Dato je i specijalno uputstvo da nakon prodaje naftne industrije Republike Srpske i NIS-a, a naročito nakon izgradnje gasovoda Južni tok, medijskim manipulacijama treba otkriti glavne krivce za prodor Rusije na Balkan i osnovne udare usmeriti na predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, a preko njega i na Vladu Srbije, te koordiniranim akcijama politički obesmisliti svaku blagonaklonost prema ruskom ekonomskom faktoru.

Ali, ono što posebno treba izdvojiti iz dela odluka Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, to je priprema terena za smenu predsednika Srbije Borisa Tadića. Koji su razlozi za ovo, vidi se iz daljeg teksta odluke. Preko operativaca u Beogradu došlo se do podataka da najveći uticaj na predsednika Srbije Borisa Tadića imaju njegov otac Ljubomir Tadić i književnik Dobrica Ćosić, pa je prosleđeno da se te aktivnosti obelodane kao uputstvo nevladinim organizacijama, a da se aktivnosti književnika Ćosica okvalifikuju kao govor mržnje i huškanje protiv interesa nacionalnih manjina, da se medijskim manipulacijama ugled i popularnost Ćosićeva nadalje srozavaju, a sve sa ciljem daljeg podrivanja Tadićeve političke uloge.

Data su uputstva i da se u pojedinim medijima otkriju nastrane sklonosti Borisa Tadića, pa je prosleđen pojedinim ličnostima u Beogradu i dosije KOS-a o porodici Tadić, prema kome je "...ličnost Ljubomira Tadića nepouzdana, što se najbolje vidi po tome što je kao mladi oficir KOS-a posle rata slao rodoljube na Goli otok u vreme Informbiroa, kao i to da je učestvovao u pisanju programa Komunističke partije Jugoslavije na predlog Edvarda Kardelja i Veljka Vlahovića, te da mu je supruga poreklom od čuvenih ustaških ubica, Francetića".

Odeljenja CIA na Balkanu, a posebno u Beogradu, dobila su, između ostalog, i uputstvo kako treba obelodaniti da je sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić svoju suprugu i grupu ondašnjih disidenata (početkom osamdesetih godina, prim, prir.) oterao na robiju, te da treba insistirati na otkrivanju oproštajnog pisma njegove prve supruge uoči samoubistva, kao i priložena mišljenja najeminentnijih stručnjaka o njegovom psihopatskom profilu i nepresušnoj želji da vlada.

Milorad Dodik i Boris Tadić, prema ovim dokumentima, u očima američkog Saveta za nacionalnu bezbednost predstavljaju zaverenike protiv interesa Zapada, jer su "...u najvećoj tajnosti omogućili prodaju naftnih industrija a da o tome nisu pravovremeno upoznali nadležne u Evropskoj uniji, NATO pakt i vladu SAD, te su data uputstva ambasadama Amerike, Engleske i Nemačke u Beogradu da javnost u Srbiji sazna detalje o daljim namerama NATO i Amerike u vezi sa Kosovom, Vojvodinom i Sandžakom...".

Povratak političkih tenzija

Odluke Saveta za nacionalnu bezbednost SAD govore i o "...vraćanju vremena uoči ubistva ondašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, koji je, ne pitajući nas, uzeo u zaštitu Kosovo i sklopio tesne veze sa Republikom Srpskom, uprkos našim upozorenjima da to nikako ne čini".

Prema tim odlukama, datih uputstava iz dogovora od 22. maja 2008. godine o formiranju koalicione vlade za sada se, navodno, jedino u potpunosti drži Socijalistička partija Srbije, dok je Demokratska stranka, nazvana našom uzdanicom, ...umnogome odstupila od tih odluka, posebno postavljanjem nekih generala na odgovorne funkcije u Vojsci Srbije, koji su učestvovali u ranim sukobima sa NATO paktom 1999. godine".

 Dalje, Bajdenova uputstva ispostavama CIA na Balkanu kažu da treba isfabrikovanim aferama od strane vlasti u Sarajevu optužiti Milorada Dodika za nenamensko trošenje sredstava u Republici Srpskoj, uz poseban osvrt na njegovu navodnu sklonost prema finansijskom kriminalu u vreme kada je bio premijer Republike Srpske. Kao objašnjenje zašto vlada SAD nije ranije krenula u obračun sa takvim Dodikom, u dokumentu piše da visoki predstavnici (OHR) u Bosni i Hercegovini nisu isticali Dodikove mane, "...jer smo ga hteli za saveznika u vreme kada su mnoge ingerencije Republike Srpske prelazile u ruke federalne vlade u Sarajevu".

Visokom predstavniku UN u Bosni i Hercegovini, povodom najnovijeg američkog političkog zaokreta, predočeno je da će koordinaranu akciju protiv predsednika Dodika voditi Silajdžić i Tihić, dok će se ratobornošću isticati predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.

Bajdenovo uputstvo, u delu vezanom za moguće nasilno prisajedinjenje preostalih nezavisnih institucija Republike Srpske, govori o stručno razrađenoj akciji pod imenom "Jahorina" kojoj treba da prethode razdori u komandnim strukturama ionako oslabljene vojske ovog BiH entiteta, kako bi se javnost u Srbiji uverila da je ta vojska nesposobna i korumpirana.

U cilju povećanja političkih tenzija u Bosni i Hercegovini, Bajdenovo uputstvo podrazumeva aktiviranje vojničke linije Mojmilo-Sandžak, uz puno angažovanje ćelija mudžahedina Al Nosijera i vehabija iz Sandžaka. Predviđeno je i da vođe bošnjačkih stranaka u Sandžaku budu obaveštene o navedenim planovima preko američke i britanske ambasade u Beogradu.

Visoki predstavnici u BiH stvorili su preduslove da se političko rukovodstvo Republike Srpske okrivi za neusvajanje zakona koji bi Bosnu približili Evropskoj uniji, da se ospore delovi Dejtonskog mirovnog sporazuma u odnosu na srpski entitet u BiH.

Globalno, u svetskim okvirima nastupila je ekspanzija Rusije, ali opasnost za današnji Zapad nije samo Šangajski savez već mnogo više, unija BRIK, koja uključuje Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, odnosno više od polovine svetskog stanovništva. Ojačana Rusija krenula je iz odbrane u napad, zahvaljujući doktrini Vladimira Putina koga je Zapad pomalo neozbiljno i prerano otpisao kao avanturistu.

Mnoge zemlje Latinske Amerike vezuju se za ekonomski i vojnički jaku Rusiju, Indiju i Kinu, dok su Severna Koreja, Iran i Sirija izvoznici revolucije u svetu.

 Irak će brzo biti prepušten sebi jer se naftonosna polja u njemu nalaze u vlasništvu zapadnih kompanija, dok će Pakistan i Avganistan biti strateške države budućnosti za Ameriku i NATO. Preko Pakistana i Avganistana se kontrolišu sve nuklearne sile koje ne ulaze u sastav NATO jer se radarima najnovije generacije mogu kontrolisati nuklearna postrojenja u Indiji, Rusiji, Kini, Pakistanu, Severnoj Koreji i Iranu.

Na inicijativu evropskih saveznika Amerika je odustala od svetskog rata na teritoriji Evrope, već omču oko vrata stavlja Rusiji preko muslimanskih država bivšeg Sovjetskog Saveza, koje će se u nastalom konfliktu pridružiti Pakistanu.

Evropska unija preko moćnog NATO saveza treba da štiti američke interese u celom svetu, ali i da se manje vezuje za Rusiju po pitanju energenata. Ekonomska povezanost neminovno dovodi i do političke, pa zabrinjava približavanje Nemačke, Francuske i uvek nepouzdane Italije ruskim strateškim ciljevima.

Politika Putinove Rusije je kombinacija ekspanzionizma (Abhazija, Južna Osetija), političkog pragmatizma (odnosi sa zemljama Evropske unije) i tvrdog otpora američkim interesima u svetu (neke države Latinske Amerike, Iran, Severna Koreja, Sirija...).

Hajka na Vuka i vojna nauka

Posle nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, treba raditi na nestanku ovakve Srbije koja je i ranije bila remetilački faktor u regionu. Za vreme pregovora u Dejtonu dugo je trebalo ubeđivati Miloševića da prihvati naše uslove, posebno da osudi zločine pred novoformiranim međunarodnim sudom, a mnogi iz njegove tadašnje delegacije predosećali su da će baš on biti jedan od glavnih optuženih pred tim sudom.

Osnivanjem međunarodnog suda koji će ispitivati zločine u bivšoj Jugoslaviji, stvoreni su uslovi da se Srbija proglasi za poraženu stranu u sukobima koji su se odvijali u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Formiranjem nove vlasti posle petooktobarske mirne revolucije, kao prioritetan zadatak postavljen je pristanak Srbije i srpskog naroda na ulogu poraženih u prethodnim sukobima.

Drugi zadatak koji je postavljen pred novu srpsku vlast bio je destrukcija ekonomije i ulazak u dužničko ropstvo.

Direktivama iz Amerike, poslovi su završavani brže nego što se očekivalo.

Raspad Srbije se sprovodi jer nacionalne manjine i interesne grupe postaju najznačajnije poluge vlasti, pa tako sve koalicije na vlasti stalno imaju obavezu pravljenja kompromisa sa vođama nacionalnih manjina, naročito u Vojvodini.

Nacionalni saveti treba da predstavljaju osnov za organizovano delovanje nacionalnih manjina, i kao poluga za dalje podržavljenje Vojvodine.

U oblasti kulture, književnike, glumce, režisere i sve druge javne radnike usmeriti po formulama američkih vrednosti, i nikako ne dopustiti njihov kritički odnos prema EU, NATO i SAD. Galupovo istraživanje govori da je Srbija država u kojoj se najviše kritikuju vrednosti Amerike i Zapada.

 Uputstva data operativcima obaveštajnih službi Zapada moraju se sprovoditi dosledno, jer postoji mogućnost velikih socijalnih nemira u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji. Vojnom akcijom "Jahorina" sve se može preduprediti kako bi bile sačuvane vlasti naklonjene Americi i američkim vrednostima.

Vlasti u Beogradu moraju shvatiti da je Kosovo izgubljeno i da srpski narod na Kosovu mora da prihvati vlast Albanaca, te neminovnost stvaranja nove države Kosovo, koja je postala najverniji saveznik Amerike na Balkanu i čije političko rukovodstvo ne zaboravlja da je ta država stvorena vojnom intervencijom na kojoj je najviše insistirala Amerika.

Nova država Kosovo i muslimansko-hrvatska federacija u Bosni služe kao balans muslimanskom svetu.

Zato se antiamerička retorika ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića mora zaustaviti, a predsednik Srbije Boris Tadić biće upozoren da je mit o Kosovu stajao života mnoge državnike u Srbiji.

Naši obaveštajci ističu da je došlo do promene politike novog srpskog rukovodstva i da je ono spremno da Rusiji omogući novi prodor na Balkan, te će Rusi u dogledno vreme kupiti i Elektroprivredu Srbije kako bi se njihova energetska dominacija na Balkanu sasvim kompletirala. Ruski planovi o gradnji više hidroelektrana na reci Drini odavno su poznati.

Vlasti u Srbiji moraju shvatiti geostrateške planove Amerike, jer je mržnja muslimana prema Rusiji izbledela pošto je dozvolila mirno otcepljenje islamskih država bivšeg sovjetskog bloka i što je podržala rukovodstvo Palestine u stvaranju sopstvene države, a Iran čak i naoružala.

Mapa novog svetskog rata

Kontrola nad ruskom politikom izgubljena je onog trenutka kad je bivši obaveštajac KGB-a Vladimir Putin došao na vlast. Decenije su izgubljene, najpre na Gorbačova a onda i na Jeljcina. Naši operativci su obaveštavali da će vreme ekspanzije Rusije nastupiti onog trenutka kada na vlast dođe energičan nacionalista kome će svetinja biti ruski interesi.

Sa preko 60 odsto rezervi strateških sirovina, Rusija izrasta u privrednog džina, dok će kapitalističke države trpeti još teže udarce u budućnosti.

Rast američke privrede mnogo zavisi od cena sirovina i energenata na svetskom tržištu.

Bogata sirovinama, Rusija će postati kreator cena energenata i ujedno bazično uticati na privredni rast svih kapitalističkih zemalja.

Jer ako cene nafte padaju na svetskim berzama, Rusija može usporiti njenu eksploataciju, a povećati proizvodnju gasa, gde, za sada, nema pravu konkurenciju u Evropi. Zato je teško sprečiti evropsku zavisnost od ruskog gasa, a još teže održavati relativno nisku cenu nafte. Jer, proizvođači nafte, od kojih su mnogi prijatelji Amerike, čim se suoče sa niskim prilivom  zarade, po dogovoru će smanjiti proizvodnju i usloviti rast energenata.

 Amerika mnogo očekuje od Avganistana i Pakistana jer preko njih, u svakom momentu, može izazvati konflikt širokih razmera. Pakistan i Indija su već nekoliko puta ratovali zbog Kašmira. Ako dođe do novog rata, sve zapadne države podržaće Pakistan, pa će Indija biti prinuđena da traži oružani oslonac u Rusiji i Kini. Velika teritorija Avganistana odlična je baza za stacioniranje naoružanja i žive sile. Samo njihovo prisustvo ugroziće bezbednost i nekim muslimanskim zemljama iz bivšeg sovjetskog bloka. Sledeći Alahovu veru, treba očekivati da će i ove države podržati Pakistan. Na taj način je rat pred vratima Rusije gotova stvar, posebno u delu koji je bogat sirovinama.

Naši vojni stratezi predviđaju da se preko Pakistana i Avganistana lako može uvući u rat i Rusija.

Vojna baza Bagram, na četrdesetak kilometara od Kabula, postaje najveća vojna baza u Aziji, odakle se kontroliše celokupna teritorija kontinenta. Da bi Pakistan postao još verniji saveznik NATO, traje potraga za novim Mušarafom, koji će izvesti vojni puč i zbaciti civilnu vlast. Veliki strateški značaj u ovom ratu imaće i Turska, veran američki saveznik koji kontroliše Sredozemno more.

Uloga Al Kaide i Bin Ladena u obezbeđenju plemenskih vođa u Avganistanu uvek se cenila. U ratnim okolnostima ova organizacija će prerasti u operativnu grupu na terenu, kojom će komandovati stručnjaci Pentagona.

Imati talibane za saveznike u Avganistanu i Pakistanu, ravno je pobedi Pakistana u ratu protiv Indije, jer se očekuje da upravo oni rade na uništavanju gasnih postrojenja i naftnih stanica na teritoriji Rusije.

Šifrovani bogataši

Mnogo se uložilo u stvaranje opozicije u Rusiji, posebno u bivšeg svetskog prvaka u šahu  Garija Kasparova, ali su sve akcije bile presečene jer su ruske obaveštajne službe ne samo obnovljene nego i poseduju najmodernije prislušne uređaje na sofisticiranim satelitskim stanicama. Posebnu enigmu predstavljaju ruski biznismeni, koji su iz Rusije izneli milijarde dolara, ali kojima je ona ostala svetinja, pa nije poznato za koga će u novim okolnostime te mafijaške grupe raditi. Naši obaveštajci javljaju da se sa jahti ruskih bogataša čuju šifrovane poruke čiju sadržinu je teško dešifrovati i nije poznato kome su namenjene.

Opasnost od bolje prošlosti

Opasno je ako se mržnja Poljaka, Mađara, Čeha, Rumuna, Bugara, Letonaca i Litvanaca, do sada usmeravanih na širenje straha od Rusije, okrene u drugom pravcu. Obaveštajci javljaju da se na ulicama Budimpešte često ispisuju parole: komunisti, vratite se, sve će vam biti zaboravljeno, ili, radnici su u socijalizmu imali sigurnost radnih mesta i življenja jer su školovanja i lečenja bila besplatna.

Ne sme se dozvoliti da buduće vreme još više ukaže na to da su neoliberalnom ekonomijom uništene privrede mnogih zemalja bivšeg Varšavskog ugovora. 

Upotreba slučaja

 Slučaj Kovačević, koji je nanovo uzdrmao odnose Srbije i SAD, vešto je iskoristila državni sekretar Hilari Klinton kako bi podregajala animozitet prema Srbima, dovodeći ih propagandno ponovo pred svetsku javnost kao nasilnike i ubice. Cilj je bio, naravno, novo opterećenje odnosa i sa Međunarodnim monetarnim fondom, između ostalog, a sve sa ciljem vezivanja Srbije u veću finansijsku zavisnost od Amerike.

Nismo pod uticajem

Redakcija Tabloida oseća potrebu da saopšti da njeno kritičko promatranje delovanja izvršne vlasti u Srbiji, pa i predsednika Srbije, nije ni ukakvoj vezi sa planovima američkih obaveštajnih službi i centara moći. Pisanje Tabloida zasniva se na želji naših novinara da Srbija postane demokratska i prosperitetna država.