Tabloid istražuje

Epilog diktature u Srbiji, ili: kako je Aleksandar Vučić pomagao velokodržavni projekat Albanaca

MAFIJA SA PROKLETIJA

Politika američkih albanskih lobista i evro-albanske NATO politike i pripadajuće „nove geostrategije", upregnula je i u protekloj deceniji iskoristila sve veleizdajničke potencijale svoga Trojanskog konja u Srbiji, odlazećeg diktatora Aleksandra Vučića. Sprovodio je on istu tu politiku za potrebe anglo američke i albanske mafije, uz vojni protektorat NATO mafije. Dobrobiti koje je AV učinio velikoalbanskom projektu u zadnjoj deceniji neće biti dovoljne da ga sačuvaju od posledica koje mu sleduju. Politiku i ratove nikada ne vode oni koji su „izvođači radova". Za njih je zadužen sud, zemaljski i nebeski.

Nikola Vlahović

Poslednjih dana aprila meseca 2024. godine, Bujar Osmani, šef diplomatije takozvane Severne Makedonije, ponovo je pokrenuo skoro zaboravljeno pitanje anglo-američkog projekta pod nazivom „Otvoreni Balkan", koji je ponuđen još 2019. godine na realizaciju Aleksandru Vučiću, i albanskom premijeru Ediju Rami.

Naime, Osmani je kao uslovio dalji ostanak u ovom veštačkom „malom Šengenu", a zapravo velikoalbanskom projektu, koga još zovu i „Prirodna Albanija".

Ovaj opasni geopolitički karcinom, apsolutno poguban za državu Srbiju i njeno kompletno istorijsko nasleđe na Balkanu, srpski diktator je promovisao svim sredstvima, medijskim, političkim i finansijskim, sve do momenta (2023), kad je albanska strana (u njeno ime Edi Rama) odlučila da zaustavi ili da barem uspori ovaj proces.

Razlog je bio jasan: svealbanska politika, u samoj Albaniji, na Kosovu i Metohiji i Makedoniji, ne planira nikakvo građansko i proevropsko društvo, nego etnički čistu albansku teritoriju, dakle, ono što proističe iz odluka Prizrenske lige, sa kraja devetnaestog veka, kad je uz pomoć Austrougarskih vlasti i napravljen plan za jedan veliki „albanski vilajet", koji bi nakon odlaska otomanske vlasti bio „brana" pred ruskim interesima vezanim za balkanske hrišćane, pre svega Srbe i Srbiju kao državu.

Vek i po kasnije, ove 2024. godine, nijedno slovo ove velikoalbanske strategije iz Prizrenske lige nije promenjeno, a umesto Austrougarske, realizaciju ovog etno-fašizma za njihove interese sprovode frakcije svake korumpirane vlade SAD i Velike Britanije.

U ovom trenutku (maj 2024. godine), premijer Velike Britanije je Riši Sunak, musliman iz Indije, premijer Škotske je Hamza Jusuf (originalno: Humza Yousaf), musliman iz Pakistana, gradonačelnik Londona Sadik Kan (Sadiq Khan), musliman iz Pakistana. Svu trojicu je tokom političke karijere velikim novcem i stvaranjem društvenog uticaja korupcijom, podržala najjača mafija u Velikoj Britaniji, albanska mafija, čiji „kralj kokaina" ima veći uticaj na društvena zbivanja i od vlade u Dauning street, broj 10.

Ali, ovo je samo mali, neznatni deo onih uticajnih ljudi na vlasti u zemljama Zapada, koji su na budžetu albanske mafije i koji su deo globalnog velikoalbanskog lobija, u koji je albanska mafija ubacila milijarde dolara i evra, sa ciljam podrške u institucijama EU, Ujedinjenih nacija i svih koje danas rade na temeljnoj promeni etničke strukture na Balkanu i forsiraju dominaciju albanskog etnosa, jer se pokazao kao lojalan bolesnoj angloameričkoj antiruskoj histeriji, koja je dostigla čudovišne razmere i koja vodi u globalni, Poslednji rat, onaj koji nikome dobra doneti neće.

Ta i takva svealbanska politika, koju vlada SAD i Velike Britanije promoviše kroz pandemiju korupcije, ucena, najprljavijih podmetanja i političkih perverzija, silujući Evropsku uniju da isto misli i deluje, a sve u cilju navodnog rešavanja „balkanskog pitanja", postala je obavezujuća za „saveznike". Tu politiku vodi i srpski diktator Aleksandar Vučić, koji već godinama, navodno „braneći Kosovo", zapravo učestvuje u realizaciji etnički čiste albanske paradržave, čije granice više ne postoje, i znatno su šire od onih koje je zacrtala takozvana Prizrenska liga.

Da je to zaista tako, vidi se i po tome što će uskoro makedonski parlament na predlog gore pomenutog šefa diplomatije Bujara Osmanija, pokrenuti pitanje „novih činjenica" vezanih za „slučaj Banjaska" koji je inscenirao Aleksandar Vučić, sa ciljem da potvrdi navodnu ugroženost separatističke albanske tvorevina, nastale na pobuni terorističke organizacije OVK, koja „baštini" envero-staljinstičke tekovine.

Šta makedonski šef diplomatija Bujar Osmani želi da saopšti svetu? Sasvim je sigurno da će optužiti „ruski faktor", te da je taj „faktor" podržao Vučićevog mafijaša Milana Radoičića, u nameri da započne rat.

Sve ovo se dešava neposredno nakon divljačkih demonstracija albanskih ekstremista i huligana u Skoplju, aprila meseca 2024., gde se jasno videlo ono što svi znaju: Skoplje je podeljen grad, Makedonija je podeljena država. Ali, to je tek deo onoga što Albanci u Makedoniji hoće.

Plan je da se zapadna Makedonija sa Skopljem, potpuno odvoji i pripoji „federaciji Albanije i Kosova", bilo dugoročnom promenom demografske slike, gde će opet Albanci biti potpuno dominantni, bilo ratom u slučaju da im se prilike za to stvore. Ovde treba reći da je već pomenuti Bujar Osmani istovremeno bio i predsednički kandidat koalicije oko vladajuće Demokratske unije za integraciju (DUI). Nigde u programu te partije niti u njenom imenu ne piše o čijoj je integraciji reč ali se potpuno podrazumeva.

Takođe, treba podsetiti na ovom mestu da su srpski diktator Aleksandar Vučić, bivši premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i albanski premijer Edi Rama, potpisali su jedan dokument tokom Skopskog ekonomskog foruma o regionalnoj saradnji u Skoplju, još 29. jula 2021. godine, a koji je zapravo otvorio mogućnost jedinstvenog, bescarinskog tržišta za Albance i potpuno zatvorio svaku mogućnost da se kroz postupak evro-integacija Srbija nekad nađe pred vratim Brisela.

Ako je to bio cilj anglo-američkih opsenara, onda je on već postignut. Naime, 4. marta ove 2024. godine, vojna vazduhoplovna baza Severnoatlantskog saveza svečano je otvorena u Kučovu u Albaniji, za opsluživanje NATO aviona „usred povećanje pretnje iz Rusije", kako je rekao Vučićev veliki prijatelj, Edi Rama.

Ministar odbrane Albanije Niko Peleši (Peleshi) takođe je rekao da će baza u Kučovu biti strateška tačka za NATO operacije i za odbranu mira i dodao: "Sve se očekuje sa istočnog fronta. I moramo biti spremni da se branimo jedinom pobjedničkom formulom koja je pred nama: ujedinjenjem naših odbrambenih snaga i kapaciteta". NATO je u ovu bazu uložio oko 50 miliona evra, a albanska vlada više od pet miliona evra, pa je tim povodom i premijer te vlade Rama kazao: "Ovo je baza koja će (dodati) još jedan element sigurnosti za našu regiju Zapadnog Balkana za koju svi znamo da je to regija ugrožena prijetnjom i neoimperalističkim ambicijama Ruske Federacije".

Svakome ko zna da čita i sluša šta se dešava, svakako je jasno da će Rusija na prvi ratni let sa bilo kog NATO aerodroma odgovoriti adekvatnim oružjem istog trenutka. To nije jasno jedino Aleksandru Vučiću, koji je već duboko zagazio u kolaboraciju i savezništvo sa ovedočenim srpskim neprijateljima. Tačnije rečeno, i on, kao sumanutu diktator koji vodi veleizdajničke poslove na štetu Srbije, spada u tu antisrpsku koaliciju.

Nakon nedavne najave premijera Albanije Edija Rame o kraju Otvorenog Balkana, vlada i opozicija u ovoj zemlji, ali i bivše diplomate, imaju različite stavove o uspesima kao i razlozima okončanja regionalne inicijative, u kojoj su, osim Albanije bile i Srbija i Severna Makedonija. Njihova opozicija smatra da je inicijativa postigla svoj cilj, budući je nastala kao podsticaj Berlinskom procesu, dok opozicija misli da nije postigla ništa, već je samo nanela štetu odnosima sa Kosovom i služila Srbiji. Inicijativa, koja se prvobitno zvala Mini Šengen, pokrenuta je 10. oktobra 2019. godine u Novom Sadu, a potpisali su je Aleksandar Vučić, Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Seeverne Makedonije Zoran Zaev.Ime je 29. jula 2021. godine promenjeno u Otvoreni Balkan.

Da bi bilo jasno kako sve pod ovim nebom počinje i završava treba pogledati kako su SAD spremile paket (godinu dana ranije, 2018) kojim je planirano da reše kompletno balkansko pitanje, koristeći šargarepu i štap, kao instrument.

Strategiju Vašingtona donekle je otkrio bivši američki ambasador u Srbiji Kameron Manter, jer se ono što je Manter posle sastanka sa Aleksandrom Vučićem poklapilo sa onim što je rečeno u diplomatskim krugovima.

Manterove reči ustvari svojevrsna skica američkog paketa za Balkan, čija je realizacija praktično počela postavljanjem Metjua Palmera za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan.

Taj paket je ličio na politiku Vašingtona prema krizu između Izraela i Palestine. Naime, tadašnji plan je podrazumevao ponudu podele Kosova, faktičko brisanje granica na Balkanu, svojevrsnu ekonomsku uniju, još veću, maksimalnu autonomiju za Albance u Severnoj Makedoniji, ali i opstanak celovite BiH, uz ustupke Srbima u RS.

Taj tadašnji američki plan, sastoji se od pet tačaka. Prva je podela KiM, tako što bi razgraničenje bilo sprovedeno tako da severni deo ostane u sastavu Srbije uz specijalni status Kosovske Mitrovice. Posebnu zaštitu i eksteritorijalni status dobile bi srpske svetinje van severa KiM.

Druga tačka odnosi se na celovitost BiH, uz stvaranje ekonomske i carinske unije i faktičko brisanje granica za protok ljudi između Srbije i RS, ali bez mogućnosti otcepljenja RS od BiH.

Treća tačka odnosi se na prava Albanaca u Severnoj Makedoniji. Kako bi se nadomestio gubitak onog dela teritorije na KiM koji oni vide kao svoju, Albanci u Severnoj Makedoniji bi dobili još veću autonomiju, a granica između te države i Kosova „maltene bi osim formalno bila ukinuta, kao i ona između Kosova i Albanije".

Četvrta tačka govori o ekonomskom paketu i ona je slična planu za rešavanje spora između Izraela i Palestinaca. Uz podršku ubrzavanju integracija u EU zemalja uključenih u paket Vašingtona, bila bi sazvana i posebna međunarodna konferencija na kojoj mi se okupili investitori koji bi ulagali u takozvani Zapadni Balkan. Za ove namene SAD i druge zapadne zemlje izdvojile bi oko 10 milijardi evra.

Peta tačka se ticala carinske unije, i prema njoj bi Vašington insistirao na formiranju svojevrsne balkanske unije, u kojoj bi granice bile potpuno otvorene za promet robe i prolazak ljudi, dok bi trgovinske i administrativne formalnosti bile svedene na minimum.

Međutim, niko nije računao na Grčku. Tadašnji izveštaj CIA, iako nije postojala pouzdana statistika, da su Grci najveća manjina u Albaniji i verovatno imaju između 3 i 5 odsto stanovništva, sa oko 100.000-150.000 ljudi.

Polovina albanske grčke manjine je u Grčkoj. Brojnost grčke manjine u Albaniji ostaje pitanje sukoba između Tirane i Atine. Albanske vlasti tvrde da u Albaniji ima oko 60.000-80.000 Grka, dok Atina kaže da ih ima između 300.000 i 500.000.

Albanci neće nastaviti da provociraju Grke izvesno vreme nakon što su njihove specijalne snage (RENEA) ubile (2018) Grka, Konstantina Kacifasa, i bile izložene kritici međunarodnog javnog mnjenja.

Pored svega toga, "Kosovo" stvara ilegalnu taktičku vojsku, uz podršku NATO i Albanije, koja stimuliše događaje i izgleda da želi da iskoristi svaku priliku, sa jedinim ciljem, a to je stvaranje „Velike Albanije". Najvažnije pitanje je došlo nakon informacije o proglašenju uspostavljanja redovnih oružanih snaga na Kosovu u suprotnosti sa članom 1244 UN-a, stvarajući opravdanu reakciju Moskve.

SAD su tada iznenada promenile svoju poziciju, a američka ambasada u Prištini je dala „zeleno svetlo" kosovskoj vladi za formiranje vojske i uspostavljanje Ministarstva odbrane. U naredne tri godine "kosovske vlasti" je kupila oružje u vrednosti od 300-400 miliona evra za svoju "vojsku". Od oružja, to je "100 M1A1", 300 džipova i "Toma M113 A2" kao i protivtenkovske sisteme iz američkih akcija.

Planovi za nabavku teškog naoružanja objavljeni su ubrzo nakon usvajanja zakona o uspostavljanju "vojske Kosova", koja bi se sastojala od 5.000 vojnika „multinacionalnih" na papiru, pošto će Albanci dominirati dok Srbi neće ni učestvovati.

Međutim, jedan drugi, za Albance i najvažniji faktor, je njihova mafija.,.

Samo u Albaniji postoji preko 15 mafijaških porodica koje kontrolišu organizovani kriminal. Prema izveštajima Wikiliksa albanska mafija imala je monopol nad raznim međunarodnim vezama na istok do Izraela i zapad do Južne Amerike.

Ovi izveštaji prvenstveno ukazuju na jaku vezu između političara i različitih albanskih mafijaških porodica. Prema istraživačkom institutu za evropske i američke studije (RIEAS), albanske mafijaške grupe su hibridne organizacije (različiti sektori društva), često uključene u kriminalne i političke aktivnosti.

Albanska mafija, u celini, predstavlja zločinačku mašineriju, razapetu šitrom sveta. Opstajava vrlo vitalno kombinujući "tradicionalne" karakteristike, koje se vide u krutoj unutrašnjoj disciplini, u klanovskoj strukturi (čak se i venčanja obavljaju unutar klana i time se povećava nepropusnost, pouzdanost, homogenost, sve spojeno sa modernim i inovativnim elementima, kao što su transnacionalnost, finansijska pravila i kultura kriminalnih usluga).

Ogromna logistika gotovo po skoro čitavom svetu i urođena priroda albanskog kriminala olakšala je njeno osnivanje izvan matične zemlje i njenu integraciju sa lokalnim kriminalom, iskorištavajući prilike koje su svojstvene čitavoj mreži zemljaka.

U SAD pojam "albanska mafija" može uključivati ili se posebno odnositi na različite albansko-američke organizovane kriminalne grupe, kao što su Albanski dečaci, sa sedištem u Njujorku.

Albansko-američke kriminalne grupe variraju u opsegu svojih veza sa albanskim mafijaškim grupama u Albaniji ili Evropi, u rasponu od labavo povezanih ili uglavnom nezavisnih od albanskih mafija u Evropi do suštinski američkih proširenja evropskih albanskih mafijaških grupa.

"Etnički Albanci" (kako ih službeno zove nemačka policija), došli su u ovaj bogati deo Evrope iz Albanije, Makedonije ili Kosova, navodno zbog rata na Kosovu. To „pokriće" je Nemačka dugo tretirala kao opravdano. A, onda se to njoj osvetilo.

Uprkos njihovom relativno malom broju, brzo su preuzeli sve kriminalne mreže heroina i prostitucije brže nego što je to učinila bilo koja druga etnička grupa.

Godine 1999. bilo je mnogo lažnih "albanskih" banaka koje su prebacile velike količine novca iz Nemačke kako bi finansirale terorističku grupu OVK na Kosovu. Kupovali su nemačke političare, davali ogromne novčane sume evroposlanicima i pojedinim evro-komesarima.

Albanska mafija u Nemačkoj i čitavoj Evropi, danas koristi toliko nasilja da nijedna policija nema načina da pronađe svedoka koji bi svedočili protiv njih. Prave i potencijalne svedoke lkvidiraju.

Jedan skoriji veliki izveštaj BND (deo je bio dostupan medijima u Berlinu) navodi da su aktivnosti albanske mafije, široko rasprostranjeni po Nemačkoj, potpuno vidljive u velikim privrednim celinama, preduzećima, korporacijama, a da jedan dobar deo njih sada ima svoje „franšize" na Balkanu, najviše u Srbiji, što opet objašnjava Vučićevu vezu sa „albanskim faktorom preko nemačkih kompanija (i po načinu na koji on lično „nudi mir i prosperitet" albanskom narodu).

Recimo, jedna albanska mafijaška porodica u Hamburgu, na primer, prema tim BND izveštajima, ima preko milijardu evra samo u nekretninama u tom području. Pored toga, klan ima značajne veze sa policijom, sudijama i tužiocima u Hamburgu. Nagrižena je, i danas je na putu devastacije i čuvena nemačka pravna država.

Gledano iz perspektve Srbije i regiona, nije nikakvo čudo onda da su albanski kriminalci i organizovana albanska „porodična" mafija ovladali dobrim delom svih ilegalnih poslova, a u zadnjoj deceniji, i korupcijom čitavih političkih parija, što znači da albanski mafijaški karteli imaju svoje ispostave u sred najviših državnih institucija, da mogu menjati i zakone po potrebi.

Tako je početkom 2024. godine, Aleksandar Vučić najavio „privremenu zabranu" investicionih aktivnosti grada Beograda do 2028., dakle nakon svetskog spektakla pod imenom Expo, a da u među vremenu taj posao radi „Republika", tačnije on lično. Razlog je jasan, u Beograd su već dolazili emisari građevinskih i drugih kompanija, mahom iz Turske, čiji su vlasnici zapravo porodični karteli albanske mafije. I o tome sve znaju BND i druge evropske i najveće svetske obaveštajne službe.

A, za proteklim deceniju i duže, takvog novca iz takvih „izvora", u Vučićevu Srbiju je ušlo toliko da ne postoji finansijska forenzika koja bi utvrdila makar „okruglu" cifru.

U Njujorku je tužilaštvo 2011. godine osudilo albansko-američku mafiju u kooordinaciji sa Međunarodnom jedinicom za narkotike (DEA), Njujorškom gradskom policijom, ICE/HSI, državnom policijom u Njujorku, (IRS i američki maršali). Utvrđeno je da su sarađivali, između ostalog, sa četvoricom „poslovnih ljudi" iz Srbije. Imena im nikada nisu objavljena, navodno „zbog interesa vlade SAD" na nečiju intervenciju.

Američko-albanska mafija opisana je kao da ima "stotine pridruženih članova, radnika i klijenata na tri kontinenta" i trgovinu drogom iz Detroita, Kanade, Meksika, Holandije, Kolumbije, Perua i Venecuele.

Početkom 2012. Bela kuća sankcionisala je osumnjičenog albanskog mafijaškog šefa Nasera Keljemendija za krijumčarenje narkotika. Tadašnji američki predsednik Barak Obama obavestio je Kongres da je sankcionisao Keljemendija u skladu sa Mafijaškim šefovskim aktom, koji provodi američki Odsek za kontrolu stranih sredstava (OFAC). Isti onaj odsek koji je nekoliko godina kasnije stavio ključne Vučićeve ljude na svoju „crnu listu."

Keljemendi je predvodio jednu od najjačih albanskih kriminalnih porodica na Balkanu, što je saopštilo i američko Odeljenje za trezor. Dugo je bio osumnjičen da vodi veliku organizaciju koja transportuje heroin, kokain i sirovinu koja se koristi u proizvodnji heroina, u Evropu preko Balkana, a da su mu „veliki prijatelji i saradnici u Beogradu".

Jedna od najpoznatijih albanskih kriminalnih organizacija bila je Organizacija Rudaj. U oktobru 2004. godine, (FBI) uhapsila je 22 ljudi koji su radili za ovu organizaciju. Među njima je bio i Aleks Rudaj, vođa organizacije, čije je hapšenje(ispred „Džimbovog bara" u Astoriji, Kvins 15. aprila 2003), efektno okončalo rad Rudaja. Hapšenja su izvršena nedugo nakon što su Rudaji „preterali" i pretukli dva člana italijanske mafijaške porodice Lukeze, koja je, ipak, jedna od „ikona" one takozvane „druge Amerike".

I porodica Rudaj dala je velike sume albanskim lobistima u svakoj vladi SAD, bila demokratska ili republikanska.

Maj mesec 2024. godine i svi događaji koji slede, pokazaće do koje mere je režim Aleksandra Vučića bio važan, a često i najvažniji instrument u ideji ostvarenja velikoalbanskog projekta. Mafija sa Prokletija ga više ne poznaje. Kao ni njeni zapadni saveznici