Druga strana

 

Dobitnik ili gubitnik

 

Opšta reakcija javnog mnjenja u SAD nakon objavljivanja vesti da je predsedniku Sjedinjenih Država Baraku Obami dodeljena Nobelova nagrada za mir bila je: Ali za šta? Ovim pitanjem bavi se Tabloidov urednik za analitiku i informatiku Vlado Dragičević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora Državne bezbednosti, 12 godina načelnik za odnose sa stranim službama u BIA i član Saveta za nacionalnu bezbednost u vladi premijera Zorana Đinđića

 

Vlada Dragićević

 

 

 

 

Odluka norveškog Nobelovog komiteta da se ovogodišnja Nobelova nagrada za mir dodeli predsedniku SAD Baraku Obami naišla je na podeljena mišljenja u svetu.

Da li je rekordan broj nominacija (205) pokazatelj da ovoga puta nije bilo kandidata koji bi se ubedljivo izdvojio od ostalih, ili se, kao što je Ernest Hemingvej svojevremeno rekao, nagrade obično dobijaju kada je njihov primalac već poznat - u ovome trenutku nije više tako značajno.

Predsedavajući norveškog Komiteta T. Jangland, braneći odluku ovog tela, rekao je da bi trebalo postaviti pitanje ko je ove godine učinio više za mir u svetu od  Baraka Obame.

Očigledno je da je američki predsednik postao simbol lidera i političara sveže krvi. Čovek koji je promenio pravac američke spoljne politike dajući naglasak međunarodnoj diplomatiji, kooperaciji i međusobnom poštovanju. Pokušao je da se približi islamskom svetu, pokazao snažnu volju da svet oslobodi nuklearnog oružja i doveo Izraelce i Palestince za sto ozbiljnog i delotvornog pregovaračkog procesa.

Među demokratama SAD nagrada je ocenjena kao benefit predsedniku Obami nakon godina u kojima su politika i SAD u celini, u celom svetu posmatrane sa prezirom i podsmehom. Tačnije, petočlani Komitet je ovim činom pozdravio predsednika Obamu, ponajviše zato što on nije: njegov prethodnik.

Nadbiskup Dezmond Tutu, koji je ovu nagradu dobio 1984. godine, naglasio je da dodeljivanje Nobelove nagrade za mir američkom predsedniku Obami predstavlja znak velikih očekivanja u godinama koje dolaze.

Bob Keri, bivši demokratski senator iz Nebraske, ide i dalje i posmatra nagradu kao zahvalnost američkim biračima na hrabrosti pravog izbora.

Međutim, opšta reakcija javnog mnjenja u SAD nakon objavljivanja vesti o dobijanju prestižne nagrade bila je: Ali za šta? Medalja sa trakom oko vrata odjednom je postala izuzetno teška.

Ona je postavila nekoliko teških pitanja Administraciji: zatvaranje zatvora Gvantanamo Bej, Kuba, Irak, konflikt u Avganistanu koji je sam predsednik opisao kao "rat iz potrebe" koji Amerika ne sme dozvoliti da izgubi. Umesto obećanja da će zaustaviti rat u Iraku, krenuo je u smrtonosne antiterorističke akcije u Pakistanu i Somaliji. Njegova administracija razgovara sa, po odomaćenom mišljenju, američkim neprijateljima Iranom, Severnom Korejom i Kubom, ali rezultat takvih kontakata gotovo je nikakav.

Na domaćoj sceni Obama je trenutno skoro blokiran i izložen napadima sa svih strana i vezi sa predloženim planom rešavanja problema zdravstvenog sistema SAD. I sleva i zdesna pristižu kritike da predsednik nije baš mnogo toga uspeo da učini za devet meseci svog bitisanja u Beloj kući.

Predsedniku se zamera da je njegova zvezda u usponu, na nesreću, uspela da zaseni napore onih koji su svojim neumornim radom učinili mnogo toga na uspostavljanju mira u svetu i vladavini prava. Neki od kritičara predviđaju da bi Nobelova nagrada mogla dati podsticaja Obaminoj "politici izvinjavanja" - spoljnoj politici koja okrivljuje SAD za sve nevolje u svetu.

Realnost je, dakle, neumoljiva. Obama će, skoro je potpuno sigurno, provesti svoj mandat kao predsednik države u ratu. Bez obzira na to šta preduzeo u Avganistanu, najverovatnije je da će Amerika za poduži vremenski period zadržati svoj vojni potencijal u toj zemlji u formi borbe protiv terorizma.

Sa druge strane, nagrada je prouzrokovala nove sukobe na ionako svežim borbenim linijama u Vašingtonu, gde jedni predsednika gledaju kao spasioca, a drugi ga već smatraju izduvanim balonom.

Bez obzira na različite stavove, podeljenja mišljenja i kontroverze, sama nagrada ima, u stvari, snažno simboličko značenje. Novi čovek je na političkoj sceni, mlad i energičan, spreman da nešto promeni i toliko različit od svog prethodnika.

On je i iskren i priznaje da ne oseća da je zaslužio da se nađe u društvu takvih veličina koje su pre njega bile počastvovane ovakvim priznanjem. Iako mnogi na ovu nagradu gledaju kao na preuranjenu, postoji šansa da ona podstakne predsednika Obamu da se sa još većim žarom i entuzijazmom posveti onome što je biračima obećao u predizbornoj kampanji.

Dobitnik ili gubitnik? Vreme će pokazati predsednikovu spremnost da odgovori izazovima i opravda nadanja onih koji su ga počastvovali ovako prestižnim odličjem. Da li je ono zasnovano više na obećanjima nego na ispunjenju tih obećanja, stvar je onih koju su tu odluku i doneli.

Jedno je sigurno: članovi Nobelovog komiteta su ovom nagradom pokušali da pomognu američkom predsedniku da ostvari svoje ambiciozne ciljeve mirotvorca. Da li im to treba uzeti za zlo? Svakako da ne. Da li su ga time opteretili? Svakako da.