Zubin Potok

 

Opština koja se odmetnula od pravosudnog sistema Srbije

 

Priznaju samo sud svoje hartije

 

 

    Kome pripada severni deo Kosmeta? Sudeći po raspoloživim dokumentima, to je posebna država, nezavisna i od Srbije (koja je finansira) i od UNMIK-a (koji je vojno kontroliše), ali i od Prištine (koja tu nema nikakve ingerencije)

 

M. Malenović

 

 

Vasilije Antović, Srbin iz Kosovske Mitrovice, do1992. je radio kao inspektor u SO Zubin Potok, Odeljenje za privredu i finansije. Jednom prilikom je zaplenio tri prikolice čamove građe, koje nisu imale odgovarajuću propratnu dokumentaciju. Tadašnji predsednik Izvršnog veća opštine Miljko Vučetić nalaže mu da prikolice sa sve robom vrati prekršiocu, ali Antović to odbija sve dok ne dobije službeni nalog. Za ovu priču nije bez značaja ni to što je za povraćaj spornih prikolica intervenisao tadašnji Antovićev kolega, a sadašnji predsednik SO Zubin Potok Slaviša Ristić.

Antović je porodičan čovek i dobar stručnjak u svom poslu. On ne smatra da mu u opis radnog mesta ulazi gubljenje prijava i zatvaranje očiju pred nepravilnostima. Veruje da ga država plaća da štiti zakon, ali i nju, državu. U oba slučaja je grdno pogrešio.

Kao patriota i savesni građanin ove zemlje, Antović 1992. odlazi na vojnu vežbu. Još tokom njenog trajanja Miljko Vučetić mu šalje rešenje o prestanku radnog odnosa. Onaj ko brani svoju zemlju, znači, treba da ostane bez prihoda, dok onaj ko krši zakone može da nastavi da radi. I to u državnoj administraciji!

Četrdeset meseci kasnije Opštinski sud Kosovska Mitrovica, odeljenje u Zvečanu, donosi pravosnažnu presudu (P.br. 345/96) kojom je SO Zubin Potok bilo naloženo da Antovića vrati na posao uz isplatu svih zaostalih ličnih dohodaka. I bi tako, delimično.

Jer, opština je izvršila samo onaj prvi deo i vratila Antovića na posao. Nesrećni čovek, otac troje maloletne dece, obratio se ponovo istom sudu, koji 29.9.1997. donosi rešenje o izvršenju I.br. 82/97 radi naplate novčanog potraživanja sa sve zateznim kamatama. Po računici samog Antovića to bi danas iznosilo oko - pet miliona dinara.

Umesto toga, Opština na jedvite jade isplaćuje Antoviću osnovnu sumu dosuđenu od suda još daleke 1997. godine i to bez kamata, pa tako ispada da je vrednost 40-mesečnog rada jedva nekih 400 evra.

Dana 5. 8. 2003, oko osam časova, Antovića na razgovor poziva predsednik SO Zubin Potok Slaviša Ristić. U prostoriji je bio prisutan i potpredsednik Srđan Đurović. Ristić je Antovića ucenio u kratkim crtama, rekavši mu: "Ukoliko ne povučeš zahtev za izvršenje dobićeš otkaz. Ne možeš raditi u ovoj opštini, a da se sa istom sudiš."

"Ja sam otac troje dece, nisam radio skoro 40 meseci", objašnjava Antović kao da se pravda. "Dok sam se sudio sa Opštinom nisam imao nikakvih prihoda pa sam živeo od pozajmica. Dugove sam morao da vratim tako da mi je utuženi novac bio potreban."

Da bi pokazao kako je pretnja ozbiljna, Ristić Antovića raspoređuje na radna mesta koja su ispod njegove stručne spreme i na kojima je platni koeficijent odgovarajuće niži. Izgleda da Ristić veruje da je nedodirljiv budući da uživa podršku vrha DSS-a, čiji je član. Čak se i hvali kako mu Vojislav Koštunica dolazi na slavu i da zato može da radi šta hoće.

Antović nije mogao da očekuje ni sudsku zaštitu, jer su se i pravosudni organi stavili na stranu Opštine i njenih moćnika. Iako je sud redovno izdavao rešenja po kojima je Opština dužna da Antoviću isplati i zatezne kamate, a ne samo glavnicu, on ništa konkretno nije činio da sprovede svoja sopstvena rešenja.

Jednom prilikom je i izvršni sudija Dragan Milović, valjda iznerviran stalnim Antovićevim molbama da postupak konačno krene sa mrtve tačke, ovoga i fizički napao. Ništa nisu pomogle ni molbe predsednici suda Branki Semenov, kao ni ministrima pravde Republike Srbije. Služba platnog prometa u Kosovskoj Mitrovici koja je trebalo da dosuđeni novac skine sa računa SO Zubin Potok pravila se kao da za nju pravosuđe Srbije ne postoji, dok Opština više ni ne odgovara na dopise koje u ovom predmetu dobija od raznih ministarstava Vlade R. Srbije.

Zbog toga se Antović obratio i ombudsmanu za Kosmet Mareku Novickom, koji ga je posavetovao da pribavi rešenje od UNMIK-ovog suda. Međutim, ispostavilo se da Opština i SPP ne priznaju ni ovo rešenje, kao što faktički ne priznaju ni rešenja srpskog suda.

Po svemu sudeći, severni deo Kosova je odlučio da predstavlja državu za sebe, gde ne važe ni zakoni Republike Srbije, koja iz svog budžeta i dalje isplaćuje novac za finansiranje institucija koje je više ne priznaju, ali isto tako ne važe ni zakoni UNMIK-a.