Natrag

Bratstvo i jedinstvo

Bratstvo i jedinstvo

 

Srpsko-hrvatske investicione igre: Mi kao hoćemo, oni kao ne daju

 

 

Mrak iz računa

 

 

Nekoliko (pokušaja) upada na hrvatsko tržište i uopšte hrvatski poslovni prostor, u poslednje vreme su po ko zna koji put aktuelizovali već uveliko traumatična pitanja: zašto je kretanje investicija i kapitala u hrvatsko-srpskim odnosima još uvek jednosmerno, da li je ta konstatacija uopšte tačna, da li je Srbija "gluplja" od Hrvatske, te da li su njeni tajkuni jednostavno manje sposobni od hrvatskih. Sve to ako se pretpostavi da su, u ratu interesa, "milost i dobrota", s jedne strane, i "zloba i pakost", s druge, raspoređeni makar približno ravnomerno.     

 

Ivan Molotok

 

Sve donedavno se sa srpske strane čulo zapomaganje kako Hrvati doslovno zabranjuju pristup srpskom kapitalu, dok su Hrvati, čak i van političke i "agresorsko-okupacione" konotacije, likovali otpozdravom da je to tačno samo onoliko koliko je neophodno da se pokaže kako "prljavi" tajkunski srpski novac nema šta da traži na novom, "čistom", konkurentskom hrvatskom tržištu.

Vremenom se pokazalo (a to i izvori i pokazatelji iz Privredne komore Srbije potvrđuju), da i pored kuknjave naglas, srpski kapitalisti zapravo i nisu nešto naročito zainteresovani za konfliktno investiranje u Hrvatskoj, a Hrvati su prihvatili igru tvrdnjom da je to potpuno tačno i to zbog toga što imaju mnogo jači interes da, skriveni pod stranim ofšor kompanijama, oprani novac investiraju u svoju državu i to predstavljajući se kao - stranci.

Pa im je, dakle, upravo Srbija najbolja destinacija za - inostrana ulaganja. Dokazujući taj paradoks, hrvatski poslovni dnevnici se pozivaju i na srpsku Agenciju za privredne registre kad se, recimo, pozivaju na to da je Milan Beko, diskretni učesnik u brojnim investicionim aktivnostima po Srbiji, svoj investicioni fond Vorldfin registrovao u Luksemburgu, dok je, na primer, za Hrvate najveća misterija Peter Matić, čovek koji danas ima najviše zidanih investicija u Srbiji, vlasnik kompanije MPC preko kompanije koju je registrovao u Holandiji.

Srpski kralj bakra i novokomponovani vlasnik najveće rečne flote Zoran Drakulić, kompaniju Ist Point takođe je osnovao na Kipru. Srpska vlast omogućila je i omogućuje, po tvrdnjama Hrvata, da se tajkunski kapital opere investiranjem u srpske nekretnine ili firme (godišnje između jedne i 1,7 milijardi evra). I ono najvažnije, politička elita Srbije aktivno učestvuje u celokupnom procesu privilegovanja tajkuna, tako što im zakonskim merama obezbeđuje brojne prednosti prilikom investiranja, i to - kao stranim ulagačima. Na primer, oslobođeni su plaćanja poreza na dobit u sledećih 10 godina. Sve to u Hrvatskoj je rezervisano samo za hrvatske tajkune. 

A onda su, kao po dogovoru, ovi iz Srbije krenuli put Hrvatske - na sva vrata. Pa, iako nisu bili sasvim uspešni, barem se uspeli da Hrvate dezorijentišu. Ili barem pomere iz ležišta. što u ova krizna vremena za komšijinu kravu i nije mala stvar.

 

 

Ulaz kroz vodu

 

čini se da je, zasad, nekako najbezbolnije u hrvatska srca ušao "srpski kralj lonaca i šerpi" Filip Cepter, jedan od "najbogatijih Srba u svetu", kojega Hrvati nisu percipirali kao "Srbijanca" nego kao značajnu međunarodnu finansijsku figuru sa sedištem u Monte Karlu i životom u Parizu (pa, valjda, po toj logici, zarada od posla ne bi išla u Srbiju).

U aprilu ove godine u Hrvatskoj je uz neobično veliku medijsku pompu i, reklo bi se, neočekivano odsustvo očekivanog kontrasrpskog garda, u brodogradilištu "Kraljevica" nedaleko od Rijeke počela da se gradi 50-metarska superluksuzna jahta "za Cepter Internacional, poznatu međunarodnu konglomeraciju u vlasništvu Filipa Ceptera", sa planom da u septembru bude porinuta.

 Projekat se vodi preko splitske tvrtke Propela, koja je deo Cepter Grupe (odnosno u stopostotnom je vlasništvu hrvatskog Cepter Internacionala).

Odmah se pokazalo da se radi o poslu znatno ambicioznijem od obične "gradnje jahte za Ceptera", jer je iz Propele najavljeno da Cepter Internacional planira da gradi više od jedne jahte, možda i "dve nove jahte godišnje".

 Gradiće se u hrvatskim brodogradilištima, za koja su u Cepteru ocenili da imaju potencijala i potrebne kvalitete. Sve te megajahte bile bi duge između 50 i 80 metara i služile bi za potrebe Cepter Grupe, njihovih partnera i klijenata, ali i za daljnju prodaju. Jahte bi bile maksimalno luksuzno opremljene. U poslovnom kontekstu, ocenjeno je da se u ovom slučaju radi više o partnerskom nego klasičnom ugovoru o gradnji supreluksuzne jahte, a finansijski deo ovog posla tretiran je kao poslovna tajna. Uz sve to, u Cepter Internacionalu tada nisu krili da su zainteresovani za kupovinu jednog manjeg hrvatskog brodogradilišta u predstojećoj privatizaciji, ali da čekaju uslove u tenderima koji će biti raspisani.

Tokom leta, nakon što su 1. avgusta objavljene propozicije za privatizaciju šest hrvatskih brodogradilišta, Propela je u Hrvatskom fondu za privatizaciju, i to kao četvrta, preuzela konkursnu dokumentaciju za tri brodogradilišta - "Brodotrogir" iz Trogira, "Kraljevicu" iz Kraljevice i "Brodogradilište specijalnih objekata" iz Splita. Već sam izbor ovih triju brodogradilišta govori da Cepter svoj ulazak u brodogradnju planira da ostvari na tržištu megajahti i putničkih brodova. Bez obzira na to što u svim slučajevima, u trci za privatizaciju, hrvatska vlada ima svog favorita, Danka Končara (hrvatskog emigranta iz Južne Afrike, vlasnika rudnika i svetskog "kralja hroma"), smatra se da Cepter nije bez šansi. Konkurs se završava 30. septembra.

 

Krah počinje kafom           

 

Za razliku od Ceptera, kompanija Delta nije odmah kucala na velika vrata. Možda je bolje reći da je u Hrvatsku, i to "posle više neuspešnih pokušaja", ušla na mala vrata, ali da je iz Hrvatske - izašla na još manja. Barijeru za ulazak na hrvatsko tržište Delta je probila tek u martu prošle godine u tvrdom gradu Splitu i to ustupanjem podfranšize za razvoj Kosta kofi šopova (Costa Coffee Shop) splitskoj Vlamanda Grupi.

Miškovićeva Delta je godinu dana ranije od ovog britanskog lanca kafeterija dobila franšizu za zapadni Balkan, a splitska firma se, zbog ranijih veza sa sportskim ogrankom Delte, pokazala zahvalnim partnerom za ovaj posao. Prvi Kosta kofi šop u Hrvatskoj otvoren je u Splitu, a prvi sledeći u planu su bili u Zagrebu, Rijeci i Dubrovniku. Plan je i da se u sledeće tri godine u Hrvatskoj otvori ukupno 30 do 50 kafeterija, pri čemu je prosečno ulaganje u jedan Kosta kofi šop 150.000 do 200.000 evra.

Očekivana hrvatska "velika vrata" za Deltu (odnosno posrednika Junajted Jurop) bio je konkurs za kupovinu dela nekretnina nekadašnje mesne industrije "Zagrepčanka", u ekskluzivnoj zoni Zagreba, oktobra 2008. Hrvatska javnost je bila isprepadana besmislenom propagandom i nejasnim pretpostavkama da bi ova srpska kompanija mogla da ponudi  "nelojalno" i neumereno višu sumu od drugih zainteresovanih.

Međutim, po otvaranju ponuda pokazalo se da je Deltina ponuda po visini tek treća! Ispostavilo se da je Institut građevinarstva Hrvatske (IGH), uvek i svugde favorizovana paradržavna firma na čelu sa uvek i svugde favorizovanim prvim čovekom, Jurom Radićem, bila najdarežljivija sa ponudom od 45,6 miliona evra.

Druga je bila Ingra sa 41,25 miliona evra, a Delta je, na radost branitelja hrvatskih nacionalnih interesa i imovine, ponudila tada "smešnih" 36,2 miliona evra. Neposredno potom, objavljen je "početak svetske finansijske i ekonomske krize" pa je IGH već mesec dana po završetku "posla" objavio da nema para i zatražio prolongiranje plaćanja. Plaćanje je prolongirano do današnjeg dana i, dok ovo pišemo, ne zna se da li će uopšte biti realizovano. Međutim, u međuvremenu se pokazalo da ni preostale dve rangirane firme, čak i da IGH odustane, ne bi imale da plate.

Sa svoje strane, Delta je u igri ostala sa koncepcijom da je još uvek zainteresovana za "Zagrepčanku", koju i zagrebačke vlasti tretiraju kao "najbolji posao u istoriji hrvatske metropole", pod uslovom da se definitivno raščiste nesređeni imovinsko-pravni odnosi.

 

Ozbiljni milioni neozbiljnog milionera

 

Iako je "pročitan" kao bivši koalicioni partner Slobodana Miloševića (sa tadašnjom partijom Nova demokratija), Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije Swisslion Takovo, jedini je Srbin kojem je pošlo za rukom da postane nesumnjivi vlasnik jedne firme u srcu Hrvatske. On je za 20 miliona evra (i obećanih 10 miliona investicija), posle dvogodišnjih pokušaja da se instališe u prehrambenoj industriji Hrvatske, juna 2008. kupio hrvatsku kompaniju "Euro fud markt" iz Siska, kojoj je osnovna delatnost uvoz konditorskih proizvoda, posebno "Jafa biskvita", te njihova distribucija u sve trgovačke lance na celokupnoj teritoriji Hrvatske. I do tada je Drašković imao korektnu saradnju sa Konzumovim lancem Ivice Todorića.

Najbolju orkestarsku kampanju protiv svog petljanja u hrvatske stvari doživeo je željko Mitrović, vlasnik imperije Pink, koji se, barem je tako izgledalo sa strane, zbog toga i najmanje uzbudio. On je, naime, polovinom prošle godine obelodanio pokušaj preuzimanja nekoliko lokalnih TV stanica u Hrvatskoj, pomoću kojih bi, pretpostavljalo se, stvorio mrežu televizijskih stanica koje bi emitovale program buduće TV Pink Hrvatska (tada nije znao da to po hrvatskim propisima nije moguće?!).

Nagađalo se da je već bilo potvrđeno preuzimanje TV NET iz Kutine, kao glavne u ovom projektu, za oko 2,5 miliona evra. U javnim polemikama još su pominjane Gradska televizija Zadar i TV Dalmacija (kao sigurne), te riječka RiTV, NIT iz Pazina, TV Slavonija i Baranja iz Osijeka, zagrebačka OTV... Ne zna se zbog čega je tikva pukla, ko je više tražio a ko manje nudio, ali već u avgustu su iz NET TV poručili zadovoljnoj javnosti da prekidaju pregovore o prodaji sa Pink televizijom, i to posle "neozbiljnog ponašanja" Pinkovih ljudi, posebno željka Mitrovića lično. "Početkom jula usaglasili smo uslove prodaje. čak smo se dogovorili i za iznos. No, nakon zadnjeg sastanka, željko Mitrović je prekinuo svaki kontakt s nama", objašnjavao je tada vlasnik NET-a. Vlasnik Pinka željko Mitrović odmah potom je potvrdio prekid pregovora izjavom: "Možda sam neozbiljan, ali nisam spreman da platim 3.300.000 evra za nepotpuno, sumnjivo vlasništvo i za televiziju koja ne pokriva više od pet odsto hrvatske populacije".

Samo nekoliko meseci kasnije, Mitrović je u hrvatski medijski prostor ipak ušao, doduše na uvek aktuelna mala vrata, posredstvom svetskog programa Fešn TV (Fashion), čiju je licencu otkupio nekoliko meseci ranije, a koji će se emitovati u svim zemljama bivše Jugoslavije, u Hrvatskoj uglavnom preko kablovske televizije ili Max TV-a.

 

Strah iz navike            

 

Iako se ne zna pouzdano da li je u Hrvatskoj igde išta uložio, ili iza koje finansijske operacije stoji, utisak je da se najveći bauk preventivno pravi od Petera Matića, Srbina iz Hrvatske, a državljanina Slovenije, čije se fizičko ili finansijsko prisustvo samo naslućuje, kao nevidljiva, realna, ali utoliko opasnija "pretnja". Opisuju ga kao "jednog od deset najbogatijih srpskih biznismena. Matić je, kao što je javnosti poznato, rođen u Mariboru 1966. godine, a prvu svoju firmu registrovao je 1989. godine u Hrvatskoj nakon što se njegova porodica preselila u Benkovac. Bavio se maloprodajom robe široke potrošnje uvozeći je iz Italije. Početkom rata u Zadru je imao nekoliko prodavnica obuće, opskrbljivao je prodavnice u Dalmaciji, najviše italijanskim cipelama. Godine 1991. preselio se u Beograd.

U vreme sankcija uvedenih Srbiji počinje trgovinu naftom, cigaretama i alkoholnim pićima, imao je četiri fri šopa... Nikada nije dao intervju ili dopustio fotografisanje... Njegov MPC holding čine Internešnel Trejding Partners, registrovan u Londonu, MK Komerc u Novom Sadu i Junion Intertrejd, registrovan na Devičanskim Ostrvima.

Kroz privatizaciju je stekao vlasništvo nad izdavačkim preduzećem BIGZ, fabrikom čarapa Partizanka, zgradom Ušća (nekadašnjeg Centralnog komiteta SKJ) u Beogradu, te delom Elektrotehnike. Za Hrvate je postao još misteriozniji nakon što je, navodno, postao najveći trgovac nekretninama u Srbiji, nakon što je njegov MPC otvorio najveći trgovački centar u regiji (Ušće) i nakon kupovine sarajevskog hotela Holidej In. Za Hrvate je postao dodatno zanimljiv i nakon što su se u postupku privatizacije BIGZ-a njegovi interesi susreli sa interesima hrvatskog tajkuna Ante žužula.

Prisustvo "srpskog faktora" verovatno je odredilo i sudbinu privatizacije Karlovačke industrije mleka. Bura je počela kada se kao potencijalni kupac javio investicioni fond Salford sa sedištem u Londonu, vlasnik šest mlekara u Srbiji i BiH, ali zato što je odmah rečeno da iza njega stoji nekadašnji srpski ministar privatizacije Milan Beko.

 

 

 

 

 

Sedam godina sporog napretka

 

 

U ukupno ostvarenoj robnoj razmeni Srbije sa svetom, Hrvatska se 2008. nalazila na 12. mestu, sa ukupnim obimom prometa od nepunih milijardu USD (9. po našem izvozu - 439,2 miliona USD, 13. po našem uvozu - 549,1 milion USD). Obim robne razmene je u proteklih sedam godina uvećan preko sedam puta.

 

 

 

Najveći izvoznici u 2008. u Hrvatsku su:

 

U.S. Steel Serbia, Smederevo; HIP Petrohemija, Pančevo; Grand Inženjering, Bor; Fabrika ulja Mladost, šid; FAM, Sečanj; Gorenje, Valjevo; Industrija kablova, Jagodina; Valjaonica bakra, Sevojno; HSE Balkan enerdži, Beograd;

INOS papir servis, Beograd; Radijator, Zrenjanin; M-Profil, Stara Pazova; HIP Azotara; Swisslion Takovo, Beograd; Ball pakovanja Evropa, Beograd

 

 

Najveći uvoznici u 2008. iz Hrvatske su:

 

HIP Petrohemija, Pančevo; Fabrika ulja Mladost, šid; Elektromreže Srbije, Beograd; INA, Beograd; Rovita, Beograd; Podravka, Beograd; Idea, Beograd; Enmon, Beograd; Petrohemija, Novi Sad; Carlsberg Srbija, čelarevo; Apatinska pivara, Apatin; Knjaz Miloš, Aranđelovac;Tehnoma, Nova Pazova; Centar za reciklažu, železnik; Unihemkom, Novi Sad

 

 

 

 

Hrvati Srbima

 

Hrvatska je jedna od značajnijih zemalja-učesnika u privatizaciji u Srbiji. U periodu od 1999. do 2008. direktne investicije hrvatskih preduzeća u Srbiji iznosile su preko 500 miliona evra, što čini 18,2 posto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo. Evo nekih:

- Agrokor Grupa je 2003. kupila Frikom na tenderskoj prodaji za 10,2 miliona evra;

- Našice cement su kupile Jelen Do na tenderskoj prodaji 2003. godine, vrednost ugovora 4,4 miliona evra;

- Hrvatsko-srpski konzorcijum Našice cement iz Našica i Toza Marković iz Kikinde kupili 2003. na tenderu 70 odsto udela u Preduzeću građevinske keramike Polet iz Novog Bečeja;

- Hrvatska mlekarska industrija Lura postala strateški partner Somboledu iz Sombora. Dokapitalizacijom vrednom devet miliona evra Lura postala većinski vlasnik Somboleda,

- Ljevaonica Produkt DOO po ceni od 3,6 miliona evra, uz obavezu investicionog ulaganja od 1,5 miliona evra, 2007. kupila Preduzeće RADIJATOR AD iz Zrenjanina;

- Našice cement iz Našica 2003. za 38 posto učešća u kompaniji Stražilovo iz Sremskih Karlovaca platio 1,3 miliona evra;

- Konzorcijum preduzeća iz Nemačke, Austrije, Mađarske i Hrvatske kupio preduzeće Potisje Kanjiža za 9,7 miliona evra;

- Vindija iz Varaždina kupila mlekaru Lajkovac iz Lajkovca za 85,6 miliona dinara, kao i fabriku stočne hrane UNIP iz Valjeva. Investirano u kupovinu osam farmi u Plandištu, donedavno u vlasništvu Agroživa iz Pančeva. Vindija sistem Srbija do sada investirala preko 20 miliona evra u Lajkovcu i Plandištu i zaposlila oko 190 radnika;

- M-PROFIL iz Zaboka na javnoj aukciji po ceni od 4.327.000 dinara kupio Inteks iz Mladenovca, koji se bavi proizvodnjom podnih obloga i netkanog tekstila;

- Preduzeće THOP d.o.o. iz Hrvatske kupilo na Beogradskoj berzi paket akcija od Akcijskog fonda Srbije u firmi za gajenje žita i drugih useva Erdevik iz Erdevika. Za 41,34 posto akcija Erdevika hrvatska firma platila je 1,1 miliona evra;

- Kompanija Agrokor kupila 67 posto akcija Industrije ulja Dijamant iz Zrenjanina u vrednosti od 30 miliona evra;

- Hrvatsko preduzeće DIV d.o.o. za 588.000 evra na javnoj aukciji 2007. kupilo MIN Holding iz Svrljiga;

- Direktnom investicijom u iznosu od 600.000 evra Eeromodul d.o.o. iz Rijeke tokom 2005. izgradio fabriku kontejnera u Novoj Pazovi, potom izvršio transfer tehnologije proizvodnje modularnih objekata;

- Hrvatske trgovinske firme Biljemerkant, Pevec, KTC, Boso... kupile preko 70 prodajnih objekata u Vojvodini;

- Zagrebačka Magma, distributer dečjih igračaka, brendirane odeće i sportske opreme, krajem 2007. preuzela kompaniju MPC Holding Kozmolina iz Beograda;

- Pevec u decembru 2008. otvorio prvi prodajni centar u Beogradu u koji je uloženo oko 40 miliona evra.

 

 

Srbi Hrvatima

Jedino i najveće srpsko ulaganje u hrvatsku privredu do sada je ono koncerna "Swisslion Takovo" sredinom 2008. godine, kada je kupljena fabrika Eurofudd trejd iz Siska za oko 20 miliona evra.

 

 

 

 

Na palubi bele lađe

 

Hrvati pažljivo prate i porede i stanje brodovlja srpskih i hrvatskih tajkuna na Jadranu. Na rang-listi metraže i cena jahti među Srbima zasad vode:

 

- Miodrag Kostić Kole, srpski kralj šećera - 48 metra, 28 miliona evra, cena iznajmljivanja 200.000 evra sedmično.

- Vojin Lazarević, strujni tajkun - 33 metra, 10 miliona evra, cena iznajmljivanja 80.000-85.0000 evra za sedam dana.

 - željko Mitrović, srpski Ted Tarner - 30,82 metra, cena devet miliona evra.

- Veselin Jevrosimović, Komtrejd - 25 metara, cena četiri miliona evra, cena iznajmljivanja 39.000 evra sedmično...

 

Ukoliko se sve bude odvijalo po planu, na prvo mesto će uskoro izbiti Filip Cepter sa jahtom dugačkom 50 metara, čiji se završetak očekuje tokom ovog meseca.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane