Paraćin eksplodirao da bi moroni zaradili?

     Šta je izazvalo nezapamćenu seriju eksplozija 19. oktobra 2006. u skladištu municije Karađorđevo brdo kod Paraćina, ni do današnjeg dana, navodno, nije poznato. Da li se skladište zapalilo baš samo od sebe?! Kome odgovara da se istina o uzroku eksplozije do današnjeg dana ne zna? Zasigurno je u pitanju nešto drugo

Milan Jovanović

Prema novinskim izveštajima, 19. oktobra 2006. skladište municije Karađorđevo brdo kod Paraćina planulo je samo od sebe i raznelo sve oko sebe. U samom skladištu, u kome se nalazilo oko 3.500 tona municije i eksploziva, nije bilo povređenih. Šestorica vojnika uspela su na vreme da se sklone u rov!?

Ali, pođimo redom.

Prema novinskim izveštajima, u eksploziji municije u skladištu niko nije poginuo niti je povređen. Psi čuvari su živi. Nije eksplodirala pešadijska municija. Veoma, veoma interesantno i zanimljivo...

Izjava Radomira Markovića, sudije Okružnog suda u Nišu, koji je bio na uviđaju, glasi:

"Oko 3.40 časova vojnik koji je bio na straži čuo je pucketanje nalik pešadijskoj vatri, pa je pošao do kućice da o tome izvesti komandira. Dok je išao prema telefonu, ponovo se začulo još nekoliko kratkih rafala. Dok je razgovarao sa komandirom, čula se i prva eksplozija. Vojnici su odmah prešli u rov, posebno napravljen za te namene, i tu su ostali naredna dva časa. Vojnici nisu želeli da napuste položaj bez naređenja ne znajući da li je reč o napadu".

Pažljivim čitanjem ove izjave sa sigurnošću se može zaključiti da uzrok eksplozije nije samoupala već nešto drugo. Sve ukazuje da se ovde radi o diverziji.

Municija i eksplozivna sredstva u požaru, bilo da je izazvan samoupalom, bilo da je podmetnut, bilo da su uzrok otvoreni plamen, ljudski faktor, prirodne pojave (grom) ili nešto drugo, eksplodiraju trenutno ili pak lančano.

Nema pucketanja nalik pešadijskoj vatri, nema kratkih rafala. Na osnovu konstatacije: "Vojnik koji je bio na straži čuo je pucketanje nalik pešadijskoj vatri, pa je pošao da o tome obavesti komandira" ne može se zaključiti da je uzrok eksplozije samoupala. Da je to tako da se zaključiti i iz konstatacije: "Dok je išao prema telefonu, ponovo se začulo još nekoliko kratkih rafala". Znači: požar i eksploziju je izazvalo nešto drugo a ne samoupala.

Da je to tako potvrđuje i sledeća konstatacija: "Dok je razgovarao sa komandirom čula se i prva eksplozija. Vojnici su odmah prešli u rov, posebno napravljen za te namene, i tu ostali naredna dva sata. Vojnici nisu želeli da napuste položaj bez naređenja ne znajući da li je reč o napadu"...

Do današnjeg dana nije utvrđeno koja sredstva i u kojim količinama su se nalazila u tom skladištu. Koja sredstva i količine su uništeni u požaru i eksploziji? Koja sredstva i količine su nakon eksplozije izmeštena iz skladišta? Konstatovano je samo da pešadijska municija nije eksplodirala. O kom kalibru i kojim količinama se radi, naš izvor nema saznanja.

Franco kriminal

Negde dvadesetak dana nakon eksplozije municije u Paraćinu, crnogorski klan Zoran Damjanović (izvršni direktor bivšeg Jugoimport-Monta iz Podgorice, sada MDI) i pukovnik u penziji Veselin Rudić (bivši načelnik Uprave za snabdevanje Ministarstva odbrane) počeli su da u ime jednog češkog preduzeća i izvesnog gospodina Milana Stveroka, nude pešadijsku municiju kalibra 7,62x39, 7,62x54R, 7,9 u količinama oko 100 miliona komada, proizvodnje Prvi partizan Užice i Igman Konjic. U svojoj ponudi eventualne kupce su upućivali da lično kontaktiraju gospodina Milana Stverokŕ na imejl: milan.stverokŽseznam.CZ i da se obavezno pozovu na Miluna Kokanovićŕ (bivšeg pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse) i Svetozara Crnogorca (export-import menadžer Zastava oružja). Damjanović i Rudić će (za određenu proviziju) sa njima dvojicom srediti da municija bude franco neko skladište u Češkoj ili pak neko skladište u Srbiji. Činjenica je da Češka ima svoju fabriku municije, da posle Drugog svetskog rata do danas od Prvog partizana iz Užica i Igmana iz Konjica nije kupovala napred navedenu municiju.

Uloga koju imaju general-major u penziji Milun Kokanović, pukovnik u penziji Veselin Rudić, Svetozar Crnogorac i Zoran Damjanović u organizovanom kriminalu i švercu naoružanja koje vlada u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije nesumnjivo ukazuju na postojanje sumnje da napred navedena ponuda i te kako ima veze sa eksplozijom municije u vojnom skladištu Karađorđevo brdo kod Paraćina.

Interesantno je da je na osnovu Konkursne dokumentaciji pov. br. 1583/06 od 06. juna 2007. Uprava za snabdevanje na volšeban način dodelila kompaniji Evaco prodaju navedene municije (o prodaji municije pisali smo u prethodnim brojevima).

Kakvi simptomi?

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije uopšte ne vladaju tačnim podacima o količinama i vrstama materijalnih sredstava koja se nalaze u njihovim skladištima. Kada se krene u obilazak ili inspekciju vojnih skladišta (osnovnih tehničkih sredstava, rezervnih delova za borbena i neborbena vozila, osnovnih skladišta, skladišta municije, pogonskih skladišta, intendantskih i sanitetskih skladišta) naći će se zapečaćene prostorije u kojima se čuvaju sredstva za Jugoimport SDPR, CPR Impex, GiM, Evaco, znači kompanije koje su u zadnjih nekoliko godina neprikosnovene u saradnji sa Ministarstvom odbrane, sektorom za materijalne resurse, upravom za snabdevanje.

Treba imati u vidu i sledeće činjenice:

- nestanak rezervnih delova za helikoptere "gazela" iz jednog našeg remontnog zavoda u vrednosti nekoliko stotina hiljada USD (na tom slučaju ovih dana radi policija),

- da je CPR Impex za potrebe izvesnog gospodina Davida Galstyana iz Jermenije (kome je hrvatska kompanija Alan pre nekoliko godina prodala desetak helikoptera tipa "gazela") preko MDI Podgorica i gospodina Patrika Henrija iz Southern Ammunition Co (sada većinskim vlasnikom vojne fabrike iz Mojkovca, koja je poznata po proizvodnji propatrona za katapultiranje pilotskih sedišta) ovih dana isporučila rezervne delove za helikoptere tipa "gazela" izuzetno velike vrednosti. CPR Impex nije uvozio rezervne delove za helikoptere, niti ih je Vojska Srbije prodavala. Nije li simptomatično da se isporuka rezervnih delova dešava upravo kada policija ispituje njihov nestanak u jednom našem remontnom zavodu,

- da se u vojnim skladištima u zapečaćenim prostorijama čuvaju sredstva za napred navedene privilegovane kompanije i da se skladišni prostor i čuvanje u njima ne naplaćuje...

Ove činjenice upravo ukazuju na organizovani kriminal i šverc koji na "zakonskoj osnovi" vlada u Ministarstvu odbrane, sektoru za materijalne resurse, upravi za snabdevanje.

Kakva "časna reč"?

Ovih dana od Dragana Šutanovca, Olivera Dulića i drugih možemo da čujemo priču o izgradnji stanova po gradovima na kompleksima bivših vojnih kasarni, kojima će se na neki način poprilično rešiti i stambeno pitanje većeg broja starešina i ponekog vojnog penzionera, valjda radi reklame ministra odbrane.

Šalu na stranu, zna se da je vrednost kasarnskog zemljišta u ovom trenutku minorna, ali kada se pretvori u građevinsko zemljište drastično povećava svoju cenu. Eto zlatne koke koja će finansirati predstojeće izbore. To je glavni razlog što nema procene vrednosti vojnih kasarnskih kompleksa, što nema komisija, već se dogovori od slučaja do slučaja vrše neposredno, lično i u njima učestvuju samo Šutanovac i njegov kum Ilija Pilipović.

Sve ove nepravilnosti koje su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije postale normalne i praksa, čime se ministar odbrane ponosi i diči, u proteklih su nekoliko meseci iznete u ovom listu. Dobro su poznate predsedniku države i vrhovnom komandantu.

Po tom pitanju predsednik države i vrhovni komandant ništa ne preduzimaju. Kako kum može protiv kuma. Sve je "transparentno" i na zakonskoj osnovi. Zar nije Jugoimport SDPR kroz formu proslave pedesetogodišnjice postojanja "maestralno" i "zakonski" isfinansirao predsedničke izbore? Zar ne idu novi "demokratski" izbori? Ko će drugi biti finansijer istih ako ne privilegovane kompanije, kumovi, prijatelji? Pod budnim okom Borisa Tadića, a u režiji Dragana Šutanovca ("najvećeg vojnog stručnjaka i stratega koga je Srbija ikada imala") sprovodi se reforma Vojske Srbije.

Kako Srbija da postane "izvoznik bezbednosti" i "lider na Balkanu" kada hiljade tona municije odleti u vazduh, kada je organizovani kriminal u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije "na zakonskoj osnovi" - prosudite sami.

Kako, kako, kako?

Konkurs "budi profesionalac" je u toku. Srpskoj vojsci će uskoro "integrator odbrambene industrije Jugoimport SDPR" početi "po najpovoljnijim cenama" da isporučuje "vrapca" i, ako bog da, i pešadijsko naoružanje, a "braća Crnogorci" će nam pokloniti "galebove", o čemu se ovih dana intenzivno razgovaralo prilikom posete crnogorske vojne delegacije u Moroviću, Karađorđevu, Skadarliji... Uz "laste", kad se vrate sa juga, i postojeće "orlove" i "jastrebove", ako zlu zatreba i "komarce" (dolazi leto, njihovo vreme), bez ijednog ispaljenog metka (sem onih na svadbama ili međusobnom obračunu mafijaša, što se ne računa), uz stamenog "lazara" iz busije, zahvaljujući kumovima (Borisu, Draganu i Iliji), gle čuda, postadosmo vojnobezbednosni "lider" na Balkanu.

Pospremanje

U Sektoru za materijalne resurse, upravi za snabdevanje, u Nemanjinoj 15 (adaptirani deo), ovih dana uz pesmu "ne može nam niki ništa" vlada opšti haos, pometnja i užurbanost, primopredaja dužnosti "na časnu reč", vraćanje podobnog kadra a teranje nepodobnog. Uz navedenu pesmu, najverniji saradnici Ilije Pilipovića (Debeli, Diplomata, Mister Pet Posto, Doktor, Madam) procenjuju ko će pobediti - državni sekretar ili pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, svode račune šta je do sada učinjeno i šta još treba učiniti.