Tragom vesti

 

Medijski Kragujevac je beskonfliktan, bezvremen i bezvezan

                               

Ko drugome Svetlost krade, u tamu upada

 

 

Intelektualci smenili magistra. Specijalna emisija lokalne televizije kragujevačke  RTK, u trajanju manje od jednog sata bila je dovoljna da glavni urednik privatizovanog nedeljnika Svetlost, magistar Ranko Milosavljević, bude smenjen. Zvanično, magistar Milosavljević podneo je ostavku zbog neisplaćenih zarada novinarima, teških uslova rada i teške materijalne situacije. Naglasio je da nije bilo nikakvih pritisaka na uređivačku politiku od strane vlasnika

 

Miodrag Milojević

 

 

Ranko Milosavljević, magistar, nekada dopisnik Večernjih novosti, posle direktor i novinar  bez posla, držao je do svoje titule, gde god da stavi svoj potpis uvek je to potpis sa velikim Mr, magistar Milosavljević. Zvanično, u pitanju je ostavka, nije bilo sugestija sa strane, niko se nije mešao u posao.

Može to biti i tačno. Nije sve onako kako izgleda. Može biti tačno i suprotno, vlasnik ćutanjem vrši eliminaciju, vlasnik, kad nešto nije u redu, prividno je sve u redu, ucenjuje zaradama. Namerno ne daje zarade - jer čeka ostavku. Može mu se jer je vlasnik.

Tad radnici, u konkretnom slučaju novinari, vrše pritisak na ''glodura'' - što je omiljeni i odomaćeni naziv u Kragujevcu za glavnog urednika nedeljnika sa tradicijom. Tada ''glodur'' praznih džepova traži izlaz i u nevolji podnoseći ostavku. Milosavljević je, tvrde upućeni,  preteći ostavkom u više navrata, postigao cilj da zarade budu isplaćene.

 

Glumatanje

 

Tiraž nedeljnika Svetlost beležio je blagi rast, dostigao je hiljadu primeraka; drugi kažu hiljadu i po, što predstavlja neznatan tiraž za grad veličine Kragujevca sa dvesta hiljada potencijalnih čitalaca. Tiraž mali, problemi veliki za unezverenog čoveka, nekontrolisani pokreti mu izleću iz rukava. Takav čovek je eksplozivni gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, čovek koji ne zna šta će sa rukama.

Noćobdije pamte događaj iz strašnih devedesetih. Jedan nezadovoljni član SPO-a pisao je ekserom po zidovima. "VERKO LOPOV". Pisao je šta mu padne na pamet. Budili su se u tri sata noću radnici Gradske čistoće, šetali po gradu, grebali zidove. Kofa vode u noćnim satima, na minusu i na plusu, leti i zimi. To je zato što je gradonačelnik preosetljiv. Ljudi su prolazili, niko se na to nije osvrtao. Gradonačelnik je imao odličan alibi. Ko piše? Pišu noćni čuvari ličnosti i dela Slobodana Miloševića.

Kad je noćni pisac po zidovima iznenada preminuo, odahnuo je Kragujevac. Ali i Verko. Najveseliji su bili radnici Gradske čistoće.

Još od proleća gradonačelnik glumi velikodušnost, toleriše suprotno mišljenje. Hladni, kišoviti dani dovode do promene raspoloženja kod neurastenika i hroničnih bolesnika.

Gradonačelnik naručuje specijalnu emisiju na svojoj televiziji, gde će podobni, nadobudni intelektualci, njegovi prijatelji, ocenjivati magistra. Selekcija koju su izvršili podobni urednici bila je grozna, bila je rigorozna. Govorili su odabrani penzioneri. Penzioner Borivoje Radić, etnolog po profesiji. Borivoje Radić urednik je leksikona o Kragujevcu, na hiljadu strana, izabran od Veroljuba Stevanovića. Govorio je Milan Đokić, profesor filozofije, u mladosti učitelj u Bosni, govorio je Aleksandar Stamenković, otkačeni direktor Narodnog muzeja,  postavljen od Veroljuba Stevanovića, tragikomična ličnost, ličnost bez poroka, vodi kućevni život i umereno se hrani. Od poroka upražnjava jedino cigarete.

Nedeljnik Svetlost privatizovan je pre dve-tri godine, kad je Veroljub Stevanović izgubio na javnom nadmetanju od konzorcijuma koji predvodi i predstavlja Gvozden Jovanović. Pored Jovanovića pominje se Vlatko Rajković, bivši gradonačelnik, član Demokratske stranke. Emisija je od početka do kraja bila tendenciozna. Pozvani sagovornici kompetentni su da ocenjuju novinarski rad koliko i upravnik pošte na periferiji, koliko kvitati na Zelenoj pijaci, kondukteri u javnom prevozu. Borivoje Radić i Stamenković, direktor Narodnog muzeja, direktno su zavisni od Veroljuba Stevanovića, profesora Đokića nema na platnom spisku, on je samo pristrasni penzioner, ubeđeni intelektualac koji drži do svog mišljenja.

- Kod prosečnog čitaoca, poluobrazovanog ili osrednje obrazovanog, napadi na gradsku upravu mogli bi da prođu. Ali intelektualci to neće da čitaju. Napadi na gradsku vlast kod intelektualaca ne prolaze.

Vlasnik Gvozden Jovanović je računao: tri intelektualca, jedan magistar. Tri naprema jedan. Tiraž raste sporim hodom. Koja korist od tiraža kad uvaženi intelektualci, za komšije akademici, bojkotuju novine sa tradicijom.

Zar zidovi sve moraju da čuju: - Predstavljaš se kao intelektualac i magistar. Jesi čuo šta o tebi govore pravi intelektualci? Imao sam visoko mišljenje o tebi kao čoveku i intelektualcu, dok juče nisam upalio televizor. Intelektualci su mi otvorili oči.  Njih je birao Veroljub Stevanović, znači nisu samo obični intelektualci. Nisu svi intelektualci intelektualci. Ovo su pravi intelektualci, podobni komentatori lokalne televizije, uvaženi od gradonačelnika! U  kabinet ulaze bez kucanja i čekanja.

Gradonačelnik je golubar, a zovu ga Čile. Politički gledano oni nisu prijatelji, novinar Milosavljević ga je oslovljavao sa Čile. Nije duhovito, ali nervira prave intelektualce. Milosavljević nije bio naročito oštar. Na primer, saradnju Zastave i Fijata nikada nije dovodio u pitanje. Niti je je razmišljao zašto i pored uspešne saradnje italijanski partner u Zastavu nije uložio jedan evro, prestupna i basksuzna dvehiljadedeseta se preskače do početka srećne Nove 2012. godine. Respektovao je, uz familijarno obraćanje, gradonačelnika Stevanovića, bio je oštar prema njegovim prvim saradnicima i kragujevačkim direktorima.

 

Svetogrđe

 

Zašto je smenjen Ranko Milosavljević? Zbog teksta ''Gde su kosti moje majke?''

Kragujevčanka Vera Vulović podnela je opštinskom tužilaštvu i kragujevačkoj policiji krivičnu prijavu protiv Dragana Radovića, direktora JKP Gradska groblja, zbog neovlašćenog prekopavanja groba i povrede grobnog mesta. Od kriminalističke policije zatražila je da pošalje ekipu na uviđaj i utvrdi činjenično stanje, ''kako mimo odluke suda ne bi došlo do bilo kakvih neželjenih posledica.''

Nadgrobna ploča na kojoj piše "Radmila Miletić", to je majka Vere Vulović, pomerena je, ispred spomenika je postavljena piramida na kojoj piše "Vladimir Stanković 1926-2009".

- Bila je nedelja, nikog od zaposlenih na groblju nije bilo, pa nisam mogla da pitam ko je nepoznati muškarac i čija je smelost i odluka bila da se grob moje majke dira, pomeri nadgrobna ploča, i što je još strašnije, sahrani u isto grobno mesto.

Sredinom oktobra prošlo je punih 48 godina otkako je Verina majka umrla i sahranjena.

Uprava groblja počinila krivično delo. - Povreda groba. Član 354. Ko neovlašćeno prekopa, razruši, ošteti ili grubo povredi grob ili drugo mesto u koje se umrli sahranjuje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

- Odgovor činovnika preduzeća Gradska groblja posebno me je potresao i uznemirio, posebno zbog toga što niko nije osećao odgovornost zbog vandalskog čina. Jasno je da je ovde urađeno krivično delo povrede groba, da je betonska ploča pomerena i sahranjeno drugo lice na istom mestu.

Vera je pet decenija izmirivala obaveze na ime održavanja grobnog mesta.

Zvanično, varoško groblje u Kragujevcu je konzervirano, što znači da sahranjivanja više nema. Međutim, cene sahranjivanja i dalje važe. Plaća se 216.000 dinara za jedno grobno mesto, za dva 390.000 dinara.

Sanduk iz koga mrtvaci ne iskaču košta 500 evra.

Penzionerka iz Kragujevca nije smela da se predstavi: - Na Varoškom groblju sahranjen mi je muž. Poručili su mi iz Uprave groblja da ukoliko budem želela da budem sahranjena pored supruga, moraću da platim dodatnih 500 evra za specijalni metalni sanduk.

 Zbog nemaštine jedan Kragujevčanin nije imao 30.000 dinara da plati dodatne radove za proširenje grobnog mesta. Pokušaj da umrlog oca sahrani u dvorištu osujetio je komšiluk.

- Preplavljenost bolnim emocijama deluje iscrpljujuće duševno i telesno, tako da osoba nema dovoljno snage za adekvatno funkcionisanje misaonog područja.

Uprava Varoškog groblja koristi situaciju kad ''kontrola svesti slabi ili potpuno izostaje.'' Tada potura ugovore na potpisivanje - objasnila je Miliada Živić-Ilić, psiholog.

Bresnica je periferijsko naselje u Kragujevcu: - Odgovorno tvrdim da bismo našli neko rešenje za pokojnika iz Bresnice, samo da je neko od familije došao do mene - izjavio je Dragan Radović, direktor Gradskog groblja.

Dragan Radović, direktor, napravio je meteorsku karijeru: od švercera cigareta na Šarenoj pijaci, vlasnik je diplome sa tri godine zanata, odskora se predstavlja kao diplomirani ekonomista. Karijeru je napravio preko gradskog odbora DSS-a Vojislava Koštunice, ali je u pogodnom trenutku preleteo u tabor Veroljuba Stevanovića.

Dragan Radović, kragujevački upravitelj smrti, vlasnik privatne firme protiv koga su građani podneli seriju krivičnih prijava zbog cvetanja "industrije smrti", tužio je nedeljnik Svetlost i podneo oštetni zahtev od 600.000 dinara za ''pretrpljene duševne patnje''. Radović se nikada nije pojavio na sudu.

 

Mediji s flasterom

 

Nijedan drugi medij u Kragujevcu nije pisao o prekopanom grobu i slučaju Vere Vulović. Znači, medije u rukama drži Verko Stevanović. Nisu se oglasili policija ni javni tužilac. Objektivnosti radi, treba reći: nedeljnik Svetlost nije pisao o uzurpiranju Šumarica, jesu suparničke novine Kragujevačke, jer je vlasnik, lokalni tajkun Milenko Marjanović, dobar prijatelj Gvozdena Jovanovića.

Nastupajući u naručenoj emisiji Ranko Milosavljević daje izjavu da vlasnici Svetlosti imaju u planu kupovinu gradske televizije. Izjava je emitovana nekoliko dana pre ostavke što, uprkos svemu, govori da je smena u pitanju.

Zašto je otišao Ranko Milosavljević? Da bi se grobna mesta u Kragujevcu i dalje prodavala pošto je u pitanju uspešan biznis? Uprkos rastu uticaja i rastu tiraža, prodaja nije dovoljna za pokrivanje troškova štampe.

Vlasniku novina, koji ne zna šta hoće, ionako je svejedno. Kupovina novina nije dovoljna za preuzimanje vlasti. Sa televizijom, Veroljub Stevanović je medijski jači. Situacija bi se promenila kad bi jedan čovek u svojim rukama držao i novine i televiziju.

Nedeljne novine Svetlost bile su popularne kao opozicione devedesetih godina. Tada je vlasnik Gvozden Jovanović počeo da čita novine. Čitao je poneku svoju izjavu, nekad bi video svoju fotografiju. - Kako lepo i darovito pišu, i to u teškim vremenima hiperinflacije - uzviknuo bi Jovanović. Učinilo mu se da mediji mogu sve. Prethodna redakcija, stara više decenija i profesionalna, otišla je zbog malih i neredovnih plata. Držala se Veroljuba Stevanovića pre i posle privatizacije. Vlasniku to počinje da smeta. Kupio je firmu sa tradicijom, kupio je ime, za drugog čoveka.

Zašto je Radmila Miletić iskopana iz groba? Koji je greh njene majke?

Ranka Milosavljevića smenio je Dragić. Ali to nije  ostareli Dragić, Dragić iz sela Vojinovca, najpoznatiji vračar u Kragujevcu, možda i u Srbiji - nego Dragić Lazić.

Stvari odmah krenuše nabolje. Dragić ništa drugo ne radi, Dragić samo širi optimizam. - Dobre vesti iz gružanskog zdravstva. SVE BOLJE USLUGE. Berberin - harmonikaš. Verna slika svog vremena. Ni časa u blokadi. Uspešna godina. Veterinar, travar, pčelar. Godina novih mogućnosti. Nemam vremena za grip. Radnici Prvog maja iz Lapova - na minusu dočekali plate!

Građani komentarišu ispred bakalnice: - Koje su ovo novine?

- Taze.

Svi naslovi su mi odnekud poznati. Od pre četrdeset i više godina. Ovako se pisalo kad je imalo o čemu da se piše. Ovako, talentovano, o travarima i harmonikašima. Ko svira i peva, zlo ne misli! Je l' tako, narode?

Politička nepodobnost uz animozitet prema Kosovarima, afera sa zamenom stana zbog koje je Ranku Milosavljeviću nepravosnažno presuđeno na šest meseci zatvora - bila je dovoljna za smenu, zbog neisplaćenih zarada. Još specijalno naručena emisija, tri intelektualca  čerečila magistra. Biranim rečima, po zadatku, intelektualno.

Nije moguće bavljenje novinarskom profesijom da se nikome ne zamerite. Dragić Lazić, dopisnik Politike, četiri godine slobodan i nezaposlen, neće se baviti aferama. Njegova koncepcija je ''afirmacija grada'' što znači pisanje uz dlaku gradskim čelnicima.

Mrtva usta ne govore. Mrtvaci bi trebalo da ćute. Neka se grobna mesta prekopavaju i prodaju ako je to unosan biznis.

Izgovor nije bilo teško naći: - Treba da dođu ljudi koji vole ovaj grad.

Možda je Milosavljević opteretio novine crnogorskim dijalektom i kadrovima, Lazić se odmah okrenuo šumadijskim lokalizmima.

- Svetlost će morati da se otvori još više za one ljude koji zaslužuju da se u njoj nađu, a koji su iz ko zna kojih razloga bili zaobilaženi ili ignorisani. Kragujevac u svakom vremenu ima dovoljno ljudi da se o njima čuje u javnosti.

Takva će biti koncepcija Dragića Lazića. Žito da se odvoji od kukolja, barabe što prodaju grobna mesta su naši uvaženi sugrađani!

Medijski Kragujevac je preko noći vraćen pet decenija unazad. Mrtvački bezvremenim i bezveznim, beskonfliktnim, uspavljujućim naslovima. Svi su uspešni, svi su zadovoljni.

- Vidiš, nekada retko ko nije radio. Vidiš, danas retko ko radi.

Ovako je današnje vreme okarakterisao onaj koji dve decenije nije pročitao nijedne novine. Danas Kragujevac zvanično ima 25.000 nezaposlenih, nezvanično broj je mnogo veći. Gradom šetaju i ljudi kojih nema ni u jednoj evidenciji.

 

Džada zatvorio vreću koja curi

 

Dragić Lazić miran je čovek, podoban svakom režimu. U vremenu socijalista potpredsednik Skupštine grada. Gradonačelnik je bio Živorad Nešić, zvani Džada, direktor preduzeća Žitoprodukt. Početkom devedesetih Nešić je prvo glatko pobedio u svom rodnom selu kao kandidat grupe građana i postao odbornik. Socijalisti su ga gurnuli za gradonačelnika, jer je nestranački kandidat.

Ako nije uspešan, Živorad Nešić ipak je redak direktor. On je direktor koji nije uništio svoje preduzeće. Prosek plata od 44.000 dinara fantastičan je za Kragujevac. U pekare niko nije hteo. Primani su prekobrojni, brašnjavi, primali su se radnici koje niko drugi neće.

U timu Živorada Nešića Džade našli su se Dragić Lazić i Miodrag Stojilović, bivši dopisnik Komunista.

Stojilovića je zadržao Verko Stevanović, Lazića je odbacio.

Nema plata za novinare Svetlosti. Tim koji je Ranko Milosavljević, uredniik koji čeprka po groblju, jedva skrpio s konca i konopca. Vlasnici ostadoše u hotelu Zelengora u prijateljskom razgovoru sa Živoradom Nešićem, direktorom Žitoprodukta. Ostadoše u prijateljskom razgovoru. Živorad Nešić je skroman čovek. Žitomlinska firma posluje uspešno, dok su propale iste firme u Vojvodini.

Džada jednokratno, dvokratno može da bude donator, za uzvrat traži uredničko mesto za svog prijatelja Dragića Lazića, trenutno nezaposlenog. Miodraga Stojilovića Džada je doveo u Skupštinu grada. Stojilović se smestio pored Veroljuba Stavanovića, gde mu je i mesto. Mesto mu je u svakoj vladajućoj garnituri. Džada je prijatelj i Veroljuba Stevanovića.

Niko više ne pominje novinarske zarade. Da li je direktor Nešić zatvorio vreću koja curi?  Plati pa klati.

U prvom broju Živorad Nešić Džada na naslovnoj strani. Uspešan privrednik, direktor, prosek plata 44.000, dobitnik nagrade "Prvoslav Raković". Džada je izjavio da je prijatelj sa svih prošlih i budućih gradonačelnika, apostrofirajući Veroljuba Stevanovića.

I to je kraj priče o JKP Gradska groblja. Nedeljnik Svetlost završiće na Varoškom groblju. Novine Svetlost, sa naslovima koji mirišu na naftalin, niti će ko kupovati niti će ko čitati. Niti će za to imati razloga.

Ali ko zna? Dođe li televizija na privatizaciju, vlasnici mogu opozvati Lazića, rehabilitovati Milosavljevića i otkopati priču o JKP Gradska groblja. Sa televizijom u rukama moglo bi se opet krenuti na Veroljuba Stevanovića. Za veću igru novine u tiražu od hiljadu primeraka su slabo oružje.

Trenutno, uspešan direktor uzeo novine u zakup, za Verka.

Kada će to biti i šta će dalje biti? Grobovi će se prodavati, mrtvaci će se vaditi,  kragujevačka "industrija smrti" radiće punim kapacitetom.

- Stan moje tašte nalazi se na prvom spratu, iznad doma predsednice srpskog parlamenta, što je lokacijski važno - napisao je Dragić Lazić, malo poslušnički, malo uvlakački, to u novinarstvu garantuje prosperitet. Vreme će pokazati zavređuje li ovakvo pisanje mesto na Varoškom groblju, u aleji besmrtnika. Mesto na lokalnom groblju privatizovanih, demokratskih, slobodnih medija.