Beli kriminal

Dom zdravlja Stari grad: Ništa nije teško kad je medicinski kadar stručan

Ljubiša i 40 duša

 

Beogradski Stari grad je po broju stanovnika najmanja opština u Srbiji. Po krađama i nepravilnostima u radu Doma zdravlja na samom je vrhu

 

Milan Malenović

 

Dom zdravlja Stari grad je 2008. godinu završio sa gubitkom, prvi put od svog osnivanja. Zbog ovoga su se zaposleni 13. aprila 2009. obratili načelniku Odeljenja za privredni kriminal inicirajući istragu. Samo godinu dana kasnije, na volšeban način, u godišnjem izveštaju za 2009. godinu gubitak je preknjižen u dobitak. Kako je to moguće verovatno zna jedino načelnik finansijskih poslova Danko Šoškić, brat pretendenta na mesto guvernera Narodne banke Dejana Šoškića.

Zbog sklonosti ka konformističkim rešenjima koja ne moraju da budu u skladu sa zakonom, Danko je već zaradio najmanje jednu krivičnu prijavu. Jula 2007. predsednik Osnovne organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (OOSLFS) dr Radoš Radulović protiv Šoškića je podneo krivičnu prijavu zbog nesavesnog rada u službi, zloupotrebe službenog položaja, falsifikovanja službene isprave i poreske utaje.

Kako stoji u pomenutoj prijavi, Danko Šoškić je mimo zakona i ugovora odobrio gotovinsku isplatu direktoru i osnivaču Elektrozaštite DOO iz Lazarevca Zoranu Krstiću. Elektrozaštita je prethodno sa Domom zdravlja sklopila ugovor  o izvođenju radova, kojim je precizirano virmansko plaćanje. Iako ni posle isteka predviđenog roka Elektrozaštita nije ni počela sa radovima, Šoškić je odobrio gotovinsko plaćanje, jer je u tom trenutku račun pomenutog preduzeća bio u blokadi zbog dugova od 1.198.544,29 dinara. Na ovaj način Elektrozaštita je ne samo izigrala svoje poverioce već je oštetila i republički budžet budući da nema evidencije da je na isplaćeni novac plaćen PDV.

 

Što više to skuplje

 

Direktor Doma zdravlja dr Ljubiša Perišić na sve ovo ćuti. Ljubišu je na ovo mesto, pričaju upućeni, doveo bivši član Gradskog veća u Beogradu zadužen za zdravstvo Vladan Šubarević. Ljubiša i Vladan su bili i veliki prijatelji, sve dok Vladana oktobra 2009. nisu uhapsili kao člana zdravstvene mafije. Za mesto direktora DZ Ljubišu je preporučilo to što je ekspert. On je, istina, zubar bez specijalizacije i posebnog radnog iskustva, ali je zato bio u okviru NIP-a zadužen za renoviranje domova zdravlja. I renovira ih, svaka mu čast!

Za renoviranje DZ Stari grad opština je izdvojila šest miliona za svaki sprat, osim za poslednji, sedmi, i krov - oni koštaju maltene koliko svi ostali spratovi zajedno, celih 30 miliona dinara. Ovo bi, možda, i prošlo nezapaženo da potkrovlje i krov nisu detaljno renovirani sredstvima NIP-a 2007. godine. Na šta onda treba da ode toliki novac?

Neki radnici sumnjaju da je pomenuta finansijska injekcija preko potrebna direktoru Ljubiši da bi popunio rupe u budžetu nastale njegovim i savesnim radom njegovih pomagača. Još oktobra 2009. predsednik OOSLFS je izrazio sumnju da je tender za nabavku dva ultrazvučna aparata namerno loše vođen, kako bi se kroz beskonačne žalbene postupke i ponavljanje tendera prikrila činjenica da je za to namenjen novac, deset miliona dinara, nenamenski potrošen. Direktor nikada nije opovrgao ove optužbe niti prikazao gde se novac nalazi.

Neposredni izvršilac radova u akciji uništavanja tendera bio je tadašnji pravnik na privremenom radu Marijan Zović. O ovom penzionisanom saradniku BIA već smo ranije pisali, pa ćemo sada samo da dodamo da je u DZ Stari grad bio zaposlen mimo odobrenja Fonda za zdravstveno osiguranje, kao i da je posle uspešno odrađenih poslova za direktora otišao prvo u DZ u Zemunu, odakle je najuren posle samo mesec dana, a da danas penzionerske dane radno provodi u bolnici na Bežanijskoj kosi.

Zović nije jedini penzioner koji radi u DZ Stari grad, a još manje je jedini zaposlen bez odobrenja Fonda. I načelnik tehničke službe Mirko Gobović je vojni penzioner. Plate ovim  zaposlenima po direktorovoj milosti i ljubavi isplaćuju se iz sredstava koja DZ zaradi mimo saradnje sa Fondom, odnosno iz takozvanih sopstvenih sredstava.

 

Svako ima pravo na krivično delo

 

Međutim, da bi se namirila direktorova kamarila od nekih 40 duša na privremenom radu, mora i da se malo žonglira sa finansijskim izveštajima, čime se vraćamo na Šoškića i njegov resor. Poverenik sindikata ASNS, dr Nada Mandić, 29. marta 2010. je direktoru Ljubiši postavila dosta nezgodnih pitanja u vezi sa završnim računom za 2009. Tako, na primer, Nada pita, a Ljubiša mudro ćuti, šta se desilo sa ukupno 4.637.000 dinara donacija SO Stari grad, kojih ima u prihodima, ali ne i u rashodima.

Istom prilikom je ukazano i na jedan od načina žongliranja podacima: u grafikonu na str. 3 Finansijskog izveštaja za 2009. RZZO učestvuje sa 68 odsto sredstava, u tekstualnom delu istog izveštaja piše 57 odsto, dok u finansijskom delu njegovo učešće u prihodima Doma zdravlja skače na 76 odsto. Sve može po potrebi.

Poslednji put su se radnici preko predsednika OOSLFS direktoru pismeno obratili 9. aprila 2010. kada su, između ostalog, tražili i objašnjenje ko je, kada, kako i zašto naložio demontiranje stare kotlarnice. Koliko su radnici uspeli da saznaju, umesto da kotao bude prodat u staro gvožđe i da sredstva budu uplaćena Domu zdravlja, neko je odlučio da isti pokloni, pa da još i - plati njegovu demontažu i odnošenje.

Pošto je ceo Dom zdravlja premrežen kamerama (neke su i lekari pronalazili skrivene u svojim ormanima), za čije je postavljanje i održavanje zadužen informatičar Stevica Radišić, direktor Ljubiša je odlično obavešten o svemu šta se dešava u DZ Stari grad, pa je čudno zašto ne odgovara na nezgodna pitanja. A možda i zna odgovore, ali ne sme da ih kaže da ne bi priznao krivično delo. I na to po zakonu ima pravo.

 

 

 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zarađuje od farmaceutskog biznisa

Čanak na terapiji

 

 

    Mada izgleda nemoguće, jedna od najmanjih vojvođanskih stranaka ostvarila je monopol na tržištu lekova u Vojvodini. Članovi Lige socijaldemokrata Vojvodine dobro su raspoređeni u apotekarskim ustanovama širom ovog novostvorenog regiona, pa je prihodovanje od partijske provizije sasvim solidno...

 

A. Nađ

 

Direktor JP Apoteka Novi Sad je stomatolog Dušan-Duda Milošević, visoki funkcioner LSV-a, iako za to radno mesto nema potrebnu kvalifikaciju. Ovo je najveća apotekarska ustanova u Vojvodini, koja od Fonda mesečno dobija 120 miliona dinara za kupovinu lekova. Od ove sume 65 miliona dobija Unihemkom sa još jednom firmom, a svega 10 miliona ostale veledrogerije, i to za nabavku citostatika, specifičnih lekova i pomagala koji se uglavnom koriste u bolničkom lečenju, pa tako Nenad Čanak i njegovo društvo mogu da uzmu svoj procenat.

Ministarstvo zdravlja je dalo preporuku za kupovinu lekova domaćih proizvođača, ali Nenad Čanak, koji se očito pita u ovoj stvari, to ignoriše. Zato je u toku nabavka lekova iz inostranstva, preko firme Unihemkom, za šta Čanak i LSV dobijaju proviziju od 30 odsto, a za dalju prodaju u Vojvodini dobijaju 8-14 odsto. Ovaj procenat se deli sa direktorima apotekarskih ustanova u Vojvodini, pošto su LSV i Nenad Čanak lično omogućili navedenim firmama da, osim Novog Sada, lekovima snabdevaju celu Vojvodinu.

Osim u Vršcu, direktori apotekarskih ustanova svi su iz LSV-a. U Zrenjaninu Dubravka Martinov, u Subotici Svetlana Rudinski, u Somboru Danica Basarić, u Pančevu Nada Beba. Direktorka u Zrenjaninu će biti smenjena pošto nije zadovoljna procentom, a direktorka u Kikindi, koja je 21 godinu na tom mestu, odavno je stekla uslove za penziju, ali za ostanak plaća Čanku - danak.

Pošto je kupljenim lekovima rok za upotrebu pri isteku, (uz nešto viši procenat i jači pritisak) vrši se prodaja u privatnim apotekama - uz 14 odsto. Za ovaj posao određen je terenski operativac dr Milorad Mitrić, vaskularni hirurg.

Pre dve godine Memofarm je uložio ogromna sredstva za uređenje, rekonstrukciju i opremanje velikog broja apoteka, ali Čanak i njegova banda su im pomrsili račune, tako što su ih bukvalno istisnuli sa tržišta, pa je Memofarm presavio tabak i tužio ih radi povraćaja uloženih sredstava.

Uzgred, 18. aprila ove godine, u Master centru novosadskog Sajma održana je Skupština udruženja farmaceuta Vojvodine koja je bila i izborna. I Izvršni i Upravni odbor sačinjavaju uglavnom (90 odsto) članovi Lige socijaldemokrata Vojvodine.

 

 

 

 

 

Institut za rehabilitaciju diluje stanove po povoljnim cenama

Ne kaže se Prčanj no Beograd

 

U vremenima kada su po dva bolesnika delila jedan bolnički krevet, direktori Instituta u Beogradu pare su trošili na svoje i luksuziranje svojih poslušnika, o trošku svakog građanina Srbije

 

Igor Milanović

 

Kontrola poslovanja Instituta za rehabilitaciju u Beogradu izvršena je još decembra 2002. godine, a zapisnik o njoj je sačinjen 23. decembra 2002. i predat nadležnim organima. Jedini rezultat bila je smena jednog od potpisnika pomenutog zapisnika, finansijskog inspektora Ljubinka Stanojevića. Šta je to Stanojević otkrio što ga je koštalo karijere?

Možda je fatalno bilo to što je otkrio da je tadašnji direktor Instituta, dr Tomislav Mališić, svojoj zemljakinji Evici Vujačić (oboje su iz Crne Gore), omogućio da po bagatelnoj ceni otkupi službeni stan površine 83,68 kvm u Gospodar Jovanovoj broj 2 u najstrožem centru Beograda. Pri tome, ne samo da je pod velikim znakom pitanja šta će Evici stan u Beogradu kada je ona bila direktor odeljenja Vrmac u Prčnju, Crna Gora, već je simptomatično i to što u dokumentaciji nigde nema obrazloženja zašto je pri prodaji stan procenjen sedam puta jeftinije od njegove tržišne vrednosti.

Moguće da je za inspektorovu karijeru bilo pogubno i što je razotkrio "ja tebi, ti meni" poslovanje direktora Mališića i njegovog pomoćnika za nemedicinska pitanja, Radomira Novakovića. Njih dvojica su istog dana zaključila dva različita ugovora o otkupu stanova, pri čemu je u jednom ugovoru direktor kupac stana, a Radomir zastupa Institut, dok je u drugom Radomir kupac, a Institut zastupa direktor.

Stan od 67,30 kvm u Kosovskoj 16, centar Beograda, samo nekoliko dana ranije kupio je Institut i platio ga tako što je polovinu sredstava uzeo iz sopstvenog Fonda zajedničke potrošnje, dok je drugu polovinu ukrao sa računa na kojima su bila sredstva koje je namenski za potrebe rada Instituta uplaćivao Republički fond za zdravstveno osiguranje (RZZO). Odmah po useljenju u ovaj stan direktor Mališić ga je otkupio po ceni koja je čak trideset puta umanjena u odnosu na njegovu tržišnu vrednost.

Direktor Mališić se istog dana revanširao svom saradniku tako što mu je omogućio da po desetostruko umanjenoj vrednosti otkupi stan od 62,10 kvm na lokaciji "Tozino voće" u Mladenovcu. Pomenuti stan je Institut otkupio nekoliko nedelja ranije, a u ovom slučaju je celokupna cena plaćena nenamenskim trošenjem poslovnih sredstava koje je uplatio RZZO.

Stan u Mladenovcu je Institutu prodalo preduzeće Šumadija iz istog mesta, po ugovoru o cesiji umesto stambene zadruge Prostor iz Beograda. Iako ovo znači da je Prostor već dugovao novac Institutu, Upravni odbor Instituta odobrava dve godine kasnije da se sa istom zadrugom zaključi ugovor o sainvestitorstvu, pri čemu Institut avansno uplaćuje vrednost stana od 39,55 kvm na beogradskoj opštini Vračar. Ni novac, ali ni stan, Institut više nikada nije video.

Čak i posle ovoga Institut nastavlja da plaća milionske račune Prostoru, a da se u dokumentaciji ne nalazi bilo kakav ugovor koji bi bio osnova za ova potraživanja. Upućeni na Institutu veruju da su ovim parama kupovani dalji stanovi koje je direktor Mališić delio po slobodnom nahođenju.

Nije nemoguće da je kraj inspektorove karijere izazvalo i to što se u njegovom izveštaju pominje i čitav niz odgovornih ljudi sa Instituta koji, očigledno, imaju jaka leđa. Kratkotrajni naslednik direktora Mališića bio je dr Miloš Obrenović, posle koga dolazi dr Stanka Vidaković, za koju sadašnje rukovodstvo tvrdi da je ostavila gubitak od 50 miliona dinara. U izveštaju se pominju još i Vlada Andrejić, višegodišnji šef knjigovodstva, odnosno računovodstva, sa završenom srednjom školom, kao i njegove koleginice Božana Janjušević, šef knjigovodstva, i Nada Stojaković, šef finansijske operative.

Kako je Tabloid uspeo da sazna, zapisnik od 2002. godine nalazi se u najdubljoj fioci negde u Ministarstvu finansija, bez ikakve perspektive da ikada ugleda svetlost dana i stigne do nadležnih pravosudnih organa. U srpskom zdravstvu, kao i u Ministarstvu finansija, na vlasti je jedna ista stranka, G17 plus, tako da ovo prikrivanje krivičnog dela nije ništa neobično.