Do koske

Tri decenije Sjedinjene Države pljačkaju, dave, gaze i ponižavaju građane Srbije

Bela kuća nas je u crno zavila

Sjedinjene Države su u velikim problemima. Ušle su u rat za potpuno uništenje Rusije i stvaranje novog svetskog poretka. U ovom ratu su žrtvovale sve svoje evropske saveznike, koje su dovele do prosjačkog štapa. Ostavile su pre ulaska u svetski sukob Avganistan. U ovoj državi su ostavili, bez pozdrava, sve svoje saradnike. Sada se spremaju da uteknu sa Balkana. Bela kuća je 30 godina tlačila Srbiju i balkanske države. Bela kuća je i Srbiju zavila u crno. Hoćemo li moći od toga da se oporavimo?

M. Grabež

Sjedinjene Američke Države su još konfederalna, a i institucionalna država. Ona sve više liči na bivši SSSR, tvrde doskorašnji predsednik Donald Tramp i bivši državni sekretar Henri Kisindžer.

Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador stao je u odbranu osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža i zatražio 5. jula ove godine od američkih vlasti pomilovanje. „Ako ga odvedu u Sjedinjene Države i osude na maksimalnu kaznu i da umre u zatvoru, moramo započeti kampanju uklanjanja Kipa slobode", predložio je predsednik Meksika.

Sjedinjene Države su sve bliže razjedinjenju, a sve manje su i institucionalno društvo. Od kada su pokradeni, drsko i nasilno, poslednji predsednički izbori, građanima je postalo jasno da je došlo vreme da se dele. Bez građanskog rata.

Vratimo se na slučaj Srbije i njene okupacije od vladara iz Vašingtona.

Nakon što su oborile s vlasti režim Slobodana Miloševića, građanima Srbije je postavljena tzv. vlast DOS-a (Demokratske opozicije).

Opijeni prividom slobode, građani su ubrzo shvatili da je ova okupacija opasnija od one koju su nam iz Vašintgtona izveli postavljanjem Slobodana Miloševića, kao svog, ''jakog čoveka na Balkanu''.

I počelo je nestajanje Srbije. Shvativši da nove elite imaju vezane ruke i ograničen ''boravak na vlasti'', najpismeniji, najobrazovaniji i radno sposobni mladi ljudi su stali u redove ispred ambasada i otišli, bez povratka.

U čestim demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, u kojima je učestvovao veliki broj građana, potrošena je sva energija. Onda je građanima Srbije trebalo uzeti sve. Prvo imovinu.

Đinđićeva Vlada dovela je ministre Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića, Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića, Danka Đunića i njihove šegrte Sinišu Malog, Vesnu Đinić.... koji su trebali da ''oslobode'' Srbiju. Oteli su nam pet najvećih banaka. Kapital su dali stranim bankama, da nas nemilosrdno globe.

To rastakanje je obavljeno pored ''neobaveštenog'' Koštunice. Posle pljačke koje su nad građanima izvršile piramidalne banke gazda Jede i Dafine, građani su ostali i bez štednih uloga u pet najvećih banaka u zemlji, koje su bile potpuno solventne. Pored njihovih uloga propali su i ulozi osnivača banaka - velika društvena i javna, pa i privatna preduzeća. Nastala je panika, većina građana je zažalila što je oborila Miloševićev režim.

Kada je pred Zorana Đinđića stavljen spisak zadataka, koje mora odmah izvršiti, on se obeznanio. Na njegovu žalost, bilo je kasno, jer je, pre nego što je postao predsednik Vlade Srbije, sa obe ruke ušao u kriminal. Platio je glavom, pa je rastakanje Srbije moglo da se nastavi.

Amerikanci su od Srbije uzeli Železaru u Smederevu i obe Duvanske industrije u Nišu i Vranju. Vojska je naterana da istopi sve tenkove, topove, po ntonske mostove, da of šor firma pokupi sav novac i vrati Železaru Srbiji, sa svim dugovima.

Nemačka je ostala šokirana kada je smederevska čeličana prodata Amerikancima, jer je ona izgrađena kreditom koji su dali Nemci. Srbija je prihvatila da vrati kredit, samo da skine sa spiska naređenja ovaj problem.

Duvanska industrija iz Niša punila je, pre prodaje, budžet Srbije sa više od 37 odsto. Kada su je kupili, američki biznismeni, prestala je svaka uplata. Zaposleni su dobili status roblja, a više od 20 hiljada kooperanta, uzgajivača duvana, prestalo je da ga proizvodi, jer su novi vlasnici duvan uvozili iz Indije, a prodavali ga kao srpski prvoklasni duvan.

Nakon što su razoružali Vojsku Srbije, uzeli, uz malo para, javna preduzeća od čijeg poslovanja je zavisilo punjenje budžeta. Nakon što su nam oteli najjače banke, Ameri su nas, kao izraubovanu kurvu, prepustili Nemcima.

Tako nas je gospođa Merkel uzela u svoje ruke, pod svoju čizmu. Ono što nije Hitler za vreme rata, to su sledbenici gospođe kancelarke.

Teško je pobrojati sve zle poteze onih koji su ostali iza Đinđića.

Tako je Boris Tadić, sa mesta predsednika Srbije, pokušao da u Sjedinjenim Državama učvrsti svoj status. U kampanji za izbor američkog predsednika, Boris Tadić je, sa 50 miliona naših para, pomogao kampanju Baraka Obame protiv gospođe Hilari Klinton, za nominaciju za kandidata ove partije na predsedničkim izborima. Barak Husein Obama je nominovan i pobedio je na izborima, a gospođa Hilari je postala ministarka spoljnih poslova.

FBI-a je otkrila Tadićevo finansiranje, koje je on uspeo da sprovede preko tadašnjeg ambasadora Srbije Vladimira Petrovića. On je američki državljanin (oženjen kćerkom pokojnog Olivera Antića, ambasadora Srbije koji se ubio u Portugalu). Pre toga je bio i sekretar kod guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića.

Petrović je podelio novac američkim Srbima da ga uplaćuju u korist izbornog štaba Obame. Oni su plaćali kešom, što je FBI dovelo na trag, da ga saberu. Onda Borisu Tadiću nije bilo spasa.

Tako smo dobili za novog diktatora dvojac Tomislav Nikolić - Aleksandar Vučić.

Vučić je porazio brzo Nikolića. Mlađi je, beskrupulozniji, a i peder je. Umeo je da se koristi podrškom tople braće, koji su u svetu bili u usponu.

Niko od svetskih diktatora nije uživao takvu podršku značajnih centara moći, kao šizofreni Aleksandar Vučić.

On je budžet Srbije smatrao svojim novčanikom, a državu Srbiju kao zalagaonicu. Uzimao je kredite, zalagao njenu imovinu, zemlju, kompanije, rudnike...

Iz Sjedinjenih Država javno ga je, na sva usta, podržavao izvesni Metju Palmer, koji je oženjen Srpkinjom, Danicom Damjanović, beograđankom. Palmer je Srbe smatrao govnima.

Tako je glavni savetnik Vučićev postao bivši premijer Toni Bler. Preko njega je Vučić pokušao da Savet bezbednosti izglasa rezoluciju da su Srbi genocidni narod. Platio je to našim parama, ali je ruski ambasador Vitalij Čurkin stavio veto.

Svakojake gadosti su dolazile iz Vašingtona.

Tako je Palmer, uz pomoć Toni Blera, uspeo da američkom državnom sekretaru Majku Pompeu plati 200 miliona dolara, da on podrži da Vučić preda Kosovo, jer je od Tačija uzeo 300 miliona da to uradi.

I državni sekretar Pompeo je odmah postavio Palmera za izaslanika SAD-a za pregovore između Prištine i Beograda. On se grlio sa Vučićem, uzdizao ga do nebesa, ružeći građane Srbije kao primitivne i sklone ''vraćanju u prošlost''.

Taj događaj je šokirao i tadašnjeg predsednika Trampa, pa je sutradan imenovao svog izaslanika za pregovore, Ričarda Grenela, tadašnjeg ambasadora u Nemačkoj.

I sada je kraj.

Prošle godine američki predsednik Bajden je potpisao izvršnu uredbu (8. juna) kojom se produžava zakonska mogućnost stavljanja na crnu listu pojedinih građana sa Balkana (pa i Srbije), a 13. juna je potpisao ukaz kojim se važnost te uredbe produžava.

Obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država obznanila je da su balkanski diktatori zaradili nekoliko stotina milijardi dolara i evra trgujući narkoticima, oružjem, pranjem novca, trgovinom ljudima...

Srpskom diktatoru je otkriveno da samo u Sjedinjenim Državama ima 25 milijardi na računima, da ima stotinak kompanija, na svoja i tuđa imena, da je potrošio nekoliko milijardi na podmićivanja kongresmena, senatora, političara...

I život Aleksandra Vučića je pri kraju. Otišla je Angela Merkel, Sebastijan Kurc, ''oladili'' su Emanuela Makrona, distancirao se i Taip Erdogan.

Amerika se odriče Balkana. U traljama ''tata'' nas ostavlja!

USAID je razorio pravni sistem Srbije. Sudovi, tužilaštva, javni izvršitelji, sve je stavljeno u službu porobljavanja građana.

Šta će biti sa diktatorima sa Balkana?

I njih čekaju crni dani. Bela kuća ne ostavlja svedoke svojih zločina.