Pogled iz Moskve

Ruski finansijski sistem i nove sankcije SAD

Banke mogu mirno da spavaju

Čini se da mnogi od onih koji sebe nazivaju učesnicima finansijskog tržišta mogu da odahnu. Opasnost je prošla. Ovlašćena međunarodna rejting agencija Fič je objavila svoju prognozu po kojoj, nove američke sankcije, ukoliko budu uvedene, neće biti fatalne za ruske banke. Štaviše, prognoza precizira da će one moći da se nose sa sankcijama jer imaju dovoljno kolaterala za pokrivanje mogućih gubitaka po osnovu kredita kompanija sa crne liste.

Piše: Aleksej Podimov

Agencija Fič je u svojoj prognozi ocenila rejtinge Sberbanke, VEB banke, Alfa banke i nekoliko drugih. Naravno, ne treba zaboraviti da se u prognozi govori upravo o onim sankcijama koje mogu biti uvedene, a i ne moraju. Ali je potpuno jasno da je u obzir uzet i veoma sumnjiv efekat sankcija, koje samo što nisu uvedene.

Podsetimo, ministarstvo finansija SAD je 6. aprila obnovilo listu ruskih fizičkih i pravnih lica na koje se odnose sankcije. Na taj obnovljeni spisak je dopseo niz ruskih biznismena i kompanija.

Tako su na crnu listu dospeli milijarder Oleg Deripaska i kompanija Rusal (u kojoj on poseduje 48,13% akcija), kao i predsednik jedne od vodećih ruskih banaka - VTB, Andrej Kostin. Sama banka, međutim, nije se našla na ovom spisku.

Šta je bilo dalje? „Strašni petak 13.", a zatim i potpuno neobjašnjive posledice koje je neko od istoričara već uspeo da uporedi sa „čudnim ratom". I poptuna ravnodušnost finansijskog tržišta i tržišta akcija, kao da ih je neko unapred obavestio šta će se dogoditi. Samo Izrel nastavlja da se uporno protivi i opet pokušava da bombarduje Siriju. Ali to su već, čini se, odjeci konflikta koji jednostavno nemaju ni početak ni kraj...

Reakcija na sankcije od 6. aprila samo u početku je bila krajnje nervozna, iako je sajt stoletie.ru odmah istakao da ne treba panično reagovati (http://www.stoletie.ru/ekonomika/ne_nado_paniki__rubl_eto_nashe_vso_178.htm).

Pad rublje je bio zaustavljen, do kraha tržišta akcija nije ni došlo. Iako nije bilo moguće sasvim izbeći gubitke, oni uglavnom imaju virtuelni, pre nego realni karakter.

Pre nedelju dana, odmah pošto je bilo očigledno na koga su adresirane američke sankcije, moglo je da se vidi da ruske banke i bankare čekaju teška vremena. Uostalom, špekulanti su jednostavno smanjili cenu najpopularnije u zemlji - Sberbanke. U jednom trenutku akcije ove banke su pojeftinile i više od 20%, gotovo na isti način kao i aluminijumske kompanije Olega Deripaske. I to u trenutku kada pod sankcijama nije bila ni Sberbanka, ni njen predsednik German Gref. Pritom, akcije VTB banke, čiji šef je već bio pod sankcijama, nisu tako strmoglavo padale - maksimum oko 10 ili malo više procenata. Sada su se i Sberbanka i VTB gotovo u potpunosti oporavile od gubitaka od prošle nedelje, iako negativni scenario, naravno, pozivajući se na pređašnje iskustvo, ne treba isključiti.

Reklo bi se da obični Rusi sada mogu mirno da dišu. Neće biti grešaka u proračunima, niko neće blokirati račune ili kartice, neće se povećavati kamate na kredite ili pogoršavati uslovi za one koji imaju hipoteku. Ali, tu treba stati! Kamate se možda neće povećavati i uslovi za hipoteke će gotovo sigurno ostati na današnjem nivou. Ali, neće biti ni obećane finansijske stabilizacije, ni snižavanja kamata, shodno niskom nivou inflacije, ni boljih uslova za hipoteke. Bar u doglednoj budućnosti.

Izgleda da je pre nekoliko dana ruskim bankama, koje su odavno i uspešno integrisane u svetski finansijski sistem, dat svojevrsni signal - prilagodite se!

Otvarajte filijale, transformišite se u nečije podružnice i filijale, bavite se ofšor poslovanjem, platite zapadnim posrednicima. Na minimalne kamate više ne računajte, ali ako se ne budete previše izdvajali iz opšteg trenda, možda vas neće naročito dirati.

U suštini, radi se o tome da će Rusija ponovo morati da plati. A ona uvek i svuda plaća u dolarima, pa će ovoga puta morati da plati za pravo slobodne prodaje svojih neprocenjivih resursa po bezobrazno sniženoj ceni, i na kraju krajeva za pravo da nekako zaštiti svoje proizvođače. A ako plati Rusija, to ne znači da će plaćati ruske banke - one će lako prebaciti teret plaćanja na svoje obične deponente. I pritom će još tužno pričati kako su to radili i u periodu „sektorskih" sankcija, koje su bile usmerene ka našem finansijskom sektoru, i u periodu uvođenja elementarnog reda u bankarski sektor, koji su nazvali „čistkom". Možda je i bila čistka, ali čistka od beskrajne želje mnogih banaka da uzmu i kupe sve i svašta, bile to nelikvidne aktive ili dugovi koji se ne mogu vratiti.

Ako se vratimo se na prognozu agencije Fič možemo da primetimo da ona nije dugoročna, već se odnosi „samo na blisku budućnost".

A u tom slučaju, ako ruske banke nastave da rade sa kompanijama koje su dospele na sankcionisanu listu od 6. aprila, to im može naškoditi u budućnosti. Zato rizik za banke nije do kraja isključen. „Bez državne podrške, bankama može biti teško da smanje sopstvene rizike u vezi sa sankcijama", primetili su tim povodom u Fiču.

I tako... banke mogu mirno da spavaju... Za sada.