Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Baba Vanga

 

Milovan Brkić

 

 

Poljski predsednik Leh Kačinski, sa suprugom Marijom i visokim državnim funkcionerima, krenuo je prošle subote da oda poštu poljskim oficirma koje je Staljin streljao 1940. godine u Katinskoj šumi.

Sudbina je, valjda, htela da Katinska šuma i ovog puta bude kobna po Poljake. Predsednički avion nije uspeo da sleti na aerodrom u Smolensku.  

Kada ide u zvanične posete, američki predsednik Obama drži svoju suprugu Mišel za ruku.

Takav je red, i predsednik na taj način pokazuje da ima uporište u porodici.

Srpski predsednik Boris Tadić, koji deluje kao oronula baba, prlja nas na svakom koraku. U zvanične i privatne posete on vodi svoje dečkiće, zaboravljajući da domaćini prate svaki njegov pokret. Jer, takav je red, makar i zbog njegove lične bezbednosti.

Ako je Katinska šuma kobna za Poljake, funkcija predsednika Republike Srbije kobna je za građane Srbije.

Vredi se podsetiti da je bivši predsednik Srbije Ivan Stambolić kidnapovan i ubijen avgusta 2000. godine. Slobodan Milošević je umro u pritvoru Tribunala u Hagu, Milan Milutinović je u istom pritvoru proveo pet godina!

Kakva sudbina očekuje Borisa Tadića, koji ovu funkciju obavlja u dva mandata, a namerava da doživotno gospodari Srbijom?

Srpski predsednik je teško bolestan. Boluje od lupusa, i njegova oronulost je, nažalost,  svakim danom sve vidljivija. Ipak, on ne prestaje da svakim svojim postupkom urušava interese Srbije i njenih građana.

Iako po Ustavu na funkciji koju obavlja nema velika ovlašćenja, srpski predsednik uporno, na najvulgarniji način, obavlja i dužnosti i upotrebljava ovlašćenja predsednika Vlade Srbije i njenih ministara.

Skoro da nema nijedne spoljnopolitičke i unutardržavne aktivnosti koja ne zavisi od odluke Borisa Tadića. On putuje po svetu, čak i na mizeran način sebe svrstava u sastav delegacija; recimo, kada su u Ljubljani razgovarali predsednici vlada balkanskih zemalja, gospodin Tadić je želeo da on prisustvuje tom susretu umesto premijera Mirka Cvetkovića. Nije otišao, jer domaćini nisu hteli da uvaže njegove uslove.

Kada je po drugi put izabran na ovu funkciju, u kampanji koja je vršena s neskrivenim nasiljem i pretnjama građanima, da ako on ne bude izabran, Srbiju očekuju teški dani, sve od obećanog počelo je da se ostvaruje suprotno od njegovih obećanja. Kosovo je mesec dana od njegovog inaugurisanja proglasilo nezavisnost, od ulaska u Evropsku uniju nema ni govora, čak nije izvesna ni sudbina Unije.

Jedini moto politike srpskog predsednika jeste to da ulazak u Evropsku uniju nema alternativu. Danas on počinje od toga, iz prevarnih razloga, i tvrdi da Srbija, ako je potrebno da se odrekne Kosova, neće ući u Evropsku uniju, od čijeg ulaska u nju, tvrdio je, nema alternative.

Ovih dana predsednik, bez ikakvih konsultacija sa Vladom Srbije, sa poslaničkim grupama, najavljuje pregovore sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, oko vansudskog rešenja tužbe Hrvatske i kontratužbe Srbije podnetih Međunarodnom sudu pravde u Hagu! Kontratužbu protiv Hrvatske Republika Srbija je podnela na osnovu odluke Vlade Srbije, a ne odlukom predsednika Srbije, jer to nije u njegovoj ustavnoj nadležnosti. Šta očekivati od čoveka koji o nacionalnim interesima Srbije odlučuje po svom nahođenju?

 Danas većina građana zna kakva ih zlehuda sudbina očekuje: za trideset godina Srbija će izgubiti trećinu stanovništva. Ali ni baba vange ne mogu proreći kakva će sudbina zadestiti Borisa Tadića, koji bestidno, kao poslednji afrički diktator, davi Srbiju i njene građane.