Natrag

(H)umorna priča

(H)umorna priča

 

Došlo takvo vreme, nema više da puši kako ko hoće - nek se svako snalazi kako zna

 

Ko to tamo dimi?

 

Pušenje, to ovom narodu ne dirajte, ovaj narod voli to baš tako, a ne kao u nekoj ujedinjenoj Evropi. Tamo ne smeš da pušiš, piješ, jedeš... možda se još nešto ne sme, ali mi nisu javili. Grci su malo kasno shvatili da pušenje u prostorijama nije zdravo pa su rešili da puše na ulici. Mi to izgleda ne znamo, a nekada smo znali

 

Piše Nebojša, dok se puši od muke (čitaju isti takvi)

 

Da bi konačno, čini mi se kasno, stali na rep zmiji zvanoj put duvanska mafija, proteklih dana poslanici u Skupštini Srbije bavili su se pitanjem "Ko to tamo puši?". Bez pravog rešenja za stanje u kojem se ova zemlja nalazi, oni su rešili po kratkom postupku: nećemo da pušimo kao Grci pa nek se svako snalazi kako zna. Oni su se snašli, pa što onda da gledaju na nas?

Dakle, to je jedino rešenje, spasavaj živu glavu. Vlada predložila antikrizne mere - posle antikorupcijskih, antimonopolističkih, antiglobalističkih, antifašističkih... i šta ti sve znam kojih još - i antipušačke mere. Jedino nisu shvatili da se dobar deo budžeta puni baš upravo od poreza koji se plaća za kupovinu cigareta. Eto ti ga sad... Dakle, bez kupovine cigareta i pušenja nema para za ministre.

Grci su malo kasno shvatili da pušenje u prostorijama nije zdravo pa su rešili da puše na ulici. Mi to izgleda ne znamo, a nekada smo znali. Kako se sve brzo zaboravlja!

 Novi zakon donet u Srbiji zabranjuje pušenje u prostorijama, pa sada gde god dođete i stanete u red ne smete da pušite, to je zabranjeno, ali na ulici može, a što neki neće to je druga stvar. Ali, pre svega morate negde u inostranstvu da ispitate svoje zdravlje i proverite možete li još uvek da pušite. Proverite imate li još snage da pušite ili vam je pušački pribor dogoreo do nokata.

Sad ste prešli na pikavce, jer su i oni postali važni u vašem životu. Da biste kao pušač preživeli, morate da se spuštate na taj nivo i da spasavate goli život pušeći pikavce. Ako neko misli da su vam prsti žuti jer ste promašili toalet-papir, recite mu da ste se vratili na stare oprobane metode brisanja pozadine novinama, jer uglavnom sve liče jedne na druge, pa jedino tome mogu da posluže. Ima novina kojima ne možete da se obrišete, onima koje ne liče na postojeće, sa njima ništa ne možete ni da uradite jer više ne postoje. Kažu: nije to jer je neko hteo, već zato što ih je ubila tehnologija. Sve se više gledaju televizija i internet. Ali, ajde pokušajte da se obrišete televizorom ili internetom. Ne ide, je l' da?!

Ima i za to rešenje. Svakog prvog, kada se plaća TV pretplata, trebalo bi obavezati javni servis da gledaocima koji uredno plaćaju pretplatu obavezno podeli bar po jednu rolnu toalet-papira. Jer gledajući program začas dobijete probavne smetnje i toalet-papir vam je neophodan pošto - napisah koji red gore - nezgodno je to raditi sa televizorom umesto papirom.

A što se pikavaca tiče, toliko su se osilili da misle da su oni jedino što je ovom narodu ostalo. Vredni su i poslednje pare koja se ulaže u njih, ali zaboravljaju da će kratko trajati, da će već sutra završiti u nekoj pepeljari i istreseni u smeće.

Neki pikavci misle da su toliko vredni da mogu da se porede sa tompusima i da će trajati do sutra, ali ne baš do sutra. Još jedan je mislio da će njegovo trajati do malo morgen, ali je brzo potrošen.

U životu je to tako - ili si pikavac ili pušač. Ne možeš biti i jedno i drugo. Neki su pokušali. Istorija je dala svoj sud.

O ovim pikavcima neće dati sud istorija, već narod. Ne običan, već neki čudan narod. Trpeljiv. Vučeš ga za nos - on ništa. Otimaš mu koru hleba - on ništa. Lažeš ga - on ništa. Obećavaš mu svašta - on ništa.

Zajahali nas i ne puštaju. Je li ovaj narod trpeljiv ili bez kičme? Nije bez kičme. Šta su mu sve natovarili na grbaču i on nosi. Toliko koliko nosi već je previše, a ako mu na leđa stavite još samo slamku, kičma će pući. Kome trebaju polomljeni i osakaćeni? Kome trebaju prevareni, gladni i osramoćeni?

A pušenje, u to ovom narodu ne dirajte, ovaj narod voli to baš tako, a ne kao u nekoj ujedinjenoj Evropi. Tamo ne smeš da pušiš, piješ, jedeš... možda se još nešto ne sme, ali mi nisu javili. A i u toj Evropi se sreli ludi i zbunjeni. Ako ikada uđemo tamo (a neki naši bi to toliko voleli da bi nas sve dali samo da oni budu tamo), na kojoj ćemo mi biti strani?

Ovi što su navalili toliko u Evropu pokušavaju to preko pikavaca. Ne vredi, gospodo, teško da ćete vi naći tompus, bar ne u dogledno vreme. Prognozirali ste na osnovu svojih želja i naravno lagali, eto nas u Evropi 2009, 2010, 2011, 2012, 2014... Pre neki dan jedan je prognozirao 2021. godine. Gospodo i bivši drugovi... Nikada. Imaju oni pametnija posla nego da se zajebavaju sa nama.

Ajmo svi u Evropsku uniju, ionako će trajati kraće od Jugoslavije. A mi smo valjda naučili šta onda treba raditi? To smo, nadam se, shvatili.

Što bih voleo da sam tako mali pa da mogu da živim u televizoru. Što bi ja uživao! Tamo je sve lepo. Tamo se sve raduje.

 

 

 

Da biste kao pušač preživeli, morate da se spuštate na taj nivo i da spasavate goli život pušeći pikavce.

 

 

Što bih voleo da mogu da živim u televizoru. Tamo je sve lepo. Tamo se sve raduje.

 

 

Svakog prvog, kada se plaća TV pretplata, trebalo bi obavezati javni servis da gledaocima koji uredno plaćaju pretplatu obavezno podeli bar po jednu rolnu toalet-papira. Jer gledajući program začas dobijete probavne smetnje i toalet-papir vam je neophodan.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane