Druga strana

Da li je moguće rangirati Službe, i kako

Kako izaći iz zabluda i spletki

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. U Tabloidu rukovodi Odeljenjem za analitiku i informatiku.

Vlado Dragićević

Obaveštajni rad je u svetu prisutan od pamtiveka, ali je uprkos svojoj dugoj istoriji i literaturi poznatih klasika, kao što je "Umetnost ratovanja" Sun Čua, tek 11. septembra 2001. godine pobudio shvatanje da postojanje obaveštajnih službi ima svoju svrhu. Pojedine Službe slave ulazak u drugo stoleće svog postojanja (britanski MI-6, na primer), druge sada doživljavaju svoj zenit (Pakistan), a neke se tek stvaraju. Istorija nas uči da su dobre Službe one koje su sposobne da se prilagode promenama, iskoriste ih i iz njih izađu još efikasnije i snažnije.
Da bi se moglo napraviti bilo kakvo poređenje Službi u svetu postoji određena matrica kojom bi se, pre svega, izrazile i uporedile njihove različitosti i njihove sličnosti. Osnovno pitanje ove matrice je da li je određena zemlja u ratu, krizi ili miru, te šta političko rukovodstvo zemlje podrazumeva pod pojmom nacionalna bezbednost. Da li im Služba služi za saznavanje informacija o pikanterijama njihovog okruženja, ili su zainteresovani za pokrivanje aktivnosti i događaja na globalnom nivou, odnosno opštu bezbednosnu situaciju u zemlji. Da li im je Služba "mač i štit Partije" ili je to instrument nezavisnog saznavanja podataka od nacionalnog i međunarodnog bezbednosnog značaja. To je politička kultura "traženja istine".
Istorija savremenog obaveštajnog rada nas uči da špijuniranje cveta, najviše se ceni i koristi u vremenima nestabilnosti, promena i nacionalne nesigurnosti. Takve okolnosti primoravaju one koji su izloženi najvećim pritiscima da potraže pomoć obaveštajnih službi.
Dinamičnost promena je takođe faktor koji opredeljuje rad i položaj Službi u društvu. Uspešne obaveštajne službe su one koje su sposobne da se održe na talasima promena, prihvate ih i iskoriste njihovu snagu. Drugim rečima, obaveštajni rad tokom 20. veka je doživeo ogromne promene. Tu se, pre svega, misli na način prikupljanja informacija. Umesto "kopanja" za tajnama, sve više i više se istražuje ogroman prostor netajnog, tzv. informacije "otvorenih izvora". Sudeći po najnovijim procenama, obaveštajne službe zemalja Zapada 90 posto svog obaveštajnog saznavanja crpe iz otvorenih izvora. Prisustvo Interneta je postalo istovremeno blagodet i kleveta, prisiljavajući obaveštajce da u moru podataka otkrivaju za njih relevantne.
Poznato je, takođe, da su male zemlje pre svega fokusirane na domaće prilike i samim tim preferiraju policijske snage. Međutim, postoje izuzeci. Izrael, na primer, fokusiran je na unutrašnju bezbednost i odnose sa neposrednim susedima. Da bi u ovome održao balans bio mu je potreban daleko snažniji i efikasniji bezbednosni sistem. Japan je kombinovao tradiciju i militarizam i razvio snažan apetit za industrijskom špijunažom. Pakistan, koji je do sada bio poznat isključivo po vojnom obaveštajnom krilu (ISI), vrlo uspešno parira brojnim izazovima nestabilnog regiona i strahu od mogućeg korišćenja nuklearnog oružja.
Kada su u pitanju tzv. Velike zemlje i dalje postoji jasna distinkcija između dva bloka: Alijanse tzv. "petoro očiju" (Sjedinjene Države, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland), kojima se mogu priključiti nemački BND i francuski DGST, te blok Rusija i Kina. Ovde je suština u principu prilaza obaveštajnom radu. Zapadni svet još uvek preferira tehnologiju u ljudskom faktoru, dok je kod Rusa i Kineza to kombinacija.
Na kraju, valja pomenuti i ekonomski aspekt. Obaveštajnim službama je potreban novac. Ekonomska kriza donosi probleme sa budžetom. Ali, sudeći po podacima u svetu, značajnija smanjenja finansijskih sredstava obaveštajnih službi nisu zabeležena.
Sublimacijom ovih elemenata moglo bi se doći do grubog redosleda, odnosno rangiranja obaveštajnih službi (SAD, Rusija, V.Britanija, Pakistan, Izrael, Kina, Kanada i Australija...), što svakako nije isključivo i konačno. Ovaj prikaz se ne bi mogao nazvati naučnim, već pre sugestivnim ili čak provokativnim nagađanjem.
Svet je danas postao veoma kompleksan, kako u broju učesnika koji preduzimaju poteze sa strategijskim posledicama, tako i načinu njihovog preduzimanja. Terorizam, trgovina oružjem i organizovani kriminal su neki od ovih poteza. Obaveštajne službe se modernizuju da bi bile spremne suočiti se sa ovim izazovima.
Nama, nažalost, ostaje da se sa setom sećamo gde smo nekada bili, nadajući se da ćemo se sa  novim pristupom i obučenim ljudima moći suočiti sa novim izazovima i naći svoje mesto među pomenutim Službama, koje u svetu nešto znače. Zašto nismo među njima? Verovatno zbog brojnih zabluda i neznanja. Ali zablude i neznanje imaju svoje vreme, a i najmanja istina posle bezbroj poteškoća, spletki i zamki, ostaje uvek ono što je bila.