Druga strana

Američka obaveštajna zajednica, njena razmišljanja i akcije u borbi protiv terorizma

A gde smo mi?

   Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u vladi premijera Zorana Đinđića. U Tabloidu rukovodi Odeljenjem za analitiku i informatiku.

Vlado Dragićević

Već duže vreme obaveštajna zajednica SAD proučava razloge i uzroke širenja ekstremizma kao pojave u svetu, pokušavajući da shvati zašto se pojedinci priključuju terorističkim organizacijama i drugim grupama uključenim u raznolike oblike antidruštvenih aktivnosti. Dramatični 11. septembar predstavlja prekretnicu i početak novog odnosa prema problemu terorizma.
 Pri NSA (National Security Agency) uspostavljena je takozvana SHARP radionica (Summer Hard Problems) koja je okupila brojne stručnjake različitih profila (antropologe, psihologe, poznavaoce islama, stručnjake za problem džihada i sl.).
 U traženju puta efikasnijem suprotstavljanju ekstremizmu, ova grupa je svoj rad fokusirala u smeru menjanja dosadašnjeg načina rada obaveštajnih struktura SAD. I to upravo uklanjajući stereotipnu ljušturu tajnovitosti rada obaveštajne zajednice, otvarajući je prema realnosti svakodnevnog života.
Da bi izmenili način rada obaveštajnih zajednica, stručnjaci SHARP-a su pokrenuli akciju neviđenih razmera, sa budžetom od nekoliko miliona dolara predviđenih za ugovore, stipendije, konferencije i susrete eksperata. Iako je ovakav pokušaj već izazvao određene kritike, on je uspeo da okupi i motiviše na rad različite profile stručnjaka.
U proseku oko 100 konferencija i sastanaka održava se svakoga meseca. Zanimljivo je da je na njima uočljivo prisustvo i takozvaneRED CELL grupacije CIA, tajanstvenog odseka formiranog nakon 11. septembra, i malo poznate Global Futures Partnership, koja organizuje konferencije po svetu sa ciljem proučavanja strategijskih zadataka i dugoročnijih trendova u sagledavanju suštine ekstremizma kao pokreta i ubeđenja.
 Čak i kod sasvim uobičajenih rasprava o ekstremizmu, prisutne su i teme iz istorije diplomatije, psihologije, kritičke analize nekonvencionalnih bezbednosnih pretnji, informacionih tehnologija...
Takođe je uočljivo i sponzorisanje sastanaka na kojima traju polemike o strategijskom korišćenju interneta, kompjuterskih igara, filmova i ostalih vidova zabave i razonode koji za teme imaju ekstremizam i specifičan odnos prema njemu.
 Ipak, u sferi obaveštajnog rada postoje pravila profesije. Tajnost na prvom mestu. Iako se najavljivalo da će rad SHARP-a biti u potpunosti transparentan, učesnici su se suočili sa činjenicom da to ne može baš tako biti. Potpuno je tipično da obaveštajni rad i transparentnost ne idu zajedno. Uprkos svim pokušajima, bilo je teško suzbiti neverovanje i nepoverenje prema stranim ekspertima i zagovornicima vice versa( lat. drugog načina, prim red.).
 I domaćin i gost i dalje ostaju u strahu da bi prevelika otvorenost mogla dovesti do odlivanja poverljivih informacija. Neki od učesnika otvoreno izjavljuju da se plaše da javno iznose mišljenja, budući da je moderan obaveštajni rad i svojevrsna politička igra. Neki od eksperata su zabrinuti da bi ih ponuđeni ugovori sa obaveštajnim agencijama mogli diskreditovati, ugroziti njihov posao ili njihov rad uopšte.
Međutim, američki eksperti smatraju da obaveštajna zajednica neće nikada biti dovoljno velika, te da nikada neće imati dovoljno analitičara koji bi se bavili određenim problemom. Stoga je i ključ svega - apsolutna potreba da se ide van kaveza, u svet koji nas okružuje. Oni pokušavaju da izbegnu dosadašnje nepoverenje i zatvorenost učesnika, koji često ne žele da kažu koju oblast pokrivaju.
Do sada im to polazi za rukom jednostavnim ubacivanjem različitih profila stručnjaka koji rade u različitim institucijama, a koji mogu dati doprinos zajedničkoj temi. Time se na neki način pomalo razvodnjava strogi princip tajnosti i učesnicima daje mogućnost da se polako otvaraju jedni prema drugima.
Činjenica je, takođe, da se i skeptičan naučnik uvek suoči sa iskušenjem da pruži svoje usluge obaveštajnoj zajednici kada ona od njega to traži. Tome je, naravno, teško odoleti, ako ni zbog čega drugog ono zbog puke sujete jednog naučnika. Na to SHARP-ovi stručnjaci i računaju.
Viljem Biman, antropolog sa Univerziteta Braun, kaže da je učestvovao na raznim seminarima, ali da oseća da su njegovi napori važniji nego ikada do sada. Ovaj novi pristup američkih obaveštajnih eksperata, novi plan "Strategija analitičkog dohvata" koji poziva na pokušaj izgradnje zajednice interesa sa inostranim ekspertima, podrazumeva i eliminisanje stereotipnih pravila koja sprečavaju kontakte sa spoljnim svetom.
Naravno, za sve ovo su potrebna i ogromna novčana sredstva. Međutim, to su neznatna ulaganja kad je u pitanju spasavanje ljudskih života... Svet se polako otvara, barijere i zavese padaju. Možda je ovo dobar pokušaj da se uspostavi jedinstveni front u borbi protiv opasnosti od svakog ekstremizma. Nadam se da ćemo i mi barem pokušati da stvorimo strategiju koju bismo primenili za dolazeće nam probleme i iskušenja, te pokušati sa uključenjem u neku od ovakvih radionica. Jedini otpor tome mogu dati oni koji i dalje razmišljaju u duhu već viđenih teorija zavere.