Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

 

Ko je Herman van Rompuj, prvi predsednik Evropske unije?

 

Da li je EU dosad najsloženiji projekat Rimokatolike crkve?

 

 

  Ratifikacijom Lisabonskog sporazuma od svih 27 zemalja lanica EU stvorena je do sada najvea evropska superdržava.

Po tvrdnjama nekih analitiara, EU bi se sada mogla zvati Sjedinjene Evropske Države (USE). Ali za razliku od stvaranja USA, emu je prethodio težak genocid i potpuno istrebljivanje starosedelaca u mnogim krajevima obe Amerike, stvaranje USE je bilo mnogo kompleksnije, pošto su mnogi vlastelini, kraljevi i feudalci pružali vekovima žestok otpor

 

Ivona Živkovi

 

 

Iako danas komesari EU nastoje da državama lanicama nametnu što više "demokratije", pomenuti Lisabonski sporazum je zapravo na zaobilazan nain izbegao referendumsko izjašnjavanje graana. Tamo gde je i bilo nekog referenduma, videlo se da narod uopšte nije oduševljen ovakvom nadnacionalnom politikom konstrukcijom. A kad narod nešto ne želi, onda mu se to mora lukavo upakovati u ono što on može da prihvati. I to je bio mukotrpan zadatak EU kreatora.

Zato ni prvi predsednik EU nije izabran na referendumu, ve na tajnom sastanku Saveta EU. ovek koji je izabran ak nije ni poznat politikim krugovima van Belgije.

Njegovo ime je Herman van Rompuj (Rompjui ili Rompij) ili nešto slino tome. Njegovo prezime se teško izgovara ak i u multikulturalnoj EU. ovek neupadljivog lika i još manje primetnog dela.

I zemlja iz koje potie, Belgija, ne može se pohvaliti istorijskim znaajem. Bar ne za njene stanovnike. Ali, za divno udo, baš u njoj je sedište EU i NATO-a, najmonije vojske sveta.

Zašto u Belgiji, u Briselu?

 

Nacionalna alhemija

 

Belgija je nastala 1830. jednostavnim odvajanjem južnog dela teritorije od države koju znamo kao Holandija ili Nizozemska. Ime Nizozemska (Netherland) oznaava da se radi o velikoj ravnici, dobrim delom i ispod nivoa mora, dok je Holandija naziv koji su ovoj zemlji dali Rimljani kada je bila njihova provincija. U Holandiji živi germanski narod koji sebe naziva Dai (što je najverovatnije oblik rei Doj), a na starom nemakom znai - ljudi. Dojland je zemlja germanskih ljudi. Staro srpsko ime Dojin je verovatno oznaavalo germansko poreklo.

U Belgiji danas živi šest miliona Daa (koji govore svoj jezik) i oni žive u severnom delu zemlje nekada nazvanom Flandrija. Svi oni koji tu žive nazvani su tako Flamancima. U južnom delu Belgije, nazvanom Valonija, živi etiri miliona Francuza, koji i dalje govore svoj francuski jezik, ali se ne zovu Francuzi ve Valonci. (Ovo je analogno stvaranju Crnogoraca, Vojvoana, Bošnjaka, Hrvata i Makedonaca. Analogija nije sluajna, jer su tvorci i jednog i drugog nacionalnog i etnikog parcelisanja isti.)

Dakle, Flamanci i Valonci nisu nikakvi novi narodi, ve nova konstrukcija napravljena od Daa (Doja) i Francuza. Ono što je karakteristika jednog naroda jeste jezik, i ne postoje dva naroda koji imaju isti jezik, niti jedan narod sa dva jezika. Ali, ako teritoriju na kojoj jedan narod živi podelite državnom granicom - dobijate nacije. Re "nacija" potie od latinske rei "natio" i oznaava roenje (mesto roenja). Onda namerno kroz istoriju, preko knjiga i masovnih medija, napravite zbrku ova dva pojma i ljudi više ne razlikuju narod od nacije. Tako veštaki oblikovane nacije postaju narodi, ali bez svog izvornog jezika i kulture. Njihov dotadašnji jezik se nazove novim imenom i izmene neke rei i... I dobijete, npr., crnogorski, hrvatski, bošnjaki itd. - jezik.

U suštini on je i dalje onaj stari kojim su se sporazumevali i pre. Za pravljenje prikladnih renika i stvaranje novih jezikih konstrukcija zadužena je uena masonerija. Za potrebe jedne takve tvorevine nazvane Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije preimenovane u Jugoslavija, masoni Dositej Obradovi i Vuk Karadži napravili su i srpsko-hrvatski jezik.

Ovakve veštake deobe, preseljavanja, pokrštavanja, menjanja imena narodima, ali i lina imena stanovnika odreenih podruja - deo su evropske istorije, ali i Indije i Amerike i Afrike. Tako je Rimokatolika crkva veštom "alhemijom" vekovima zatirala izvorni nacionalizam i oseanje pripadnosti odreenom narodu ili feudu.

Naravno feud koji je kontrolisao vladar odan katolikoj veri bio je bolji što je u njemu nacionalizam bio izgraeniji. Ali, ako vladar nije bio spreman da se potini ovoj crkvi, morao je biti detroniran, a narod pokršten, denacionalizovan ili pobijen.

 

Zavadi pa vladaj

 

Evropska unija sastavljena od 27 država lanica upravo poiva na ovako prekrojenim, pokrštenim i podeljenim narodima i katolianstvu odanoj vlasteli, kojoj je vrhovno sveštenstvo odobrilo krunu. Bombardovanje Jugoslavije 1999, ime je proslavljeno 50 godina NATO saveza, savršeno je pokazalo sklad ove mašinerije. Iako je sve pokrenuto na fabrikovanim informacijama, nijedan evropski vladar niti visoki državnik u EU nije se bunio i suprotstavio. Državna suverenost je oito još tada bila samo mislena imenica, pa je ratifikacija Lisabonskog sporazuma praktino samo formalizovanje onoga što je i pre deset godina funkcionisalo. To se zove demokratski centralizam i pluralizam - svi imaju pravo da misle isto ili slino. Ali smernice za odluke stižu iz jednog mesta i moraju se sprovoditi bez obzira na sopstveno mišljenje. Da li je Titova SFRJ bila samo mali probni sistem za EU?

Ali, formiranje superdržave sa demokratskim centralizmom uopšte nije bio jednostavan poduhvat i potrebni su bili vekovi da bi se podobne društvene zajednice i nacioni napravili. I to je, naravno, mogla da radi samo institucija koja je u stanju da opstane vekovima i koja funkcioniše u formi veoma uenog bratstva. Braa umiru telesno, ali Sveti duh i (Božji) zadaci se prenose na nove naraštaje.

Stvaranje EU je tako epilog hiljadu godina duge borbe za prevlast izmeu sveštenika (odavno ustanovljene društvene elite za upravljanje ljudskim dušama) i feudalaca koji imaju posed, radnu snagu i vojsku i materijalna dobra. Duhovnjaci ta materijalna dobra moraju na neki nain uzeti od njih (možete to nazvati i reketiranjem vlastele), a sa druge strane esto gramziva i nesposobna vlastela može raunati da e mu narod mentalno obraen verom, biti miran i pokoran. Crkva je upravo ekspert za takve poslove. A to mora debelo da se plati i to uglavom zlatom i dijamantima. Papirni novac služi samo obinom narodu.

Ova simbioza duhovnog i materijalnog funkcioniše uspešno ve hiljadama godina. Ali, krajnji cilj sveštenstva je jedno telo sa glavom. To znai da Sveti duh koji upravlja bude i vlasnik svih materijalnih dobara. Neki to nazivaju Hristovim carstvom, a neki Novim svetskim poretkom.

Zato je odnos katolikog sveštenstva i vladara kroz vekove bio nategnut, a sami vladari uvoeni su u teške ratove. Strategija duhovnih mudraca je bila u naelu: Divide et impera!

 

Važno je imati moćnu vojsku

 

Pošto sveštenstvo nema svoju vojsku, ono je razradilo veštinu ubeivanja kako bi za svoje krstaške ratove koristilo nacionalne vojske. Tako su Španci nakon osvajanja Amerika bili puni zlata i u 16. veku su postali svetska vojna supersila. Njihova borbenost i nemilosrdnost bile su posledica 760 godina duge tiranije koju su doživeli od Mavra, a onda teške crkvene inkvizicije. Za pokoravanje protestantske Engleske bilo je neophodno da se njihova takozvana nepobediva armada iskrca na britanska ostrva, a idealna pozicija za to bila je obala tada Ujedinjenog Holandskog Kraljevstva. Ali, holandske vojvode se nisu dale pokoriti i pružen je žestok otpor ovoj monoj armadi u papskoj službi.

Tako je, u tada holandski Brisel, poslat vojvoda od Albe, koji je Holanane šest godina teško terorisao. Osnovao je i preki sud za sve koji su se bunili.

Prvog juna 1568. u Briselu je pogubljeno 12 plemia, a nedelju dana kasnije i grofovi od Egmonda i Horne. Imenovano je "Krvavo vee Albinog Tribunala, koje je i optuživalo i presuivalo. (Današnji Haški tribunal je samo naslednik ove stare inkvizicije.)

Španski vladar Filip II, koji je Vojvodu od Albe i poslao u Holandiju, februara 1658. je ak naredio da se pobiju svi stanovnici Holandije, njih oko tri miliona. Papskoj inkviziciji su posebno smetali nepokorni, a uspešni holandski feudalci, trgovci i ueni bogati ljudi.

Tako je 1753. oko 30.000 španskih vojnika napravilo opsadu oko holandskog grada Haarlema, gde se zatvorilo isto toliko stanovnika koji su pružali otpor sedam meseci. Grad je bio opasan kanalima i bedemima, a iznutra su ga branile i žene. Ali, kada im je ponestalo hrane, morali su da se predaju. Tada je španska armada napravila pravi masakr ubijajui sve pred sobom.

Gnev Spanjarda u službi katolike inkvizicije vukao je korene odavno.

Tako je jedan jezuita u civili još 1584. ubio holandskog princa Vilijama Oranskog, koji im se tako žestoko odupirao sa svojom vojskom da je bogata Španija zbog tog rata doživela bankrot.

Veliki problem "nepobedivoj armadi" je predstavljao savez Engleske i Holandije nastao zbog bliskih rodbinskih veza protestantske dinastije Stjuarta sa holandskom Oranskom dinastijom.

Ovaj moni savez je 1639. upravo vojno porazio "nepobedivu armadu" na južnoj obali Engleske, kada su Španci planirali da svrgnu kraljicu Elizabetu I. Ideja je bila da se španska armada, koju je predvodio Medina Sidonija, na južnoj engleskoj obali sjedini sa snagama vojvode od Parme i tako zajedno uu u Englesku. Ali, nisu uspeli.

Tada je katolikim vojnim stratezima postalo jasno da za svoje krstaške ratove (koje e kasnije pokreniti i u pohodu na Indiju) moraju imati bolju vojsku upravo sa mornaricom kakvu je imala Engleska. Trebalo je nekako pridobiti Englesku za krstaške ratove.

Ali, engleski kralj arls I ne samo što je bio zagriženi protestant ve nije dozvoljavao da mu razni savetnici i parlamentarci nameu politike odluke. A ti savetnici su esto bili podmetnuti agenti Vatikana, koji su nastojali da iznutra oslabe njegovu vlast.

Sa druge strane kanala moni holandski trgovci su se bogatili i sve više otiskivali preko Atlantskog okeana u Novi svet. Tamo su gradili svoje kolonije i širili biznis. Tako su 1625. na reci Hadson osnovali i grad nazvan Novi Amsterdam (današnji Njujork).

Zato se iz Vatikana krenulo u smišljanje paklenog plana da se Engleska, kao holandski najvei saveznik, pokuša razoriti iznutra. Zadatak da detronira arlsa I i Englesku vrati pod patronat Rimokatolike crkve dobio je Oliver Kromvel.

im se doepao vlasti Kromvel je naredio da se arlsu I odrubi glava, što je uinjeno javno 1649.

Novi režim u Engleskoj je onda potpuno promenio svoju politiku prema Holandiji, nastojei da od saveznika napravi neprijatelja. Parlament kojim je Kromvel lako manipulisao (jer demokratija zato i služi da bi se obinim ljudima perfidno manipulisalo) doneo je Navigacioni zakon, koji je nalagao da sav uvoz u Englesku mora ii engleskim brodovima ili brodovima koji su vlasništvo proizvoaa robe. To je oito bilo usmereno protiv holandskih trgovaca i brodovlasnika.

Naravno Španija je prva priznala Kromvelov režim. I on je ubrzo objavio i rat Holandiji.

Tako je Vatikan konano imao pod svojom kontrolom englesku mornaricu pa je ona vremenom postala nova evropska i svetska imperija. Englezi su poeli da ratuju na zapadu i istoku, kao i u Africi, ne znajui da zapravo vrše kolonizaciju za raun Rimokatolike crkve, dok je narod upadao u dugove i plaao ova ratovanja.

Za razliku od engleskog kralja Džejmsa II, koji je imao titulu vojvoda od Jorka i bio spreman da Englesku drži u službi Katolike crkve, unuk holandskog vladara Vilijama Oranskog nije bio takvog stava. Tako je Vilijam III Oranski 1688. svrgnuo Džejmsa II sa vlasti, pa su Holanani ovim inom Engleze zadržali u protestantskoj veri. Vojvoda od Jorka je inae poznat i po tome što je od Holanana preoteo Novi Amsterdam i preimenovao ga u Nju Jork.

To ime najbolje pokazuje ko vlada njime i danas. Ako ovome dodate i rimski stil gradnje kojim obiluje Kapitol Hil u Vašingtonu, još vam je lakše da zakljuite ko vlada itavom federalnom upravom u USA. Zato nije ni udno što je USA zdušno radila na stvaranju UE tj. USE.

Spajanje USA i UE je možda samo pitanje vremena.

 

Od Holandije do Belgije

 

Tako su iste mone duhovne snage koje znaju da upravljaju ljudskim uverenjima naterale 1830. Dae (Doje) i Francuze, iz Flandrije i Valone, da postanu Belgijanci. Uinjeno je to orkestriranjem graanske revolucije u Ujedinjenom Kraljevstvu Nižih Zemalja. Odvojen je južni deo zemlje (baš kao i nedavno Kosmet od Srbije). Odvajanje je tražilo veinsko katoliko stanovništvo, koje je živelo u ovom delu Holandskog kraljevstva. Otcepljeni deo nazvan je Belgija po staroj rimskoj provinciji Gallia Belgica. Londonska konferencija na kojoj su uestvovale glavne evropske sile priznala je nezavisnost Belgije i na presto je 1831. doveden Leopold I (od Sakse Koburga), kralj svih Belgijanaca, odan katolianstvu. Da princeza Šarlota od Velsa (jedina erka engleskog kralja Džordža IV) nije umrla prilikom poroaja 1817. (pošto su joj "doktori" ispuštali krv i izgladnjivali je pre poroaja i totalno je oslabili), ona i njen muž Leopold od Sakse Koburga nasledi bi britanski tron, gde se danas nalaze potomci princa Alberta iz iste germanske dinastije Sakse Koburg (a koji su promenili prezime u Vindzor). I pokojna princeza Dajana imala je istu titulu princeze od Velsa (i potie iz dinastije Stjuarta koji su bili odani protestantizmu). Nova supruga princa arlsa je Kamila Parker, katolkinja po svom prvom mužu.

Belgijski kralj Leopold III je 1940. napravio dogovor sa Hitlerom (takoe katolikom) i ostao je tokom rata u Belgiji, koja je odmah i kapitulirala. Neposredno pre saveznike invazije Himler (katolik) je tajno preveo kralja Leopolda u Nemaku. Nakon rata Leopold je pokušao da se vrati u Belgiju, ali mu je pretilo suenje zbog izdaje i on je otišao u Švajcarsku (danas finansijsku centralu EU). Ostao je u izbeglištvu sve do 1951.

 

Bez patriotizma, morala i demokratije

 

U svojoj knjizi "U odsustvu veine" (De Afwezige Meerderheid) pokojni flamanski filozof Lode Kles (1913-1997) upravo je napisao da bez identiteta i istinskog oseanja za pripadnost domovini ne može biti ni demokratije ni morala. Da li je baš ovo razlog što se kao prvi predsednik EU našao neupadljivi Herman van Rompuj? Koliko je on u svojoj politikoj karijeri bio fleksibilan, opisao je u više navrata belgijski politiki analitiar Pol Belin, koji je i autor zanimljive knjige o EU "Tron u Briselu".

Tako Belin otkriva da je upravo Rompuj (koga je lino upoznao) kao mlad bio pod uticajem razmišljanja dr Klesa. Rompuj (1947) je konzervativni katolik i bio je politiki aktivista omladinske sekcije Flamanske demohrišๆanske partije. Pisao je knjige i lanke o znaaju tradicionalnih vrednosti u društvu. U održavanju ovih vrednosti on je video najvažniju ulogu religije. Rompuj je posebno bio pristalica ideje da se zabrani abortus, jer predstavlja ubijanje živog stvorenja.

Herman van Rompuj je u jednom trenutku ak nameravao da napusti politiku i ue u žurnalistiku. Tada mu je, kao talentovanom piscu i vrsnom intelektualcu, upravo Kles, koji je bio pred penzijom, ponudio mesto direktora belgijskog uticajnog magazina Trends, koji se bavi finansijama i ekonomskim temama. Ali Rompuj je ipak ostao u politici. Šta je razlog da se predomislio nije poznato, pa se pominje da je možda u pitanju svota koja se ne odbija ili neka služba iz koje se nikada ne izlazi. Tako je 1988. Rompuj postao lider tada vladajue Stranke hrišๆanskih demokrata.

Kada je belgijski parlament 1990. izglasao veoma liberalan zakon o abortusu, tadašnji belgijski kraj Boduen, koji je umro tri godine kasnije i koji nije mogao da ima dece sa svojom ženom, a bio je odani katolik, navodno je izjavio da nikada nee potpisati takav zakon i "da e radije abdicirati". Ali, uticajni belgijski politiari nekako su bili "ubeeni" da kralj samo blefira, pa su primedbe kralja (koji kao da je bio samo figura neke mnogo jae sile) ostale zataškane.

Kralj Boduen je tako zaista abdicirao aprila 1990. upravo zbog ovoga. Zakon je onda potpisao kolegijum ministara u skladu sa belgijskim ustavom, koji tako predvia ukoliko nema kralja.

Onda su ponovo izglasali da je kralj na tronu.

Kao voa tada najjae partije u parlamentu ovaj najliberalniji zakon o abortusu je praktino omoguio Rompuj, uprkos svojim vrstim religijskim ubeenjima.

Belin je o ovom skandalu (zapravo sprdnji sa monarhijom i demokratijom) pisao za Wall Street Journal i bio zbog toga oštro ukoren i suspendovan. Istina tada NEKOME nije odgovarala.

Belin dalje kaže da je nakon ovoga Hermanu van Rompuju bilo veoma neprijatno i prilikom jednog susreta sa Belinom ak je izbegao i da ga pogleda u oi. Ali, njegova politika karijera je uspešno nastavljena. Postao je ministar finansija, spiker predstavnikog doma i, konano - premijer.

Belin kaže da je Rompuj i dalje nastavio da objavljuje svoje knjige, koje su odavale intelektualnog i veoma inteligentnog autora, ali više nije branio koncept dobrog, ve koncept manjeg zla. I poeo je da piše haiku.

Ali, politika nedoslednost Hermana van Rompuja je postala njegova glavna politika osobina.

 

Predizborno obećanje za lakoverne

 

Belgija se tako 2007. suoila s najdubljom politikom krizom kada je Vrhovni sud doneo odluku da je postojanje jednog dvojezinog izbornog distrikta u Briselu (Brisel- Hale-Filvord) neustavno. Molbu da se utvrdi njegova ustavnost podneo je još 2003. stanovnik flamanskog dela distrikta Herman van Rompuj. Hrišๆanskim demokratama, koji tada nisu bili u vladajuoj partiji, oito je odgovaralo da se ovaj distrikt podeli na dva dela (briselski, gde se govori francuski i gde žive Valonci, i Hale-Filvord, gde se govori holandski i gde žive tzv. Flamanci.

Uputivši žalbu sudu Rompuj je imao nameru da njome izazove politike probleme belgijskoj vladi Liberala, koji su odbijali da se ovaj distrikt podeli .

Rompujevi flamanski hrišๆanski demokrati su tako 2007. izašli na izbore sa vrstim obeanjem da e kad uu u vladu ovaj briselski distrikt podeliti. itavu predizbornu kampanju Rompuj je vodio sa ovim obeanjem.

Kada je Rompujeva stranka dobila veinu na ovim izborima i postala najjaa flamanska stranka, nastao je problem jer nisu mogli da sastave vladu od dovoljnog broja poslanika Flamanaca i Valonaca upravo zbog spora oko podele distrikta. Vrhovni sud je nalagao da se o tome izjasni parlament i da se glasa, a Valonci su to odbijali. Da ne bi izgubio mogunost da kako-tako formira vladu, Rompuj je kao spiker parlamenta naprasno poeo da odugovlai sa stavljanjem ove take na dnevni red. Birao je razne naine da takvu skupštinu sazove, pa je pribegavao raznim trikovima, od zakljuavanja vrata sale za sednice do nepojavljivanja u kancelariji itave nedelje kako formalno ne bi primio pisani zahtev da sazove takvo glasanje. Kriza oko formiranja vlade je trajala mesecima, da bi onda Rompuj pristao da se formira vlada sa Valoncima i bez podele distrikta. Svoje glavno predizborno obeanje je jednostavno "zaboravio". Još gore, tako formirana vlada dobila je vei broj valonskih nego flamanskih ministara, iako su Flamanci veinski deo stanovništva u Belgiji i njih je oko 60 odsto. Da podsetimo - Rompuj je Flamanac.

I kada je 2008. godine, nakon jednog finansijskog skandala, premijer Verhofštat, flamanski liberal, morao da podnese ostavku i na njegovo mesto došao Van Rompuj, dobio je kabinet sa veinom ministara Valonaca. Ali njemu to nije smetalo. I dalje je nastojao da odloži glasanje o podeli briselskog distrikta, ne uvažavajui tako presudu Vrhovnog suda koju je baš on i inicirao.

Zakoni i demokratija su tako za politiare EU od karijere potrebni samo onda kada se od njih može napraviti politika dobit.

Da li je ovakva politika fleksibilnost baš bila preporuka prilikom izbora prvog predsednika EU, znaju samo oni koji su Rompuja tu postavili. A to nisu graani EU.

podeli ovaj ่lanak:

Natrag
Na vrh strane