Lakrdija

 

Koji nesoj će deliti pravdu u Srbiji

 

Presude stižu odozgo

 

Srpsko pravosuđe je uspešno reformisano. Izabrani su najposlušniji, najbesprizorniji. Sudije i tužioci mogu da nose odela sa amblemom Demokratske stranke. O tome govori i ova priča

 

M. Brkić

 

Pred većem Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu izrečena je 24. maja 2007. godine presuda optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, posle suđenja koje je trajalo tri i po godine.

Za ubistvo Zorana Đinđića optuženi su bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, njegov zamenik Zvezdan Jovanović, pripadnici JSO-a Željko Tojaga i Saša Pejaković, kao i bivši radnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Branislav Bezarević.

Izricanju presude, koju je donelo tročlano sudsko veće sastavljeno od sudije Nate Mesarević, predsednika veća, i sudija Radmile Dragičević-Dičić i Dragoljuba Albijanića, članova veća, prisustvovao je u sali, u prvom redu, predsednik Republike Srbije Boris Tadić i glavari njegove Demokratske stranke.

"U ime naroda", kazala je predsedavajuća, sudija Nata Mesarević, ''sada ćemo pročitati presudu - koju smo dobili!!!"

Vidno uzbuđena, posle značajne pauze, sudija Mesarević se ispravila rečima "...odnosno presude koju smo doneli".

 

Namerna kompromitacija

 

Ceo tok suđenja je sniman, pa i objavljivanje presude, ali je ovaj deo, po naredbi sudije Mesarević, izostavljen iz sudskog spisa, mada je snimak objavljen na nezavisnim televizijama.

Proces optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića bio je skandalozan isto toliko koliko je skandalozna i vladavina njegove Demokratske stranke i oni koji su u toj partiji ostali nakon njegovog streljanja.

Proces je smišljeno pretvoren u lakrdiju. Prvo je, pod lažnom optužbom da je odao službenu tajnu, uhapšen zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanović, koji je od dana streljanja premijera rukovodio istragom. Istog dana momentalni otkaz, solidarišući se sa kolegom, dao je drugi zamenik tužioca Nebojša Maraš! Potom je i predsednik sudskog veća, sudija Marko Kaljević, u poodmakloj fazi suđenja dao otkaz, nakon što je uhapšen njegov brat Goran Kljajević.

Proces optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića kompromitovan je, smišljeno, od izvršne vlasti i onih koji njome iz inostranstva rukovode.

Iz ovog procesa profitirali su samo oni koji su pročitali "presudu koju smo dobili''.

Sudija Nata Mesarević je marta ove godine izabrana za v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije i člana Visokog saveta sudstva.

Čim je pročitala ''presudu koju smo dobili'', gospođa Nata Mesarević je dobila stan od 110 kvadrata u Vlajkovićevoj ulici broj 11. Stan u kojem je ranije stanovala ostavila je svom sinu Vladimiru, sudiji Petog opštinskog suda u Beogradu. I nju i sina i članove njene porodice danonoćno čuvaju specijalni policajci.

Poslanici Narodne skupštine Srbije dobili su 30. novembra ove godine spisak sa imenima sudija i tužilaca koje je trebalo da izglasaju. Rasprave o ''liku i delu'' predloženih kandidata nije bilo. Podrazumevalo se da ih je njihova partija na to mesto izabrala. Gospođa Nata Mesarević izglasana je za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Srbije!

 

Dokazani na nedelima

 

U trenutku kada ovaj tekst bude pred čitaocima, sudija Specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Radmila Dragičević-Dičić, koja je takođe ''gledala kao sudija Legiji u oči'', biće izglasana za predsednika Apelacionog suda u Beogradu! Treći sudija Specijalnog odeljenja za organizovani kriminal, Dragoljub Albijanić zvani Golub, postaće predsednik Višeg suda u Beogradu!

Grupa mala, ali odabrana. Kada presudu donese Viši sud u Beogradu, pod budnim okom Dragoljuba Albijanića, potvrdiće je Apelacioni sud u Beogradu, jer je na njegovom čelu Radmila Dragičević-Dičić. Ne daj bože da se neke sudije ovih sudova otmu kontroli, dočekaće ih u Vrhovnom kasacionom sudu Srbije predsednica Nata Mesarević!

Reformu pravosudnog sistema klika Borisa Tadića i njegova Demo(no)kratska stranka iskoristile su da pravosuđe učine potpuno partijskim. Niko se u istoriji Srbije nije drznuo da tako brutalno potčini tužilaštvo i sudstvo ličnim interesima predsednika Srbije i njegove  stranke. Tako je za višeg tužioca u Kragujevcu izabran izvesni Budić, koji je bio šef predsednikove Narodne kancelarije - u Prokuplju!

Pravda u Srbiji je na rasprodaji. Njome rukovode sudije specijalci dokazani na nedelima.

 

 

 

 

Bratstvo i jedinstvo

 

Sudija Nata Mesarević je rođena u Titogradu (danas Podgorica). Izjašnjavala se kao Crnogorka, a nakon udaje kao Hrvatica.

Za javnog tužioca Srbije Narodna skupština Srbije izglasala je 30. novembra ove godine Zagorku Dolovac, sa prebivalištem u Novom Sadu. Gospođa Dolovac je rođena 1966. godine, i po nacionalnosti je Hrvatica. Sudija Dragoljub Albijanić je iz BiH, kao i Radmila Dragićević. Supruga Dragoljuba Albijanića, Nataša Pešut-Albijanić, takođe je unapređena za sudiju Višeg suda u Beogradu. Predsednik Suda će biti njen muž. 

Da li bi u Hrvatskoj, recimo, predsednik Vrhovnog suda Hrvatske mogao da bude Crnogorac, a republički javni tužilac Srbin?

 

 

 

Ljubiteljka stanova

 

Službenica Okružnog suda u Beogradu Nadežda Klikovac prinudno je iseljena 2007. godine iz stana na Bežanijskoj kosi, u Magelanovoj ulici broj 21 (stan broj 2), a u njega će se useliti gospođa Radmila Dragičević-Dičić, sudija Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala Okružnog suda u Beogradu.

Gospođa Nadežda Klikovac je službenica u krivičnoj pisarnici ovog suda. Majka je troje maloletne dece. Njen muž sa završena dva fakulteta radi na slabo plaćenom noćnom poslu. Jedva sastavljaju kraj s krajem. U stan u Magelanovoj ulici Nadežda se s porodicom uselila bez rešenja pre dve godine, jer je on iz Fonda solidarnosti dodeljen Okružnom sudu radi rešavanja stambenih potreba zaposlenih. Konkurisala je i Nadežda Klikovac. Stambena komisija Vlade Republike Srbije potvrdila je odluku stambene komisije Okružnog suda u Beogradu od 8. septembra prošle godine, koja je jedan od dva stana, koliko ih je bilo za raspodelu, dodelila sudiji Radmili Dragičević-Dičić. Nadežda Klikovac je bila na trećem mestu rang-liste.

Sudija Radmila Dragičević-Dičić razvela se od muža Zlatibora Dičića presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu 31. marta 1999. godine. Iako presudom o razvodu braka njihova imovina nije podeljena, supružnici su stan u Orfelinovoj ulici prodali i podelili novac. Dvoje maloletne dece dodeljeno je na čuvanje i vaspitanje majci. Sudija Radmila Dragićević-Dičić umela je da se snađe. Posle presude kojom je oslobodila Dušana Spasojevića, jedan naš kolega, koji je uhapšen u akciji "Sablja", unosio je u stan gospođe Radmile nov nameštaj, poklon istog tog Spasojevića, koji je kasnije likvidiran, pod optužbom da je ubio premijera.

U vreme "Sablje" sudija Radmila Dragičević-Dičić bila je na spisku sumnjivih građana, ali onih koji nisu bili direktno povezani s takozvanim zemunskim klanom. Ipak, u neobjašnjivim okolnostima tadašnji ministar pravde dodeljuje 7. aprila 2003. sudiji Radmili stan od 64 kvadrata u ulici Lipe broj 16 na Ceraku. Stan je ustupljen "na čuvanje". Sudija Dičić ima stan u ulici Petra Lekovića, ali treba da ima i stan "za sastanke i razonodu"! Očigledno, neko je odlučio da već sumnjivog sudiju baš u vreme "Sablje" pripremi za specijalnog sudiju. To se i dogodilo i Radmila Dragičević-Dičić je mesec dana kasnije, rešenjem tadašnjeg predsednika Okružnog suda u Beogradu Veselina Baćevića, upućena na rad u posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala u Ustaničkoj ulici. Kako je presuđivala sudija Radmila Dičić ne treba ni pominjati, ali se može izvesti zaključak.

Punoletni sin sudije Radmile nalazi se na školovanju u SAD! Sudija živi u dva, a možda i više stanova.