Pravda

 

EKSKLUZIVNO

 

Pobuna među oficirima ruske policije

 

Trka za palicama

 

 

Oficiri ruske policije ne žele da se pomire sa samovoljom svojih nadređenih. Sve je počelo video-obraćanjem majora policije iz Novorosijska Alekseja Dimovskog premijeru Vladimiru Putinu. Major koji ima desetogodišnji staž, pobunio se zbog toga što se njegovi načelnici ponašaju neprofesionalno, nevešto, grubo, što su ogrezli u korupciju i što je borba protiv nje čista fikcija. Podršku Alekseju Dimovskom dalo je na desetine oficira policije Rusije. Zbog čega su nezadovoljni zaštitnici pravnog poretka, pokušao je da sazna naš dopisnik Viktor Hlistun

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Rusije

 

Aleksej Dimovski je radio u policiji gotovo 10 godina. Sa 32 godine stigao je do čina majora. Prošao je ceo put, od običnog milicionera, koji pazi na red u malom rejonu, do starijeg operativca kriminalne policije u upravi organa unutrašnjih poslova grada Novorosijska. To je, pravo govoreći, visok položaj. Tim pre što se Aleksej bavio otkrivanjem prestupnika u vezi sa narkoticima. On bi i dalje bio u službi, ali u novembru 2009. godine odjednom je odlučio: ne može da trpi sve što se dešava u organima unutrašnjih poslova. A on se nije pobunio samo protiv svojih načelnika, već protiv samog načina na koji deluje ruska policija. Posebno je bio nezadovoljan zbog korupcije u policijskom resoru, malih plata, ogromnog opterećenja na poslu, odsustvom slobodnih dana za odmor. Glavni povod za sve probleme, Dimovski je video u ocenjivanju rada od strane komandira po tzv. sistemu palice. Aleksej Dimovski je odlučio da na internet postavi nekoliko video-obraćanja premijeru Vladimiru Putinu. Šta je iz toga proizašlo, ispričaću vam na kraju. A sada o događajima u ruskoj policiji.

 

Sistem ocenjivanja

 

Verovatno samo u Rusiji na ovaj način ocenjuju rad policajaca. Evo kako taj sistem izgleda. Ako je, na primer, neka jedinica tokom prošle godine uhvatila na teritoriji koju obezbeđuje 30 prestupnika, onda je ove godine obavezna da uhvati i preda sudu ne 30, nego više, 32, 35, pa i 40 prestupnika. Paradoksalno, ali je činjenica: ako, na primer, u naselju živi 20 ljudi, po ovom sistemu u kome se svake godine broj uhvaćenih i predatih pravdi uvećava za jednog čoveka, kroz deset godina polovina građana tog naselja treba da bude zadržana zbog sumnje da su izvršili prestup. Uključujući i bebe! Ako se plan ne ispuni, onda radnici te jedinice ne dobijaju premije, a njihov rad se smatra lošim. Taj sistem se u Rusiji naziva "sistemom palice", jer se prilikom hvatanja prestupnika koristi palica.

Do čega je ovaj sistem doveo u praksi? Prvo, mnogi oficiri su počeli da "kupuju prestupnike" od drugih kolega koji su bili uspešniji. Ne šalim se. Zamislite, na primer, da neki policajac radi u mirnom kraju, ili u kraju u kome živi malo ljudi, tako da nikako ne može da ispuni plan hvatanja određenog broja prestupnika. Komandant jedinice onda ide do komandira susedne jedinice na čijoj teritoriji se dešava više prestupa i "kupuje" prestupnike, odnosno upisuje ih u svoj izveštaj. Tako ispadne da je on uhvatio prestupnika, a ne njegov kolega. Jasno, za to je dužan da plati određenu sumu komandantu susedne jedinice i svom kolegi policajcu.

Drugo, ako ne uspe da "kupi prestupnika" kod suseda, da bi ispunio plan, oficir privodi sve građane koji možda i nisu grubo narušili red i zakon, ali se nisu ni ponašali kao svi. Na primer, bili su pripiti a ne pijani, ili su prešli ulicu van pešačkog prelaza, ili su se posvađali sa ženom i vikali u stanu. Dešavalo se i da se privedu potpuno nedužni građani kojima su kalemili bilo kakav prestup. Policajci su, da bi "dokazali" krivicu nevinih, imali i takozvane lažove, odnosno ljude koji će potvrditi sve što im kažu policajci.

Treće, "prestupnike", odnosno "palice" moguće je kupiti ne samo kod kolega-suseda, već i kod načelnika koji je odgovoran za ispunjenje plana. Na taj način, sistem je podsticao korupciju. Od koga komandir male jedinice koja radi u mirnom rejonu da uzme novac za "kupovinu palica"? Naravno, od građana! Građaninu koji je uhvaćen zbog neke sitnice bolje je da plati, nego da ga odvedu u policiju i tamo batinama izvuku iz njega šta god hoće. Često je policija radila i po porudžbini. Na primer, biznismen odluči da ukloni konkurenciju. On onda plati načelniku policije i ovaj organizuje poteru za tim konkurentom, uhvati ga i okrivi za nešto. Zatim stvar dospeva do suda, priskaču lažovi i konkurent se nađe iza rešetaka. Takve usluge koštaju sto hiljada evra.

Zbog toga se Rusi trude da u širokom luku zaobiđu policajce. Njima malo ko veruje. A mnogi ih ne vole.

Četvrto, ova trka za "palicama" prinudila je policajce da rade bez predaha, da bukvalno jure ne za pravim prstupnicima, već za onima koji jedva da narušavaju, ne čak ni zakone, već društveni poredak, ne ponašaju se onako kako se ponaša većina ili se jednostavno ne dopadaju policajcu. Ovaj, i inače stresan posao, postaje još stresniji kad vam nad glavom visi "palica". Odatle proizilazi i neadekvatno ponašanje policajaca, premlaćivanje privedenih, nervni poremećaji ljudi koji rade u jedinicima i koji nose oružje. U poređenju sa prošlom godinom, na primer, broj prestupnika koje je policija privela povećan je za 20 procenata! I, to je zvanična cifra. A koliko Rusa je, dobivši u policijskoj stanici nekoliko udaraca po glavi, izašlo odatle i nikome se nije žalilo da ne bi navukli na sebe gnev ljudi u jedinicima. Veoma mnogo. Poznati su samo oni prestupi policajaca koji nisu mogli da se sakriju.

 

Prestupi koji nisu mogli da se sakriju

 

Mogao bih da navedem brojne slučajeve u kojima su policajci tukli i premlaćivali, pa čak usmrtili, građane koje su priveli. O njima piše sva svetska štampa. Uzmite, na primer, prestup koji je u rejonu Caricino (Moskva) izvršio major policije Evsjukov. Ovaj načelnik je u pijanom stanju ubio dvojicu građana koji ništa loše nisu učinili ni njemu ni drugima, a još sedmoro je ranio iz svog pištolja. Na suđenju, koje se upravo održava u Moskvi, često se govori da je major doživeo nervni slom. Ova činjenica povlači pitanje: kako je čovek sa neuravnoteženom psihom dospeo u policiju i čak stigao do rukovodećeg mesta. Možemo samo da nagađamo, ali većina Rusa misli ovako: Evsjukov je jednostavno kupio sebi tu dužnost. To se dešava na svakom koraku. Mesto načelnika jedne policijske jedinice košta milione.

Nastavljam tužnu hroniku. Pre pola godine, u gradu Kizil (republika Tiva), poručnik policije Ajan Pavlov je u stanju pijanstva otvorio vatru na svoje kolege. Komandant drugog voda posebne čete policije Murat Kunzek poginuo je na licu mesta, inspektor te čete Suren Serenebilj dobio je četiri metka u kičmu i bio je hospitalizovan. Kada su Pavlova dovezli u bolnicu da bi ustanovili stepen njegovog pijanstva, on je nastavio da puca na kolege. Ispucavši ceo šaržer, dvadesetpetogodišnji Ajan Pavlov je pucao sebi u glavu. Sličan slučaj se nedavno dogodio u Omsku. Tamo je dvadesetjednogodišnji potporučnik policije Aleksandar Mec ustrelio dvojicu ljudi. Istina, žrtve nisu bili policajci već građani - devojka u čiju vernost je Mec posumnjao i taksista koji je policajca vozio devojčinoj kući. Nakon obračuna sa njima, Aleksandar Mec, koji je u policiji služio oko četiri godine i koji je imao dobru reputaciju, izvršio je samoubistvo. A pre neki dan je policajac, koji je sprovodio ne naročito pijanog studenta u treznilište (mesto gde se dovoze pijani ljudi da bi se otreznili), tako udario ovoga po glavi, da je on umro od izliva krvi u mozak...

Sve u svemu, policija u Rusiji je počela da liči na banditsku grupu. Pre tri meseca ministar unutrašnjih poslova je iz očajanja što ne može da uvede red među svoje potčinjene, rekao da pošteni građani nisu dužni da trpe samovolju policajaca i da treba da daju otpor, sve do fizičkog otpora. Grubo govoreći, ministar je pozvao građane da tuku neradne policajce koji koriste svoj položaj i umesto zakona uvode bezakonje. To je izazvalo talas uznemirenosti kod činovnika i deputata, jer je neprikosnovenost ljudi iz policije garantovana ustavom i zakonima. Kazna za napad na policajca je mnogo veća od napada na običnog građanina. Jasno je da su reči ministra glupost, ali narod ih je shvatio kao signal za delovanje.

 

Tuci "svinju"

 

"Svinjama", a ne policajcima, se danas u Rusiji nazivaju oni koji se, iako u uniformi, ponašaju kao kriminalci. Tako se po zemlji podigao talas napada na "svinje". Pri tom su mnogi napadači gromko vikali, pa je ministar Rašid Nurgalijev naredio otpor prema neradnim čuvarima poretka. Nedavno se blizu Moskve, u selu Vidnoe, desio slučaj koji govori o mržnji građana prema policajcima. Rano ujutro, Jurij Zalužni, mašući legitimacijom radnika saobraćajne policije, pokušao je silom da uvuče u svoj mercedes devojku koja je na stanici čekala autobus. Momak koji je takođe bio na stanici, pokušao je da zaštiti preplašenu devojku. Počela je tuča. Momku su u pomoć došli putnici iz autobusa koji je u međuvremenu naišao. Čim su putnici saznali da Zalužni nije običan građanin, već i policajac, počeli su da ga tuku, a neko ga je ubo i nožem. Istina, kasnije se saznalo da je Zalužni nekoliko dana ranije bio udaljen iz policije, ali svoju legitimaciju nije vratio. Njome je i mahao kada su ga napali obični građani.

Hvala Bogu, napadi na policajce su se smanjili. Možda i zato što je predsednik naredio da se u kratkom roku reorganizuje i reformiše policijska služba u zemlji. Sada je taj proces tek u začetku, ali već je vidljivo da su namere predsednika ozbiljne. Ipak, niko od običnih građana u njih ne veruje. Zašto?

 

 

 

 

A ko su reformatori?

 

Stvar je u tome što je major Aleksej Dimovski praktično o svemu ovome što sam napisao u tekstu, govorio na primeru svoje jedinice, one u kojoj je službovao. Rezultat: ovih dana policijski činovnici su pronašli nekakvo kršenje pravila službe, i pokrenuli protiv njega krivični postupak. Protiv njega je podneta tužba i sledi suđenje. Javnost je sada uzrujana, ali ne toliko da bi do kraja zaštitila ljude iz jedinica, jer je odnos prema njima i dalje negativan. Rusi u šali kažu: eto, policija progoni svoje kolege, one kojima nisu zadovoljni, ali će se na tome reforma i završiti. I sve će ostati kako je i bilo. Ovakvo mišljenje dolazi i otuda što se čuje da je reformu naručila i sprovodi je ne javnost, ne nezavisni eksperti, nego sama policija. A ko će sam sebe da menja, ako i sada ne živi loše.