Zakonopravila

Kako država svojim skandaloznim zakonskim rešenjima stvara teren za korupciju

Ja nisam tako fin ja sam guzonjin sin

U kom pravcu Vlada Srbije i postojeća politička koalicija "voze" Srbiju i njene građane, objašnjava Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik UBPOK-a i stalni konsultant OEBS-a, analizirajući najnovije pravničke akrobacije tvoraca (prepisivača) tek donetog Zakona o bezbednosti saobraćaja

 

Josip Bogić

 

Novom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, gromoglasno najavljenom projektu koji bi trebalo da sredi situaciju na ulicama i smanji katastrofalno visok broj smrtnih slučajeva u saobraćajkama, jedino su se izgleda obradovali njihovi tvorci i pisci (prepisivači) koji ni sami nisu sigurni šta su doneli. Neki od tih tvoraca u javnim emisijama su izjavljivali kako oni nisu odobravali takve pojedine odredbe Zakona!

Građani jesu plebiscitarno saglasni da se uvede red na našim ulicama i putevima kako bi se smanjio broj tragedija na drumovima, ali...

Šta da radi običan građanin ako ga zaustavi policajac i kaže da otvori prtljažnik da bi proverio da li ima fluorescentni prsluk, tehnički ispravno vozilo, staro nekoliko decenija, vatrogasni aparat, komplet sijalica i druge opreme a nema?!

 Mnogi ljudi nemaju šta da jedu, a sada im se postavljaju uslovi i traži oprema kao da živimo u nekoj uređenoj članici Evropske unije u kojoj su plate daleko veće od naših. Iz svega ovoga proizilazi kao da je luksuz imati automobil i da treba kažnjavati pojedince koji poseduju automobile.

Kada bi se nove kazne primenjivale na prave prekršioce, tada bi ovaj zakon bio opravdan. Ali ako se uzme u obzir činjenica da običan narod najmanje krši donete zakone i da običan narod više veruje u pravdu i zakone od maminih i tatinih sinova kao i kratko ošišanih baraba, lako je zaključiti ko će poštovati primenu novih zakonskih mera a ko neće, na kome će policija trenirati te mere a koga i dalje neće smeti da dodirne.

Kazne predviđene novim zakonom nisu primerene uslovima u kojima živimo. Zakon je pisan kao da smo uređena evropska država sa balkanskim pravilima ponašanja. Opet će se pokazati da ovde važe balkanska pravila.

Novi Zakon o saobraćaju, kazneni poeni i strože odredbe biće obična prodaja magle, ako saobraćajac ne bude osoba koja želi da radi svoj posao, koja zna da radi svoj posao i koja ima podršku celog društva u svojoj misiji. Da bi neko obavljao svoj posao kako treba, on mora da bude zadovoljan. A kako da bude zadovoljan i da štiti državu koja njega ne ceni i ne poštuje?! Ako smo barem deklarativno ušli u kapitalizam, tada zagovornici tog sistema moraju da znaju da se u tom sistemu sve plaća.

Najavom da će se novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja smanjiti korupcija i da policija neće više moći da naplaćuje kaznu samo je jedna u nizu gluposti koju može da smisli neko  ko nema veze ni sa suštinom korupcije kod nas ni sa životom. Ovakvim zakonskim rešenjem biće samo povećana korumpiranost policije iz više razloga. Prvi i najvažniji razlog ove tvrdnje je to što je status policije takav da sam sistem gura policiju u korupciju. Kako očekivati da policajac ne bude korumpiran kad je većina njih dovedena iz unutrašnjosti u Beograd ili neki veći grad, van mesta u kom su živeli, da većina njih nema sređene materijalne prilike, uključujući i stambeni problem, te da im plate nisu dovoljne ni za pristojan podstanarski smeštaj.

Socijalna slika je takva da su i supruge tih policajaca mahom bez zaposlenja, pa još ako takva porodica ima i decu, nije realno očekivati da će to biti život od realnih prihoda. Uzgred, i Zakon o policiji zabranjuje policajcima da se bave bilo kojim drugim poslom, kako  tobože ne bi narušili ugled policije, pa je u konačnom zbiru besmisleno govoriti o tome da policajac neće biti korumpiran.

Saobraćajci, prašinari obični, ove zime, tako ključne zbog početka primene novog zakona, nisu ni dobili zimske uniforme. Ali, Vlada Srbije i resorno ministarstvo i dalje veruju da taj čovek treba da bude imun na podmićivanje i spreman da disciplinuje bahate vozače, koji ponovo gospodare našim putevima! U pocepanim letnjim cipelama i poderanih gaća...

Korumpirani policajac nije draga pojava nijednoj sređenoj državi, ali policajac koji je doveden u loše socijalno stanje, neminovno će koristiti priliku da dođe do novca koji mu je neophodan da bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici putem naplate svoje društvene uloge i pokazivanjem strogoće. Recimo, ako bude u prilici da zatekne prekršioca učesnika u saobraćaju a ovaj mu ponudi novac da ne bi dobio kaznene poene ili drastičnu novčanu kaznu ili kaznu zatvora, lako je pretpostaviti da će za polovinu zaprećene sume isplaćene u vidu obostrane satisfakcije, svi biti zadovoljni. Policajac će dobiti novac koji mu nedostaje, odnosno novac koji mu država uskraćuje, a prekršilac neće dobiti prijavu i kaznene poene. Ovakvim zakonskim rešenjima samo će se povećati korumpiranost, a policajci će biti na većoj ceni. U svakom slučaju, samo će se više para sliti u privatne džepove, a nikako u državni budžet. Možda će se u početku ovaj zakon pokazati kao delotvoran, ali na duge staze on je čist promašaj.

Nedavno je bila sahrana jednom policajcu koji je mučki ubijen samo zato što je znao mnoge prljave stvari ljudi iz vlasti. Nakon što je razotkrio kriminalne radnje nedodirljivih, naprasno je penzionisan, a predmeti koje je vodio ekspresno su dostavljeni republičkom javnom tužiocu. Čovek je samo radio svoj posao. Nakon ubistva i na dan sahrane neki od nezavisnih novinara počeli su da pišu najcrnje laži o mrtvom čoveku, kako je bio umešan u razne prljave rabote...

Na ovom mestu lako je zaključiti da su informacije koje poseduju određene novine i određeni novinari bile poznate i određenim službama. Ako je to tačno, treba se zapitati zašto te informacije i dokazi nisu došli na sto tužioca. Sada kada je čovek ubijen, plasiraju se razne laži o njemu i njegovom profesionalnom i privatnom životu.

Čovek koji je ceo svoj radni vek proveo štiteći državu i pojedince, sada je posmrtno predmet najgorih intriga jer se usudio da dirne u običajno pravo srpske političke i parapolitičke elite. Kako da se pridobiju mladi ljudi da rade za državu ako ovakvi primeri pokazuju kakav odnos država ima prema ljudima koji je štite? Ispostavlja se da država ima više poštovanja prema okorelim kriminalcima i da novine više tekstova posvećuju njima, nego onima koji svojom hrabrošću i borbom protiv kriminala daju doprinos veri u zdravo društvo. 

Konačno, kako će budući saobraćajci pravilno primenjivati novi Zakon o bezbednosti saobraćaja ako ovakvim, lošim primerima država pokazuje kakav odnos ima prema ljudima koji su je celog svog radnog veka štitili? Hoće li u takvim okolnostima saobraćajac staviti na raspolaganje svoj život kada se susretne sa naoružanim barabama u preskupim automobilima? Hoće li dozvoliti da post mortem postanu tema najcrnjih intriga o korumpiranosti i vezama sa kriminalom, hoće li da padnu kao žrtve prevelike vere u pravo i pravdu, kao podmetnuta vest u crnim hronikama, hoće li završiti kao žrtva prljavih podmetanja kako bi krupna lovina uspešno oprala svoju biografiju?

 

 

 

Nedavno je u Novom Sadu sin jednog bankara danima maltretirao policiju pijan vozeći  očev automobil, i uz škripu guma nastavljao put nakon što su ga zaustavljali, uz glasne psovke i uvrede policiji: "Znate li vi čiji sam ja sin?". Epilog priče je da je na kraju dvoje ljudi smrtno stradalo. Ko će ovakvim tatinim sinovima stati na put?

 

 

 

 

Ovakva atmosfera na kraju prve demokratske decenije sve više podseća na mračne devedesete, pa spregu države i kriminala ne mogu sakriti nikakvi novonastali (prepisani) evropski zakoni... Magla je pala nad Srbijom, a kada će da se digne ne zna se.