikakvo iznenađenje da se uskoro „zelena energija" i slični projekti, vežu za poslovanje novog mafijaškog saveza Vučićevog Elektrosevera i Kosovske elektrokorporacije.

Neupućeni kurir Aleksandra Vučića, Petar Petković, prerano se obradovao da će njegov potpis nešto značiti na nekakvim sporazumima Beograda i Prištine, gde piše kako će rešenjem elektroprivrednog čvora biti omogućeno stvaranje Zajednice srpskih opština. Već iste večeri, dobio je šamar od svoga partijskog vođe, pa je sutradan u medijima „promenio priču" i počeo da negira izjavu pregovarača Prištinem Besnika Bisljimija, da će svako biti namiren: kosovo da dobije kompletni nekadašnji EPS, a Srbija nekakvu jadnu i nedefinisanu Zajednicu srpskih opština, koju Vučić potura javnosti kao neku vrstu nove „džavnosti" Srba na svojoj istorijskoj zemlji.

A 1.

Čistač

Čak 3000 srpskih policajaca koji su nosili uniforme samoproglašenog Kosova, a koje je Vučić nedavno doslovno „skinuo" do pojasa, pred kamerama takozvane nacionalne mreže i „oslobodio" te službe, biće stavljeni na teret građana centralne Srbije i zaposleni u institucijama državne uprave. Još nije poznato gde i na kojim radnim mestima će raditi. Na Kosovu više neće moći da nađu egzistenciju, jer ih nijedna albanska institucija neće preuzeti. Radiće, dakle, kako je Vučić obećao, u najvećim srpskim gradovima, Nišu, Beogradu, Novom Sadu...Tu su i njihove porodice, nužni smeštaj, plate. Radi se o desetak hiljada ljudi, Srba koji više neće živeti na Kosovu.

Vučić se ozbiljno trudi da isprazni pradomovinu srpskog naroda, od onih koji su tu vekovima bili svoji na svome.