Beli kriminal

 

Institut Batut: Dokaz zašto uvozimo i vakcine za nepostojeću pandemiju 

 

Daske su pale

 

  U uslovima velike ekonomske krize mora da se štedi, čak i u zdravstvu. Ali, treba znati gde štedeti, a gde ne. Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" prim. dr sci med. Tanja Knežević misli da treba na svima da se štedi, posebno na pacijentima, ali nikako ne na sebi i svojim miljenicima

 

Milan Malenović

 

 

Kako funkcionišu stvari u ovoj nekada uglednoj instituciji svetskog glasa, govori, za početak, i slučaj njene aktuelne direktorke. Dr Tanja Knežević, na primer, samu sebe predlaže, a zatim taj isti predlog i odobrava, za stimulaciju u visini od 30 odsto celokupne mesečne plate za decembar 2009, što u dinarima iznosi 27.713, odnosno bezmalo cela jedna prosečna plata u Republici. Istovremeno je dr Tanja samoj sebi odobrila i isplatu naknade za 30 prekovremenih sati, odnosno još 18.827 dinara. I jedna i druga naknada su nastale njenim angažovanjem na projektu "Procena potreba u informacijama, bazama podataka i povratnom izveštavanju" u okviru nacionalnog projekta borbe protiv HIV-a. Kako su ostali saradnici na ovom projektu dobili samo stimulaciju, bez plaćenih dopunskih časova, predsednik UO Instituta je za direktorku isto tako odobrio samo isplatu stimulacije, ali je direktorka Tanja jednostavno dopisala i prekovremene sate. Ostalima, "običnim" zaposlenima je istovremeno - smanjena plata za oko 30 odsto.

 

Ništa bez kockarnice

 

Direktorka Tanja je i inače u okviru Instituta poznata po svojoj navici da budžetske pare širokogrudo troši na samu sebe. Tako je, na primer, u periodu od tri godine (2006-2008) samo na ime akontacija za putovanja u inostranstvo podigla - preko 600.000 dinara. Direktorka je svetski putnik, nešto kao moderni Jovanča Micić, koja ama baš mora bar dva puta mesečno da ode na neko savetovanje, predavanje, usavršavanje, ili šta god, samo ako se održava - u inostranstvu.

U članu 5. njenog radnog ugovora dopisano je i: "Ovako utvrđena zarada uvećava se za 30 odsto na osnovu odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama", ali se nigde ne navodi tačna odredba Zakona na koju se poziva.

Direktorka Tanja je 2004. postala vršilac dužnosti, a konačno nameštenje joj je stiglo tek krajem 2009. godine. Pošto je bila v.d. i ceo Institut je bio u v.d. statusu, budući da je po izvodu iz Agencije za privredne registre svo to vreme Institut vođen kao privredno društvo u procesu registracije. Institut, to sam ja!

Prošle godine je Institut od Vlade Srbije dobio 75 miliona dinara za sprovođenje akcije borbe protiv pušenja. Oko 36 miliona je otišlo na informisanje (TV spotovi, oglasi u novinama i slično), dok se ostatak izgubio u tamnom vilajetu poslovanja direktorke Tanje. Tako pred sobom imamo ugovor sa izvesnom firmom Stepanović i Šipka d.o.o. iz Beograda, registrovanom kao kockarnica, za izradu majica, kačketa i sličnog promotivnog materijala u vrednosti od skoro šest miliona dinara.

Verovatno u sprovođenje iste aktivnosti spada i isplata 1.600.000 dinara ESPI Institutu u Beogradu. Rečeno je verovatno, jer u Institutu Batut postoji samo platna kartica, ali ne i ugovor na osnovu kog je nastalo potraživanje. Inače, do svog penzionisanja u ESPI-ju je radila i Mirosinka Dinkić, majka ministra Mlađana Dinkića, a tu i danas nalazimo mnoge zaslužne kadrove iz G17 plus.

Veza sa G17 plus nikako nije bez značaja za rad Instituta Batut. Načelnica za pravne i finansijsko-računovodstvene poslove Ljiljana Mijailović-Obradović je supruga jednog od najomiljenijih Dinkićevih kadrova, Zorana Obradovića. Zoran je večito na nekim značajnim funkcijama, a pamtimo ga i kao stečajnog upravnika četiri banke koje je Dinkić zatvorio.

Iako ne zvanično, upućeni veruju da se Zoran nalazi i iza preduzeća Sam-plast iz Čačka, koje je stalni snabdevač Instituta Batut sitnim potrošnim materijalom. Ovom preduzeću se isporuke redovno plaćaju, ponekad i avansno. S obzirom na to da zakon predviđa da bez javnog tendera roba može da se nabavi do maksimalne vrednosti od tri miliona dinara po računu, kada je narudžbina veća u igru, pored Sam-plasta, ulaze i Superlab i Interlab-Exim, oba preduzeća iz Beograda. Sva tri preduzeća dobijaju narudžbine koje ne prelaze tri miliona pojedinačno, a robu isporučuju direktno na odeljenje zaobilazeći centralni magacin Instituta. Zato mnogi sumnjaju da se ne isporučuje sva fakturisana roba.

Najzanimljivija je pljačka nekih milion evra donacije iz 2008. godine. Za sve te pare kupljeni su računari i oprema koji su bez ikakve evidencije podeljeni po odeljenjima. Kada se računovodstvo usprotivilo da upiše imovinu za koju ne zna ni da li postoji ni gde se nalazi, formirana je komisija koja je popisala i procenila opremu. Svaki čitalac može i sam da izračuna da je za milion evra moguće kupiti dovoljno kompjutera da se opremi Nasina centrala, a ne jedan Institut u Beogradu, pogotovo jer je nabavljena polovna oprema.

 

Namensko maskiranje

 

Sama načelnica Obradović je dovoljno mudra da nigde ništa ne potpisuje. Umesto nje to rade njeni potčinjeni radnici i direktorka Tanja, koja se pre svakog potpisivanja konsultuje sa pravnicom Draganom Pavlović. I pravnica je, isto kao Obradovićeva, dovoljno mudra da ne daje pismena već samo usmena mišljenja direktorki lično. Kada jednog dana bude počelo da se odmotava klupko, ni protiv Obradovićeve ni protiv Pavlovićeve neće biti dokaznog materijala.

Zanimljivo je da je prošle godine oko 800.000 dinara Institut Batut platio različitim advokatima za pravno zastupanje pred domaćim sudovima. Daleko najveći deo ove sume otišao je advokatskoj kancelariji Radojke i Zorana Lazarevića, za koje upućeni tvrde da su kumovi pravnice Instituta Batut Dragane Pavlović.

Verovatno da bi se zamaskiralo nenamensko arčenje para koje svi građani Srbije izdvajaju kroz doprinose za zdravstveno osiguranje, načelnica za pravne i finansijsko-računovodstvene poslove Ljiljana Mijailović-Obradović je zajedno sa predsednikom komisije za popis, ali bez učešća saradnika svog odeljenja, pripremila materijal o finansijskom poslovanju za sednicu Upravnog odbora. Da li su njih dvoje taj materijal pravili noću, da ih niko drugi ne vidi, ili je nešto drugo u pitanju, tek u materijalu je iskazan gubitak Instituta Batut od preko 100 miliona dinara.

Sednica Upravnog odbora je održana 29. januara 2010, a načelnici Obradović je trebalo celih deset dana da uoči grešku koja je nastala na karticama dva najveća korisnika usluga Instituta, RZZO i Ministarstva zdravlja. Kada se radi o tolikoj neažurnosti kod najvećih korisnika, kakav zaključak se može izvesti o stručnim kvalifikacijama načelnice Obradović?

Novi finansijski izveštaj je iskazao gubitak od "samo" devet miliona dinara, ali je, prema saznanjima, Republički fond za zdravstveno osiguranje naložio reviziju kompletnog finansijskog poslovanja Instituta Batut.

 

 

 

Koja li je to bolest

 

Direktorka Tanja Knežević je uvela i neko čudnovato, gotovo paranoično poslovanje Instituta Batut.

Pre nekoliko dana je naredila da se sva vrata Instituta zaključaju i da se niko ne pušta u zgradu, niti iz nje, iako je bilo devet sati - kada mnogi zaposleni tek dolaze na posao. Čak je i lično obilazila sva vrata proveravajući da li su zaključana, a zatim je od portira uzela sve ključeve.

U međuvremenu su pristizali saradnici koji rade u prostorijama Instituta, iako nisu njegovi zaposleni, a koji su na hladnoći stajali ispred zaključanih vrata. Neki su uspeli da prođu kroz jedan magacin, a ostali su nekako umolili direktorku da otključa vrata.

Ritual zaključavanja direktorka često primenjuje i sa svojim kabinetom, kada ne želi da razgovara sa nekim od zaposlenih koji do nje uspeju da dođu. Tako je u stanju, tvrde zaposleni, da se iza zaključanih vrata duri i satima, ako je potrebno, sve dok nepoželjni sagovornici sami ne shvate da od posete direktorki nema ništa, pa odu.

 

 

 

 

Dobrodošla pandemija

 

U okviru praćenja i borbe protiv pandemije svinjskog gripa, Institut Batut je sklopio nekoliko ugovora o autorskom delu sa različitim fizičkim licima. Sa prim. dr Predragom Konom su zaključena čak dva: jedan na iznos od 160.000 dinara za rad od tri meseca, drugi od 194.000 za isti posao (praćenje pandemije na Univerzijadi, Exitu i Guči). Da li su oba isplaćena ne zna se, ali zna se da je Kon 16. jula 2009. Institutu Batut poslao nalog za isplatu 194.000 za sebe, po 170.000 za Veljka Đerkovića, Nevenku Žakulu i Mirjanu Bojović-Klasnja, kao i za 130.000 Budimiru Plavšiću.

Za period od avgusta do zaključno decembra 2009. pomenuti eksperti bi od Instituta Batut mesečno trebalî da dobijaju po 30.000 dinara za svoj rad na "izradi uputstva za primenu aktivnosti u toku šeste faze pandemije gripa", kako doslovno stoji u Tabloidu predočenim ugovorima o autorskom delu.

 

 

 

 

Beli mantili

Psihijatrija u Vršcu: Vapaj iz beznađa

 

Bog zaglavio negde u Pokrajini

 

Zgode i nezgode u Psihijatrijskoj bolnici u Vršcu, o kojima je Tabloid više puta pisao, predmet su interesovanja čitavog grada pod kulom. Pogotovo pred izbor tj. reizbor direktora ustanove, tačnije dela i nedela aktuelne direktorke dr Tatjane Voskresenski

 

...

 

Direktorki Tatjani Voskresenski u aprilu ističe mandat, a ona sa svojom ekipom iz Upravnog odbora i ne razmišlja o raspisivanju oglasa. A zašto bi? Ona je zadovoljila kriterijume osnivača bolnice, Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo u Novom Sadu, a saradnja sa gospodinom Kopilovićem (dobro poznat Tabloidu zbog drugih afera) bila  je "plodonosna" za oboje, ali ne i za radnike bolnice.

Uvela je i inovacije u našu ustanovu u vidu "lepote poroka". Do radnog mesta u Psihijatrijskoj bolnici je lako doći ako ste po meri i kriterijumima aktuelne direktorke, a to su: seksualna hiperaktivnost, po mogućnosti sa više osoba, koje su spremne da zbog vas napuste svoje porodice; neophodna je radna uniforma sa izraženim dekolteom, mini suknjom ili dubokim šlicom na suknjama te da ste uvek spremni da primite "viđene" goste iz grada ili Pokrajine; spremnost da odmah uđete u ljubavne veze sa nekim od zaposlenih i da mu rasturite brak; da, dok ste na "probnom" radu kod direktorke, zadovoljavate sve njene hirove i da ste joj na raspolaganju kada dođu njeni saradnici iz Pokrajine; da ste joj pri ruci kada ima potrebu da da otkaz radniku za koga proceni da ne misli dovoljno lepo o njoj, a morao bi, jer ona ima "stalnu podršku aktuelne vlasti"; da ispraznite džepove, jer ona voli novac, i ne samo ona već i njeni "odabrani" saradnici koji takođe obožavaju tuđi novac...

Tako i po tim kriterijumima se ljudi zapošljavaju. Ko pita koju školu imaš i šta znaš da radiš? Samo ne smeš da imaš svoje mišljenje, svoje moralne kriterijume, visok ili viši nivo medicinskog obrazovanja ili da si porodičan čovek! To su kriterijumi za zapošljavanje prevaziđenog vremena i njih aktuelna vlast u bolnici odmah isključuje.

Tako se zapošljava medicinska sestra sa srednjom školom na mesto glavne sestre bolnice, odnosno odeljenja "E", mada na birou čekaju sestre sa višom školom da bi se zaposlile, ali im je rečeno da za tim kadrom u bolnici nema potrebe! Tačnije, šta one traže sa višom medicinskom školom u Psihijatrijskoj bolnici, a ne ispunjavaju "specifične" kriterijume!

Po bolnici se priča da je organizator kupovine diplome čovek koji mnogo vredi direktorki, bliski je saradnik i ispunjava napred navedene uslove te i dalje radi bez ikakvih sankcija. Dalje rade i ljudi koji su kupili diplome i čovek koji je i pre toga osuđen za falsifikovanje diplome Više medicinske škole, jer su to direktorkini ljudi, "spremni da učine sve što im ona kaže". E pa to košta, oni će i dalje da se bave nečasnim poslovima, a pojedinci će biti i predsednici sindikata!

Pa gde je tu mesto poštenom porodičnom, radnom ili, ne daj bože, uspešnom čoveku? Mesto mu je van bolnice i što manje da zna šta se radi u bolnici. Takvim svojim patrijarhalnim stavovima (radi, uči, budi vredan, odan struci) samo ugrožava poslovnu politiku bolnice!

Pošto su direktorka i glavna sestra bolnice promenile svoje imovno stanje, koje je obogaćeno značajnim nekretninama i drugim vrednostima, obični smrtnici pitaju se da li će se i njima tražiti poreklo imovine ili su i po tom pitanju zaštićene? Nećemo postaviti pitanje njihovog bračnog statusa, jer ni one kao ni drugi ljudi u gradu nisu sigurne da li su udate ili ne. Ne zna se da li žive u divljim brakovima ili ne, da li žive sa jednim čovekom ili sa dvojicom, da li žive u svojim kućama ili novostvorenim...

Ali, to nije bitno, bitno je da su u "trendu", da su novac za rekonstrukciju "namenski" potrošile, da su zadovoljile apetite pomagača u Pokrajini i pomagača u nameštanju tendera, da kupuju aparate za medicinu, a tek onda idu, direktorka i glavna sestra, na edukaciju kako bi imao ko da radi na aparatima, primaju medicinsko osoblje - decu lojalnih radnika sa obavezom da se i oni ponašaju kao njihovi očevi, u skladu sa gore opisanim kriterijumima!

Tako se stvara povoljna radna klima, priprema reizbor direktora koji će biti u neko tamo dogledno vreme, jer zakon za njih ne važi, kupuju se ljudi, postavljaju predsednici sindikata po nalogu direktora, a za uzvrat se zapošljavaju njihova deca, maltretiraju ljudi koji ne žele da budu članovi takvih sindikata, ucenjuju se ljudi i preti se otkazima svima onima koji se direktorki ne zakunu da će se boriti da ona bude ponovo izabrana za direktora. I to se radi javno, bez stida i malo obzira prema osnovnim moralnim normama.

Mi zaključujemo da direktorka bolnice dr Tatjana Voskresenski ima i dalje obećanje nadležnih da će ostati na tom mestu bez obzira na istek mandata, jer je "mnogo zadužila" ljude u Pokrajini, a možda će doći nova svota novca koju treba "pravilno" na sve rasporediti, a da se to lepo pokrije od strane ekonomiste bolnice Trajana Magurijana (osoba koja je "ekspert" za zapošljavanje i montažu izveštaja ekonomske prirode).

Do sada, tokom četiri-pet godina njenog rukovođenja, radnici nisu upoznati sa poslovanjem bolnice (do tada su postojali godišnji izveštaji), jer je to odmah postala državna tajna. Ko se raspituje, taj je za otkaz! Šta kriju ti godišnji izveštaji koji se rade u strogoj tajnosti?

Ima li neko da pomogne nama radnicima, da ne čekamo da nam pomogne bog lično.

 

                                          Radnici Psihijatrijske bolnice u Vršcu

 

 

 

 

Beli mantili

Pismo o stomatološkoj mafiji

 

Neka zubari pokažu zube

...

      Stomatološka mafija o kojoj ste pisali ima korene još iz osamdesetih godina. Posle 5. oktobra, dolaskom prof. Vojislava Lekovića za dekana Stomatološkog fakulteta u Beogradu, sve akcije pranja novca i drugih kriminalnih radnji obustavljene su. Taj izbor odrazio se i na fakultete u drugim gradovima. Međutim, kao blag čovek, prof. Leković nije poslušao savete da preda miliciji prof. Vlastu Petrovića, njegovu suprugu Svetlanu i druge članove te bande. Najglasniji zagovornik njihovog hapšenja bio je pokojni prof. Marko Vulović, koji je po Dekanatu mahao papirima kao dokaznim materijalom o milionskim proneverama. Neki su mu dobacivali: "Šta hoćeš, niste ni vi na Dečjoj stomatologiji bolji, koliko je samo pokrao Bjeloica!"

Prof. Vulović je odgovarao: "Nema problema, ko je kriv neka odgovara", međutim blagi prof. Leković je odlučio - ili se hapse svi ili niko - jer je znao da svima više odgovara niko. I tako se stomatološka mafija pritajila dok nije došao momenat za transformaciju. Prof. Vlasta Petrović se udružio sa pajtosom prof. Đokom Maleševićem, bivšim dekanom FON-a, s kojim je godinama uspešno krao, dok je suprugu u dva navrata udomio na privatnom fakultetu svog drugog velikog pajtaša Milovana Bojića, o čijim zlodelima ste opširno pisali (Svetlanom Petrović prof. Vlasta Petrović se uspešno ženio dva puta od svojih ukupno pet brakova, ali mu nijedna nije bila tako dobra za pljačke, pa je morao). Bojić hvali Svetlanu na sva usta kako mu uspešno muva i izbegava inspekcije koje mu navodno DOS potura, a u stvari je reč o preverenoj pljačkašici koja je samo muvanje i učila radeći čitavu deceniju kao sekretar Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

Neko će reći "pa kriv je prof. Leković što ih nije sve pohapsio", ali evo da odgonetnemo i tu zagonetku. Kao i drugim postpetooktobarskim rukovodiocima i njemu je u posetu došla agentura DB-a, koja mu je objasnila da se ne hapse bivši, jer imaju ogromne pare koje su pokrali u vreme Miloševića i da te pare treba da se vrate u državni sistem. Ako se uhapse, idu sudski procesi i ko zna kad i kako će država da dođe do te love, a ovako im se pripreti i lovu ulože u nešto od državnog interesa. Tako je Bojiću naređeno da otvori privatnu kliniku, a Petroviću fakultet i izbegnuto je da se pare nose van zemlje. Bojić je čak sa granice vraćen s koferom para. Ovu veštu zamku smislila je ekspozitura CIA u Beogradu da bi se julovci, inače njihovi kadrovi, uvukli u redove DOS-a. Za to snose odgovornost pokojni premijer Đinđić i tadašnji predsednik Koštunica, pa zbog toga danas prozvana mafija i dalje drma srpskim zdravstvom.

 

                                                                                   Lekari KCS